Poštovani narodni poslanici, gospodine ministre, predložene izmene i dopune Zakona o državnom premeru i katastru i upisu prava na nepokretnostima predstavljaju samo kozmetička podešavanja, odnosno popravku u cilju prevazilaženja određenih nedostataka i manjkavosti u dosadašnjoj primeni zakona, čiji je osnovni tekst donet negde 1992. godine, a kasnije su vršene neke manje izmene i dopune.
Takođe, neke tehničke stvari koje su predložene u ovim izmenama i dopunama zakona predstavljaju način da se brže učvrsti, odnosno izvrši revizija katastra. Kontinuitet u sprovođenju i zadržavanju osnovnih načela i pravnih instituta važećeg zakona predstavljaju najbolju potvrdu valjanih, stručnih i drugih operativnih stvari u oblasti državnog premera i katastra. Najveći i najvažniji pomak prilikom donošenja novog teksta ovog sistemskog zakona u to vreme predstavlja objedinjavanje stručnih geodetskih poslova, pravnih poslova, upisa prava na nepokretnosti na jednom mestu, odnosno u Republičkom geodetskom zavodu.
Obim izrade i objedinjavanja ustrojstva katastra nepokretnosti, kao jedinstvene evidencije o nepokretnostima, u opštinama u Srbiji je dosta šarolik i različit. Rezultati na ovom planu su direktna posledica dva faktora: prvo, kadrovske, stručne i tehničke osposobljenosti jedinice Republičkog geodetskog zavoda u lokalnoj jednici, odnosno opštini; drugo, nedostatka finansijskih sredstava za realizaciju godišnjih i srednjoročnih programa državnog premera i katastra nepokretnosti, tako da su u opštinama koje su radile na planskoj i urbanističkoj regulativi i ulagale opštinska sredstva postignuti i značajniji rezultati u oblasti ažuriranja ovih planova i katastara nepokretnosti.
Osnovno pitanje koje se ovom prilikom postavlja glasi - da li će ovim izmenama zakona ambiciozno planirani poslovi na ustrojstvu katastra nepokretnosti biti i realizovani u roku od tri godine, kako je to i predviđeno zakonom? Moje mišljenje i mišljenje poslanika SPS je da ovaj cilj u ovako kratkom vremenskom periodu nije ostvariv iz mnoštva razloga, a samo ću par navesti.
Prvo, da vam je stalo do tog cilja ne biste pet meseci čekali donošenje ovih izmena zakona i još nekih skoro dva-tri meseca za donošenje pratećih akata, već biste usmerili našu i vašu pažnju na program za donošenje planova, kako bi se ovaj zakon sproveo. Osnovne intencije zakona - hitno ustrojstvo i ažuriranje katastra nepokretnosti - nisu izmenjene u odnosu na osnovni tekst zakona, gde se svi slažemo; ovo je jedan od retkih zakona koji mi a priori ne odbijamo, već ćemo za njega glasati, zavisno od prihvatanja naših amandmana koje smo podneli.
Postavlja se i pitanje - odakle sredstva koja su u dosadašnjem periodu bila osnovni razlog i smetnja za loše rezultate, ako za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbeđenje dodatnih sredstava u budžetu Republike? Ko su donatori u finansiranju, sa kojim namerama i ciljem? Da li su te njihove namere u ovom trenutku opravdane i časne? Da li će isti tretman imati ravničarske i plodne parcele, sa vrletima i nedođijama? Da li će neko pokušati da ućari, što nikad nije mogao do sada u katastrima, a nekada u razdvojenim zemljišnim knjigama na jednom mestu, a katastrima, odnosno evidencijama o nepokretnostima na drugom mestu; da li je to novi izgovor bivšim vlasnicima nacionalizovane imovine da skoro neće doći do donošenja zakona o denacionalizaciji i o ostvarivanju njihovih prava.
Čemu nepotrebna opsada opštinskih katastara i otvaranje novog poglavlja i žarišta u ovim državnim ustanovama. Armija geometara, pravnika, administrativnog osoblja mora biti angažovana na ovom poslu, koja nije uspela, odnosno delimično je uspela da ga završi u prethodnih deset godina.
