PRVA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANJA, 09.05.2002.

18. dan rada

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li još neko od predsednika ili  predstavnika želi reč? (Ne.)
Pošto nema prijavljenih predsednika ili predstavnika poslaničkih grupa, otvram pretres po redosledu, kako je poslovnički uređeno i kako su poslaničke grupe predale prijave za reč.
Prvi prijavljeni je narodni poslanik Petar Jojić.
...
Srpska radikalna stranka

Petar Jojić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, Srbija je očekivala reformu pavosuđa, koja je najavljivana od 5. oktobra 2000. godine i traje neprekidno, da će se poboljšati materijalni položaj pravosuđa, da će se izvršiti kadrovska reforma, utoliko što će iz pravosuđa otići oni koji ne zadovoljavaju kriterijume DOS-a.
Međutim, u reformi pravosuđa nije se odmaklo ni jedan korak. Nikada gore stanje u pravosuđu Srbije nije bilo no što jeste u ovom trenutku. Očekivalo se da će posle donošenja Zakona o pravosuđu da se krene ka reformi, i to reformi koja će biti vidljiva i da će građani Srbije što pre moći da ostvare svoja prava.
Alarmantno je i veoma bitno, pa treba istaći, da se stotine hiljada predmeta danas pred pravosuđem u Srbiji nalazi nerešeno, a da neki predmeti i neke parnice traju 10, 20, pa čak i 30 godina. Očekivalo se od nove vlasti da će pravosuđe biti efikasno, da će biti racionalno, ali je pravosuđe očekivalo da će država, odnosno nova vlast prema pravosuđu izvršiti svoje obećanje i svoje obaveze, a to je da će se poboljšati materijalni položaj nosilaca pravosudnih funkcija; uz to da dodam, ne samo nosilaca pravosudnih funkcija, nego i onih 12.000 radnika koji rade u pavosuđu, a čije su plate zaista male i čija egzistencija zavisi od milosti nove vlasti.
Vi imate priliku da se u to uverite, da je mesecima najavljivano u sredstvima javnog informisanja da će plate nosilaca pravosudnih funkcija biti 1.000 maraka. Zašto se lažu nosioci pravosudnih funkcija, zašto se prevara vrši prema njima, zašto im se daju lažna obećanja? Građani Srbije očekuju od nosilaca pravosudnih funkcija i od sudova da budu efikasni i racionalni. Brojni predmeti su danas pred sudovima. Efikasnost je opala, umesto da je efikasnost rešavanje predmeta porasla i da građani brže ostvaruju svoja prava.
U poslednje vreme nova vlast preko svojih pojedinaca mnogo kadruje u pravosuđu. Nije pravosuđe depolitizovano, čak naprotiv, pravosuđe je do te mere politizovano da svakim danom imamo priliku da čujemo iz sredstava javnog informisanja i medija kako se na jedan neprimeren način vrši žestok pritisak na pravosuđe Srbije, ne direktno, ali veoma perfidno i veoma nekorektno prema pravosuđu. Zbog toga se čak javljaju otpori i osude iz pravosuđa - zašto se neki političari toliko upliću u rad pravosuđa.
Ovde nismo dobili nikakvo obaveštenje Vrhovnog suda, Odbora za pravosuđe, o tome kako je doneta odluka na sednici Vrhovnog suda prema ovim kandidatima koji se predlažu. Ne znamo ko je, koliko glasova i na koji način dobio. Zbog toga Srpska radikalna stranka smatra da je nužno da se dignu ruke od pravosuđa od strane političara, da ne vrše uticaj, da se ne mešaju, jer to veoma štetno deluje na rad pravosudnih organa. Ovo kadrovanje sa strane i uplitanje u rad zakonodavne, a i sudske vlasti, apsolutno je po oceni srpskih radikala neprihvatljivo, jer je to u suprotnosti sa odredbama Ustava Republike Srbije.
