Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Prve sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2002. godini.

Obaveštavam vas da se službenoj evidenciji prijavilo 150 narodnih poslanika.

Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice.

Poštovane dame i gospodo prisutni narodni poslanici, s obzirom da neprimereno dugo utvrđujemo kvorum, bez obzira što po službenoj evidenciji imamo 157 prijavljenih poslanika, smatram neprimerenim da poslanike koji redovno dolaze i ispunjavaju svoje ustavne i poslaničke obaveze zadržavam i dalje u sali. O poslanicima koji Narodnu skupštinu Republike Srbije i njene propise tumače po svojoj volji, odlučivaće Administrativni odbor i propisi ove skupštine.

Obaveštavam prisutne narodne poslanike da ćemo novo utvrđivanje kvoruma imati u 12 časova i 15 minuta.

(Posle pauze - 12,40.)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Prve sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2002. godini.

Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuje 157 narodnih poslanika.

Da bismo mogli da započnemo rad, molim vas da utvrdimo kvorum i molim sve narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice.

Konstatujem da imamo kvorum za rad i obaveštavam narodne poslanike da je u 12,20 na službenoj prijavi bilo 180 narodnih poslanika.

Takođe, molim sve narodne poslanike prisutne u sali da krajnje ozbiljno shvate svoju poslaničku obavezu da se registriju pri utvrđivanju kvoruma.

Obaveštavam vas da su sprečeni da prisustvuju sledeći narodni poslanici: Radomir Naumov, Dragan Jočić, Branko Bešević, Miroslav Markićević, Olgica Kirćanski, Petar Mišić, Dušan Budišin, Juhas Atila, Teodora Vlahović, Kermeci Karolj, Alen Selimović, Čedomir Jovanović, Vasilije Pavićević, Momir Radoičić, Živanko Radovančev, Slobodan Pavlović i Rajko Baralić. Narodni poslanik Željko Tomić zakasniće na današnju sednicu.

Obaveštavam Narodnu skupštinu da su pozvani da sednici prisustvuju predsednik, potpredsednici, ministri i sekretar Vlade Republike Srbije, kao i sekretar Republičog sekretarijata za zakonodavstvo.

Takođe, shodno članovima 83. i 84. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, obaveštavam vas da je predsednica Narodne skupštine, gospođa Nataša Mićić, na ovu sednicu pozvala predstavnike Centra za slobodne izbore i demokratiju, predstavnike Studentske unije Srbije, predstavnike Saveza studenata Beograda, studente Studijske grupe za ustavno pravo na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, predstavnike Narodnog pokreta "Otpor", predstavnike Niške studentske asocijacije i predstavnike Studentske federacije.

Pozdravljam, u ime predsednice Narodne skupštine, prisutne goste.

Povreda Poslovnika, narodni poslanik Tomislav Nikolić, zamenik predsednik poslaničke grupe SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, zamolio bih predsednika Narodne skupštine ili onoga koga zamenjuje da zatraži izjašnjenje od Narodnog pokreta "Otpor": da li ovo oni prave sprdačinu sa Njegovom svetošću patrijarhom srpskim, gospodinom Pavlom. Ukoliko je to tačno, ukoliko su novinski članci istiniti, da se najviši duhovni i moralni autoritet srpskog naroda vređa na takav način kao što se to čini u stripovima u kojima je glavni lik Patrijarh srpski, gospodin Pavle, predlažem da više nikada ne pozovemo nikoga iz Narodnog pokreta "Otpor" na sednicu Narodne skupštine.

Osim što je narodni poslanik Tomislav Nikolić prekršio Poslovnik ne citirajući na koju odredbu Poslovnika se poziva, drugo, narodni poslanik vrlo dobro zna da je pravo poziva gostiju na Narodnu skupštinu diskreciono pravo predsednika Narodne skupštine i i o tome Narodna skupština ne može da odlučuje.
Nastavljamo rad po dnevnom redu.
Prelazimo na 9. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O DRŽAVNOM PREMERU I KATASTRU I UPISIMA PRAVA NA NEPOKRETNOSTIMA
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Miomir Ilić, Milutin Prodanović, Zoran M. Nikolić i Petar Cvetković; Hranislav Perić, Joca Arsić; Rade Bajić, Stevan Gudurić i Rade Bajić; Slobodan Pavlović, Ljubomir Mucić, Branko Pavlović, Srđan Sikimić i Radojko Petrić, kao i Vlada Republike Srbije.
Narodni poslanici Dragan Jovanović i Živanko Radovančev povukli su svoje amandmane na član 48. Predloga zakona.
Primili ste izveštaje Odbora za urbanizam i građevinarstvo i Zakonodavnog odbora, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Na sednici Zakonodavnog odbora mišljenje je izdvojio narodni poslanik Zoran D. Nikolić, član ovog odbora.
Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da, prema članu 90. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim sve predsednike, zamenike predsednika ili poslaničkih grupa, da sekretaru Skupštine dostave redosled prijavljenih narodnih poslanika koji su prijavljuju za reč u raspravi u načelu i da to učine što pre da bi mogao da se napravi konačan spisak i redosled prijavljenih govornika, a u skladu sa Poslovnikom narodne skupštine.
Otvaram načelni pretres.
Da li predstavnik predlagača, prof.dr Dragoslav Šumarac, ministar urbanizma i građevina, želi reč? (Da.)
Reč ima ministar u Vladi Republike Srbije, gospodin Dragoslav Šumarac.

