Mi smo u obrazloženju Predloga zakona, a i u završnoj rečenici ministra koji je obrazlagao Predlog zakona, dobili uveravanje da se radi zaista o tehničkom zakonu. Međutim, ministar nije izdržao da se na tome i zadrži, već je optužio jedan sistem, komunistički, da su njegove manjkavosti bile tolike da danas mora da se donese zakon kojim bi se tobož ušlo u posao, koji nije bio moguć zato što smo imali komunistički sistem. Nije tačno.
Godine 1992. smo doneli zakon, 1993. smo imali dve izmene, 1994. izmenu, 1996. dve izmene, 1999. godine, 2001. godine smo menjali ovaj isti zakon, a sam predlagač u obrazloženju Predloga zakona kaže da se osnovna načela na kojima se zasniva važeći zakon i naravno osnovni pravni instituti ne menjaju, da je svrha ovog zakona samo da se otklone utvrđeni nedostaci u važećem zakonu. Nije pred nama potpuno nov zakon, nije pred nama potpuno nov sistem i princip koji bi rekao - do danas nije bilo moguće ovo da se uradi zato što nismo imali zakon. Zakon smo imali, nadam se da ćemo posle današnje rasprave dobiti bolji zakon, ali njegove osnove su sadržane u zakonu po kome se i danas radi; po kome bi da je bilo sreće, da je bilo novaca, da su bili drugačiji uslovi, možda i bilo urađeno više.
Evo, imaćemo prilike da kontrolišemo - to nam je posao - i po usvajanju ovog zakona kako će možda najteži poslovi u ovoj zemlji koji nisu vezani za politiku teći ubuduće.
Predlagač zakona kaže da liberalizuje obavljanje i uslove za obavljanje svih stručnih poslova. Ali, ako pažljivo čitate član 1, 2. i 7. Predloga zakona, a posebno 23. na kome ću se zadržati, vi vidite da neke velike liberalizacije nema. Postoji jedan privid, ali je Republički geodetski zavod i dalje apsolutno neprikosnoven, ima konačnu reč, pa čak se zabranjuje i upravni spor po rešenju ovog Republičkog (upravnog) zavoda.
Sada bi trebalo da Republički geodetski zavod obavlja upravne poslove koji se odnose na premer i izradu katastra nepokretnosti, a da stručne poslove rade i Republički geodetski zavod, ali i preduzeća, druge organizacije i radnje koje su registrovane za izvođenje ovih radova. To je dobro.
Međutim, geodetska organizacija registruje se samo na osnovu pravosnažnog rešenja Republičkog geodetskog zavoda. Ona je, znači, jednu stepenicu niže od Republičkog geodetskog zavoda. Dalje, moći će da učestvuje na konkursima za obavljanje poslova ili da direktno obavlja poslove, samo one za koje nije zainteresovan Republički geodetski zavod, a koji je zainteresovan za radove koji se vrše iz budžeta Republike Srbije, za sigurne, stabilne izvore finansiranja, stabilne izvore prihoda. S tim što čitajući Predlog zakona nigde ne utvrdih kako ćemo mi to, mi korisnici usluga, da utičemo na cene usluga, a posebno na cene usluga koje ostaju u monopolu, u monopolu kod Republičkog geodetskog zavoda.
Ako jednoj organizaciji priznajemo da ima dovoljan broj stručnjaka, da stručno može da obavlja poslove, zašto je isključujemo iz konkurencije za obavljanje dodatnih; filter pravimo, pored onog filtera koji se odnosi na poslove za vojne potrebe, za potrebe odbrane, pravimo još jedan filter; tobož i kada je Republika Srbija zainteresovana za neke radove, a finansira ih iz budžeta, od strane svih građana Srbije, ne možemo da stvorimo konkurenciju, nego ćemo te poslove da poveravamo isključivo Republičkom geodetskom zavodu odnosno njegovim jedinicama koje su na teritoriji opština.
Po meni, ovo je jedan svojevrstan vid suzbijanja konkurencije. To znači, ono što ti dam, to ćeš moći da radiš. A, ono što ti ne dam, ma koliko da si stručan i opremljen - ne predstavlja nikakvu tajnu u ovoj državi, a moglo bi da ubrza rad, toliko su nam potrebni i mislim da 90% tih radova u zemlji nije obavljeno - e to ti ne dam zato što tu imam državnu firmu koju želim da finansiram iz budžeta.
Član 4. je malo manjkav zato što kaže da direktor Republičkog geodetskog zavoda određuje lice koje će vršiti stručni nadzor nad izvođenjem radova. On ne kaže radova iz člana 12. Zakona, a time bi član 4. bio potpuno jasan. Naravno, kada sam govorio o izvođenju radova, pa sada govorim i o tehničkoj dokumentaciji, ponovo je isti filter. Znači, tehnička dokumentacija koju finansira Vlada Republike Srbije, znači budžet Republike Srbije, poverava se isključivo Republičkom geodetskom zavodu. Sve ostalo, za nas ovako sitne, koji to iz džepa plaćamo, za opštine koje opet plaćaju iz budžeta, dovoljno su stručni i oni za koje opet Republički geodetski zavod utvrdi da su stručni. Član 14. menja član 41, ali nisam uspeo da nađem šta mu je to promenio, izuzev sistematizacije; ali to je manir predlagača zakona prisutan u mnogim zakonima koji su dolazili pred našu Skupštinu.