Sigurno je da ste vi iz većine u ovom parlamentu prihvatili unapred ovaj predlog, koji će biti danas usvojen, ali Srpska radikalna stranka neće glasati za ovaj predlog. Sigurno je ovo što vam poručuje Srpska radikalna stranka, da će na sledećim izborima doći neki drugi sastav u ovu skupštinu, koji neće dozvoliti da se stranke mešaju u rad pravosuđa i srpski radikali se zalažu za to da se mnogo ne kadruje po sudovima, da se odnos u pravosuđu mora razrešiti, da se mnoge rodbinske veze u tom pravcu moraju razrešiti, da se kumstvo, prijateljstvo i nepotizam u pravosuđu mora razrešiti. Veza između pojedinaca u pravosuđu i administraciji, nosilaca pravosudnih funkcija, advokature i pojedinih veza koje vrše direktan uticaj kako treba da bude presuđeno u kom slučaju - mora se konačno napustiti ta praksa i mora se zaista, na jedan sasvim pravedan i zakonit način urediti pravosuđe Republike Srbije.
Inače, povodom ovoga kako se danas u medijima prezentuje situacija u pravosuđu, može se samo reći to da je jedan broj predsednika sudova zamenjen, da su došli novi ljudi koji nemaju radnog iskustva čak ni jednog dana u pravosuđu, što je kobno i katastrofa za pravosuđe. Vama je poznato da u Engleskoj ne može da postane sudija ko nije navršio 50 godina radnog staža i to da je radio u pravosuđu na svim poslovima. Kod nas samo treba da diplomira na Pravnom fakultetu, da položi pravosudni ispit; da bude par meseci stručni saradnik ili da bude zaposlen kao pripravnik kod privatnika, koji ima tri zaposlena i da taj privatnik da preporuku i predlog; kaže - dostojan je za vršenje sudske fukcije, on je kvalifikovan i stručan, a u sud nikada nije ušao da zastupa bilo koji predmet.
Dame i gospodo, zahvaljujem vam se, ali krajnje je vreme da se mora od Vrhovnog suda, pa dole, rešavati stanje u pravosuđu, jer ono apsolutno ne zadovoljava potrebe Republike Srbije.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Reč ima narodni posalnik Branko Pavlović, a posle njega narodni poslanik Zoran Nikolić.
...
Grupa građana Mi - Glas iz naroda, prof. dr Branimir Nestorović

Branko Pavlović

Dame i gospodo narodni poslanici, postoji nekoliko pitanja, koja zaslužuju da ih ovde razmotrimo, vezano za ovaj predlog Vrhovnog suda Srbije u pogledu popunjavanja Visokog saveta pravosuđa. Krenućemo od lakših ka težim pitanjima.
Prvo, da li je reč o ovlašćenom predlagaču? Jeste, postoji određena neusaglašenost našeg Poslovnika o radu Narodne skupštine i Zakona o Visokom savetu pravosuđa, ali pošto je zakon jači pravni akt primenjuje se zakon i tu u stvari nema u nekom ozbiljnijem pravnom tumačenju bilo kakve praznine, koja se ne bi mogla popuniti.
Drugi problem je kašnjenje; čuli smo da je reč o kašnjenju i moram da kažem da je u ovom slučaju to odgovornost Vrhovnog suda Srbije. Dakle, ne radi se o tome da su političari nešto opstruirali ili kasnili. Kao što vidite na vašim klupama, oznaku 9. maj nosi biografija kandidata. Mi smo ranije dobili predlog Vrhovnog suda Srbije bez bilo kakvih biografija kandidata. Naravno da Narodna skupština i poslanici nisu u poziciji da se uopšte izjašnjavaju kada nemaju elementarne podatke koga nam to Vrhovni sud Srbije predlaže i moram da kažem da u ovom slučaju ta odgovornost zbog kašnjenja pada isključivo na Vrhovni sud Srbije, a da ne govorimo o tome da ne vidim ko je ovo podneo, jer nema zaglavlja.
Imali smo još neke sitnice tehničke prirode; tako se Vrhovni sud Srbije obratio Odboru za pravosuđe i upravu. Vrhovni sud Srbije komunicira sa Narodnom skupštinom Republike Srbije, a on svoj predlog upućuje predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije, on onda dalje gleda kako će i na koji način da postupa. To su neki proceduralni nedostaci koji su onemogućili ovaj parlament da uvrsti ovu tačku dnevnog reda ranije. To nije bilo moguće, ne našom krivicom ovog puta i time neću da kažem da u nekim drugim delovima nema, ali u ovom konkretnom slučaju nije bilo krivice političara. Obično se kaže da političari uvek nešto zakuvavaju, a ovog puta to nije slučaj.
