PRVA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANJA, 09.05.2002.

18. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PRVA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANJA

18. dan rada

09.05.2002

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 11:15 do 00:00

  • TAGOVI

  • Predlog zakona o izmenama Zakona o srednjoj školi (pojedinosti) (2002)
  • Prva sednica Prvog redovnog zasedanja (2002)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o srednjoj školi – glasanje (2002)
  • Predlozi kandidata za izbor jednog stalnog člana Visokog saveta pravosuđa koga bira Narodna skupština (2002)
  • Predlozi kandidata za izbor jednog stalnog člana Visokog saveta pravosuđa koga bira Narodna skupština – glasanje (2002)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Gospodine Nikoliću, poštujem Narodnu skupštinu i u Poslovniku pre svega ne postoji odredba ko mogu biti ovlašćeni predstavnici, odnosno predlagači akta, nađite mi tu odredbu. Ne postoji. To je prvo.
    Drugo, postoji osnov po kome smo pozvali uvaženog gospodina Zorana Ivoševića, a to je član 3. stav 2. Zakona o Visokom savetu pravosuđa. To je pravni osnov za njegovo pozivanje i taj član kaže: "Narodna skupština bira stalnog člana Visokog saveta pravosuđa između tri kandidata koje predloži Vrhovni sud Srbije".
    Dakle, predlagač je Vrhovni sud Srbije, a gospodin Ivošević je zamenik predsednika Vrhovnog suda Srbije.
    Jeste li zadovoljni odgovorom? Dakle, pravni osnov je Zakon, ne možete ponovo da se javite, mogu samo da stavim na glasanje ako niste zadovoljni, znači da glasamo.
    Stavljam na glasanje povredu Poslovnika, niste rekli koja je odredba povređena?
    (Tomislav Nikolić, sa mesta: Niste poštovali dostojanstvo Skupštine.)
    Ne znate koji je član, neću da stavim na glasanje.
    Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele da se obrate Skupštini? Izvolite, reč ima predsednik poslaničke grupe, narodni poslanik Žarko Obradović, poslanička grupa SPS-a.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Žarko Obradović

    Poštovano predsedništvo, poštovane kolege narodni poslanici, pošto Narodna skupština Republike Srbije danas raspravlja i odlučuje o jednom kadrovskom rešenju, kadrovskom pitanju iz njene nadležnosti, želeo bih da u ime poslaničke grupe SPS iznesem nekoliko principijelnih ocena.
    1. Ako je Zakon o visokom savetu pravosuđa usvojen novembra meseca 2001. godine i njime je bio predviđen početak rada Saveta za 1. januar 2002. godine, postavlja se jedno logično pitanje, zašto se tek sada, sredinom maja, predlaže Narodnoj skupštini izbor tog jednog člana Visokog saveta koga bira Skupština; a to je šest meseci posle usvajanja zakona i četiri meseca pošto je Visoki savet trebalo da počne sa radom.
