Reč ima narodni poslanik Zoran D. Nikolić, a posle njega narodni poslanik Boško Ristić.

Poštovano predsedništvo, poštovane kolege narodni poslanici, ova tačka, koja nam je ovako iznebuha došla, ipak je prilika da prozborimo neku reč o posledicama reforme pravosuđa, o kojoj smo pričali novembra meseca prošle godine i o kojoj smo postigli visok stepen saglasnosti u ovom domu, što je mene lično ohrabrilo, jer sam mislio da smo zaista kao parlament u dovoljnoj meri dali podršku ideji o stvaranju jednog zaista slobodnog i nezavisnog pravosudnog sistema.
No, sama činjenica da mi gotovo pola godine posle donošenja tog zakona vučemo sada neke prve polukorake, vezano za njegovo sprovođenje i konkretnu realizaciju, govori da na strani dela DOS-a, ili skupštinske većine, zaista nema iskrene želje da do te suštinske reforme pravosudnog sistema i dođe i da zaista dobijemo slobodno i nezavisno pravosuđe. Verovatno je još uvek ono potrebno ovakvo kako jeste, da deo tog sistema, nažalost, služi za borbu protiv političkih neistomišljenika.
Ako je to nečiji motiv, nije dobar motiv. Ako je ovo prvi korak da zaista izađemo iz te priče, onda da ga pozdravimo; ali moram da kažem da izostaje još mnogo koraka koji treba da obezbede suštinsku reformu pravosudnog sistema i njegovu transformaciju u jedan od stubova vlasti u ovoj državi, kako smo to u Ustavu napisali.
Jer, da zaista iskreno želimo nezavisno i slobodno pravosuđe, onda bi svakako do sada izvršili izbor sudija Ustavnog suda, koji u ovoj Republici ne funkcioniše već evo gotovo dve godine; da zaista želimo slobodno i nezavisno pravosuđe, onda bismo verovatno više poštovali odluke Ustavnog suda; pa dolazimo u situaciju da Vlada Republike Srbije bude prva ta koja ne poštuje odluke Ustavnog suda, bez obzira što u Ustavu piše da su one opšteobavezne i izvršne za sve i svakoga, pa i za Vladu Republike Srbije.
Onda ne bismo dolazili u poziciju da guverner NBJ sa nipodaštavanjem prilazi odlukama Saveznog suda, i ne samo odlukama Saveznog suda, kojima se poništavaju odluke NBJ i njegove kao guvernera, nego sa nipodaštavanjem čak i sudija koje su tu odluku donele. To u pravnoj državi, u državi u kojoj zaista želimo slobodno i nezavisno pravosuđe, ne može da se desi. Ne može da se desi da želimo slobodno i nezavisno pravosuđe, da ministar obeća pre pola godine platu nosilaca pravosudnih funkcija od 1.000 maraka, za šta bi svakako postigao konsenzus i u ovom parlamentu da je on odlučivao o tom pitanju. Međutim, nije nadležan za to, pa posle izvesnog vremena kaže kako to nikada nije rekao, ostavljajući ljudima zaista lažnu nadu da ova vlada i ova vlast nešto iskreno nameravaju da učine u poboljšanju materijalnog položaja nosilaca pravosudnih funkcija.
Jer, svima nama je jasno da su bez te materijalne nezavisnosti, kao komponente, džabe dobri zakoni, džabe dobra rešenja; ako sudija kao pojedinac nije i materijalno nezavisan, on ni suštinski to neće biti.
Da nam je zaista stalo do nezavisnog sudstva, onda bismo pročitali zakon koji smo doneli novembra meseca, pa danas ne bismo samo birali jednog od tri kandidata za člana Visokog saveta pravosuđa, nego bi videli da u članu 18. istog zakona stoji da Narodna skupština određuje naknadu za rad članova Visokog saveta pravosuđa.
Hoćemo li opet na narednom zasedanju da ubacujemo zbrda-zdola tačke kojima ćemo utvrditi tu naknadu, jer nije logično da ako date veoma široka ovlašćenja i kompetencije jednom organu, za koga smo se opredelili da vodi kadrovsku politiku u pravosuđu i da bdi nad pravosuđem u celini, ne date mu materijalnu osnovu zato što Narodna skupština nije ni našla za shodno da realizuje odluku koju je sama donela kroz Zakon o Visokom savetu pravosuđa.
Sve ovo ukazuje da smo reformi pravosuđa suštinski prišli formalno, paušalno, kao da je nekome stalo da pred Savetom Evrope ili ne znam kim, udarimo još jednu recku i kažemo - evo, mi smo reformisali i ovu oblast našeg društvenog života, a šta se dalje događa, baš nas briga.
Kada pogledamo dostignuća u reformi fiskalnog sistema, kada pogledamo dostignuća u reformi ovog prosvetnog sistema, u reformi u oblasti privrede i privatizacije, onda mislim da zaista možemo da zaključimo da je ovih godinu i po dana reformi shvaćeno kao puka i prazna forma. (Glas iz sale: A proteklih deset godina?) Možemo da pričamo i o proteklih deset, i o proteklih 60 i 160 godina, ako ćemo nešto pametno iz toga izvući, ali je naše pravo da kažemo šta mislimo za ovom govornicom.
Zbog toga što smo formalno shvatili čitavu ovu priču, ni od ovoga izbora, koji je pred nama, ne očekujem suviše i ne očekujem da će on suštinski doprineti reformi pravosuđa.