Najkrupnija i najvažnija stvar ovde je, a malo ću vas vratiti unazad, to je koncepcija kojom smo mi hteli da idemo kod Visokog saveta pravosuđa. Ona je bila sledeća: da vas podsetim, Visoki savet pravosuđa se bavi izborom sudija i javnih tužilaca, odnosno njihovih zamenika; mi smo hteli da uspostavimo pravila struke na ovaj način, da preovlađujući sastav kada je reč o izboru, čine sudije, odnosno tužioci. U nekoj prethodnoj varijanti nacrta bilo je da Narodna skupština bira dva člana Visokog saveta pravosuđa, a onda je u brzini amandmanima izmenjeno i jedna je pozicija data Advokatskoj komori. To je u redu što je dato, ali je ostalo greškom, omaškom je ostalo da onog drugog predlaže Vrhovni sud Srbije.
U početnoj kombinaciji je bilo da jednog prdlaže Vrhovni sud Srbije, a jednog Republički javni tužilac. Zašto? Na taj način bi Republički javni tužilac predložio tri tužioca i kada mi izaberemo jednog, samo tako će Visoki savet pravosuđa imati većinu, četiri člana iz tužilačke organizacije i troje koji to nisu. Na ovaj način neće. Kada su sudije u pitanju, Visoki savet pravosuđa će imati većinu sudija kada bira sudije, ali kada bira tužioce pri ovom izboru neće i zakonska koncepcija je narušena.
Tačno je ovo što je gospodin Ivošević rekao, zaista je ostala odredba koja kaže da predlog koji čini Vrhovni sud Srbije ne može biti iz redova sudija i tužilaca, zato što je to bilo određeno za tog jednog člana koga smo dali Advokatskoj komori. Šta je trebalo da uradi Vrhovni sud Srbije? Trebalo je da učini napor da nam među ovim kandidatima ponudi jednog koji je nekada bio javni tužilac, da bismo mi onda bili u poziciji da tužiocima damo jednak tretman prilikom izbora, kao što imaju sudije. Fer je, to su kolege i vrlo su nam značajne i jedna i druga institucija. To je trebalo da uradi Vrhovni sud Srbije, ako se već opredeljujemo da predlažu i penzionere.
Dakle, gospodina Petrovića znam, on je vrstan pravnik i nemam ništa protiv, ali ako se već u koncepciji ide sa tim da može biti penzioner, mogao je da bude penzioner i neko ko je ranije bio tužilac, mogao je da bude advokat neko ko je bio ranije tužilac, mogao je iz redova profesora fakulteta možda da bude neko sa kriminalistike, možda neko iz krivično-procesnog prava, neko ko je bliži toj tužilačkoj organizaciji.
Svi tužioci i zamenici tužilaca u ovoj zemlji znaju da je reč o jednoj neusklađenosti, a tako to biva kada se amandmanima u većem broju menjaju zakonski predlozi i da nije namera ovog parlamenta da učini njih manje vrednim u sastavu, kroz sastav Visokog saveta pravosuđa, nego smo dovedeni u poziciju da mi sada ne možemo, hteli to ili ne, da napravimo taj balans. Mislim da je Vrhovni sud Srbije, sa malo više sluha i sa malo više razumevanja, mogao dati predlog koji bi održao bazičnu koncepciju Visokog saveta pravosuđa, a to je da struka ima odlučujuću reč kada su u pitanju izbori, bez obzira; kod sudija je to obezbeđeno, ali kod tužilaca to neće biti.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Zoran D. Nikolić, a posle njega narodni poslanik Boško Ristić.

Zoran D. Nikolić

Poštovano predsedništvo, poštovane kolege narodni poslanici, ova tačka, koja nam je ovako iznebuha došla, ipak je prilika da prozborimo neku reč o posledicama reforme pravosuđa, o kojoj smo pričali novembra meseca prošle godine i o kojoj smo postigli visok stepen saglasnosti u ovom domu, što je mene lično ohrabrilo, jer sam mislio da smo zaista kao parlament u dovoljnoj meri dali podršku ideji o stvaranju jednog zaista slobodnog i nezavisnog pravosudnog sistema.
