PRVA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANJA, 14.05.2002.

20. dan rada

OBRAĆANJA

...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Zahvaljujem gospodinu ministru.

Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Stavljam na glasanje Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima, u celini.

Za 119, protiv devet, uzdržanih dvoje, nije glasalo 15, ukupno 145 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila Predlog zakona.

Prelazimo na 10. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JAVNIM PREDUZEĆIMA I OBAVLjANjU DELATNOSTI OD OPŠTEG INTERESA (načelna rasprava)

Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije. Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Vlatko Sekulović; Slobodan Pavlović i Žarko Obradović; Radojko Petrić i Rajko Baralić; Rade Bajić i Rajko Baralić; Golub Rajić i Slobodan Pavlović; Miroljub Veljković; Božidar Vučurović; Petar Jojić; Dragoljub Stamenković; Aleksandar Stevanović i Dragan Marković; Miloš Lukić, Petar Petrović i Adam Urošević.

Na sednici Odbora za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom narodni poslanik Vlatko Sekulović povukao je amandman kojim je predložio da se posle člana 12. doda novi član 12a.

Primili ste izveštaje Odbora za razvoj i ekonomske odnose sa

inostranstvom i Zakonodavnog odbora.

Na sednici Odbora za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom mišljenje je izdvojio narodni poslanik Jovan Todorović.

Pre otvaranja načelnog pretresa podsećam vas da, prema članu 90. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova. Molim poslaničke grupe da predaju listu sa prijavljenim govornicima.

Otvaram načelni pretres.

Dajem reč predstavniku predlagača, ministru trgovine, turizma i usluga, gospodinu Slobodanu Milosavljeviću. Izvolite.

Slobodan Milosavljević

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, pred vama se nalazi Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa. Aktuelni zakon, znači zakon koji je na snazi u javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa, usvojen je jula meseca 2000. godine, na osnovu ovlašćenja iz člana 401. Zakona o preduzećima, po kome je javno preduzeće ono preduzeće koje obavlja delatnost od opšteg interesa, a koje osniva država, odnosno jedinica lokalne samouprave. Ovim članom takođe je propisano da delatnost od opšteg interesa mogu obavljati i drugi oblici preduzeća, deo preduzeća i preduzetnici.
Pomenutim zakonom je, pored ovlašćenja datog Vladi Republike Srbije da u ime Republike vrši pravo osnivača javnih preduzeća koja obavljaju delatnost od značaja za Republiku, dato ovlašćenje da daje saglasnost na odluke i akta javnih preduzeća, čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave ili autonomna pokrajina, kao i drugih oblika preduzeća koja obavljaju delatnost od opšteg interesa.
Međutim, primenom ovog zakona u praksi uočeno je da je funkcionisanje javnih preduzeća i drugih oblika preduzeća koja obavljaju delatnost od opšteg interesa u znatnoj meri usporeno, zbog procedura koje je neophodno sprovesti u postupku davanja saglasnosti. Osim toga, ciljevi koji su se želeli postići ovom odlukom mogu se postići na drugi način i drugim sredstvima. Tako smo, imajući sve u vidu, napravili jedan Predlog izmena Zakona o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa.
Očekujemo da će ove izmene, pre svega, omogućiti da kontrolnu funkciju u javnim preduzećima vrši osnivač preduzeća. Kada su drugi oblici preduzeća, deo preduzeća ili preduzetnici u pitanju, kontrolnu funkciju vrši Vlada, odnosno nadležni organ jedinice lokalne samouprave ili autonomne pokrajine, u zavisnosti od toga da li taj organizacioni oblik obavlja delatnost od značaja za Republiku ili jedinicu lokalne samouprave, odnosno autonomne pokrajine.
Inače, ove izmene koje su predložene idu u pravcu želje za decentralizacijom, za većom odgovornošću i ovlašćenjima i mogućnostima odlučivanja lokalne samouprave i to pre svega u onim segmentima koji su od vitalnog značaja za funkcionisanje gradova i opština. Mi time praktično dajemo za pravo da na lokalnom nivou svi oni koji treba da imaju najviše ovlašćenja i odgovornosti za funkcionisanje lokalne zajednice ovim izmenama i dopunama Zakona o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa zaista tu odgovornost i ovlašćenja preuzmu na sebe.
Od amandmana koji su pristigli mi smo, kao Vlada, nekoliko amandmana prihvatili i usvojili. Oni su ušli u predlog ovih izmena i dopuna Zakona. Očekujem da će u nastavku diskusije i rasprave biti još konkretnih stvari koje mogu da dođu na red za razmatranje. Hvala vam.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Zahvaljujem gospodinu ministru.
Da li narodni poslanik Jovan Todorović, koji je izdvojio mišljenje, želi reč? (Nije prisutan.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Izvolite, reč ima narodni poslanik Joca Arsić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS po ovoj tački dnevnog reda.

