Nastavljamo raspravu. Prema prijavama za reč i redosledu narodnih poslanika u zajedničkoj načelnoj raspravi o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru, prvi prijavljeni je i ima reč narodni poslanik Dragan Rafailović.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u opštem haosu u zakonodavstvu koji smo zatekli dolaskom u decembru 2000. godine, teško je to odlučiti, a možda je ovde i najveći haos.
Ovaj zakon, po mišljenju ljudi koji rade u katastru, koji imaju veze sa geodetskom upravom, sarađuju sa njima ili rade tu, jako je dobar i dugo će trajati, što mi je dalo povoda da se javim za reč.
Šta hoću da kažem, pošto malo vremena imam - lično sam na svojoj koži osetio kako je imati neku imovinu, imati je faktički, a kada tražiš potvrdu za to, gde ti nešto treba, recimo za tezgu ili za bilo šta drugo što ti zatreba, ne možeš da izvadiš. Recimo, kupio sam njivu pre 15 godina, koja je bila u vlasništvu sina čoveka koji je umro, a vodila se na njegovog oca. Podneo sam urednu dokumentaciju, napravio ugovor, predao u katastar, a u međuvremenu je i sin umro, i ta njiva se ne vodi ni na njega, ni na mene, još uvek se vodi na njegovog oca koji je umro pre 15 godina. Šta mislite kako je čoveku koji hoće da pravi kuću i dođe da vadi dokumentaciju?
Znači, nije problem samo u katastru, nego i u zemljišnim knjigama i mislim da će ovaj zakon najviše koristi upravo doneti građanima, da će lakše svoje probleme rešavati i da će isto tako rešavati probleme ljudi koji dolaze da grade neke fabrike, da ulažu investicije itd.
Posebno dobra stvar u ovome je što je oročeno na tri godine, i pored toga će pokrenuti dosta toga jer će se prilično novca okrenuti, imaće posla ljudi koji se bave geodetskim merenjima. A ovo što je pomenuto - šta će biti, ko će da uradi taj posao, pa i to je dobra stvar, mladi ljudi, mladi stručnjaci će se zaposliti.
Dakle, postoji više razloga zbog čega treba podržati ovaj zakon i DHSS će glasati za ovaj zakon. Dakle, pored toga što je dobar, drugi razlog je što će građani imati koristi od njega, lakše će ostvarivati svoja prava i obavljati svoje poslove, i treća i najveća korist od ovog zakona je što će Srbiji uvek trebati kvalitetni zakoni, a ponavljam, ovo je kvalitetan zakon, posebno kada postane samostalna, kredibilna država, koja će imati integritet i ovde i u svetu. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Miloš Todorović.

Uvažena gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, danas je pred nama Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnosti, na koji poslanička grupa SSJ ima nekoliko veoma ozbiljnih primedaba.
Naša želja je da primedbe o kojima sada želim da govorim budu prihvaćene konstruktivno, jer se odnose na Predlog zakona koji pokriva važnu oblast funkcionisanja svake moderne i napredne države, za koju se, nadam se, svi mi zalažemo.
Nažalost, poslanički klub SSJ smatra da u nekim delovima predlagač ovog zakona čini korak nazad u odnosu na ranija rešenja, što je neprimereno reformama i modernizaciji društva, za koju se vi, kako kažete, veoma zauzimate.
Vlada Republike Srbije, kao predlagač ovog zakona, utvrdila je jedno vrlo prihvatljivo rešenje koje omogućava preduzećima, drugim organizacijama i radnjama, da obavljaju sve stručne geodetske poslove na ravnopravnoj osnovi na tržištu sa Republičkim geodetskim zavodom. Međutim, u samom Predlogu zakona došlo je do odstupanja od ovog načela ravnopravnosti i neopravdanog favorizovanja državnih organa u odnosu na privatne geodetske organizacije.
Na primer, poslove premera i katastra nepokretnosti predviđeno je da obavlja Republički geodetski zavod, ako na teritoriji opštine nije registrovana geodetska organizacija. Zašto bi se u ovom slučaju Narodna skupština lokalistički vezivala za geodetske organizacije na teritoriji neke opštine? Neka se posao ponudi putem javnog oglasa, pa neka slobodno konkurišu geodetske organizacije sa cele teritorije Republike Srbije, bez obzira gde su i u kojoj opštini registrovane.
Tako će se ispoštovati princip ravnopravnosti na tržištu svih geodetskih organizacija, a za koji se princip opredelio i sam predlagač zakona. Sličan primer imamo kod izrade glavnog projekta, gde je predviđeno da radove obavezno obavlja Republički geodetski zavod, ukoliko radove finansira budžet Republike Srbije.