Poštovana gospođo potpredsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, stanje javne evidencije nepokretnosti u Srbiji je  katastrofalno. Čitavi delovi gradova, kvartovi, nisu uknjiženi. Kao primer možemo da navedemo, recimo, Novi Beograd, koji je u knjigama uveden kao poljoprivredno zemljište. Osnovni razlog za to je, pre svega, vladavina komunizma u proteklih 50 godina. Naime, uoči Drugog svetskog rata Srbija je imala sređene knjige o javnoj evidenciji, a razlog za to je bio što je tada Vlada i pre svega Ministarstvo finansija želelo da zna ko šta poseduje, ko koliku ima kuću, koliko ima zemljišta, koliki ima poslovni prostor, kako bi naplaćivala što tačnije poreze.
Kao što sam rekao, posle Drugog svetskog rata, pre svega zahvaljujući nacionalizaciji koja je izvršena i drugim otimačinama, nastao je opšti haos. To stanje, odnosno taj haos je sledeći: mi imamo situaciju da je 23% teritorije Republike pokriveno zemljišnim knjigama. To je uglavnom Vojvodina, odnosno severni deo Srbije. Međutim, i te knjige nisu ažurne. Primer za to je, baš kao što sam naveo, Novi Beograd. Pored zemljišnih knjiga, postoji i katastar zemljišta. Katastar zemljišta je ustrojen u svim katastarskim opštinama u Srbiji. Njih ima nešto preko 5.800. Međutim, katastar zemljišta nije svojinsko-pravna evidencija, za razliku od zemljišnih knjiga.
Pored katastra zemljišta, imamo i katastar nepokretnosti, koji je ustrojen zakonom iz 1992. godine i on je ustrojen na 9% teritorije Republike Srbije. Tamo gde je ustrojen, njime su ukinuti, praktično, drugi vidovi evidencije. On je imao za cilj, ima i sada, da postane jedinstvena evidencija. On nije ažuran; nažalost, nije ažuran iz više razloga. Jedan od njih je da, recimo, ti premeri koji su vršeni za potrebe izrade regulacionih, odnosno urbanističkih planova, nisu ažurirani u katastarskim upravama. Jedan od osnovnih razloga što katastar nepokretnosti nije ažuriran je što smo u proteklom periodu, posebno u poslednjih 10 godina, imali veliki broj bespravno podignutih objekata.
Zbog svega toga je Vlada i predložila Zakon o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima. Ono što je osnovno je da se uvodi privatna praksa u ovu oblast. To je jedan od reformskih koraka, koji je preduzet na predlog, pre svega, Republičkog geodetskog zavoda i Vlade.
Svi poslovi koji se tiču katastra sada su podeljeni u dve grupe. Prva su tzv. stručni poslovi, koji se odnose na premer, na izmenu granica parcela, što će vršiti zapravo geodetska preduzeća, koja će se osnivati i koja dakle mogu biti privatna preduzeća pod određenim uslovima, da imaju određeni broj zaposlenih ljudi sa odgovarajućim diplomama, a licencu će im davati Republički geodetski zavod, sada po ovom zakonu.
Drugi deo su upravni poslovi koji i dalje ostaju u Republičkom geodetskom zavodu, a to je zapravo formiranje i ažuriranje samog operata. Ovo je jedan od osnovnih i važnih koraka, koji ćemo, nadam se uz vašu pomoć, ovde uspeti da ostvarimo, dakle da uvedemo privatnu praksu. Time bismo pre svega omogućili da se dođe do potrebne konkurencije, da se obore cene, pre svega za vršenje samih radova na terenu, i da na taj način ubrzamo ono što je Vlada Republike Srbije sebi zacrtala; kao što znate, Vlada je formirala jednu komisiju i na čelu te komisije je gospodin premijer, da se što pre izvrši ažuriranje svih objekata i svih nepokretnosti u Srbiji, u što kraćem roku. Jedan od osnovnih koraka je i usvajanje ovog zakona. Dakle, zakon je zaista stručna stvar i molio bih vas da nas u tome podržite.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li narodni poslanici koji su izdvojili mišljenje na odborima žele reč? (Ne.)
Da li predsednici ili predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima narodni poslanik Milutin Prodanović, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Demokratske stranke Srbije.