Joca Arsić

Poštovane kolege poslanici, iz obrazloženja za Predlog za izmenu i dopunu Zakona o javnim preduzećima koje je dao umesto gospodina ministra Aleksandra Vlahovića ovlašćeni predstavnik, aktuelni ministar trgovine, mogu se naslutiti razlozi za donošenje ovakvog predloga izmena i dopuna Zakona. Poslanička grupa SPS ima određene primedbe na ovaj predlog rešenja. Ona ih je iznela i putem amandmana. Ono što je osnovno i što je ključno u našim primedbama, to je određena nedoslednost reformske vlade, koja u jednom delu svoja ovlašćenja koja su data aktuelnim zakonom (a koji je predmet ove izmene) želi da prenese na osnivače u potpunosti. Ta nedoslednost se ogleda u sledećem.
Vlada u prvih osam članova ovlašćenja koja ima po zakonu prenosi na osnivače, bilo da se radi o opštini, autonomnoj pokrajini ili drugim osnivačima. U ostalim članovima zadržava svoja prava i ingerencije, bar kada se tiče Ministarstva trgovine i turizma i ovog dela da vrši kontrolu cena i nadzor nad cenama, kao i što se tiče nadzora usvajanjem programa rada u rokovima koji su dati ovim zakonom.
Razlozi navedeni u obrazloženju za ovako nešto: "Osim toga, ova odredba nije izvedena do kraja, ne samo u pogledu preciznog određivanja roka, već u pogledu postupanja organa jedinica lokalne samouprave, odnosno Vlade Republike Srbije"; a misli se u članu 1. za brisanje stava 4. Ako se želelo da se odrede precizni rokovi, onda je to moglo da se uradi preciziranjem tih rokova, u kojim rokovima i na koji način poslove za koje je ovlašćena Vlada može i treba da uradi. Međutim, ovde se pristupilo brisanju ove odredbe koja omogućava da ove poslove, kao što sam rekao, u prvih osam ili devet članova, vrši osnivač, a u ostalima da to pravo zadržava Vlada.
Takođe je za nas neprimereno da se zadržava ovaj odnos kontrole cena, u vreme kada je sve slobodno, kada je liberalno, kada stižu sa strane donacije, kada ima dovoljno sredstava. Ne vidim neku naročitu potrebu da to bude pod strogom kontrolom Vlade, osim ako Vlada želi subvencijama u toj oblasti, tamo gde se ne ostvaruje dobit, gde je to nemoguće cenama od tih usluga, dovesti rad tih javnih preduzeća u normalu.
Takođe se odrekla i nadležnosti, što je nelogično, kad su u pitanju zajednička preduzeća za više jedinica lokalne samouprave ili za više opština. Naime, radi se o nekim preduzećima koja postoje za više opština i koja su aktuelna i dan danas. To su međuopštinski vodovodi, zatim međuopštinski vodovodi u izgradnji, to su zajednička javna preduzeća, osnovana ne samo za jednu, nego za više jedinica teritorijalne samouprave, iz razloga racionalnosti.
Mi ćemo sada imati situaciju da se u različitim lokalnim zajednicama izabere različita vlast, u kojoj normalno može da dođe do suprotstavljanja nekom opštem zajedničkom interesu, koji je važio do tada. Ko će u toj situaciji arbitrirati, ako ne neko ko je iznad ovih jedinica lokalne samouprave, a logično je da to budu Vlada ili nadležno ministarstvo za tu oblast.
Mislim da bi taj deo zakona, koji to tretira, trebalo zadržati u onom starom obliku ili u slučajevima spora između ovih lokalnih zajednica naći mehanizam arbitriranja, u zajedničkom javnom preduzeću.
Takođe je ugrožena na ovaj način i izgradnja zajedničkih objekata. Ko kaže da u budućosti neće biti potrebe za jednom sanitarnom deponijom za više lokalnih zajednica, za više opština, za jednu veću teritoriju, jer znamo da se radi o skupim objektima ili o preduzećima koja se bave reciklažom. Ona sigurno ne mogu da budu opravdana ako pokrivaju manje od dva miliona stanovnika. Ako nije reč o gradu Beogradu ili većim jedinicama lokalne samouprave, to ne može da bude opravdano. Znači, moralo bi da se obavlja za više jedinica lokalne samouprave.
Hteo bih još da kažem - usvajanjem ovog zakona, ovih izmena i dopuna zakona, ne znam da li će se suspendovati uredba Vlade koja ograničava lične dohotke i primanja u svim javnim preduzećima, jer ta uredba važi još uvek? Ne znam da li je predviđeno da donošenjem ovoga zakona prestaje da važi ta uredba, koja ograničava primanja u svim javnim preduzećima; ona je bila, normalno, svrsishodna u vreme dok su trajale sankcije, dok je trajala ratna opasnost na ovim prostorima.
Mislim da za sada, pošto se zalažemo za tržište, za konkurentnost, za slobodu razmene roba i dobara, ne vidim razloga da se ovakve uredbe i ovakav način regulisanja materije zadrži i danas.
To bi bilo uglavnom što se tiče globalnih, načelnih primedaba. O njima će više govoriti u pojedinostima, a i u načelnoj raspravi, poslanici poslaničke grupe SPS, iznosiće konkretne podatke i detalje; mi smatramo da ove izmene i dopune zakona ne treba usvojiti, ukoliko se ne prihvate naše primedbe i naši amandmani, koji su dati na ovaj zakon. Hvala.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Da li se još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč?
Ima reč narodni poslanik Tomislav Nikolić, zamenik predsednika poslaničke grupe SRS.
...
Srpska radikalna stranka