Dakle, ovde opet imamo izuzetak od principa ravnopravnosti na tržištu. Postupak javnog nadmetanja, ili prikupljanja pismenih ponuda dopušten je samo ako se izrada glavnog projekta finansira iz drugih izvora, a ne iz budžeta. Ni ovde nema nikakvog opravdanja za diskriminaciju privatnih geodetskih organizacija, jer je sigurno da su one pouzdan i kvalitetan izvođač radova.
A kako se finansira Republički geodetski zavod, ne treba da bude predmet razmatranja niti brige ovog zakona. To neka reši Vlada, onako kako je regulisala rad i finansiranje sličnih organa.
Poslanici SSJ insistiraju da se položaj geodetskih organizacija državnog i privatnog sektora u svemu izjednači i da imaju potpuno ravnopravni tretman na tržištu. Uz to, želimo da vašu pažnju usmerimo na jedan, po našem mišljenju, izuzetno važan problem - to je evidencija stvarnih prava, koja u celini treba da budu po zemljišnim knjigama, a nikako u katastarskoj evidenciji.
Poznato je da su u katastarskoj evidenciji upisana neka privremena i pravno neregulisana stanja, a evidencija stvarnih prava na nepokretnosti može biti samo po zemljišnim knjigama. Smatramo da bi zakon zaživeo u najmodernijem obliku da bi trebalo izvršiti reviziju premera na celoj teritoriji, gde postoji detaljni premer, snimiti sve promene na zemljištu, to pravno regulisati i nakon toga uneti u evidenciju nekretnina, a takvi podaci bi bili nakon toga od ogromne koristi za dobrobit svih stranaka u postupku, i naravno, države.
U ovaj posao bi mogli da se uključe svi faktori, kako privatne organizacije, tako i geodetska uprava na celoj teritoriji Republike Srbije. Ovaj posao zahteva i vremena i novca, ali je jedino ispravan i upotrebljiv za svrhu koji ima ovaj zakon.
Stanje na terenu u katastru se ne slaže, i to u ogromnom procentu, i prihvatiti takvu evidenciju nekretnina bio bi čist promašaj. Jer, do sada su stranke prijavljivale promenu samo izuzetno, kada su to morale, i to iz razloga što su to morale veoma skupo da plate. Zato su u 80% slučajeva evidentirani bivši vlasnici, koji su odavno pomrli.
Cilj je bio da osnivanjem katastra imamo urednu evidenciju na zemljištu, i naranvo, oporezivanje po katastarskom dohotku, pa je zato izvesno vreme posle premera postojala uredna i tačna evidencija, jer je svake četvrte godine bila obavezna provera stanja i u katastru, i na terenu.
Na kraju, naglašavam da poslanici SSJ insistiraju na principu ravnopravnosti državnog i privatnog sektora na tržištu u oblasti geodetskih poslova, kao i davanju punog značaja i prednosti evidenciji stvarnih prava na nepokretnosti, po zemljišnim knjigama, u odnosu na katastarsku evidenciju.
Zbog svega gore navedenog i izloženog, poslanička grupa SSJ neće podržati ovaj predlog zakona.

Reč ima narodni poslanik Dragan Milentijević, a posle njega narodni poslanik Petar Jojić.

Poštovano predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je ipak jedan tehnički zakon. Dobro je što u ovakvim zakonima ipak nema mnogo mesta za politiku. Bez obzira na sve, mislim da će većina poslanika podržati ovaj zakon, jer je pre svega želja svih nas ovde da se popravi stanje u ovoj oblasti. Čuli smo nešto o istoriji. Dakle, pre Drugog svetskog rata stanje u ovoj oblasti u našoj zemlji bilo je veoma ažurno i nismo zaostajali za ozbiljnim zapadnim državama, ali smo vremenom došli u jednu očajnu situaciju. Ekstremni slučajevi ovako lošeg stanja su, kao što ste čuli, Novi Beograd, a onda to mogu da potvrde i Nišlije (Bulevar Nemanjića u Nišu), a i mnogi drugi stambeni blokovi širom Srbije.
Reforme u jednom ovakvom zakonu i uopšte reforme za jednu ovakvu oblast veoma dugo traju. Ono što je bitno u ovom trenutku su tri stvari: prvo, izmene i dopune ovog zakona, a to je ovo što radimo danas; drugo, potrebno je kupiti novu opremu, kompjutere, a čuli smo od ljudi iz zavoda da u ovom trenutku zavod nema dovoljno opreme; treće, vršenje edukacije kadrova u Republičkom geodetskom zavodu. To je iz razloga što ćemo, verovatno, od jeseni koristiti nove tehnologije, odnosno ući u globalni pozicioni sistem (GPS).