No, sama činjenica da mi gotovo pola godine posle donošenja tog zakona vučemo sada neke prve polukorake, vezano za njegovo sprovođenje i konkretnu realizaciju, govori da na strani dela DOS-a, ili skupštinske većine, zaista nema iskrene želje da do te suštinske reforme pravosudnog sistema i dođe i da zaista dobijemo slobodno i nezavisno pravosuđe. Verovatno je još uvek ono potrebno ovakvo kako jeste, da deo tog sistema, nažalost, služi za borbu protiv političkih neistomišljenika.
Ako je to nečiji motiv, nije dobar motiv. Ako je ovo prvi korak da zaista izađemo iz te priče, onda da ga pozdravimo; ali moram da kažem da izostaje još mnogo koraka koji treba da obezbede suštinsku reformu pravosudnog sistema i njegovu transformaciju u jedan od stubova vlasti u ovoj državi, kako smo to u Ustavu napisali.
Jer, da zaista iskreno želimo nezavisno i slobodno pravosuđe, onda bi svakako do sada izvršili izbor sudija Ustavnog suda, koji u ovoj Republici ne funkcioniše već evo gotovo dve godine; da zaista želimo slobodno i nezavisno pravosuđe, onda bismo verovatno više poštovali odluke Ustavnog suda; pa dolazimo u situaciju da Vlada Republike Srbije bude prva ta koja ne poštuje odluke Ustavnog suda, bez obzira što u Ustavu piše da su one opšteobavezne i izvršne za sve i svakoga, pa i za Vladu Republike Srbije.
Onda ne bismo dolazili u poziciju da guverner NBJ sa nipodaštavanjem prilazi odlukama Saveznog suda, i ne samo odlukama Saveznog suda, kojima se poništavaju odluke NBJ i njegove kao guvernera, nego sa nipodaštavanjem čak i sudija koje su tu odluku donele. To u pravnoj državi, u državi u kojoj zaista želimo slobodno i nezavisno pravosuđe, ne može da se desi. Ne može da se desi da želimo slobodno i nezavisno pravosuđe, da ministar obeća pre pola godine platu nosilaca pravosudnih funkcija od 1.000 maraka, za šta bi svakako postigao konsenzus i u ovom parlamentu da je on odlučivao o tom pitanju. Međutim, nije nadležan za to, pa posle izvesnog vremena kaže kako to nikada nije rekao, ostavljajući ljudima zaista lažnu nadu da ova vlada i ova vlast nešto iskreno nameravaju da učine u poboljšanju materijalnog položaja nosilaca pravosudnih funkcija.
Jer, svima nama je jasno da su bez te materijalne nezavisnosti, kao komponente, džabe dobri zakoni, džabe dobra rešenja; ako sudija kao pojedinac nije i materijalno nezavisan, on ni suštinski to neće biti.
Da nam je zaista stalo do nezavisnog sudstva, onda bismo pročitali zakon koji smo doneli novembra meseca, pa danas ne bismo samo birali jednog od tri kandidata za člana Visokog saveta pravosuđa, nego bi videli da u članu 18. istog zakona stoji da Narodna skupština određuje naknadu za rad članova Visokog saveta pravosuđa.
Hoćemo li opet na narednom zasedanju da ubacujemo zbrda-zdola tačke kojima ćemo utvrditi tu naknadu, jer nije logično da ako date veoma široka ovlašćenja i kompetencije jednom organu, za koga smo se opredelili da vodi kadrovsku politiku u pravosuđu i da bdi nad pravosuđem u celini, ne date mu materijalnu osnovu zato što Narodna skupština nije ni našla za shodno da realizuje odluku koju je sama donela kroz Zakon o Visokom savetu pravosuđa.
Sve ovo ukazuje da smo reformi pravosuđa suštinski prišli formalno, paušalno, kao da je nekome stalo da pred Savetom Evrope ili ne znam kim, udarimo još jednu recku i kažemo - evo, mi smo reformisali i ovu oblast našeg društvenog života, a šta se dalje događa, baš nas briga.
Kada pogledamo dostignuća u reformi fiskalnog sistema, kada pogledamo dostignuća u reformi ovog prosvetnog sistema, u reformi u oblasti privrede i privatizacije, onda mislim da zaista možemo da zaključimo da je ovih godinu i po dana reformi shvaćeno kao puka i prazna forma. (Glas iz sale: A proteklih deset godina?) Možemo da pričamo i o proteklih deset, i o proteklih 60 i 160 godina, ako ćemo nešto pametno iz toga izvući, ali je naše pravo da kažemo šta mislimo za ovom govornicom.