S druge strane, teza o dobro zaposlenom i nagrađenom geometru u državnom katastru opovrgava tezu o liberalizaciji uslova otvaranja privatnih geodetskih organizacija. O tome ću nešto više govoriti prilikom obrazlaganja amandmana koji sam podneo na član 2. ovog zakona, gde se govori o registraciji, odnosno ukidanju prava na rad geodetskih organizacija; pogotovu ako se zna da se radovi na izradi katastra nepokretnosti, stručni poslovi državnog premera i katastra, preko 90 posto finansiraju iz budžeta Republike Srbije, a znamo da su takse, odnosno cenovnik, po kojima se ti radovi utvrđuju u nadležnosti republičkih organa.
Sve to, po mišljenju socijalista, doprinosi da bi, u skladu sa članom 9. ovog zakona, sigurno bilo značajnije hitno donošenje srednjoročnog programa radova na državnom premeru i katastru nepokretnosti nego predložene izmene ovog zakona, a takođe i predlaganje, odnosno donošenje, godišnjeg operativnog plana ustrojstva katastra nepokretnosti, kao i predlaganja izvora sredstava i mera koje bi doprinele realizaciji ovog zakona, programskih zadataka i opredeljenja.
Poslanička grupa SPS-a je podnela 10 amandmana, neki su i prihvaćeni, i nadam se da ćemo nakon rasprave u pojedinostima i eventualnog prihvatanja ovog zakona i mi podržati ove kozmetičke izmene; u ovom trenutku zaista mislimo da je imalo značajnijih poslova i problema koje je trebalo u ovom trenutku rešavati od ovih kozmetičkih izmena Zakona o katastru i upisu nepokretnosti. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Petar Cvetković, a posle njega Srboljub Živanović.

Dame i gospodo, pred nama je izmena Zakona o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima. Čuli smo uvodno izlaganje gospodina ministra i u mnogo čemu se možemo složiti.
Prva i osnovna stvar je da je ovo materija, odnosno zakon čisto stručne prirode, gde nema mnogo mesta politici. Međutim, to ne znači da preko načina predlaganja, donošenja i sadržine ovog zakona, kao i datih izjava, ne pokušamo i uspemo da ocenimo ozbiljnost i rad Vlade. Sa druge strane, takođe ćemo se složiti da je stanje u ovoj oblasti, odnosno u oblasti katastra nepokretnosti u Srbiji katastrofalno, kako to reče gospodin ministar ako sam tačno zapamtio tu reč.
Jednom rečju, vrlo je loše stanje u Srbiji u pogledu premera i katastra nepokretnosti. Najveći broj nepokretnosti, a to se naročito odnosi na zgrade, odnosno hale, a takođe i na veliki deo zemljišta, sa netačnim podacima upisan je u zemljišne knjige i katastre nepokretnosti. Trenutno stanje u Srbiji je mnogo lošije od onog stanja u Kraljevini Jugoslaviji; podsetiću na činjenicu da je 1932. godine, odnosno do 1936. godine bio izvršen popis u Srbiji, odnosno katastarski premer i ustrojen premer katastra nepokretnosti, koji je u mnogo boljem stanju bio od ovog današnjeg koji je u Srbiji.
Mi danas u opštinama Srbije imamo petostruko stanje. Jedna je situacija u opštinama gde imamo samo katastar zemljišta. U drugim opštinama postoje katastri zemljišta i katastri nepokretnosti. U trećim katastar zemljišta i katastar nepokretnosti, a pored njih je ustrojena i zemljišna knjiga. U sledećim ima katastar zemljišta, katastar nepokretnosti i tapijski sistem. Ovo stanje u Srbiji je raznoliko, počev od Vojvodine do južne Srbije, i različito od opštine do opštine. Podsetiću da u Srbiji ogroman broj objekata, prevashodno porodičnih zgrada, kao i stambenih zgrada, odnosno stambenih jedinica, bilo da su izgrađeni sa građevinskim dozvolama ili bez građevinskih dozvola, znači protivpravno, nije (naročito ovi objekti) upisan u katastar nepokretnosti.