Ipak, ključna izmena je ono što se dešava sa privatnom praksom. Mi smo i do sada imali oko 90 privatnih preduzeća u Srbiji, ali su se ta privatna preduzeća mahom bavila cepanjem parcela, dok, recimo, nisu mogla da snimaju stambene blokove. Sada je želja sasvim drugačija. Potrebno je potpuno odvojiti stručni deo od upravnih poslova u Republičkom geodetskom zavodu. To ćemo postići na taj način što će katastar ostati banka podataka i baviće se upravnim poslovima: upisi prava, izdavanje prepisa, kopija plana i drugo. Vlada se obavezala da u roku od 30 dana donese uredbu o formiranju privatnih preduzeća, ali je takođe veoma važno da će davanje licenci i inspekcijski nadzor ostati pri Republičkom geodetskom zavodu.
Još jedna vrlo bitna stvar je da će oni koji se bave privatnom praksom u ovoj oblasti morati da poseduju veoma skupu opremu, jer svi mi znamo koliko koštaju distomati i totalne stanice, ali normalno je da će ljudi koji se bave privatnom praksom morati da progutaju tu pilulu.
Sve ovo se radi da bi se maksimalno povećala ažurnost upisa, jer za nove regulacione planove neophodno je da imamo ažurne geodetske podloge. Naša želja je da se za tri godine ovo stanje popravi, međutim, objektivno je, to smo svi na Odboru priznali, da ćemo bolje stanje imati za četiri do pet godina.
Vlada trenutno finansira samo plate ljudi iz Republičkog geodetskog zavoda, ali smo čuli da će imati i neke druge stvari koje će morati da finansira, kao, recimo, geodetsku mrežu. Jednostavno, ne postoji želja ljudi koji se bave ovim poslom da investiraju u takve stvari. Na Odboru za urbanizam i građevinarstvo Vlada je prihvatila dosta amandmana; mislim da je bila veoma pragmatična i da jednostavno nema razloga da ne podržimo ovaj zakon. Mislim da je, u stvari, želja Vlade bila da izmene predloge ovog zakona bude što kvalitetnije.
Hoću samo da pomenem i skrenem pažnju na još jedan primer, u stvari jedan problem. Mahom se u Srbiji u zgradama lokalne samouprave nalaze i službe katastra. Probleme koje katastar ima i o kojima mi pričamo, nažalost, naši građani ne znaju sasvim dovoljno i veoma često, upravo zbog problema koje katastar ima, oni su veoma ljuti na lokalnu samoupravu, a u stvari ne znaju da je to uprava koja ima sasvim odvojene ingerencije.
Sasvim na kraju - poslanici Socijaldemokratske partije će glasati za ovaj zakon, ali, kao što sam rekao na početku, mišljenja sam da će mnogi drugi poslanici glasati za ovaj zakon. Jednostavno, treba da podržimo promenu stanja u ovoj oblasti.

Reč ima narodni poslanik Petar Jojić, a posle njega narodni poslanik Aleksandar Radosavljević.

Dame i gospodo narodni poslanici, po mišljenju SRS trebalo je   prići dublje, opširnije i preciznije izradi jednog zakona koji bi trebalo da bude dugotrajniji i koji bi trebalo da ima toliko novina koliko je potrebno Republici Srbiji. U Srbiji ima više, regionalno gledano, različitih evidencija o nepokretnostima. U Vojvodini je usvojena gruntovnica i gruntovno stanje se prati u smislu odredaba rimskog prava, a to znači fikcija apsolutne tačnosti kod vođenja zemljišnih knjiga i vođenja evidencije na nepokretnostima. Krajem DžIDž i DžDž veka u Vojvodini i u Srbiji, u određenim delovima, ustrojene su zemljišne knjige i od tada planovi zemljišnih knjiga o nepokretnostima nisu menjani, a ti planovi i te evidencije su dosta oštećene i dosta su neupotrebljive.
Srbija ide ka regionalizaciji; prema mišljenju i predlogu Vlade, kako se to u sredstvima javnog informisanja najavljuje, biće šest, sedam regija. Doći ćemo u situaciju da će svaka regija imati svoje evidencije i Srbija neće imati identične evidencije o upisu prava na nepokretnostima i uređenju katastra. Mnogo je bolja gruntovnica zbog toga što gruntovnica ima zbirku isprava i pomoću te zbirke isprava vrši se i upis nepokretnosti, vrše se i promene na nepokretnostima. Tu su manje greške u odnosu na katastar koji se vodio i danas se u nekim delovima Republike Srbije vodi, a to je tapijski sistem.