    2. Očigledno je da se u izboru ovog stalnog člana Visokog savata pravosuđa kasni, kako od strane predlagača Vrhovnog suda Srbije, koji je predloge dostavio krajem februara, a pogotovo od strane Skupštine Srbije, odnosno skupštinske većine tj. DOS-a, jer DOS utvrđuje dnevni red i izbor kadrova primarno zavisi od njih. Ako Visoki savet nije mogao da se konstituiše bez izbora jednog svog stalnog člana, koga bira Narodna skupština, zašto se čekao maj mesec? Zašto ovo pitanje nije razmatrano u nekom od vanrednih zasedanja Narodne skupštine ili na početku prolećnog zasedanja? Ako je Visoki savet konstituisan i radi, nije bilo nikakave potrebe da se već utvrđeni dnevni red Skupštine Srbije ovako menja.
    3. Šta ovom kadrovskom pitanju daje karakter takve hitnosti, pa da se menja dnevni red zasedanja da bi Skupština izvršila izbor jednog stalnog člana Visokog saveta pravosuđa? Da li je u pitanju predlaganje predsednika sudova, sudija, javnih tužilaca ili je u pitanju nešto treće. Nepoznati su motivi za ovakvu žurbu. Sigurni smo da izbor jednog člana Visokog saveta, i to po hitnom postupku, neće poboljšati stanje u pravosuđu koje je loše. Tome, bez sumnje doprinose i predstavnici izvršne vlasti svojim stalnim mešanjem u rad pravosudnih organa. Odluke sudskih organa se komentarišu, nipodaštavaju, prenebregavaju i krše. Jednog dana čujemo da Srbija ima sposobne, stručne, kvalitetne ljude u pravosuđu, a već sutra da u Srbiji u pravosuđu više ništa ne valja i da je pravosuđe nekompetentno, sporo, korumpirano.
    4. O predloženim kandidatima poslanička grupa SPS ne želi da daje nikakve ocene, ali ne možemo da ne zapazimo iz priloženih biografija kandidata da neki od njih, kao bitne činjenice za svoju radnu aktivnost i biografiju, ističu saradnju sa DOS-om. Ta činjenica dovoljno, sama po sebi govori da su DOS-ove priče o nezavisnom pravosuđu prazne priče, isto kao što je bilo i kod izbora sudija, gde je ogroman broj nosilaca pravosudnih funkcija morao da prođe kadrovske komisije DOS-a.
    5. Pošto je usvajanje odluka u Narodnoj skupštini primarno i zavisi od volje skupštinske većine, tj. DOS-a, za pravni sistem ove zemlje, a naravno i za građane bilo bi dobro da Narodna skupština 15 meseci posle svog konstituisanja konačno izabere i sudije Ustavnog suda Srbije, čime bi sud mogao da radi i kako bi mogao da oceni ustavnost zakona koji je Skupština usvojila, pogotovo brojnih uredbi pomoću kojih Vlada Republike Srbije upravlja Srbijom. To je pitanje koje je trebalo rešavati po hitnom postupku, a ne izbor jednog člana Visokog saveta pravosuđa. Na kraju, moram istaći jednu konstataciju, da DOS i po ovom pitanju kasni, kao i po svim drugim poslovima koje radi. Hvala.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li se još neko od predsednika poslaničkih grupa javlja za reč? (Da.)
    Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, zamenik predsednika poslaničke grupe SRS.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Tomislav Nikolić