Ovakvo stanje traje od 1945. godine pa sve do današnjeg dana, a poslednji Zakon o premeru i katastru, osnovni na koji se odnose i ove izmene i dopune, odnosno ovaj zakon o izmenama i dopunama, to je zakon iz 1992. godine koji je bitnije dopunjen 1996. godine.
Prema zakonu iz 1992. godine stoji obaveza Republičkog geodetskog zavoda da katastar nepokretnosti u Srbiji izvrši za 10 godina, odnosno do kraja 2002. godine. To je u ovoj godini. Stanje je takvo da i pored ovog relativno dugog roka od 10 godina, a koji po nekim ocenama i nije dovoljan, da je trenutno tek oko 10 ili ispod 10% posla završeno. Ovaj posao je rađen sporo, kako zbog nedostatka sredstava, tako i zbog činjenice da je uziman kao dopunski posao i Vlada, odnosno vlast je bila zadovoljna bilo kojim procentom obavljenog posla, a nije se imalo dobre volje i namere da se ovaj posao u potpunosti završi.
Mi se nalazimo u trenutku kada je neophodno što pre ustrojiti katastar nepokretnosti sa tačnim podacima, a to ću vas podsetiti, veoma je bitno, s obzirom da želimo privatizaciju, odnosno želimo osposobiti privredne subjekte, male i srednje, za njihovo funkcionisanje; na primer, za podizanja kredita potrebno je da imaju nepokretnosti kojom garantuju kredit. Ako te nepokretnosti nisu upisane u zemljišne knjige, odnosno u katastar nepokretnosti, nije moguće ni od banke ni od kreditora dobiti kredit. To je jedan od primera.
Drugi je primer gde za bilo koje lične potrebe građani dokumentuju dokaze o svojini, bilo na zemljištu, bilo na objektima i drugim nepokretnostima. Stanje je trenutno u katastru takvo da je veoma mali broj opština do zadovoljavajućeg nivoa uredio stanje katastra.
Na licu mesta je faktičko stanje i stanje po katastarskim knjigama veoma različito, a do toga je dolazilo da je više generacija recimo nasleđivalo nepokretnu imovinu ili zemljište, a da se po katastarskim knjigama danas vode kao vlasnici njihovi daljni preci, očevi, dede ili pradede.
Možda je uzrok tome što je, odnosno što nije postojala obaveznost upisa promene u katastru, pa su ljudi u cilju izbegavanja novčanih obaveza ili eventualno poreza na promet izbegavali da sve te promene, odnosno ugovore, rešenja, presude, daju katastru na prenotaciju svojine. Zbog ovako lošeg stanja i intencija nadležnog ministarstva, ministra i Vlade je u potpunosti opravdana.
Naš cilj, svih nas, i stoga kažem da tu najmanje ima mesta političkim govorima, jeste da ovo stanje nepokretnosti u Srbiji, upisa svojine i tereta na nepokretnostima, što pre dovedemo do podnošljivog stanja i nivoa.
Međutim, da pređemo na Predlog zakona koje je dalo Ministarstvo; uočićemo, a to ste svi mogli da vidite i u samim razlozima donošenja zakona, odnosno u obrazloženju Predloga zakona o izmenama i dopunama stoji da se ovim zakonom ne menjaju osnovna načela na kojima se zasniva važeći zakon, kao ni osnovni pravni instituti sadržani u važećem zakonu. To je nesporna činjenica ako stavimo u odnos sa činjenicom da za proteklih 10 godina važenja Zakona iz 1992. godine nije postignut cilj koji je tim zakonom promovisan i koji se hteo postići.
Postavlja se pitanje, da li je trebalo bez ozbiljnije analize zadržati te principe i institute Zakona iz 1992. godine, sa bitnijim izmenama 1996. godine, ili je možda bilo celishodnije tražiti neke druge puteve? U ovom trenutku nemamo detaljnije, ozbiljnije obrazloženje niti razradu tog problema. Možemo prihvatiti da je taj zakon recimo dobar, ali ovim predlogom zakona smatram da se neće postići rešenje problema u celosti.