Reč ima narodni poslanik Boško Ristić.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je na dnevnom redu izbor člana Visokog saveta pravosuđa. Mislim da je to vrlo važna stvar.
Mi smo se svi ovde složili, čak i svi prethodni govornici, bez obzira da li dolaze kao predstavnici vladajućih stranaka ili opozicije, oko toga da je veoma nužna hitna i dosledna reforma pravosuđa.
Činjenica je da je sudska vlast do sada, u dosadašnjem periodu razvoja našeg društva, naročito posle Drugog svetskog rata, bila izuzetno zavisna od političkih centara moći i da je to bilo i neposredno u prethodnom periodu od deset godina. Sigurno je da su sudije i sudije porotnici, kojih u Srbiji ima tačno 10.000, finansirani kao pripadnici vladajućih stranaka u prethodnom režimu. Tako su i birani, tako su i postavljani.
Sigurno je da su sudije koje su prethodno nosile političke biografije i na taj način dolazile u naše srpsko pravosuđe, bile zavisne od onih političkih faktora koji su ih predlagali i kasnije birali u te sudove.
Mi smo se, kao DOS, zalagali u svojoj predizbornoj kampanji za doslednu reformu pravosuđa, što podrazumeva i kadrovsko čišćenje svih onih koji su sudili mimo zakona, koji su ljude stavljali u neravnopravan položaj pred zakonom, koji su donosili političke odluke, koje su bile naručene od određenih funkcionera ili centara moći.
U kandidaturama koje smo ovde videli imamo i kandidata kojeg podržava Demokratska stranka kojoj pripadam i koji je u svojoj biografiji i iskazao da se zalagao za jednakost svih učesnika u sudskom postupku pred zakonom, zalagao se za istraživanje istine u vezi sa izbornom krađom 1996. godine, koja i do dan-danas nije u potpunosti razjašnjena u pogledu njenih učesnika, inspiratora; jer ti učesnici i inspiratori izborne krađe su sprovodili kroz pravosuđe tu izbornu krađu, a do dana današnjeg njihovi izvršitelji nisu kažnjeni i nisu napustili pravosuđe.
Što se tiče koncepcije da se kompletira Visoki savet pravosuđa, smatram da je to potrebno i neophodno, ali s druge strane, nikako ne mogu da budem zadovoljan što se ova tema stavlja na sednicu ove skkupštine upravo na ovakav način.
Ovakav predlog, koji ne sadrži ni objašnjenje kako je vršeno kandidovanje, kako je doneta odluka na opštoj sednici Vrhovnog suda, ovako upućen Narodnoj skupštini bez zaglavlja, bez obrazloženja, kao advokat mogu da kažem da bi kod mene podnesak ovakve vrste u sudskom postupku, bio odbačen, jer je i sa formalne strane nepotpun, nejasan i o njemu ne može na adekvatan način da se odlučuje. Ne vidi se u vezi sa čime su ove podnete biografije.
Ne vidi se kako je protekao postupak kandidovanja ovih lica i ne vidi se sama odluka Opšte sednice Vrhovnog suda na osnovu koje su predloženi ovi kandidati. Slažem se sa jednim od prethodnih govornika da je Vrhovni sud na svojoj opštoj sednici trebalo da predloži jednog kandidata Skupštini, kako bismo se mi o njemu izjašnjavali.
Pridružiću se predlogu da se gospodin Zoran Tomić izabere za člana ovog visokog državnog organa i veoma značajnog, ali ujedno ću podsetiti na sve one obaveze koje ima ovaj visoki državni organ u reformi pravosuđa, gde kadrovska politika, odnosno izbor nosilaca visokih sudijskih i tužilačkih funkcija ima veoma veliki značaj.
