Poštovano predsedništvo, poštovani poslanici, gospodine ministre, poznato je da u cilju obavljanja delatnosti od opšteg interesa država, odnosno opština kao jedinica lokalne samouprave, osniva javna preduzeća. To su u prvom redu elektrodistributivna preduzeća, preduzeća železničkog, poštanskog i vazdušnog saobraćaja, telekomunikacije, upravljanje, zaštita i unapređenje dobara u oblasti voda, puteva, mineralnih sirovina, šuma, informativna preduzeća i posebno preduzeća komunalne delatnosti.
Do sada je, važećim odredbama ovog zakona, Vlada Republike Srbije bila ovlašćena da daje saglasnost na akta i odluke javnih preduzeća, i to ne samo za javna preduzeća koja je osnovala Republika Srbija, već i opštine. Drugim rečima, glavnu kontrolnu funkciju javnih preduzeća vršila je Vlada Srbije.
Zbog obimnosti tih poslova i nepoznavanja situacije na terenu, Vlada nije mogla uvek, blagovremeno i na pravi način reagovati, što je, zbog produžene procedure, uslovljavalo mnoge aktivnosti javnih preduzeća, zapravo usporavala je to na terenu. Vlada je sada predložila određene izmene koje danas razmatramo, uz objašnjenje da se osnovne izmene odnose na to da kontrolnu funkciju javnih preduzeća vrši osnivač, a ne Vlada.
Objašnjenje je dobro i prihvatljivo kada bi to, predloženim odredbama, zaista bilo tako i uređeno. Naprotiv, određenim odredbama zadržava se kontrolna funkcija Vlade, u istoj ili većoj meri nego što je do sada bilo u odnosu na osnivače, a u prvom redu to se odnosi na javna preduzeća čiji su osnivači opštine.
Konkretno čl. 10. i 11. kažu da na tarifu, znači na odluku o cenama javnih preduzeća čiji je osnivač opština, saglasnost daje, pored osnivača, i ministarstvo nadležno za poslove cena. (Žagor.) Ovo bi bilo prihvatljivo kada bi zakonskim odredbama bilo regulisano da u interesu obezbeđenja jednakog pravnog i ekonomskog položaja svih građana Vlada interveniše sa određenim novčanim sredstvima iz budžeta da bi određene usluge bile približno jednake za sve građane.
Primera radi, uzmimo cene vode ili grejanja. Prvo primer za vodu; i pored svih mera racionalizacije i dobre organizacije komunalnih preduzeća, objektivno kalkulacije će pokazati različite cene vode za građane po opštinama. Različiti su troškovi - da li se voda distribuira do potrošača prirodnim padom, znači gravitacijom, zbog visinske razlike izvorišta i potrošača, ili se uz velike utroške električne energije ispumpava na određenu visinsku tačku; troškovi će zavisiti i od toga kakav je kvalitet vode na vodozahvatu i kakvog su stepena neophodna bakteriološka, hemijska i fizička prečišćavanja.
Cena kubnog metra vode za građane zavisiće i od relativnog odnosa potrošnje vode od strane pravnih lica. Naime, zna se da se putem koeficijenata za pravna lica određuje viša cena. Znači, cena za građane će biti niža gde je privreda jača i obrnuto.
Skoro istovetna je situacija i kod grejanja; cena u prvom redu zavisi od vrste energenata koji se koristi u elektranama. Različite su cene ako se koristi gas, mazut ili ugalj; na cenu utiče i udaljenost od mesta snabdevanja energentima; posebno na cenu za građane utiče i koliko je poslovnog prostora uključeno na iste toplane.
Putem većih koeficijenata za poslovni prostor preliva se jedan deo troškova na pravna lica i za građane se određuje niža cena. Zbog prednjeg građani u razvijenijim centrima imaju nižu cenu grejanja. Prigovor se odnosi na to što Vlada ovim zakonom predlaže da nadležno ministarstvo za poslove cena, pored osnivača, daje saglasnost na tarifu tj. na utvrđenu cenu, a ne obezbeđuje nikakva interventna sredstva u vidu dotacija, da bi cene vode, grejanja i slično bile približno iste za sve građane u Srbiji.
Uzmimo u obzir kakva se situacija stvara na terenu kada Vlada ili nadležno ministarstvo za cene objavi cene, a u pojedinim opštinama gde su cene iznad proseka nema sredstava u budžetu da one budu dotirane. Građani negoduju i traže primenu prosečnih cena.
Iz navedenih razloga treba brisati predložene odredbe da ostane da javno komunalno preduzeće, uz saglasnost skupštine opštine ili njenog ovlašćenog organa, odlučuje o ceni komunalnih usluga, mislim u prvom redu o ceni grejanja i vode; ili još bolje da se prihvati alternativa da predložene odredbe članova 10. i 11. ostanu, ali uz dopunu da će se po određenim kriterijumima iz republičkog budžeta obezbediti dotacija opštinama, da bi se građanima obezbedio približno isti pravni i ekonomski položaj.
Dalje, članom 9. Predloga ovog zakona regulisano je da javno preduzeće donosi dugoročne i srednjoročne planove rada i razvoja i godišnji program poslovanja.
Godišnjim programom poslovanja prikazuju se elementi za celovito sagledavanje politike zarada i zaposlenosti, kako je predviđeno da saglasnost na planove rada, razvoja, kao i na godišnji program poslovanja, daje osnivač, pa i kada je osnivač javnog preduzeća opština. Suvišan je predlog da privremeno Vlada Republike Srbije može da javnim preduzećima gde Republika Srbija nije osnivač utvrđuje uslove i način obračuna ukupnog iznosa sredstava za zarade. Zaista, tu odredbu treba izmeniti i to iz Predloga zakona brisati.
Pored navedenih primedbi na članove 9, 10. i 11. imam primedbe na još neke članove, na koje su poslanici SPS-a podneli amandmane; međutim, zbog ograničenosti vremena za raspravu, ovim završavam svoje izlaganje, a potpunije objašnjenje biće dato prilikom razmatranja zakona u pojedinostima. Zahvaljujem.