Dve osnovne stvari su date u predlogu: prva je da se geodetske organizacije stavljaju u jednak položaj sa Republičkim geodetskim zavodom, odnosno u uslovima tržišta; druga da su za osnivanje ovih geodetskih organizacija, koje su mogle da se osnivaju i po prethodnom zakonu, znatno olakšani uslovi. Tako da će mnogo veći broj činilaca moći da učestvuje u katastarskom premeru odnosno formiranju katastra nepokretnosti.
To je u redu. Tu je i Demokratska stranka Srbije dala amandmane, a što je gospodin ministar prihvatio, gde je u potpunosti izjednačen Republički geodetski zavod i geodetske organizacije. Taj deo zakona nije sporan sa stanovišta DSS-a.
Međutim, to je samo jedan deo problema. Mnogo veći deo problema je za koje vreme ćemo uspeti da ustrojimo katastar nepokretnosti. Tu se vraćamo na optimističku izjavu predsednika Vlade Republike Srbije - a koji je i predsednik komisije, izvinjavam se da sam danas čuo od gospodina minstra, ne znam tačan naziv komisije, ali to je najverovatnije komisija za uspostavljanje katastra nepokretnosti - da će taj obiman posao biti završen za dve - tri godine. To je praktično nemoguće, sve objektivne činjenice ukazuju da je to samo izjava data u cilju političkog marketinga ili eventualno neke predizborne kampanje, ukoliko treba da uslede izbori.
Podsetiću vas na neke suvoparne činjenice koje zahtevaju mnogo duži period formiranja, odnosno uspostavljanja katastra nepokretnosti. Površina Srbije, a zaokruživaću cifre, nešto ispod 9 miliona hektara; katastarskih opština je 5.832; parcela je oko 23 miliona; porodičnih zgrada nešto je ispod pet miliona, oko 4.5 miliona; stambenih jedinica, a misli se na zgrade kolektivnog stanovanja, to su stambene zgrade, ima oko 2,5 miliona; površine gradskih reona i područuja obuhvaćenih generalnim urbanističkim planom zauzimaju 520.000 ha; vlasnika nepokretnosti je oko 4.700.000; domaćinstava, a možda će se njihov broj nakon ovog popisa promeniti, ali ne mnogo, ima oko 4,5 miliona; posedovnih listova je oko pet miliona.
Pri ovakvoj činjenici, za 10 godina urađeno je samo oko 10% posla; a kako će za dve - tri godine uspeti ostatak od 90% poslova da se izvrši. Za sav ovaj obiman posao po nekim, a rekao bih pesimističkim procenama, potrebno je 14 - 15 godina. Po stručnjacima iz naše stranke, po optimističkim procenama, potrebno je oko osam godina. Otkud izjava da će se to postići za dve - tri godine.
Razmatrao sam taj problem i izjava nije potpuna. Rekao bih, izjava je u cilju navodnih reformi. Za dve - tri godine će se postići samo za jedan deo, a to je upravo onaj drugi deo zakona. Taj deo zakona se tiče člana 48. Predloga zakona. Članom 48. predviđeni su članovi 136a do 136b.
Članom 136a pravi se izuzetak od odredaba ovog zakona kojim se uređuje izlaganje na javni uvid podataka o nepokretnostima i pravima na njima, u katastarskim opštinama u kojima na osnovu podataka premera ili obnove premera - nije ustrojena zemljišna knjiga; ili ako se u postojećoj zemljišnoj knjizi promene ne sprovedu jednu ili više godina neprekidno; ili ako nije obnovljena nakon obnove premera; kao i u katastarskim opštinama u kojima ne postoji gradsko građevinsko zemljište - neće se vršiti izlaganje na javni uvid podataka o nepokretnostima i pravima na njima, već će se katastar nepokretnosti obrazovati na osnovu podataka sadržanih u katastru zemljišta.