Narodni poslanik i šef poslaničke grupe SRS Tomislav Nikolić je dosta obuhvatno govorio o nekim članovima na koje treba skrenuti pažnju kako bi se ovaj tekst zakona pobošljao. U članu 23. Predloga zakona predviđa se - ukoliko se uoče određene greške prilikom upisa, da se te greške mogu ispravljati u roku od dve godine. Mislimo da je to veoma dug period i da te greške moraju biti ispravljene u što kraćem roku zbog toga što je interes vlasnika, dakle držalaca nepokretnosti, i onih koji žele da steknu pravo svojine i vlasništva na nepokretnostima, da ta ispravka ide što je moguće pre, a ne da građani čekaju ako treba da ostvare neka prava; a to znači: čovek želi da proda nepokretnost, ali pravni prethodnik treba da uredi katastar i treba da uredi zemljišnu knjigu da bi prenos prava mogao biti izvršen blagovremeno i da bude čist.
Isto tako, želim da napomenem, kao što je istakao Tomislav Nikolić, da je propust što nema ustavne i zakonske zaštite po članu 23. Šta ćemo kada odluku donese Republički geodetski zavod? U tom slučaju vi nemate kome da se žalite, dakle nema ustavne zaštite. To je protivustavno; ako nema zakonske, odnosno sudske zaštite, to ipak predstavlja jednu povredu Ustava, jer Ustav Republike Srbije garantuje svim građanima da imaju pravo da izjave žalbu ili neko drugo pravno sredstvo na odluku državnog organa koja je doneta.
Dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče prelaznih i završnih odredaba, mislim da se tu dosta nije vodilo računa, da je trebalo dati duži vremenski period da se izvrše tehničke i kadrovske pripreme za primenu ovog zakona, jer ako je u prelaznim i završnim odredbama predviđeno i predloženo da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana donošenja i usvajanja u Republičkom parlamentu, u tom slučaju je to kratak vremenski period, pogotovo ako imate u vidu činjenicu da se ovim uvodi jedna velika novina, uvodi se privatna praksa u premer i katastar. Zbog toga lično smatram da je njegovu primenu trebalo odložiti bar dva meseca kako bi se mogle izvršiti pripreme da to bude bolje urađeno i da se omogući građanima da ostvare određena prava koja traže pred nadležnim državnim organima.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Radosavljević, a posle njega narodni poslanik Ljubomir Mucić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, poštovano predsedništvo, Predlog zakona koji nam je dostavilo resorno ministarstvo za izmene i dopune Zakona o državnom prepisu i katastru i upisima prava na nepokretnosti ima svoje dve osnovne, ključne i suštinske izmene koje nosi sa sobom: u prvoj daje punu slobodu u obavljanju i uslovima za obavljanje stručnih poslova u premeru nepokretnosti; to je ključna novina koju ovaj zakon nosi sa sobom; druga novina, možda nešto manje značajnija, ali ne drastično, jeste razrada ubrzanog postupka izrade katastra nepokretnosti.
Postojeći zakon, želim samo da podsetim, koji mi danas po osmi put menjamo, postoji od 1988. godine. Tada se propisuje obavezna izrada katastra nepokretnosti umesto zemljišnih knjiga i tapija. Katastar nepokretnosti, kao što rekoh, zamišljen je tada kao jedinstvena pravna evidencija na nepokretnostima i subjektima prava na njima.
Tim Predlogom zakona iz 1988. godine i tadašnjim zakonom zemljišne knjige, knjige tapija kao pravna evidencija na nepokretnostima i pravima na njima i katastar zemljišta ostaju na snazi do izrade prijema i potvrde u roku od 10 godina od dana donošenja tog zakona. Znači, taj rok je istekao praktično 1998. godine. Međutim, 1992. godine usledila je njegova izmena, pa taj rok praktično ove godine ističe, jer je tih 10 godina od 1992. godine produženo do 2002. godine.