Tomislav Nikolić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, sudeći po obrazloženju, namera predlagača je bila da nešto pojednostavi i da izbegne prazan hod, odnosno gubljenje vremena oko raznoraznih saglasnosti, koje treba da se obezbede od strane Vlade Republike Srbije.
Ovo je još jedan od niza zakona, kojima Vlada Republike Srbije javno iznosi nameru da lokalnoj samoupravi omogući da predstavlja izvestan vid samouprave, a onda kada se malo detaljnije pogledaju odredbe zakona i način na koji su one promenjene, u stvari ispadne da će sve biti po starom i da lokalna samouprava i dalje ostaje u periodu starijeg maloletništva; po mišljenju Vlade Republike Srbije, a to mišljenje ne važi za autonomnu pokrajinu, lokalna samouprava još uvek nije sposobna da sama brine o sebi i o poslovima koji su joj povereni.
Naime, čitav niz članova predloga ovog zakona - 1, 3, 4. i 5 govore o specifičnom vidu osnivanja javnog preduzeća, odnosno o javnom preduzeću koje će osnovati dve ili više jedinica lokalne samouprave. Radi se o komunalnim delatnostima ili delatnostima koje su od značaja za rad dveju ili više jedinica lokalne samouprave.
U pojedine stavove tih članova, a to su članovi 4, 12, 14. i 15. osnovnog teksta zakona, Vlada Republike Srbije ulazi amandmanima tako da potpuno briše stavove koji određuju sudbinu javnog preduzeća, izbor predsednika i članova upravnog odbora, direktora preduzeća, predsednika i članova nadzornog odbora, ukoliko ne postoji saglasnost osnivača.
Mi smo pokušali amandmanima da potpuno promenimo način rešavanja takvog problema. Naime, postoji mogućnost (teško da će postojati, ali postoji mogućnost) da se dve opštine dogovore da osnuju komunalno preduzeće, koje će obavljati poslove od zajedničkog interesa.
To je u redu, ali zaista je teško pretpostaviti da neće moći da se dogovore posle toga da izaberu direktora, da izaberu upravni i nadzorni odbor, predsednike upravnog i nadzornog odbora, odnosno da neće taj osnivački akt biti usvojen u istovetnom tekstu u obe skupštine jedinice lokalne samouprave.
Tu se sada neopravdano meša Vlada, nepotrebno. Ako joj je cilj, koji želi da postigne ovim izmenama i dopunama, da eliminiše svoje toliko učestvovanje u svemu ovome, da se ne gubi vreme, zašto onda to ne ostavi osnivačima? Oni će se dogovoriti ili neće; ako ne, pa preduzeća neće biti. Mi smo pokušali amandmanima da zaustavimo zakonsku odredbu koja govori o osnivačima; pa kažemo - preduzeće osnivaju dve ili više jedinica lokalne samouprave i tu je tačka; a Vlada kaže - ako se ne dogovore oko osnivačkog akta, taj akt donosi Vlada Republike Srbije.
Zašto? Nije ih Vlada ni naterala da prave zajedničko (komunalno) preduzeće. To su oni sami odlučili, sami rešili, sami ustanovili na terenu; ne mogu da se dogovore, nema zajedničkog preduzeća. Zašto bi im Vlada naturala rešenje? Zašto bi im Vlada naturala direktora preduzeća?
Šta znači - zato što je Vlada i do sada bila ovlašćena da donese rešenje u slučaju nesaglasnosti lokalnih samouprava. Sada Vlada kaže - mi se iz tog posla isključujemo i brišemo mogućnost dveju opština da osnuju zajedničko preduzeće. Zašto brišete mogućnost? Šta ako ima neki kamenolom koji se prostire na tetitoriji dve opštine? Šta ako se neko drugo bogatstvo koje opština može da koriste prostire na teritoriji dve opštine?
Nećemo osnivati dva preduzeća da eksploatišu prirodna bogatstva samo zato što su neke granice lokalne samouprave nacrtane ovako ili onako. Zašto više nema mogućnosti da se takvo preduzeće osnuje? Slažem se da ne treba Vlada da presuđuje, ali mogao je član zakona kojim se reguliše osnivanje tog preduzeća da se zaustavi na mestu gde će se oni dogovoriti ili neće. Ovim što je Vlada predložila, takvih preduzeća više nema. Protiv sam toga.