Dame i gospodo narodni izabranici, gospodine ministre, jedan od osnovnih poslova jedne ozbiljne države je da u granicama svoje teritorije ima ažurnu evidenciju o nepokretnostima i njihovom osnovu sticanja, bilo da su u vlasništvu same države, pravnog ili fizičkog lica.
Razlozi za ovakav polazni osnov su nesmetani pravni procesi u postupcima nasleđivanja, kupovine i prodaje nepokretnosti, izgradnje objekata itd, bilo da je to u interesu pojedinca ili u interesu države. To može da bude, a u većini slučajeva i jeste, kamen spoticanja za napred navedene poslove. Argumentacija u prilog svemu ovome se pogotovo pokazuje kada se pojave strani investitori i prvi problem je nerešen imovinsko-pravni odnos, jer se kaže - znate, mi smo u stvari pravi vlasnici, ali ako se ta nepokretnost zvanično vodi na tog i tog, a mi ćemo za to i to vreme stanje ažurirati, pa ćemo tek onda moći da vam omogućimo investiranje bez ikakvih smetnji.
Ovako neažurno stanje nam je za promenu ostavila bivša vlast, koja je ovom problemu sagledavajući stanje u katastarskim operatima prilazila kao da je sve maksimalno uređeno i sređeno. Razlog za ovakav pristup izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnosti je taj da se postavlja pitanje da li treba da odlučujemo o tome kako i na koji način da neažurno stanje u pogledu nepokretnosti u katastarskim operatima dovedemo u jednakost sa stvarnim, odnosno terenskim stanjem ili terenskim podatkom ili da u drugom redu damo kao Demokratska stranka Srbije mišljenje o samom Predlogu zakona.
Što se tiče prvog pitanja, nažalost, nije mnogo učinjeno u ovim izmenama i predlozima. Trebalo je da bude dat osnovni pokazatelj o problemu stanja evidencije na nepokretnostima i pravima na njima. Da vas podsetim, prvobitnim premerom koji je započet 1932. godine u državi Srbiji izrađen je katastar zemljišta. Takođe, ustrojena je i zemljišna knjiga koja sa svojim zemljišno-knjižnim ulošcima predstavlja jedini pravno validni dokaz o vlasništvu nad nekom nepokretnošću. Taj posao na teritoriji Srbije urađen je za četiri godine, zajedno sa izlaganjem na javni uvid podataka premera zemljišta, tako da je u Srbiji tridesetih godina prošlog veka postojao jedinstven sistem evidencije i način prava upisa vlasništva nad nekom nepokretnošću.
Današnje stanje u državi Srbiji što se tiče katastra i način upisa vlasništva na nepokretnostima po opštinama je sledeće: negde postoji katastar zemljišta i katastar nepokretnosti, negde katastar zemljišta i katastar nepokretnosti i zemljišna knjiga; negde postoji katastar zemljišta i katastar nepokretnosti i tapijski sistem, a negde samo katastar zemljišta. Takođe, stanje katastra vodova, znači elektroinstalacija, telekomunikacionih instalacija, vodovoda, kanalizacionih objekata i slično, isto tako je u lošem stanju.
Iz svega navedenog se vidi da je osnovni problem kako doći do jedinstvenog podatka o nepokretnostima, naravno i pravima na te nepokretnosti. Kako ubediti opet stranog investitora, koji želi da uloži svoj kapital na dva različita mesta u Srbiji, da se jedna nepokretnost vodi na jedan, a nepokretnost u drugoj opštini na sasvim neki drugi način. Da li će se kod stranca pojaviti doza sumnje gde i zašto ulaže svoj novac?
Ako smo prišli poslu da na pravi i adekvatan način radimo reforme u svakom segmentu življenja, onda ne treba od toga odstupiti. Kako se iz priloženog Predloga izmena i dopuna Zakona vidi da se sadašnje rukovodstvo Zavoda, odnosno država opredelila da se nastavljaju izrade katastra nepokretnosti kao jedinstvene evidencije, onda je trebalo samom problemu prići temeljnije, a to znači:
1. Izraditi analizu postojećeg stanja u službama za katastar nepokretnosti, kako katastarskih podloga, geodetskih osnova, tako i evidencije o nepokretnosti.
2. Odrediti stvarno potrebno vreme za izradu katastra nepokretnosti.
3. Na osnovu tehnologije, koja se iz dana u dan usavršava, opredeliti se za najpraktičnije programsko rešenje koje će odgovarati našem stanju. U prvom redu, analogne katastarske podloge treba iz vektorskog prevesti u digitalni oblik, a druga stvar je odrediti način evidentiranja podataka o nepokretnostima, osnov sticanja prava na njima itd.
4. Potrebno je izvršiti izlaganje na javni uvid podataka o nepokretnostima i prava na tim nepokretnostima.
Sam predlog izmena i dopuna Zakona se nijednog trenutka nije osvrnuo na suštinsko pitanje, a to je način sadašnjeg evidentiranja podataka o nepokretnostima i kako ovaj problem rešiti na brz i kvalitetan način.
Predlagač je naveo u obrazloženju razloga za donošenje zakona, a da to bude u skladu sa započetim reformama, sledeće (citiram): "Preduzećima, drugim organizacijama i radnjama (geodetskim organizacijama) da obavljaju sve stručne poslove na ravnopravnoj osnovi na tržištu sa Republičkim geodetskim zavodom, čime se afirmiše privatna geodetska praksa i istovremeno stvaraju uslovi da se u delu stručnih poslova geodetske organizacije uključe u izradu katastra nepokretnosti i vodova".