    Srpska radikalna stranka
    Koristim priliku što nedemokratski predsednik Narodne skupštine nije tu, da vam ukažem na povrede Poslovnika načinjene na početku razmatranja ove tačke dnevnog reda, pa da vas upoznam sa stavom 1. člana 176. Poslovnika Narodne skupštine koji kaže: "Obrazložene predloge za izbor funkcionera u oblasti pravosuđa i uprave podnosi Odbor za pravosuđe i upravu".
    Želim da vas obavestim da je Vrhovni sud Srbije pisao Odboru za pravosuđe i upravu i dostavio mu imena kandidata za Visoki savet pravosuđa. Želim da vas obavestim da je Odbor za pravosuđe i upravu pisao Narodnoj skupštini i dostavio tri biografije lica koja Vrhovni sud Srbije predlaže za funkciju jednog stalnog člana Visokog saveta pravosuđa. Ovde bi trebalo da izađe predsednik Odbora za pravosuđe i upravu, a to mu je poslovnička obaveza, da nas upozna sa predlozima, da obrazloži predloge, a ne da ide po Srbiji i da propagira zakon o lustraciji diktature u Srbiji.
    Mnogo bi bolje bilo da se bavi skupštinskim poslom, onim u čemu možda i ima uspeha, a dosta je sudija izabrano na njegov predlog. Ne znam jesu li to ljudi valjani ili nisu, a o tome ste razmišljali kada ste o tome glasali. Ovde ga bar sluša 250 narodnih poslanika, a na mitinzima poput onog u Kikindi nije bilo ni 15. Evo, 25, priznajem 25, koliko god kaže. Mi se u ovaj vaš posao naravno nećemo mešati.
    Zamislili ste nešto što je vrlo teško ostvarivo. U vreme kada ste se mirili, prihvatajući neke zakone iako sa njima niste bili saglasni, ovo se rodilo. Sada to mora da raste. Sada imate predloge za članove Visokog saveta pravosuđa, pa vam treba mnogo vremena da te predloge uskladite, pa onda u biografijama ljudi moraju da navedu kada su sa DOS-om sarađivali, a ne navode kada su sarađivali sa Savezom komunista Jugoslavije i sa SPS-om. Očigledno je čovek koji ima 80 godina morao da sarađuje sa Savezom komunista, nema šanse da je bio sudija, a da nije sarađivao bar sa Savezom komunista, a da ne pričam o vremenu protiv koga i vi imate mnogo priče.
    Dakle, birajte kako god hoćete, radite šta god hoćete, nemojte da se hvalite onim što nazivate demokratijom, jer je to tako daleko od demokratije i sve dalje, pa da je građanima Srbije sve potpuno jasno. Zakonima o pravosuđu niste postigli ni efikasnost, ni pravičnost, ni nepotkupljivost, ni slobodu od političke oligarhije. Ništa od toga niste postigli. Istina je da ste smenili neke ljude koji su verovatno pripadali političkim strankama bivšeg režima, doveli druge ljude koji se hvale u biografijama kada su sa vama sarađivali. To ne treba da bude osnov za izbor ljudi koji imaju pred sobom samo Ustav i zakone ove zemlje. Ne sme nas predsednik Narodne skupštine upućivati na neki drugi zakon, da bi nam rekla kako ćemo mi proceduru sprovoditi u Narodnoj skupštini.
    Mi proceduru ovde sprovodimo na osnovu naših zakona, na osnovu Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije. Svako od vas ko smatra da taj poslovnik nije u skladu sa nekim zakonom, neka prilagođava Poslovnik, pa zato imate dovoljnu većinu. Kako bi to izgledalo da sada počnem da radim ovde u ovoj skupštini po statutu SRS. Za mene je to najviši zakon posle Ustava ove zemlje. Vi biste mi onda rekli, da to ne piše u Poslovniku, to možemo mi u stranci. E pa ni ovo, ovo što sada radite, ne piše u Poslovniku Narodne skupštine, izuzev diktature većine.
    Za jednu promenu, Srbijom vlada diktatura manjine. Ako je DOS i većina u Srbiji, to je sada veoma diskutabilno, DOS-om vladaju manjine, a to onda znači da Srbijom vladaju manjine. Vi ćete toga morati da se otresete. Otvorite prvu i drugu stranicu današnjih dnevnih novina - svaka stranka DOS-a različito govori i svaka ima marketinški potez kojim ugrožava osnovne postulate DOS-a. To neće moći jako dugo da se trpi, to će uskoro da pukne kao balon od sapunice. Ako bi bar sudovi radili po Ustavu i zakonu, opet bih bio zadovoljan onim što je DOS uradio, bar to, ali ne mogu da budem zadovoljan, jer još nisam našao građanina zadovoljnog radom sudova u Republici Srbiji.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Za reč se javio narodni poslanik Čedomir Jovanović, predsednik poslaničke grupe DOS.
    ...
    Demokratska stranka