Zbog toga što smo formalno shvatili čitavu ovu priču, ni od ovoga izbora, koji je pred nama, ne očekujem suviše i ne očekujem da će on suštinski doprineti reformi pravosuđa.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Boško Ristić.
...
Demokratska stranka

Boško Ristić

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je na dnevnom redu izbor člana Visokog saveta pravosuđa. Mislim da je to vrlo važna stvar.
Mi smo se svi ovde složili, čak i svi prethodni govornici, bez obzira da li dolaze kao predstavnici vladajućih stranaka ili opozicije, oko toga da je veoma nužna hitna i dosledna reforma pravosuđa.
Činjenica je da je sudska vlast do sada, u dosadašnjem periodu razvoja našeg društva, naročito posle Drugog svetskog rata, bila izuzetno zavisna od političkih centara moći i da je to bilo i neposredno u prethodnom periodu od deset godina. Sigurno je da su sudije i sudije porotnici, kojih u Srbiji ima tačno 10.000, finansirani kao pripadnici vladajućih stranaka u prethodnom režimu. Tako su i birani, tako su i postavljani.
Sigurno je da su sudije koje su prethodno nosile političke biografije i na taj način dolazile u naše srpsko pravosuđe, bile zavisne od onih političkih faktora koji su ih predlagali i kasnije birali u te sudove.
Mi smo se, kao DOS, zalagali u svojoj predizbornoj kampanji za doslednu reformu pravosuđa, što podrazumeva i kadrovsko čišćenje svih onih koji su sudili mimo zakona, koji su ljude stavljali u neravnopravan položaj pred zakonom, koji su donosili političke odluke, koje su bile naručene od određenih funkcionera ili centara moći.
U kandidaturama koje smo ovde videli imamo i kandidata kojeg podržava Demokratska stranka kojoj pripadam i koji je u svojoj biografiji i iskazao da se zalagao za jednakost svih učesnika u sudskom postupku pred zakonom, zalagao se za istraživanje istine u vezi sa izbornom krađom 1996. godine, koja i do dan-danas nije u potpunosti razjašnjena u pogledu njenih učesnika, inspiratora; jer ti učesnici i inspiratori izborne krađe su sprovodili kroz pravosuđe tu izbornu krađu, a do dana današnjeg njihovi izvršitelji nisu kažnjeni i nisu napustili pravosuđe.
Što se tiče koncepcije da se kompletira Visoki savet pravosuđa, smatram da je to potrebno i neophodno, ali s druge strane, nikako ne mogu da budem zadovoljan što se ova tema stavlja na sednicu ove skkupštine upravo na ovakav način.
Ovakav predlog, koji ne sadrži ni objašnjenje kako je vršeno kandidovanje, kako je doneta odluka na opštoj sednici Vrhovnog suda, ovako upućen Narodnoj skupštini bez zaglavlja, bez obrazloženja, kao advokat mogu da kažem da bi kod mene podnesak ovakve vrste u sudskom postupku, bio odbačen, jer je i sa formalne strane nepotpun, nejasan i o njemu ne može na adekvatan način da se odlučuje. Ne vidi se u vezi sa čime su ove podnete biografije.
Ne vidi se kako je protekao postupak kandidovanja ovih lica i ne vidi se sama odluka Opšte sednice Vrhovnog suda na osnovu koje su predloženi ovi kandidati. Slažem se sa jednim od prethodnih govornika da je Vrhovni sud na svojoj opštoj sednici trebalo da predloži jednog kandidata Skupštini, kako bismo se mi o njemu izjašnjavali.
Pridružiću se predlogu da se gospodin Zoran Tomić izabere za člana ovog visokog državnog organa i veoma značajnog, ali ujedno ću podsetiti na sve one obaveze koje ima ovaj visoki državni organ u reformi pravosuđa, gde kadrovska politika, odnosno izbor nosilaca visokih sudijskih i tužilačkih funkcija ima veoma veliki značaj.