Međutim, predlagač se na samom početku izmena i dopuna Zakona u članu 2. i u članu 7. oglušio ili, prosto rečeno, uskočio sebi u stomak i Republički geodetski zavod apsolutizovao kao jedinog mogućeg subjekta u obavljanju radova koji se finansiraju iz budžeta Republike Srbije. Ti radovi su izrada glavnog projekta i izrada tehničke dokumentacije. Potrebno je postaviti u istu poziciju i Republički zavod i geodetsku organizaciju, bez obzira ko je investitor pomenutih radova.
Postoje mnoga javna preduzeća, zavodi i sl. koja je formirala Vlada, pa poslove koji se finansiraju iz budžeta Republike Srbije ne obavljaju te institucije već postupkom javnog nadmetanja i prikupljanja pismenih ponuda dobije posao onaj ko je najpovoljniji prema postavljenim kriterijumima i referencama. Tako i u ovom slučaju, oko obavljanja geodetskih radova, treba postupiti. Na taj način i Vlada može uštedeti novac, a na osnovu Predloga zakona Republički zavod ocenjuje cenu posla i tu je kraj.
Sada se postavlja pitanje - da li je to realna cena za te poslove. Primer za to je postojanje Republičke direkcije za puteve, koja je formirana za izgradnju i održavanje magistralnih i regionalnih autoputeva, a ipak, u nekim slučajevima, izgradnju vrši drugo lice, ako bude povoljnije na tenderu.
U članu 4. direktor Republičkog zavoda sebe postavlja u položaj da određuje koje će lice vršiti nadzor i tako investitora stavlja u drugi plan. Svuda u svetu investitor određuje nadzor nad bilo kojim poslovima. Ovako, neko ko nema dodira sa investitorom određuje ko će nadzirati da li je novac koji je uložen u te poslove i utrošen.
U članu 40. opet se direktor Republičkog zavoda, kao subjekt, stavlja u prvi plan. Kada se pogleda kompletan član vidi se da se u stvari to odnosi na stvari od državnog interesa, kao npr. državna karta, pa do načina rada geodetskih organizacija. Kako je u Predlogu zakona rečeno - da treba jačati ravnopravnost geodetskog zavoda i geodetskih organizacija, podzakonska akta treba da donosi Vlada Republike Srbije, a na predlog Republičkog geodetskog zavoda.
U članu 48. Predloga zakona čitava konstrukcija se zasniva na članu 136a iz koga proizilazi da se neće vršiti izlaganje na javni uvid podataka o nepokretnostima i pravima na njima, već da će se katastar nepokretnosti obrazovati na osnovu podataka iz katastra zemljišta. Molim vas, pažljivo saslušajte ovo, šta to znači. To znači da neažurno stanje u katastru zemljišta potvrđujemo u katastru nepokretnosti.
Znači, ono što imamo sada samo preslikavamo, tako da, ako se objekat na terenu vodi kao poslovni objekat, sa svojom namenom, upisuje se u novu evidenciju npr. kao stambeni, jer se u katastru zemljišta svi objekti, bez obzira na njihovu pravu namenu...
(Predsedavajuća: Deset minuta 30 sekundi.)
... vode kao stambeni. Razlog za ovakav pristup je (citiram predlagača iz obrazloženja): "... bržu i jeftiniju izradu katastra nepokretnosti u Republici Srbiji pojednostavljenjem postupka izrade katastra nepokretnosti, gde god za to postoje uslovi, a da se pri tome ne narušava opšte prihvaćen koncept, niti dovede u pitanje stvarna prava nad nepokretnostima".
Šta sada mi u stvari hoćemo - da imamo konačno pravo i ažurno stanje o nepokretnostima ili da ...
(Predsedavajuća: 11 minuta.)
... prepisujemo iz katastra zemljišta u cilju brzine izrade svega ovoga.
(Predsedavajuća: Vi hoćete i drugo vreme. Izvolite.)
Prema članu 136a se samo vrši konverzija podataka iz jednog u drugi način evidentiranja i veliko je pitanje da li smanjenjem finansija dobijamo na kvalitetu podataka. Naveo sam članove 2, 4, 7, 40. i 48. Predloga ovog zakona samo zato što su u suprotnosti sa razlozima koji su dati od strane predlagača u ovom obrazloženju.
Članom 2. stav 3. i članom 7. stav 2. Predloga zakona se favorizuje Republički geodetski zavod, što je u suprotnosti sa temeljnim osnovama ove izmene. U članu 48, odnosno 136a Predloga, možda se, ali nisam siguran, dobija u kvantitetu i u štednji u sferi finansija, ali je kvalitet izostao. Po mom mišljenju, ovim predlogom zakona bi kvalitet trebalo da bude na prvom mestu.
Potrebno je sagledati kompletnu situaciju i stanje obnove premera, koje su u fazi izrada. Većina obnove premera se dešava na područjima gradova. U nekim gradovima se taj posao radi već desetak godina, a procenat obavljenog posla je 30. Samim izmenama zakona se ne regulišu pravila na koji način će se sama obnova premera i dovršiti. Najveći problem se stvara u gradskom građevinskom zemljištu, gde je i cena nepokretnosti zemljišta najveća.
Zato se i vraćam na član 136a, koji isključuje izlaganje na javni uvid ovih podataka, u ovom slučaju obnove premera, jer ponavljam da je to jedini i pravi način da jedan vlasnik sazna o svojoj nepokretnosti nove podatke i njihov način evidentiranja. To jeste duži posao po vremenu izrade, ali se izlaganjem na javni uvid dobijaju mnogo, mnogo kvalitetniji i ažurniji podaci, pa zato ovaj član 136 treba skinuti, kako bi sama izmena dobila pravi smisao.
Ako već idemo na privatizaciju i afirmaciju privatnog sektora svakog segmenta života, a to je osnov reformi, onda i sam predlog izmena i dopuna u ovoj sferi treba izraditi u tom pravcu. Demokratska stranka Srbije će ovakav zakon podržati u načelu, ali posle rasprave u pojedinostima odlučićemo da li ćemo podržati zakon u celini. Hvala.