    Čedomir Jovanović

    Gospođo Čomić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, podsetiću vas da smo tokom novembra meseca prošle godine mi vodili opširnu i višednevnu raspravu o reformi našeg pravosuđa i da smo tokom te rasprave praktično rekli sve što smo imali da kažemo.
    Ne mislim da smo u međuvremenu, kao predstavnici vlasti koja je podržavala zakone kojima se, po našem mišljenju, reformiše pravosuđe, odnosno kao predstavnici opozicije koja se tim zakonima suprotstavljala, stekli neke nove argumente, osim onog koji je pomenut i koji, s pravom, na jedan nereprezentativan način govori o nama kao predstavnicima koji su započeli proces reforme našeg pravosuđa; i, potom, posle tog osnovnog preduslova koji je ostvaren kroz izglasavanje paketa zakona o pravosuđu, zastali na pravom koraku kroz imenovanje, recimo, Visokog saveta pravosuđa. Nema opravdanja za nešto tako. Zato smatram da je potrebno u efikasnoj raspravi što pre produžiti onu vrstu posla koja je do sada u docnji.
    Mi ćemo kao poslanička grupa DOS, vodeći računa o svemu što su predlagači imali da nam kažu u prethodnim mesecima i, naravno, o biografijama sa kojima su poslanici upoznati, podržati profesora Pravnog fakulteta na katedri Upravno pravo, gospodina Tomića, ne dovodeći pri tom u pitanje kredibilitet drugih predloženih kandidata. Mislimo da je reč o osobi koja zaslužuje takvu vrstu podrške i očekujemo, od njega lično i od Visokog saveta pravosuđa, da urade sve kako bi naš pavosudni sistem bio onakav kakav Srbija zaslužuje, depolitizovan, efikasan, sasvim sigurno onakav kakav danas nije. Mislim da smo mi kao poslanička većina za to da takav proces ubrzamo, između ostalog i kroz konkretnu podršku koju u ovom slučaju njemu dajemo.
    Pozivam poslanike republičkog parlamenta da učestvuju na adekvatan način u raspravi, da kritikuju predložene kandidata ukoliko imaju argumenata za nešto tako ili da te osobe podrže, ne dovodeći pri tom u pitanje njihov profesionalizam kroz biografije koje su sasvim korektno nama predočene i u kojima su veoma pažljivo navedene sve one ključne tačke koje profilišu neku osobu kao kandidata za veoma važnu državnu funkciju, kakva jeste ova funkcija u Visokom savetu pravosuđa.
    U činjenici da je gospodin Tomić bio anagažovan u Komisiji pravnih eksperata pri Udruženju pravnika Srbije, koja je utvrdila istinu u vezi sa izbornom krađom na lokalnim izborima 1996, odnosno 1997. godine, ne vidim ništa što bi ga omalovažilo kao kandidata. Naprotiv, to je nešto što govori o toj osobi upravo afirmativno, crtajući ga kao profesionalca koji je spreman da se angažuje u poslovima koji su, nesumnjivo, od izuzetnog opštedruštvenog značaja. Dakle, zbog toga ga mi, između ostalog, podržavamo.
    Ne smatramo ga partijskim kandidatom, niti mislim da bi on na tako nešto pristao. Hvala vam i, sasvim sigurno, poslanička grupa DOS nema onu vrstu dilema koje su bile prisutne kod predstavnika opozicije, s tim što, istovremeno, nema opravdanje za ovu vrstu docnje koja se meri mesecima.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li još neko od predsednika ili  predstavnika želi reč? (Ne.)
    Pošto nema prijavljenih predsednika ili predstavnika poslaničkih grupa, otvram pretres po redosledu, kako je poslovnički uređeno i kako su poslaničke grupe predale prijave za reč.
    Prvi prijavljeni je narodni poslanik Petar Jojić.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Petar Jojić