To direktno znači, u jednoj rečenici, ove dve do tri godine, a
mislim da će i to biti malo, odnosiće se samo na poljoprivredno zemljište koje je van gradskog građevinskog zemljišta. To je zemljište gde ima najmanje promena, bez obzira što postoje promene. Tu će se raditi po jednom skraćenom postupku, bez izlaganja na uvid podataka, koristeći samo podatke katastra zemljišta, a koji kao što sam rekao u proteklim godinama nisu ažurno vođeni, pa je tako mnogo, ogroman deo tih podataka je netačan, kako u pogledu granica, identifikacije parcela, tako i u pogledu svojine i nosilaca prava svojine i tereta na tim parcelama.
Pojaviće se zamešeteljstvo da će netačni podaci da se unesu u katastar nepokretnosti. Doduše, u Predlogu zakona predviđa se i rok od dve godine za ispravku tih grešaka. Međutim, neopravdano je, bez obzira na argument ekonomičnosti, da se ti podaci ne stave na javni uvid, kako bi svi vlasnici odnosno zaiteresovani građani mogli da vide koji su to tereti, koja su to ograničenja koja su stavljena na njihovu imovinu. Prilikom tog oglašavanja na javni uvid, mogli bi blagovremeno da intervenišu i da se dođe do jednog pravilnog odnosno celokupnog katastra nepokretnosti.
Ovde se mislilo, dve ili tri godine, mislilo se na ovaj deo zemljišta, a to je ono zemljište van gradova, van građevinskih reona, koje je možda po površini veliko, ali koje bi se samo tom birokratskom metodom završilo na veoma brz način.
Šta će biti sa objektima i građevinama koje ne idu po ovom specijalnom skraćenom postupku? Predlagač zakona to nije rekao, ali podrazumeva se - po starom zakonu; to znači onaj dugi postupak, gde onaj koji želi da dobije podatak, odnosno kome je potrebno da dobije dokaz o svojini, mora da pokrene postupak upisa, odnosno postupak da svoju nepokretnost odnosno objekat upiše u katastar nepokretnosti.
To je mnogo veći deo posla od ovog dela posla i ovog delokruga koji se predviđa ovim predlogom zakona. Jednom rečju, utisak je da je ovaj zakon napredak u odnosu na prethodni.
Ovaj zakon treba prihvatiti; međutim, ovim zakonom se tek grebe površina jednog ogromnog problema, koji ne može biti rešen za sledećih 10-tak godina, a to se prećutkuje. Zašto to ne reći javno?
Imam utisak da se ovim zakonom prevashodno želi stvoriti utisak da se radi, da ima reformi i da je to reformska vlada, koja predlaže reformske zakone. Ne vidim reformu u predloženim izmenama, mada su izmene na mestu, ali za reč reforma treba mnogo više i treba celovito rešiti problem.
Gospodin neka se smatra prozvanim, da to kaže za govornicom, a predsedavajućeg molim da gospodinu izrekne opomenu, po Poslovniku, zbog dobacivanja. Hvala.

Podsećam narodnog poslanika na odredbe Poslovnika Narodne skupštine gde je izricanje opomena diskreciono pravo predsedavajućeg i jedino se može glasati bez pretresa, ako Skupština reši da se usprotivi odluci da se nekome dozvoli replika.
Reč ima narodni poslanik Srboljub Živanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, nisam protiv rasprave o ovom predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru, ali mislim da, kada  danas pola nacije živi na granici egzistencije, kada možemo sa sigurnošću reći da 80% privrednih kapaciteta u Srbiji ne radi, kada ima dosta građana Srbije gladnih, a srećom, nema bosih, jer je lepo vreme, kada mnogo građana živi "na poček", mi raspravljamo o nečemu što mislim da danas ne bi trebalo da bude na dnevnom redu.
Pošto su svi vaši zakoni reformski, a mislim da je i želja DOS-a da se svim ovim zakonima približite Evropi, odnosno Evropskoj uniji, pa se ja zabrinuh zbog čega ministar to nije potvrdio u svom izlaganju, da je i ovaj zakon cilj Evrope, da nas još jednom premeri uzduž i popreko.