Ovakav zakon u tom trenutku, 1988. godine, stručna javnost nije baš prihvatila sa posebnim simpatijama, smatrajući jednu ovakvu koncepciju, koju ovaj zakon nosi, sasvim pogrešnom, jer se po tome nadležnost koja je preneta Republičkom geodetskom zavodu, a izuzeta iz sudske nadležnosti, po njihovim rečima ne može valjano obavljati; pa smo i danas imali prilike da čujemo slične argumente; to je neuspešno eksperimentisanje, kako su tada rekli, u veoma osetljivoj pravnoj materiji; potkrepljivano je podacima da u Srbiji postoji 5.800 katastarskih opština, da je jedinstvenom katastarskom evidencijom u tom trenutku obuhvaćeno svega 66 opština u Srbiji.
Dodatnu konfuziju na sve ovo nije unosio taj tzv. nedostatak sredstava, jer je predlagač Zakona trebalo da vodi računa u tom trenutku, kada se odlučuje za takav korak, već je tadašnja vlada unosila dodatnu konfuziju, jer jasno nije davala do znanja da li želi doslednu primenu Zakona ili ne.
Iako je Zakonom za izradu jedinstvene evidencije nepokretnosti, kao što rekoh, bio predviđen rok od 10 godina, oni su, videvši verovatno da taj zakon ne može da bude primenjen u tom roku, izvršili prvu izmenu i evo ove godine taj rok ističe. To je ujedno jedan od razloga da se čitav ovaj proces i postupak ubrza. I pored tih izmena 1992. godine, Vlada je proces izrade jedinstvene evidencije, odnosno knjige nepokretnosti zaustavljala, dajući čak i mišljenja da nije neophodno voditi jedinstvenu evidenciju; pa je tamo gde se premer radio, a to konkretno navodim za grad odakle dolazim, Kragujevac, za tzv. Kragujevac 1, koji je bio započet 1991. godine, završen 1994. godine, a usvojen tek 1996. godine, ministar će me ispraviti. Razlog čekanja od dve godine niko ne zna.
Negde 1997. godine konačno Vlada odlučuje da se započne sa radom, ali se tada opet nije radilo kako treba i valjano, znači nije se izvršilo snimanje, već se samo izvršilo upoređivanje katastra i zemljišnih knjiga, znači nije se izvršila obnova, čime smo za posledicu dobili apsolutno neažuran katastar nepokretnosti. Iz toga proizilazi da danas imamo veliki broj nesnimljenih objekata u Srbiji, koji su logično bez građevinske dozvole i normalno njihova posledica je neusaglašenost.
Na izradi jedinstvene evidencije u Srbiji su do sada radili samo Kragujevac i Novi Sad. U Kragujevcu su od ukupno 62 katastarske opštine do sada jedinstvenom evidencijom u Kragujevcu 1 i Kragujevcu 2 obuhvaćene 44 katastarske opštine, znači oko dve trećine katastarskih opština u gradu Kragujevcu.
Ove izmene imaju za cilj, i to je ključ koji treba danas da krasi ovu diskusiju, da stručne poslove iz ove oblasti izdvoje, čime se ima znatnog dela poslova i troškova osloboditi Republička direkcija i normalno rasteretiti Republički budžet. Takođe, ovaj predlog zakona stvara uslove da ostale ovlašćene organizacije, koje po ovom Predlogu zakona treba da nastanu, rade stručne poslove i samim tim Republički geodetski zavod kao posebna organizacija dobija više prostora i vremena za rad na upravnim poslovima i normalno na osavremenjivanju i usavršavanju rada na prijemu, obradi, distribuciji premera i katastarskog operata.
Takođe, građani će svoje poslove na ovaj način daleko brže završavati. Geodetski stručnjaci ovim izmenama dobijaju uslove da rade više, da rade bolje, da budu kreativniji i četvrta osnovna stvar jeste da više zarade. Moramo da znamo, i to je neko od mojih kolega pomenuo, vrlo su skromni lični dohoci u Republičkom geodetskom zavodu i to je takođe jedan od razloga zbog čega se Ministarstvo odlučilo na ovakav korak.
Vidim da kod pojedinaca postoji strah od postojanja privatne prakse u ovoj oblasti. Apsolutno sam ubeđen da onog časa kada se budu uočila prva pozitivna iskustva, da će taj strah sam po sebi i nestati. Dakle, ovaj predlog zakona ima za cilj stvaranje uslova za brži postupak izrade katastra nepokretnosti, čime se definišu prava na nepokretnosti, što je daleko najvažnije; da se jednostavno rečeno zna šta je čije, što je jedan od osnovnih stubova moderne države kojoj, iskreni da budemo, svi zajednički težimo. Iz tih razloga poslanici Demokratske stranke glasaće za ovaj zakon i pozivam sve ostale kolege da podrže ovaj predlog zakona.