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, Srbija je očekivala reformu pavosuđa, koja je najavljivana od 5. oktobra 2000. godine i traje neprekidno, da će se poboljšati materijalni položaj pravosuđa, da će se izvršiti kadrovska reforma, utoliko što će iz pravosuđa otići oni koji ne zadovoljavaju kriterijume DOS-a.
    Međutim, u reformi pravosuđa nije se odmaklo ni jedan korak. Nikada gore stanje u pravosuđu Srbije nije bilo no što jeste u ovom trenutku. Očekivalo se da će posle donošenja Zakona o pravosuđu da se krene ka reformi, i to reformi koja će biti vidljiva i da će građani Srbije što pre moći da ostvare svoja prava.
    Alarmantno je i veoma bitno, pa treba istaći, da se stotine hiljada predmeta danas pred pravosuđem u Srbiji nalazi nerešeno, a da neki predmeti i neke parnice traju 10, 20, pa čak i 30 godina. Očekivalo se od nove vlasti da će pravosuđe biti efikasno, da će biti racionalno, ali je pravosuđe očekivalo da će država, odnosno nova vlast prema pravosuđu izvršiti svoje obećanje i svoje obaveze, a to je da će se poboljšati materijalni položaj nosilaca pravosudnih funkcija; uz to da dodam, ne samo nosilaca pravosudnih funkcija, nego i onih 12.000 radnika koji rade u pavosuđu, a čije su plate zaista male i čija egzistencija zavisi od milosti nove vlasti.
    Vi imate priliku da se u to uverite, da je mesecima najavljivano u sredstvima javnog informisanja da će plate nosilaca pravosudnih funkcija biti 1.000 maraka. Zašto se lažu nosioci pravosudnih funkcija, zašto se prevara vrši prema njima, zašto im se daju lažna obećanja? Građani Srbije očekuju od nosilaca pravosudnih funkcija i od sudova da budu efikasni i racionalni. Brojni predmeti su danas pred sudovima. Efikasnost je opala, umesto da je efikasnost rešavanje predmeta porasla i da građani brže ostvaruju svoja prava.
    U poslednje vreme nova vlast preko svojih pojedinaca mnogo kadruje u pravosuđu. Nije pravosuđe depolitizovano, čak naprotiv, pravosuđe je do te mere politizovano da svakim danom imamo priliku da čujemo iz sredstava javnog informisanja i medija kako se na jedan neprimeren način vrši žestok pritisak na pravosuđe Srbije, ne direktno, ali veoma perfidno i veoma nekorektno prema pravosuđu. Zbog toga se čak javljaju otpori i osude iz pravosuđa - zašto se neki političari toliko upliću u rad pravosuđa.
    Ovde nismo dobili nikakvo obaveštenje Vrhovnog suda, Odbora za pravosuđe, o tome kako je doneta odluka na sednici Vrhovnog suda prema ovim kandidatima koji se predlažu. Ne znamo ko je, koliko glasova i na koji način dobio. Zbog toga Srpska radikalna stranka smatra da je nužno da se dignu ruke od pravosuđa od strane političara, da ne vrše uticaj, da se ne mešaju, jer to veoma štetno deluje na rad pravosudnih organa. Ovo kadrovanje sa strane i uplitanje u rad zakonodavne, a i sudske vlasti, apsolutno je po oceni srpskih radikala neprihvatljivo, jer je to u suprotnosti sa odredbama Ustava Republike Srbije.
    Sigurno je da ste vi iz većine u ovom parlamentu prihvatili unapred ovaj predlog, koji će biti danas usvojen, ali Srpska radikalna stranka neće glasati za ovaj predlog. Sigurno je ovo što vam poručuje Srpska radikalna stranka, da će na sledećim izborima doći neki drugi sastav u ovu skupštinu, koji neće dozvoliti da se stranke mešaju u rad pravosuđa i srpski radikali se zalažu za to da se mnogo ne kadruje po sudovima, da se odnos u pravosuđu mora razrešiti, da se mnoge rodbinske veze u tom pravcu moraju razrešiti, da se kumstvo, prijateljstvo i nepotizam u pravosuđu mora razrešiti. Veza između pojedinaca u pravosuđu i administraciji, nosilaca pravosudnih funkcija, advokature i pojedinih veza koje vrše direktan uticaj kako treba da bude presuđeno u kom slučaju - mora se konačno napustiti ta praksa i mora se zaista, na jedan sasvim pravedan i zakonit način urediti pravosuđe Republike Srbije.
    Inače, povodom ovoga kako se danas u medijima prezentuje situacija u pravosuđu, može se samo reći to da je jedan broj predsednika sudova zamenjen, da su došli novi ljudi koji nemaju radnog iskustva čak ni jednog dana u pravosuđu, što je kobno i katastrofa za pravosuđe. Vama je poznato da u Engleskoj ne može da postane sudija ko nije navršio 50 godina radnog staža i to da je radio u pravosuđu na svim poslovima. Kod nas samo treba da diplomira na Pravnom fakultetu, da položi pravosudni ispit; da bude par meseci stručni saradnik ili da bude zaposlen kao pripravnik kod privatnika, koji ima tri zaposlena i da taj privatnik da preporuku i predlog; kaže - dostojan je za vršenje sudske fukcije, on je kvalifikovan i stručan, a u sud nikada nije ušao da zastupa bilo koji predmet.
    Dame i gospodo, zahvaljujem vam se, ali krajnje je vreme da se mora od Vrhovnog suda, pa dole, rešavati stanje u pravosuđu, jer ono apsolutno ne zadovoljava potrebe Republike Srbije.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Reč ima narodni posalnik Branko Pavlović, a posle njega narodni poslanik Zoran Nikolić.
    ...
    Grupa građana Mi - Glas iz naroda, prof. dr Branimir Nestorović

