Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, poštovano predsedništvo, Predlog zakona koji nam je dostavilo resorno ministarstvo za izmene i dopune Zakona o državnom prepisu i katastru i upisima prava na nepokretnosti ima svoje dve osnovne, ključne i suštinske izmene koje nosi sa sobom: u prvoj daje punu slobodu u obavljanju i uslovima za obavljanje stručnih poslova u premeru nepokretnosti; to je ključna novina koju ovaj zakon nosi sa sobom; druga novina, možda nešto manje značajnija, ali ne drastično, jeste razrada ubrzanog postupka izrade katastra nepokretnosti.
Postojeći zakon, želim samo da podsetim, koji mi danas po osmi put menjamo, postoji od 1988. godine. Tada se propisuje obavezna izrada katastra nepokretnosti umesto zemljišnih knjiga i tapija. Katastar nepokretnosti, kao što rekoh, zamišljen je tada kao jedinstvena pravna evidencija na nepokretnostima i subjektima prava na njima.
Tim Predlogom zakona iz 1988. godine i tadašnjim zakonom zemljišne knjige, knjige tapija kao pravna evidencija na nepokretnostima i pravima na njima i katastar zemljišta ostaju na snazi do izrade prijema i potvrde u roku od 10 godina od dana donošenja tog zakona. Znači, taj rok je istekao praktično 1998. godine. Međutim, 1992. godine usledila je njegova izmena, pa taj rok praktično ove godine ističe, jer je tih 10 godina od 1992. godine produženo do 2002. godine.
Ovakav zakon u tom trenutku, 1988. godine, stručna javnost nije baš prihvatila sa posebnim simpatijama, smatrajući jednu ovakvu koncepciju, koju ovaj zakon nosi, sasvim pogrešnom, jer se po tome nadležnost koja je preneta Republičkom geodetskom zavodu, a izuzeta iz sudske nadležnosti, po njihovim rečima ne može valjano obavljati; pa smo i danas imali prilike da čujemo slične argumente; to je neuspešno eksperimentisanje, kako su tada rekli, u veoma osetljivoj pravnoj materiji; potkrepljivano je podacima da u Srbiji postoji 5.800 katastarskih opština, da je jedinstvenom katastarskom evidencijom u tom trenutku obuhvaćeno svega 66 opština u Srbiji.
Dodatnu konfuziju na sve ovo nije unosio taj tzv. nedostatak sredstava, jer je predlagač Zakona trebalo da vodi računa u tom trenutku, kada se odlučuje za takav korak, već je tadašnja vlada unosila dodatnu konfuziju, jer jasno nije davala do znanja da li želi doslednu primenu Zakona ili ne.
Iako je Zakonom za izradu jedinstvene evidencije nepokretnosti, kao što rekoh, bio predviđen rok od 10 godina, oni su, videvši verovatno da taj zakon ne može da bude primenjen u tom roku, izvršili prvu izmenu i evo ove godine taj rok ističe. To je ujedno jedan od razloga da se čitav ovaj proces i postupak ubrza. I pored tih izmena 1992. godine, Vlada je proces izrade jedinstvene evidencije, odnosno knjige nepokretnosti zaustavljala, dajući čak i mišljenja da nije neophodno voditi jedinstvenu evidenciju; pa je tamo gde se premer radio, a to konkretno navodim za grad odakle dolazim, Kragujevac, za tzv. Kragujevac 1, koji je bio započet 1991. godine, završen 1994. godine, a usvojen tek 1996. godine, ministar će me ispraviti. Razlog čekanja od dve godine niko ne zna.
Negde 1997. godine konačno Vlada odlučuje da se započne sa radom, ali se tada opet nije radilo kako treba i valjano, znači nije se izvršilo snimanje, već se samo izvršilo upoređivanje katastra i zemljišnih knjiga, znači nije se izvršila obnova, čime smo za posledicu dobili apsolutno neažuran katastar nepokretnosti. Iz toga proizilazi da danas imamo veliki broj nesnimljenih objekata u Srbiji, koji su logično bez građevinske dozvole i normalno njihova posledica je neusaglašenost.
Na izradi jedinstvene evidencije u Srbiji su do sada radili samo Kragujevac i Novi Sad. U Kragujevcu su od ukupno 62 katastarske opštine do sada jedinstvenom evidencijom u Kragujevcu 1 i Kragujevcu 2 obuhvaćene 44 katastarske opštine, znači oko dve trećine katastarskih opština u gradu Kragujevcu.
Ove izmene imaju za cilj, i to je ključ koji treba danas da krasi ovu diskusiju, da stručne poslove iz ove oblasti izdvoje, čime se ima znatnog dela poslova i troškova osloboditi Republička direkcija i normalno rasteretiti Republički budžet. Takođe, ovaj predlog zakona stvara uslove da ostale ovlašćene organizacije, koje po ovom Predlogu zakona treba da nastanu, rade stručne poslove i samim tim Republički geodetski zavod kao posebna organizacija dobija više prostora i vremena za rad na upravnim poslovima i normalno na osavremenjivanju i usavršavanju rada na prijemu, obradi, distribuciji premera i katastarskog operata.
Takođe, građani će svoje poslove na ovaj način daleko brže završavati. Geodetski stručnjaci ovim izmenama dobijaju uslove da rade više, da rade bolje, da budu kreativniji i četvrta osnovna stvar jeste da više zarade. Moramo da znamo, i to je neko od mojih kolega pomenuo, vrlo su skromni lični dohoci u Republičkom geodetskom zavodu i to je takođe jedan od razloga zbog čega se Ministarstvo odlučilo na ovakav korak.
Vidim da kod pojedinaca postoji strah od postojanja privatne prakse u ovoj oblasti. Apsolutno sam ubeđen da onog časa kada se budu uočila prva pozitivna iskustva, da će taj strah sam po sebi i nestati. Dakle, ovaj predlog zakona ima za cilj stvaranje uslova za brži postupak izrade katastra nepokretnosti, čime se definišu prava na nepokretnosti, što je daleko najvažnije; da se jednostavno rečeno zna šta je čije, što je jedan od osnovnih stubova moderne države kojoj, iskreni da budemo, svi zajednički težimo. Iz tih razloga poslanici Demokratske stranke glasaće za ovaj zakon i pozivam sve ostale kolege da podrže ovaj predlog zakona.