Da li još neko od predsednika ili predstavnika poslaničkih grupa želi reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Žarko Obradović, predstavnik poslaničke grupe SPS.

Poštovano predsedništvo, poštovane kolege narodni poslanici, gospodine ministre, pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima, koji nam je dostavila Vlada Republike Srbije.
Na osnovu uvida u sadržaj ovog predloga zakona poslanička grupa SPS smatra da ovaj predlog zakona nije, po svom sadržaju, ekspertno reformski, jer su i ranije reforme i zakoni koji su sprovođeni, odnosno donošeni, takođe imali iste i slične ciljeve, ali su rezultati izostajali iz, pre svega, finansijskih razloga; bilo je i drugih.
Zato mi dozvolite da vas u najkraćem podsetim na ono što se na ovom planu događalo u prethodnom periodu, a može imati i značaja za ovaj predlog zakona, ali i buduće reforme katastra nepokretnosti u Republici Srbiji, odnosno donošenje novih zakona iz ove oblasti.
Reforma katastra nepokretnosti u Srbiji, koja je u neprekidnom trajanju već više decenija, imala je uvek za cilj da izvrši državni premer celokupne teritorije u novom koordinacionom sistemu mera i da se izradi pouzdana i jedinstvena evidencija nepokretnosti. Realizacija tog cilja se odvijala kroz tri osnovna reformska zadatka, odnosno kroz stalno donošenje odgovarajućih propisa za ustrojavanje jedinstvene evidencije o nepokretnostima, iznalaženje optimalne organizacije geodetske službe i donošenje dugoročnih i srednjoročnih planova i programa državnog premera i katastra.
Što se propisa tiče, treba reći da je Skupština Republike Srbije još 1976. godine razmatrala stanje, probleme i evidencije nepokretnosti i na teritoriji Republike Srbije konstatovala da se evidencije nepokretnosti vode u zemljišnim knjigama, knjigama tapija i katastarskom operatu katastra zemljišta, da se evidencije među sobom ne slažu, odnosno da je zato neophodno da se otklone netačnosti i njihova međusobna neslaganja i da od 5.834 katastarskih opština u 4.727 opština katastarske knjige ne postoje, a ni drugo.
Tadašnje Savezno izvršno veće i republička izvršna veća su 1985. godine donela stavove o zajedničkim osnovama i evidenciji nekretnina i prava na nekretninama. Saglasno tim stavovima, Skupština Srbije je 1988. godine donela Zakon o premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima kojim se propisuje ustrojavanje sistema jedinstvene evidencije nepokretnosti i prava na nepokretnostima.
Nakon četvorogodišnje primene uočili su se određeni nedostaci u predloženim rešenjima, pa je Narodna skupština Republike Srbije 1992. godine donela nov Zakon o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima, koji je danas na snazi i koji je više puta dopunjavan i menjan.
U izmenama i dopunama zakona koje danas razmatramo nema predloga za izmenu organizacije geodetske službe, što se u narednom periodu mora postaviti kao veoma značajan zadatak, pogotovu što moramo imati na umu činjenicu da je Srbija imala različite rezultate u vršenju državnog premera, kao posledicu te i takve organizovanosti.
Najznačajnija aktivnost geodetske struke do 1998. godine bila je obnova premera, izrada katastra zemljišta i njihovo održavanje. Samo u središnjoj Srbiji radovima je bilo obuhvaćeno oko 1.750 katastarskih opština sa oko 1.970.000 hektara. Posle donošenja sadašnjeg Zakona pristupilo se izradi katastra nepokretnosti, koji je do sada izrađen u oko 350 katastarskih opština, a u toku je izrada katastra nepokretnosti oko 519 katastarskih opština. Zaključno sa 1998. godinom izrađena je evidencija za oko 36.000 kilometara vodovoda. Pri izradi katastra nepokretnosti koristili su se i podaci postojećih knjiga, tapija, kao i zemljišnih knjiga kojima je obuhvaćeno 1.107 odnosno 19% katastarskih opština u Srbiji.
Analizom stanja i evidencija, kao i korišćenjem podataka koje one sadrže, konstatovano je da one u zvaničnom procentu ne odgovaraju stvarnom stanju na terenu, kao ni pravnom stanju, odnosno da je zemljišna knjiga u mnogim krajevima praktično bez vrednosti. U 428 katastarskih opština ugašena je zemljišna knjiga.
Zato je u obrazloženju Predloga izmena i dopuna Zakona u poglavlju III i rečeno da se ne menjaju osnovna načela na kojima se zasniva važeći zakon, kao i osnovni pravni instituti sadržani u važećem zakonu. Ovo verovatno i zbog toga što je koncept dosadašnjeg zakona potpuno u skladu sa međunarodnim konvencijama u pogledu formiranja katastra nepokretnosti, po kojima je planirano da se katastri zemljišta i zemljišna knjiga vode kao zajednička evidencija o nepokretnosti od strane istog organa, odnosno institucije.
To je dokaz da je zakon i u prethodnom periodu bio dobra osnova za vršenje državnog premera i katastra nepokretnosti, ali da se bolji rezultati nisu mogli postići zbog nedostatka finansijskih sredstava za realizaciju srednjoročnih i godišnjih programa državnog premera i katastra nepokretnosti, kao i zbog neadekvatnog angažovanja Republičkog geodetskog zavoda i drugih republičkih institucija na ovom važnom poslu.