Bojim se dame i gospodo, da li nije ovo opet nekakva DOS-ovska ujdurma, da se želi utvrditi činjenično stanje objekata i zemljišta za koje su zainteresovani pojedinci iz DOS-a.
Više puta sam za ovom govornicom iznosio primer šabačke "Metaloplastike", gde je sadašnji predsednik Privredne komore, uzurpirao tu firmu, u stvari, pre nekoliko dana je uspeo u sudu, ali tako je u katastru, da nekoliko objekata prevede na svoje ime.
Takođe me interesuje kako je došlo do prodaje nekoliko firmi i njenih objekata i uknjiženja na ime određenih vlasnika, bez raspisivanja javne licitacije, a to je primer "Poliestera" u Šapcu.
Ne bih se složio sa pojedincima da je stanje u katastarskim službama toliko loše i da se određeni predmeti ne završavaju u roku, jer imam lični primer da se to vrlo ažurno u proteklom periodu obavljalo.
Proces komasacije je trajao do 1990. godine u Mačvi i Posavo-Tamnavi, gde se želelo ukrupnjavanje poseda, odnosno, gde se želeo premer i uknjiženje u zemljišne knjige. Međutim, moram istaći problem da posle 10 godina nije došlo do rešavanja između starih i novih zemljišnih knjiga, odnosno po završetku komasacije, znači uknjiženjem novih i stvaranjem novih poseda i novih vlasnika.
Što se tiče premera na teritoriji Srbije, rekoste da je urađeno od 10 do 30%. Mislim da bi se to možda uradilo i više, ali to je na budžetu države, znači para nije bilo. Koliko para, toliko i muzike.
Moram istaći da je cena premera po jednom hektaru negde oko 200 maraka, što je mnogo. Ističem da bi država trebala taj premer sada izvršiti bez određene nadoknade, odnosno utvrditi pravo činjenično stanje u katastru, upis u zemljišne knjige, pa posle toga videti, kada dođe do određenih nerešenih slučajeva, da tek onda vlasnici izvode geometra. Interesuje me, dame i gospodo, jer ovde nije ništa naznačeno, šta je sa zemljišnim knjigama za Kosovo i Metohiju? O tom problemu se vrlo malo govorilo, mislim da ministar o tome nije ništa ni rekao.
I na kraju, još bih istakao postavljanje logičnog pitanja što će se donošenjem ovog zakona smanjiti broj parnica zbog uređenja međa. Uveren sam da ovaj zakon ne uvodi red, već stvara nered, jer zakonom nije predviđeno, kao što sam rekao, da se izvrši katastarski premer o trošku države.
Poznato mi je, pet puta je premeravano od strane geometra, a davali su različite rezultate, a cenu u stvari plaćaju građani. Još bih na kraju napomenuo da ću, zbog nedostatka vremena, opširnije reći o ovom pitanju na mitingu, 17. ovog meseca u Leskovcu, u 15,00 časova. Hvala puno.

Reč ima narodni poslanik Bogoljub Zečević.

Dame i gospodo narodni poslanici, osnovni Zakon o državnom premeru i katastru i upisu prava na nepokretnosti kao i izmene i dopune tog zakona, koje su danas na dnevnom redu Skupštine, stvaraju sve uslove za uspostavljanje jedinstvene evidencije o svim nepokretnostima na jednom mestu, što predstavlja veliki društvni, ekonomski i politički napredak, pogotovu ako se zna da je do sada postojalo više različitih evidencija o nepokretnostima, koje su vođene u našoj republici od strane nekoliko državnih organa, počev od zemljišne knjige, zatim knjige tapije, do katastra zemljišta, koji se međusobno razlikuju, kako u pogledu oblika i obima evidencije, tako i u pogledu evidencije svojinskih prava na nepokretnostima.
Pored toga, vrlo je važno istaći da se ovaj zakonski akt primenjuje jedinstveno za celu teritoriju Srbije, kao jedina evidencija o svim nepokretnostima, a to je o zemljištu, objektima, etažnoj svojini, poslovnom prostoru, čija je izrada i održavanje poverena Republičkom geodetskom zavodu.