U našem pravosuđu, u sudovima i tužilaštvima, još uvek sede ljudi koji su svoj posao radili neodgovorno i mimo zakona, još uvek izborne krađe nisu dobile svoj epilog na taj način što će određeni biti razrešeni sa tih funkcija u sudstvu i tužilaštvu, nisu dobili odgovarajuće kazne; mada su neki procesuirani, vođeni su sudski postupci protiv vinovnika, recimo u Nišu, protiv članova Izborne komisije u Nišu, gde i predsednik Okružnog suda, okružni tužilac i ostali nosioci visokih pravosudnih funkcija bili članovi ove izborne komisije; vođen je postupak ali je na potpuno nezakonit način obustavljen.
Mi smo ovde čuli i obećanje sadašnje predsednice Vrhovnog suda Srbije, kada je dolazila, odnosno kada se kandidovala pred Skupštinom za tu funkciju, da će se stanje u pravosuđu apsolutno izmeniti, da će se dosledno odstraniti svi oni koji su se ogrešili o zakon. Do dana današnjeg to nije bio slučaj.
S jedne strane, bili smo svedoci inicijative koju je podneo ministar Batić, ministar pravde, koja je i objavljena u sredstvima javnog informisanja, gde se traži dosledno ispitivanje odgovornosti svih nosilaca pravosudnih funkcija koji su učestvovali u tim izbornim krađama i koji su se ogrešili o zakon. To, do dana današnjeg, nije urađeno.
S druge strane, primećena je jedna nedosledna kadrovska politika u pogledu nosilaca pravosudnih funkcija. Ta nedoslednost se ogleda pre svega u tome što u sudovima sede ljudi koji imaju i veći broj godina od zakonom propisanih i duži radni staž od zakonom propisanog, a da se selektivno protiv pojedinih traži razrešenje i prestanak sudijske funkcije, ako se radi o ljudima koji traže dosledno izvršenje predizbornih obećanja DOS-a, a to jeste lustracija u pravosuđu, isključenje iz pravosuđa svih onih koji su se ogrešili o zakon.
Tako smo i ovde pred Odborom za pravosuđe i upravu Narodne skupštine imali priliku da vidimo inicijativu za utvrđivanje prestanka funkcije pojedinih sudija koji su se upravo zalagali za pročišćenje u skladu sa zakonom od onih koji su se ogrešili o zakon. S druge strane, u Vrhovnom sudu, iz kog je inicijativa i krenula, sede takođe sudije koje ispunjavaju uslove za utvrđivanje prestanka sudijske funkcije, ali se prema njima postupak ne pokreće.
Zato se nadam da će ovaj državni organ, koji treba da inicira imenovanje ili razrešenje sudija i tužilaca, raditi pošteno, dosledno i u skladu sa zakonom, da će izvršiti depolitizaciju pravosuđa, odvojiti pravosuđe od uticaja političkih centara moći; ali, ne samo od onih koji su sada u poziciji, ne samo od vladajućih stranaka koje sada vrše izvršnu vlast i koje sada imaju većinu u parlamentu, već da izvrše distanciranje i od onih političkih centara moći koji su bili i vladali u prethodnom režimu; oni su ostavili dubok politički trag u našem srpskom pravosuđu, oni su protežirali svoje članove stranaka za sudije i tužioce; da se upravo izvrši depolitizacija i da se odstrane iz pravosuđa oni koji su i dalje zavisni od stranaka iz prethodnog režima. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić. Ovim bi bila iscrpljena lista prijavljenih govornika. Po Poslovniku pravo da se obrate Skupštini imaju ponovo predsednici poslaničkih grupa. Izvolite.

Rajko Baralić

Gospođo Čomić, gospodine Ivoševiću, a njega nema, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani novinari, interesantno je da nam se kao jedan od važnih razloga da izaberemo predstavnika, odnosno člana Visokog pravnog saveta, nudi niz argumenata, no interesovanje narodnih poslanika u Skupštini Republike Srbije za ovu temu očigledno nije adekvatno priči koju smo čuli na početku.
Ovde, sada, u klupama sedi stotinak ljudi, pa ću, kada završim ono što mislim da kažem, zamoliti vas, gospođo Čomić, da ustanovite koliko zaista narodnih poslanika prisustvuje raspravi i koliko želi da učestvuje u izboru člana Visokog pravnog saveta. (Žagor.)