Međutim, u članu 136d Predloga zakona se ambiciozno, ali apsolutno nerealno za ovu vrstu posla navodi da će se katastri nepokretnosti u Srbiji ustrojiti za tri godine: ako se još više afirmiše privatna geodetska praksa, koja je i do sada postojala i kao zakonsko rešenje i kao faktička situacija; ako se omogući osnivanje geodetskih preduzeća sa tri zaposlena geodetska stručnjaka umesto osam, kako stoji u osnovnom zakonskom tekstu; i pojednostavljenim postupkom izrade katastra nepokretnosti, tako što će se on formirati direktno na osnovu podataka katastra zemljišta.
Ne osporavajući osnovni cilj koji se želi postići izmenama i dopunama Zakona, a to je hitno ustrojavanje katastra nepokretnosti u Srbiji, što je bio i cilj koji se želeo postići u prethodnom zakonu i od strane ovog istog Republičkog geodetskog zavoda, mogu se kritikovati ili osporiti neka predložena rešenja u ovom tekstu, jer su nejasna, neprecizna, nerealna i necelishodna.
1. U članu 2. stav 2. Predloga zakona se kaže da u slučaju da se radovi finansiraju iz budžeta Republike Srbije tada te radove može da obavlja samo Republički geodetski zavod. To je u apsolutnoj koliziji sa osnovnim intencijama Predloga zakona, a to je da se omogući geodetskim organizacijama da mogu da učestvuju u izvršenju stručnih poslova državnog premera i katastra jer se radovi na izradi katastra nepokretnosti u preko 50% finansiraju iz budžeta Republike Srbije.
2. Ključna odredba Predloga zakona, članovi 136a i 136b, da će se katastar nepokretnosti obrazovati na osnovu podataka koji su sadržani u katastru zemljišta, nije odgovarajuće rešenje i garancija da će se katastar nepokretnosti formirati za tri godine zato što su podaci katastra zemljišta neažurni i ne odgovaraju faktičkom stanju, što katastar zemljišta u Srbiji ne predstavlja istovremeno i pravnu evidenciju, odnosno ne postoji zbirka isprava na osnovu koje se upisuje pravo svojine i druga prava nepokretnosti.
Kada se nosiocu prava dostave ovako formirani listovi nepokretnosti, koji mogu biti manje ili više tačni, tada će nastati masovno podnošenje zahteva radi ispravljanja pogrešnog upisa, koji će sigurno trajati još naredne tri i više godina. Kako će organizacione jedinice Republičkog geodetskog zavoda - katastri u opštinama - sa sadašnjim brojem zaposlenih moći da reše sve nove zahteve nosilaca prava, pored niza drugih poslova, jer su ovi poslovi upravnog karaktera i ne mogu se ustupiti geodetskim organizacijama.
3. Kako će se obezbediti da lica koja su bespravno izgradila objekte, koja se po sadašnjem zakonskom rešenju upisuju kao držaoci nepokretnosti, podnesu zahtev za legalizaciju objekta i plate troškove geodetskog snimanja. Da li će geodetska služba imati sredstava da snimi po službenoj dužnosti bespravno izgrađene objekte? Da li će se preduzeti posebne mere za geodetsko snimanje bespravno izgrađenih objekata od strane Vlade i Republičkog geodetskog zavoda?
4. Saglasno sadašnjem zakonskom rešenju datom u članu 9, premer i izrada katastra nepokretnosti vrši se na osnovu sredonjoročnih i godišnjih programa radova. Srednjoročni program donosi Vlada Republike Srbije, a godišnji Republički geodetski zavod. Programima iz stava 1. ovog člana predviđaju se izvori i obim sredstava koji su potrebni za njihovu realizaciju, a koja se obezbeđuju iz dela poreza na dohodak građana i dela poreza na imovinu. Sve to po našem mišljenju govori da je značajnije da Vlada Republike Srbije hitno donese srednjoročni program rada na državnom premeru i katastru nepokretnosti i obezbedi sredstva za njegovu realizaciju.
5. Naravno, tačnost i ažurnost katastarskih evidencija ne zavisi samo od dobrih zakonskih rešenja i organizacionih modela geodetske struke, već u značajnoj meri i od zakonskih rešenja i od njihove primene u drugim oblastima koje su u neposrednoj vezi sa nepokretnostima, kao što su prostorno planiranje, urbanizam, izgradnja objekata, građevinsko zemljište, šumarstvo, vodoprivreda, promet nepokretnosti, zaštita životne sredine i drugo. Istovremeno, sa preduzimanjem mera u ovoj oblasti moraju se preduzeti i mere u pravcu povećanja discipline svih subjekata koji koriste nepokretnosti za svoje različite potrebe i aktivnosti, odnosno koji su saglasno dosadašnjem zakonu u obavezi da u propisanom roku dostave Republičkom geodetskom zavodu sve promene u prostoru.
Imajući sve ovo u vidu, kao i činjenicu da je poslanika grupa SPS-a podnela 12 amandmana koji suštinski menjaju neka osnovna rešenja u Predlogu zakona, prilikom glasanja o zakonu u načelu poslanici SPS-a će glasati protiv, a konačno izjašnjavanje o zakonu u celini gledaćemo iza sudbine podnetih amandmana. Hvala vam.