    Branko Pavlović

    Dame i gospodo narodni poslanici, postoji nekoliko pitanja, koja zaslužuju da ih ovde razmotrimo, vezano za ovaj predlog Vrhovnog suda Srbije u pogledu popunjavanja Visokog saveta pravosuđa. Krenućemo od lakših ka težim pitanjima.
    Prvo, da li je reč o ovlašćenom predlagaču? Jeste, postoji određena neusaglašenost našeg Poslovnika o radu Narodne skupštine i Zakona o Visokom savetu pravosuđa, ali pošto je zakon jači pravni akt primenjuje se zakon i tu u stvari nema u nekom ozbiljnijem pravnom tumačenju bilo kakve praznine, koja se ne bi mogla popuniti.
    Drugi problem je kašnjenje; čuli smo da je reč o kašnjenju i moram da kažem da je u ovom slučaju to odgovornost Vrhovnog suda Srbije. Dakle, ne radi se o tome da su političari nešto opstruirali ili kasnili. Kao što vidite na vašim klupama, oznaku 9. maj nosi biografija kandidata. Mi smo ranije dobili predlog Vrhovnog suda Srbije bez bilo kakvih biografija kandidata. Naravno da Narodna skupština i poslanici nisu u poziciji da se uopšte izjašnjavaju kada nemaju elementarne podatke koga nam to Vrhovni sud Srbije predlaže i moram da kažem da u ovom slučaju ta odgovornost zbog kašnjenja pada isključivo na Vrhovni sud Srbije, a da ne govorimo o tome da ne vidim ko je ovo podneo, jer nema zaglavlja.
    Imali smo još neke sitnice tehničke prirode; tako se Vrhovni sud Srbije obratio Odboru za pravosuđe i upravu. Vrhovni sud Srbije komunicira sa Narodnom skupštinom Republike Srbije, a on svoj predlog upućuje predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije, on onda dalje gleda kako će i na koji način da postupa. To su neki proceduralni nedostaci koji su onemogućili ovaj parlament da uvrsti ovu tačku dnevnog reda ranije. To nije bilo moguće, ne našom krivicom ovog puta i time neću da kažem da u nekim drugim delovima nema, ali u ovom konkretnom slučaju nije bilo krivice političara. Obično se kaže da političari uvek nešto zakuvavaju, a ovog puta to nije slučaj.
    Najkrupnija i najvažnija stvar ovde je, a malo ću vas vratiti unazad, to je koncepcija kojom smo mi hteli da idemo kod Visokog saveta pravosuđa. Ona je bila sledeća: da vas podsetim, Visoki savet pravosuđa se bavi izborom sudija i javnih tužilaca, odnosno njihovih zamenika; mi smo hteli da uspostavimo pravila struke na ovaj način, da preovlađujući sastav kada je reč o izboru, čine sudije, odnosno tužioci. U nekoj prethodnoj varijanti nacrta bilo je da Narodna skupština bira dva člana Visokog saveta pravosuđa, a onda je u brzini amandmanima izmenjeno i jedna je pozicija data Advokatskoj komori. To je u redu što je dato, ali je ostalo greškom, omaškom je ostalo da onog drugog predlaže Vrhovni sud Srbije.
    U početnoj kombinaciji je bilo da jednog prdlaže Vrhovni sud Srbije, a jednog Republički javni tužilac. Zašto? Na taj način bi Republički javni tužilac predložio tri tužioca i kada mi izaberemo jednog, samo tako će Visoki savet pravosuđa imati većinu, četiri člana iz tužilačke organizacije i troje koji to nisu. Na ovaj način neće. Kada su sudije u pitanju, Visoki savet pravosuđa će imati većinu sudija kada bira sudije, ali kada bira tužioce pri ovom izboru neće i zakonska koncepcija je narušena.
    Tačno je ovo što je gospodin Ivošević rekao, zaista je ostala odredba koja kaže da predlog koji čini Vrhovni sud Srbije ne može biti iz redova sudija i tužilaca, zato što je to bilo određeno za tog jednog člana koga smo dali Advokatskoj komori. Šta je trebalo da uradi Vrhovni sud Srbije? Trebalo je da učini napor da nam među ovim kandidatima ponudi jednog koji je nekada bio javni tužilac, da bismo mi onda bili u poziciji da tužiocima damo jednak tretman prilikom izbora, kao što imaju sudije. Fer je, to su kolege i vrlo su nam značajne i jedna i druga institucija. To je trebalo da uradi Vrhovni sud Srbije, ako se već opredeljujemo da predlažu i penzionere.
    Dakle, gospodina Petrovića znam, on je vrstan pravnik i nemam ništa protiv, ali ako se već u koncepciji ide sa tim da može biti penzioner, mogao je da bude penzioner i neko ko je ranije bio tužilac, mogao je da bude advokat neko ko je bio ranije tužilac, mogao je iz redova profesora fakulteta možda da bude neko sa kriminalistike, možda neko iz krivično-procesnog prava, neko ko je bliži toj tužilačkoj organizaciji.
    Svi tužioci i zamenici tužilaca u ovoj zemlji znaju da je reč o jednoj neusklađenosti, a tako to biva kada se amandmanima u većem broju menjaju zakonski predlozi i da nije namera ovog parlamenta da učini njih manje vrednim u sastavu, kroz sastav Visokog saveta pravosuđa, nego smo dovedeni u poziciju da mi sada ne možemo, hteli to ili ne, da napravimo taj balans. Mislim da je Vrhovni sud Srbije, sa malo više sluha i sa malo više razumevanja, mogao dati predlog koji bi održao bazičnu koncepciju Visokog saveta pravosuđa, a to je da struka ima odlučujuću reč kada su u pitanju izbori, bez obzira; kod sudija je to obezbeđeno, ali kod tužilaca to neće biti.