U našem pravosuđu, u sudovima i tužilaštvima, još uvek sede ljudi koji su svoj posao radili neodgovorno i mimo zakona, još uvek izborne krađe nisu dobile svoj epilog na taj način što će određeni biti razrešeni sa tih funkcija u sudstvu i tužilaštvu, nisu dobili odgovarajuće kazne; mada su neki procesuirani, vođeni su sudski postupci protiv vinovnika, recimo u Nišu, protiv članova Izborne komisije u Nišu, gde i predsednik Okružnog suda, okružni tužilac i ostali nosioci visokih pravosudnih funkcija bili članovi ove izborne komisije; vođen je postupak ali je na potpuno nezakonit način obustavljen.
Mi smo ovde čuli i obećanje sadašnje predsednice Vrhovnog suda Srbije, kada je dolazila, odnosno kada se kandidovala pred Skupštinom za tu funkciju, da će se stanje u pravosuđu apsolutno izmeniti, da će se dosledno odstraniti svi oni koji su se ogrešili o zakon. Do dana današnjeg to nije bio slučaj.
S jedne strane, bili smo svedoci inicijative koju je podneo ministar Batić, ministar pravde, koja je i objavljena u sredstvima javnog informisanja, gde se traži dosledno ispitivanje odgovornosti svih nosilaca pravosudnih funkcija koji su učestvovali u tim izbornim krađama i koji su se ogrešili o zakon. To, do dana današnjeg, nije urađeno.
S druge strane, primećena je jedna nedosledna kadrovska politika u pogledu nosilaca pravosudnih funkcija. Ta nedoslednost se ogleda pre svega u tome što u sudovima sede ljudi koji imaju i veći broj godina od zakonom propisanih i duži radni staž od zakonom propisanog, a da se selektivno protiv pojedinih traži razrešenje i prestanak sudijske funkcije, ako se radi o ljudima koji traže dosledno izvršenje predizbornih obećanja DOS-a, a to jeste lustracija u pravosuđu, isključenje iz pravosuđa svih onih koji su se ogrešili o zakon.
Tako smo i ovde pred Odborom za pravosuđe i upravu Narodne skupštine imali priliku da vidimo inicijativu za utvrđivanje prestanka funkcije pojedinih sudija koji su se upravo zalagali za pročišćenje u skladu sa zakonom od onih koji su se ogrešili o zakon. S druge strane, u Vrhovnom sudu, iz kog je inicijativa i krenula, sede takođe sudije koje ispunjavaju uslove za utvrđivanje prestanka sudijske funkcije, ali se prema njima postupak ne pokreće.
Zato se nadam da će ovaj državni organ, koji treba da inicira imenovanje ili razrešenje sudija i tužilaca, raditi pošteno, dosledno i u skladu sa zakonom, da će izvršiti depolitizaciju pravosuđa, odvojiti pravosuđe od uticaja političkih centara moći; ali, ne samo od onih koji su sada u poziciji, ne samo od vladajućih stranaka koje sada vrše izvršnu vlast i koje sada imaju većinu u parlamentu, već da izvrše distanciranje i od onih političkih centara moći koji su bili i vladali u prethodnom režimu; oni su ostavili dubok politički trag u našem srpskom pravosuđu, oni su protežirali svoje članove stranaka za sudije i tužioce; da se upravo izvrši depolitizacija i da se odstrane iz pravosuđa oni koji su i dalje zavisni od stranaka iz prethodnog režima. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić. Ovim bi bila iscrpljena lista prijavljenih govornika. Po Poslovniku pravo da se obrate Skupštini imaju ponovo predsednici poslaničkih grupa. Izvolite.