Da li još neko od predsednika ili predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, zamenik predsednika poslaničke grupe SRS.

Mi smo u obrazloženju Predloga zakona, a i u završnoj rečenici ministra koji je obrazlagao Predlog zakona, dobili uveravanje da se radi zaista o tehničkom zakonu. Međutim, ministar nije izdržao da se na tome i zadrži, već je optužio jedan sistem, komunistički, da su njegove manjkavosti bile tolike da danas mora da se donese zakon kojim bi se tobož ušlo u posao, koji nije bio moguć zato što smo imali komunistički sistem. Nije tačno.
Godine 1992. smo doneli zakon, 1993. smo imali dve izmene, 1994. izmenu, 1996. dve izmene, 1999. godine, 2001. godine smo menjali ovaj isti zakon, a sam predlagač u obrazloženju Predloga zakona kaže da se osnovna načela na kojima se zasniva važeći zakon i naravno osnovni pravni instituti ne menjaju, da je svrha ovog zakona samo da se otklone utvrđeni nedostaci u važećem zakonu. Nije pred nama potpuno nov zakon, nije pred nama potpuno nov sistem i princip koji bi rekao - do danas nije bilo moguće ovo da se uradi zato što nismo imali zakon. Zakon smo imali, nadam se da ćemo posle današnje rasprave dobiti bolji zakon, ali njegove osnove su sadržane u zakonu po kome se i danas radi; po kome bi da je bilo sreće, da je bilo novaca, da su bili drugačiji uslovi, možda i bilo urađeno više.
Evo, imaćemo prilike da kontrolišemo - to nam je posao - i po usvajanju ovog zakona kako će možda najteži poslovi u ovoj zemlji koji nisu vezani za politiku teći ubuduće.
Predlagač zakona kaže da liberalizuje obavljanje i uslove za obavljanje svih stručnih poslova. Ali, ako pažljivo čitate član 1, 2. i 7. Predloga zakona, a posebno 23. na kome ću se zadržati, vi vidite da neke velike liberalizacije nema. Postoji jedan privid, ali je Republički geodetski zavod i dalje apsolutno neprikosnoven, ima konačnu reč, pa čak se zabranjuje i upravni spor po rešenju ovog Republičkog (upravnog) zavoda.
Sada bi trebalo da Republički geodetski zavod obavlja upravne poslove koji se odnose na premer i izradu katastra nepokretnosti, a da stručne poslove rade i Republički geodetski zavod, ali i preduzeća, druge organizacije i radnje koje su registrovane za izvođenje ovih radova. To je dobro.
Međutim, geodetska organizacija registruje se samo na osnovu pravosnažnog rešenja Republičkog geodetskog zavoda. Ona je, znači, jednu stepenicu niže od Republičkog geodetskog zavoda. Dalje, moći će da učestvuje na konkursima za obavljanje poslova ili da direktno obavlja poslove, samo one za koje nije zainteresovan Republički geodetski zavod, a koji je zainteresovan za radove koji se vrše iz budžeta Republike Srbije, za sigurne, stabilne izvore finansiranja, stabilne izvore prihoda. S tim što čitajući Predlog zakona nigde ne utvrdih kako ćemo mi to, mi korisnici usluga, da utičemo na cene usluga, a posebno na cene usluga koje ostaju u monopolu, u monopolu kod Republičkog geodetskog zavoda.
Ako jednoj organizaciji priznajemo da ima dovoljan broj stručnjaka, da stručno može da obavlja poslove, zašto je isključujemo iz konkurencije za obavljanje dodatnih; filter pravimo, pored onog filtera koji se odnosi na poslove za vojne potrebe, za potrebe odbrane, pravimo još jedan filter; tobož i kada je Republika Srbija zainteresovana za neke radove, a finansira ih iz budžeta, od strane svih građana Srbije, ne možemo da stvorimo konkurenciju, nego ćemo te poslove da poveravamo isključivo Republičkom geodetskom zavodu odnosno njegovim jedinicama koje su na teritoriji opština.
Po meni, ovo je jedan svojevrstan vid suzbijanja konkurencije. To znači, ono što ti dam, to ćeš moći da radiš. A, ono što ti ne dam, ma koliko da si stručan i opremljen - ne predstavlja nikakvu tajnu u ovoj državi, a moglo bi da ubrza rad, toliko su nam potrebni i mislim da 90% tih radova u zemlji nije obavljeno - e to ti ne dam zato što tu imam državnu firmu koju želim da finansiram iz budžeta.
Član 4. je malo manjkav zato što kaže da direktor Republičkog geodetskog zavoda određuje lice koje će vršiti stručni nadzor nad izvođenjem radova. On ne kaže radova iz člana 12. Zakona, a time bi član 4. bio potpuno jasan. Naravno, kada sam govorio o izvođenju radova, pa sada govorim i o tehničkoj dokumentaciji, ponovo je isti filter. Znači, tehnička dokumentacija koju finansira Vlada Republike Srbije, znači budžet Republike Srbije, poverava se isključivo Republičkom geodetskom zavodu. Sve ostalo, za nas ovako sitne, koji to iz džepa plaćamo, za opštine koje opet plaćaju iz budžeta, dovoljno su stručni i oni za koje opet Republički geodetski zavod utvrdi da su stručni. Član 14. menja član 41, ali nisam uspeo da nađem šta mu je to promenio, izuzev sistematizacije; ali to je manir predlagača zakona prisutan u mnogim zakonima koji su dolazili pred našu Skupštinu.