Moji tj. socijalisti su poslanici u opoziciji, ali neće dugo biti. A, ovi - vaši, moraju da budu ovde dok su na vlasti, ako su na vlasti. (Žagor.) Ne sekirajte se vi za to.
No, da se vratimo na osnovni problem. Vas uvek veoma iznervira ta priča o broju poslanika koji prisustvuju parlamentu.
Gospodin Tomislav Nikolić je bio potpuno u pravu. Povređene su odredbe člana 49. i člana 176. Poslovnika Narodne skupštine, i to drugi stav člana 49. i član 176. Poslovnika koji regulišu proceduru u vezi sa onim što mi ovde treba da radimo. Zaista je bilo logično da nadležni odbor u komunikaciji sa predsednikom Narodne skupštine, a Vrhovni sud u komunikaciji sa predsednikom Narodne skupštine, ovo uradi na način koji je propisan Poslovnikom.
Mi smo ovde dovedeni u situaciju da se izjašnjavamo o ljudima o kojima gotovo ništa ne znamo, izuzev onoga što su oni sami napisali. Neka uvažena gospoda, koja ovde očigledno imaju najozbiljnije šanse da budu izabrana na ovu važnu i visoku funkciju, u prvom licu jednine pišu zaglavlje i potpisuju se u prvom licu, a u drugom licu saopštavaju biografske podatke. Bilo bi dobro da sami pišu tekst koji nazivaju autobiografijom, jer to ovde piše; ili, da ga pišu u drugom licu ili da to neko radi u njihovo ime, jer ovako ostavljaju utisak elementarnog nepoznavanja pravopisa.
Vi ste rekli da će na ovaj način i nekim drugim rešenjima doći do poboljšanja efikasnosti u našem pravosuđu. Mislim da je ono u pojedinim segmentima vrlo efikasno. Recimo, pre neki dan je opštinski odbor SPS-a u Pirotu uputio žalbu Okružnom sudu, radi se o nekom trivijalnom sporu sa lokalnom toplanom, pa je stvar na Vrhovnom sudu rešena za tri dana. Čestitam na efikasnosti. Nadam se da će ovaj princip biti primenjen i u nekim drugim slučajevima i postupcima koji se vode po nekoliko godina, naravno.
Dvoje od troje predloženih kandidata su sasvim sigurno osobe koje su veoma vezane za politički angažman koji ima veze sa DOS-om. To su ovde i napisali. Gospodin dr Zoran Tomić kaže, između ostalog, da je član Upravnog odbora CESID-a. Vi iz DOS-a najbolje znate šta je CESID, znate ko ga finansira i znate gde mu je centrala. Nije baš neka preporuka za nezavisno sudstsvo u Srbiji.
Ako bih se opredeljivao na osnovu ovoga što ovde piše, a videćemo kako ćemo glasati mi iz SPS-a, rekao bih da je gospodin Dragoljub Petrović, bez obzira na svoje godine, s obzirom da je rođen na Rudniku - a da ljudi iz takvog rudničkog kraja nikada nisu bežali sa belega, čak i 1813. godine kada je naopako krenulo srpskim ustanicima, samo četiri vojvode Milić Drinčić, Nikola Lunjevica, Lazar Mutap i Miloš Obrenović, nikada nisu prešli Savu, ostali su u Srbiji sa svojim narodom - i onda bih možda mogao glasati za gospodina Dragoljuba Petrovića.
Molim uzvikivače vaših naslova iz Demokratske stranke da se ponašaju kao da su narodni poslanici. Teško utiču na moju koncentraciju. Ono na šta oni utiču danas se u Srbiji zove režim i to gadan, opor, podložan kritici i svakog dana izvrgnut velikom pritisku, i to velikog broja građana Srbije.
Ovde je naravno došlo do disharmonije između onoga što je predlagač nekoliko zakona iz oblasti pravosuđa želeo da postigne i onoga što jedan broj stranaka DOS-a danas želi da izvrši; ali, to je problem te koalicije, nije problem nas iz SPS-a i drugih opozicionih poslanika.
Dogovorićemo se kako ćemo sa ovim u vezi glasati, ali vas gospođo Čomić molim, na osnovu Poslovnika i prava koja mi taj poslovnik pruža, da ustanovite da li u Narodnoj skupštini ima dovoljno poslanika da Skupština može normalno i nesmetano da radi. Hvala lepo.