Polazeći od odredaba Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru i upisu prava na nepokretnostima, obavljanjem stručnih poslova koji se odnose na premer i izradu katastra nepokretnosti i njihovo održavanje izjednačena su prava i mogućnosti rada državnih organa i privatnih preduzetnika, što predstavlja unapređenje privatne prakse u geodetskim poslovima.
To je jedno od obećanja Vlade Republike Srbije, da će raditi na razvoju privatnog preduzetništva. Ovom prilikom potrebno je istaći i pohvaliti predlagača što se trudio da odredbama ovog zakona uprosti, ubrza i pojeftini izradu katastra nepokretnosti, čiji je rok izrade tri godine za seosko područje. Izradom katastra nepokretnosti na celoj teritoriji Republike stvara se pravna sigurnost građana i otvaraju se vrata za investiciono ulaganje u razvoj i unapređenje svih oblika privredne delatnosti.
Međutim, pored ovih pohvala na račun predlagača, imao bih samo par zamerki - prvo, Predlog zakona je uprostio i ubrzao izradu katastra nepokretnosti van gradskog građevinskog zemljišta. Međutim, ono što je važno i vitalno za gradove i gradska područja, tu se nije napravio veliki pomak, ili makar tako ne piše u zakonu, pogotovu u onim opštinama u kojima je izvršena obnova premera. Na području Zlatiborskog okruga obnova premera urađena je u Užicu, Prijepolju i Novoj Varoši, pre više od 15 godina.
Sredstva za finansiranje premera gradskog područja u iznosu od nekoliko miliona eura izdvojena su iz budžeta opštine i budžeta Republike Srbije, po 50%. Mislim da ne postoji ni jedan valjan razlog da se ovi započeti poslovi, koji traju tako dugo, ne završe što pre, te da se uložena sredstva i rad što pre stave u funkciju.
Sledeća moja zamerka odnosi se na član 22. ovog akta, gde se u poslednjem stavu, između ostalog, kaže - "ako geodetske organizacije registrovane na teritoriji opštine odbiju da izvrše ove poslove". To nije srećno rešenje i kako je moguće da neko ko je registrovan za neku delatnost odbije da taj posao i obavi. Mislim da bi ministar trebalo malo da pojasni ovaj stav zakona. Na kraju, ovo je svakako jedan dobar zakon koji će imati primenu i u samostalnoj Srbiji i poslanici Demohrišćanske stranke će podržati predlog izmena i dopuna ovog zakona.

Reč ima narodni poslanik Radojko Petrić, a posle njega narodni poslanik Marijan Rističević.

Poštovano predsedništvo, poštovani poslanici, gospodine ministre, polazeći od činjenice da je za samo 9% površine Srbije kao oblik svojinske evidencije urađen katastar nepokretnosti, opravdano je nastojanje Vlade da se preduzmu mere da se to stanje popravi. U prethodnom periodu Vlada socijalista bila je svesna da u ovoj oblasti treba ubrzati poslove. U tom smislu donela je dobar zakon. Za taj zakon se u obrazloženju ovih dopuna koje danas razmatramo kaže, citiram: "Ovim zakonom ne menjaju se osnovna načela na kojima se zasniva važeći zakon, kao ni osnovni pravni instituti sadržani u važećem zakonu".
Osnovni razlog što u prethodnom periodu na ovom poslu nije više učinjeno je nedostatak sredstava. Jasno je to svakom građaninu kada se priseti perioda razbijanja Jugoslavije, ekonomskih sankcija, pomoći velikom broju izbeglica, tranzicije, ratnog stanja, pa do NATO razaranja, jer za ovo su zaista potrebna ogromna sredstva.
Vlada sada želi da ubrza izradu katastra nepokretnosti. U odnosu na osnovni cilj - da se ubrza izrada katastra nepokretnosti - pojedine predložene odredbe zakona odudaraju od tog cilja. Neke su suprotne tom cilju, a neke su u odnosu na rokove prosto nerealno postavljene. U prednjem smislu ukazujem na sledeće, u članu 2. dobro je što se smanjuje limit za obavljanje stručnih poslova za koje se predviđa izrada glavnog projekta. Te poslove može da vrši Republički geodetski zavod i privatne geodetske firme - umesto osam, treba da obezbede najmanje tri radnika geodetske struke; to je u redu, to je dobro.