Član 97. koji se tiče prenošenja podataka na teren, on je simptomatičan zato što kaže da će poslove iz stava 4. ovog člana obavljati Republički geodetski zavod ako na teritoriji opštine nije registrovana geodetska organizacija, odnosno ako geodetske organizacije registrovane na teritoriji opštine odbiju da izvrše ove poslove; ili, organizacija koja je prihvatila da izvrši nije u stanju da izvrši.
Vraćam se na član 23. Po kom tom osnovu protiv rešenja jednog zavoda, a makar se on zvao i Republički geodetski zavod, kojim se direktno utiče na sudbinu jedne firme, jer određuje da može da obavlja ili ne može, po kom to zakonu posle drugostepenog rešenja istog tog Republičkog geodetskog zavoda - a sada samo centra ili kako ste to nazvali, a ovo je bila jedinica u opštini - nije dozvoljeno voditi upravni spor?
Koje je to rešenje protiv koga nije dozvoljeno voditi upravni spor? Da li ima u Republičkoj upravi javnih prihoda rešenja protiv koga nije dozvoljeno voditi upravni spor? Da li ima u Ministarstvu građevina nekog rešenja protiv koga nije dozvoljeno voditi upravni spor? Odnosno, šta znači zabrana vođenja upravnog spora protiv bilo čijeg rešenja? Šta znači isključivanje pravosuđa protiv bilo čijeg rešenja? Ne ulazim uopšte u to kakve su namere predlagača zakona. Pokušavam objektivno da postavim stvari.
Posle člana 99. dodaju novi stavovi, pa zamislite sada da je korisnik nepokretnosti, koji želi da prijavi promenu na nepokretnosti i treba da izvrši određene radove, dužan da dostavi izjavu geodetske organizacije da prihvata da izvrši radove na terenu ili da dostavi izjave svih geodetskih organizacija registrovanih u opštini da ne prihvataju da izvedu te radove. Šta ako ih ima 20, šta ako ih ima 50, a jedno stručno lice dovoljno za određene radove. Šta to znači, da građaninu kažete, moraš da odeš na sva vrata da bi Republički geodetski zavod pristupio nekim poslovima, moraš da mi doneseš izjavu od svih koji se tim poslom bave da oni to neće da rade, e onda će raditi Republički geodetski zavod. Nema smisla prema građanima. Mi ovo sve radimo zbog građana. Mi ovo ne radimo zbog Republičkog geodetskog zavoda. On postoji isključivo zbog građana Srbije, a ne zbog sebe...
(Predsedavajuća: Deset minuta i 30 sekundi.)
Evo ako mogu još dva - tri minuta, neću se javljati drugi put.
On ne postoji samo zbog sebe ili zbog Vlade Republike Srbije. Postoji isključivo zbog građana. Šta to znači; pa zašto bi Republički geodetski zavod radio poslove koje nijedna druga organizacija neće? To je znak da je sebi prigrabio neku moć i sada mora da se opravda pred građanima Srbije i pred nama ovde narodnim poslanicima pa da kaže: jeste, ja odlučujem ko može da se registruje i radim poslove isključivo za Vladu; kada neće da radi niko drugi te poslove u opštini, evo moram ja. Nisu to valjda poslovi koji nisu dobro plaćeni, na kojima ne može da se ostvari nikakav profit, jer da su takvi ne bi se registrovala ni jedna privatna organizacija. Postavlja se pitanje, zašto ste toliko razgraničavali to?
Član 28: "Stručni nadzor nad izvođenjem radova iz člana 97. ovog zakona vrši Republički geodetski zavod". A šta ako radove vrši Republički geodetski zavod? To su, da vas samo podsetim, veoma ozbiljni radovi. Taj član 97. u stvari opisuje sve što treba da se radi. Tu su i vodovi i prenošenje na teren podataka iz urbanističkih i drugih planova, tu su stalne tačke. Ko će da vrši nadzor ako radove izvodi Republički geodetski zavod? Ako je dignut na pijedestal, a šta je sad to iznad njega. Želim da se prema ovom zakonu ponašam kao prema tehničkom zakonu. Tako ga i shvatam. Mi nismo uticali na osnovni predlog zakona amandmanmima. Hteli smo da ovo zaista bude poboljšanje. Ne znam koje je amandmane Vlada prihvatila. Čujem da je Vlada neke amandmane narodnih poslanika prihvatila i da će to u određenoj meri promeniti osnovni predlog zakona.
Ono na šta skrećem pažnju, na kraju, a to su kaznene odredbe. Kaznene odredbe su obavezno novčane i kazne su obavezno pet puta veće nego do sada, a ima ih i koje su 20 puta veće. Mi ćemo učestvovati u raspravi povodom ovog predloga zakona, a u osnovi smo protiv svakog predloga zakona koji podnosi Vlada Republike Srbije, a za koju smatramo da loše vlada.
Ali, mislim da smo imali prečih poslova. Kad bi dao Bog da samo donošenje ovog zakona ubrza poslove koji su kod nas u stagnaciji od Drugog svetskog rata do danas, privatio bih i obavezu da kroz tri godine, kako se obavezao predlagač zakona, kada situacija bude sređena, neko od radikala izađe za govornicu i kaže - izvinjavamo se što smo mislili pre tri godine da ovim zakonom nećete ništa ubrzati.
Ubeđen sam, ukoliko ne bude sredstava, ukoliko se na ovom poslu ne bude iskreno radilo i ukoliko smirite strasti, recimo, ljudi iz Vojvodine, kod kojih je dosta dobro sve sređeno, ukoliko pomirite dva sistema zastupljena na teritoriji Republike Srbije - na severu, centralne Srbije i jug - dva potpuno različita sistema, možda ćemo doživeti da vidimo ostvarenje jednog dobrog zakona.