Gospođo Čomić, gospodine Ivoševiću, a njega nema, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani novinari, interesantno je da nam se kao jedan od važnih razloga da izaberemo predstavnika, odnosno člana Visokog pravnog saveta, nudi niz argumenata, no interesovanje narodnih poslanika u Skupštini Republike Srbije za ovu temu očigledno nije adekvatno priči koju smo čuli na početku.
Ovde, sada, u klupama sedi stotinak ljudi, pa ću, kada završim ono što mislim da kažem, zamoliti vas, gospođo Čomić, da ustanovite koliko zaista narodnih poslanika prisustvuje raspravi i koliko želi da učestvuje u izboru člana Visokog pravnog saveta. (Žagor.)
Moji tj. socijalisti su poslanici u opoziciji, ali neće dugo biti. A, ovi - vaši, moraju da budu ovde dok su na vlasti, ako su na vlasti. (Žagor.) Ne sekirajte se vi za to.
No, da se vratimo na osnovni problem. Vas uvek veoma iznervira ta priča o broju poslanika koji prisustvuju parlamentu.
Gospodin Tomislav Nikolić je bio potpuno u pravu. Povređene su odredbe člana 49. i člana 176. Poslovnika Narodne skupštine, i to drugi stav člana 49. i član 176. Poslovnika koji regulišu proceduru u vezi sa onim što mi ovde treba da radimo. Zaista je bilo logično da nadležni odbor u komunikaciji sa predsednikom Narodne skupštine, a Vrhovni sud u komunikaciji sa predsednikom Narodne skupštine, ovo uradi na način koji je propisan Poslovnikom.
Mi smo ovde dovedeni u situaciju da se izjašnjavamo o ljudima o kojima gotovo ništa ne znamo, izuzev onoga što su oni sami napisali. Neka uvažena gospoda, koja ovde očigledno imaju najozbiljnije šanse da budu izabrana na ovu važnu i visoku funkciju, u prvom licu jednine pišu zaglavlje i potpisuju se u prvom licu, a u drugom licu saopštavaju biografske podatke. Bilo bi dobro da sami pišu tekst koji nazivaju autobiografijom, jer to ovde piše; ili, da ga pišu u drugom licu ili da to neko radi u njihovo ime, jer ovako ostavljaju utisak elementarnog nepoznavanja pravopisa.
Vi ste rekli da će na ovaj način i nekim drugim rešenjima doći do poboljšanja efikasnosti u našem pravosuđu. Mislim da je ono u pojedinim segmentima vrlo efikasno. Recimo, pre neki dan je opštinski odbor SPS-a u Pirotu uputio žalbu Okružnom sudu, radi se o nekom trivijalnom sporu sa lokalnom toplanom, pa je stvar na Vrhovnom sudu rešena za tri dana. Čestitam na efikasnosti. Nadam se da će ovaj princip biti primenjen i u nekim drugim slučajevima i postupcima koji se vode po nekoliko godina, naravno.
Dvoje od troje predloženih kandidata su sasvim sigurno osobe koje su veoma vezane za politički angažman koji ima veze sa DOS-om. To su ovde i napisali. Gospodin dr Zoran Tomić kaže, između ostalog, da je član Upravnog odbora CESID-a. Vi iz DOS-a najbolje znate šta je CESID, znate ko ga finansira i znate gde mu je centrala. Nije baš neka preporuka za nezavisno sudstsvo u Srbiji.
Ako bih se opredeljivao na osnovu ovoga što ovde piše, a videćemo kako ćemo glasati mi iz SPS-a, rekao bih da je gospodin Dragoljub Petrović, bez obzira na svoje godine, s obzirom da je rođen na Rudniku - a da ljudi iz takvog rudničkog kraja nikada nisu bežali sa belega, čak i 1813. godine kada je naopako krenulo srpskim ustanicima, samo četiri vojvode Milić Drinčić, Nikola Lunjevica, Lazar Mutap i Miloš Obrenović, nikada nisu prešli Savu, ostali su u Srbiji sa svojim narodom - i onda bih možda mogao glasati za gospodina Dragoljuba Petrovića.
Molim uzvikivače vaših naslova iz Demokratske stranke da se ponašaju kao da su narodni poslanici. Teško utiču na moju koncentraciju. Ono na šta oni utiču danas se u Srbiji zove režim i to gadan, opor, podložan kritici i svakog dana izvrgnut velikom pritisku, i to velikog broja građana Srbije.
Ovde je naravno došlo do disharmonije između onoga što je predlagač nekoliko zakona iz oblasti pravosuđa želeo da postigne i onoga što jedan broj stranaka DOS-a danas želi da izvrši; ali, to je problem te koalicije, nije problem nas iz SPS-a i drugih opozicionih poslanika.
Dogovorićemo se kako ćemo sa ovim u vezi glasati, ali vas gospođo Čomić molim, na osnovu Poslovnika i prava koja mi taj poslovnik pruža, da ustanovite da li u Narodnoj skupštini ima dovoljno poslanika da Skupština može normalno i nesmetano da radi. Hvala lepo.