Međutim, nije dobro što se predviđa da te poslove može obavljati samo Republički geodetski zavod ako se finansiranje vrši iz budžeta. Uzimajući u obzir da se ovi poslovi skoro 90% finansiraju iz budžeta, sa ovim će se isključiti konkurencija. Objašnjenje da se želi ozbiljno uključivanje privatnih firmi, ukoliko se ova odredba ne promeni, ličiće na običnu frazu.
Šta je sa postupkom javnog nadmetanja i prikupljanja pismenih ponuda? Šta ostaje od proklamacije da se radi brže i jeftinije? Kako će se ovo uklopiti u primenu zakona o javnim nabavkama, koji uskoro treba da bude usvojen, odnosno koji je već uvršćen u dnevni red ove sednice. Ista primedba se odnosi na član 7. kojim se reguliše izrada tehničke dokumentacije i član 31. kojim se reguliše ustupanje geodetskih radova za posebne potrebe.
Na drugoj strani, u članu 22. za poslove održavanja katastra nepokretnosti vodova isključuje se Republički geodetski zavod. Ovo je opet paradoksalno. Zašto se onemogućava Republičkom geodetskom zavodu da i on obavlja ove poslove i da ravnopravno konkuriše sa privatnim geodetskim firmama?
Takođe je neodrživ predlog sadržan u ovom članu, u članu 22, da ove poslove može obavljati samo privatna geodetska firma iz opštine gde se obavljaju ti radovi. Logično je da za obavljanje tih poslova mogu konkurisati privatne geodetske firme iz drugih opština, a ne samo iz opštine gde se obavljaju radovi.
Za poštovanje je ambiciozni predlog Vlade da se katastar nepokretnosti završi u roku od tri godine. Međutim, i pored svih predloženih mera u izmenama Zakona predviđeni rok je sigurno neodrživ, i to zbog više razloga. Kako je moguće taj posao završiti za tri godine, ako je sada samo za 9% površine Srbije urađen katastar nepokretnosti, a za 23% teritorije postoje zemljišne knjige?
Poznato je svima da ima mnogo neuknjiženih objekata. Smatra se da samo objekata divlje gradnje ima oko milion. Nije sporno da geodetska struka može brzo da snimi objekat i ucrta ga u geodetski plan, ali za koliko može da se završi upis vlasništva i reše imovinsko-pravni odnosi? Ima građana koji za 50 - 60 godina još nisu uknjižili nasledstvo, poklon ili nepokretnost dobijenu fizičkom deobom. Uzmimo za primer otkupljene stanove, koji u velikom broju nisu uknjiženi u katastar nepokretnosti i na koje ne može da se stavi hipoteka. Znači, po tom osnovu ne može se koristiti kao garancija za dobijanje kredita, a za čim se često javlja potreba, posebno sada kod osnivanja malih preduzeća, pa vlasnici stanova žele da stave na to hipoteku, iako su stan otkupili. Međutim, to je sada za većinu nemoguće.
Za izvršavanje ovih poslova potrebno je obezbediti nedostajuće kadrove geodetske struke, geometre, ali i specijalizovane pravnike za ovu oblast. Zaista nema mnogo pravnika koji su za ovu oblast dobro obučeni. Prema tome, i tom pravcu se mora posvetiti ozbiljna pažnja i obezbediti kadrovi.
Ključno pitanje ostaje hoće li Vlada moći da za izvršenje ovih poslova obezbedi u predviđenom periodu od tri godine potrebna ogromna finansijska sredstva? U cilju da se ovo važno pitanje za građane i pravna lica Srbije što brže i kompleksnije razreši, i pored svih izrečenih primedaba socijalisti će glasati za predloženi zakon, uz uslov da se prihvate određeni amandmani, kojima se poboljšava dati predlog ovog zakona.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, a posle njega Stevan Kesejić.