Član 97. koji se tiče prenošenja podataka na teren, on je simptomatičan zato što kaže da će poslove iz stava 4. ovog člana obavljati Republički geodetski zavod ako na teritoriji opštine nije registrovana geodetska organizacija, odnosno ako geodetske organizacije registrovane na teritoriji opštine odbiju da izvrše ove poslove; ili, organizacija koja je prihvatila da izvrši nije u stanju da izvrši.
Vraćam se na član 23. Po kom tom osnovu protiv rešenja jednog zavoda, a makar se on zvao i Republički geodetski zavod, kojim se direktno utiče na sudbinu jedne firme, jer određuje da može da obavlja ili ne može, po kom to zakonu posle drugostepenog rešenja istog tog Republičkog geodetskog zavoda - a sada samo centra ili kako ste to nazvali, a ovo je bila jedinica u opštini - nije dozvoljeno voditi upravni spor?
Koje je to rešenje protiv koga nije dozvoljeno voditi upravni spor? Da li ima u Republičkoj upravi javnih prihoda rešenja protiv koga nije dozvoljeno voditi upravni spor? Da li ima u Ministarstvu građevina nekog rešenja protiv koga nije dozvoljeno voditi upravni spor? Odnosno, šta znači zabrana vođenja upravnog spora protiv bilo čijeg rešenja? Šta znači isključivanje pravosuđa protiv bilo čijeg rešenja? Ne ulazim uopšte u to kakve su namere predlagača zakona. Pokušavam objektivno da postavim stvari.
Posle člana 99. dodaju novi stavovi, pa zamislite sada da je korisnik nepokretnosti, koji želi da prijavi promenu na nepokretnosti i treba da izvrši određene radove, dužan da dostavi izjavu geodetske organizacije da prihvata da izvrši radove na terenu ili da dostavi izjave svih geodetskih organizacija registrovanih u opštini da ne prihvataju da izvedu te radove. Šta ako ih ima 20, šta ako ih ima 50, a jedno stručno lice dovoljno za određene radove. Šta to znači, da građaninu kažete, moraš da odeš na sva vrata da bi Republički geodetski zavod pristupio nekim poslovima, moraš da mi doneseš izjavu od svih koji se tim poslom bave da oni to neće da rade, e onda će raditi Republički geodetski zavod. Nema smisla prema građanima. Mi ovo sve radimo zbog građana. Mi ovo ne radimo zbog Republičkog geodetskog zavoda. On postoji isključivo zbog građana Srbije, a ne zbog sebe...
(Predsedavajuća: Deset minuta i 30 sekundi.)
Evo ako mogu još dva - tri minuta, neću se javljati drugi put.
On ne postoji samo zbog sebe ili zbog Vlade Republike Srbije. Postoji isključivo zbog građana. Šta to znači; pa zašto bi Republički geodetski zavod radio poslove koje nijedna druga organizacija neće? To je znak da je sebi prigrabio neku moć i sada mora da se opravda pred građanima Srbije i pred nama ovde narodnim poslanicima pa da kaže: jeste, ja odlučujem ko može da se registruje i radim poslove isključivo za Vladu; kada neće da radi niko drugi te poslove u opštini, evo moram ja. Nisu to valjda poslovi koji nisu dobro plaćeni, na kojima ne može da se ostvari nikakav profit, jer da su takvi ne bi se registrovala ni jedna privatna organizacija. Postavlja se pitanje, zašto ste toliko razgraničavali to?
Član 28: "Stručni nadzor nad izvođenjem radova iz člana 97. ovog zakona vrši Republički geodetski zavod". A šta ako radove vrši Republički geodetski zavod? To su, da vas samo podsetim, veoma ozbiljni radovi. Taj član 97. u stvari opisuje sve što treba da se radi. Tu su i vodovi i prenošenje na teren podataka iz urbanističkih i drugih planova, tu su stalne tačke. Ko će da vrši nadzor ako radove izvodi Republički geodetski zavod? Ako je dignut na pijedestal, a šta je sad to iznad njega. Želim da se prema ovom zakonu ponašam kao prema tehničkom zakonu. Tako ga i shvatam. Mi nismo uticali na osnovni predlog zakona amandmanmima. Hteli smo da ovo zaista bude poboljšanje. Ne znam koje je amandmane Vlada prihvatila. Čujem da je Vlada neke amandmane narodnih poslanika prihvatila i da će to u određenoj meri promeniti osnovni predlog zakona.
Ono na šta skrećem pažnju, na kraju, a to su kaznene odredbe. Kaznene odredbe su obavezno novčane i kazne su obavezno pet puta veće nego do sada, a ima ih i koje su 20 puta veće. Mi ćemo učestvovati u raspravi povodom ovog predloga zakona, a u osnovi smo protiv svakog predloga zakona koji podnosi Vlada Republike Srbije, a za koju smatramo da loše vlada.
Ali, mislim da smo imali prečih poslova. Kad bi dao Bog da samo donošenje ovog zakona ubrza poslove koji su kod nas u stagnaciji od Drugog svetskog rata do danas, privatio bih i obavezu da kroz tri godine, kako se obavezao predlagač zakona, kada situacija bude sređena, neko od radikala izađe za govornicu i kaže - izvinjavamo se što smo mislili pre tri godine da ovim zakonom nećete ništa ubrzati.
Ubeđen sam, ukoliko ne bude sredstava, ukoliko se na ovom poslu ne bude iskreno radilo i ukoliko smirite strasti, recimo, ljudi iz Vojvodine, kod kojih je dosta dobro sve sređeno, ukoliko pomirite dva sistema zastupljena na teritoriji Republike Srbije - na severu, centralne Srbije i jug - dva potpuno različita sistema, možda ćemo doživeti da vidimo ostvarenje jednog dobrog zakona.