Prava koja vam pruža Poslovnik, narodni poslaniče Rajko Baraliću, podrazumeva i obaveze da znate kako se koriste prava iz Poslovnika Narodne skupštine.
Konstatujem da niste iskoristili prava iz Poslovnika Narodne skupštine. Pošto mi je obaveza da uputim poslanika u korišćenje njegovih prava i obaveza, upućujem vas na član Poslovnika Narodne skupštine kojim se reguliše postavljanje pitanja kvoruma i podsećam vas da imate pravo da kao narodni poslanik ponovo tražite reč i date predlog po Poslovniku.
Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Neko od predsednika poslaničkih grupa? (Ne.)
Da li predstavnik predlagača želi reč? (Ne.)
Pošto više nema prijavljenih za reč, zaključujem pretres i prelazimo na odlučivanje.
Na osnovu člana 114. Poslovnika Narodne skupštine, moguće je da se izbor stalnog člana Visokog saveta pravosuđa obavi elektronskim sistemom, to je javno glasanje, javnim glasanjem - dizanjem ruku i prozivkom narodnih poslanika.
Da li Narodna skupština ima predlog o tome na koji način da obavimo glasanje?
Narodni poslanik Čedomir Jovanović, izvolite.

Gospođo Čomić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, predlažem da iskoristimo pogodnost elektronskog glasanja  i na takav način izvršimo izbor stalnog člana Visokog saveta za pravosuđe.

Stavljam na glasanje predlog narodnog poslanika da se Narodna skupština o predloženim kandidatima izjasni glasanjem putem elektronskog sistema.

Za 113, protiv niko, uzdržanih nema, nije glasalo 36, od ukupno 149 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština donela odluku da se o kandidatima izjasni glasanjem putem elektronskog sistema.

Narodni poslanik Tomislav Nikolić, predlog po Poslovniku.

Na osnovu člana 82. izražavam sumnju u postojanje kvoruma utvrđenog elektronskim putem prilikom ovog glasanja i da bih dobio listing zahtevam da najpre utvrdimo koliko je narodnih poslanika prisutno u sali, a koliko nije. Upozoravam vas da je moja sumnja opravdana zato što ima mnogo svetlih kvadratića na mestima gde nema narodnih poslanika.