Naravno, ovo ne važi za autonomnu pokrajinu. Sada Vlada mora da uđe u igru koju je zasvirala prošlog ili pretprošlog meseca, mora da poštuje omnibus zakon kojim su neke nadležnosti, mimo Ustava Republike Srbije, postale izvorne nadležnosti autonomne pokrajine. Tu će biti dosta javnih preduzeća koje će sada osnovati autonomna pokrajina i na njihov rad Vlada Republike Srbije više neće imati nikakvog uticaja.
Vi znate da je pre neki dan osnovano preduzeće "Vojvodinašume". Ne znam da li je osnovano "Vojvodinavode", moguće da već jeste. Znate da je bilo ekscesa prilikom osnivanja preduzeća "Vojvodinašume". Vičite vi ponovo daj bože, ali kad date malo vlasti neodgovornim ljudima, oni prvo gledaju koliko im smeta otac, koliko je star, da li treba da ga izdržavaju ili može još malo da privređuje, pa da se isplati držati oca u kući.
Šta se dešava kad javno preduzeće osnuje drugo preduzeće? Šta se dešava ako Elektroprivreda Srbije osnuje, kao što ima, druga preduzeća? Vlada Republike Srbije nema više upravljanje u tim preduzećima. Onda će preko tih preduzeća odlaziti sredstva iz člana 22. zakona, koji govori o tome da će godišnji program odrediti koliko će novaca ići za sponzorstva, koliko za propagandu i reprezentaciju, koliko za sportske aktivnosti. Verovatno čitate po novinama kako to izgleda kad jedno javno preduzeće, koje izdržavaju svi građani Republike Srbije, odluči da finansira sportske aktivnosti. Verovatno ste videli koliko se sredstava preko tih preduzeća odliva. Odlivaju se ogromna sredstva.
Da zaključim, mi smo za to da ne isključujete mogućnost da lokalne samouprave sarađuju tako što ćete ih potpuno podeliti granicama. Ako nije valjalo rešenje da Vlada donosi akt, onda im ostavite mogućnost da se usaglase. Ako se ne usaglase, tog preduzeća neće biti. Nemojte da sklanjate nadležnosti Vlade iz velikih javnih preduzeća, giganata, rekao bih, koja će biti na prodaju, koja osnivaju svoja preduzeća, koja finansiraju novcem građana aktivnosti koje građani nisu njima poverili da ih finansiraju i za koje im građani nisu dali novac.
Sve u svemu, ne vidim svrhu donošenja ovog zakona. Nisam je čuo ni u obrazloženju koje smo sa ove govornice slušali. Prihvatam to da ministar koji je zakon obrazlagao nije bio spreman, pošto nije bio ni određen da ga brani pred Narodnom skupštinom, ali ako postoji neki dublji, neki sakriveni razlog, bilo bi pošteno i korektno da nam ga ovde sa govornice Narodne skupštine saopštite, da ne bismo više lakirali stare zakone tvrdeći samo da je tih nekoliko odredaba iz tog zakona bilo smetnja da Srbija funkcioniše kako valja.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Da li se još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč?
Reč ima narodni poslanik Srđan Petrović, zamenik predsednika poslaničke grupe DOS-DSS.

Srđan Petrović

Poštovano predsedništvo, poštovane kolege, ovaj mali zakon je nastavak jedne priče o decentralizaciji. Vama je poznato da je DSS, kada se govorilo o Zakonu o lokalnoj samoupravi, imala rešenja koja su  bila prilično različita od originalnih rešenja u Zakonu o lokalnoj samoupravi, odnosno DSS se zalagala za veću decentralizaciju i za jačanje potencijala lokalne samouprave. Ovaj zakon je jedan mali doprinos tome, odnosno on je jedno kompromisno rešenje kojim se postojeći Zakon o javni preduzećima, po našem mišljenju, čisti od nepotrebnih odredaba koje su povećale administriranje i koje nisu ni na kakav način uradile ono što im je bio cilj, a to je zaštita javnog interesa.
Naime, mi smatramo a to je intencija svuda u svetu i to je i naše opredeljenje, da je lokalna samouprava dovoljno odgovorna da može da štiti javni interes; u retkim slučajevima kada nema te zaštite javnog interesa, kada imamo neke probleme u funkcionisanju lokalne samouprave, taj širi državni interes može se štititi na drugi način, a ne ovim odredbama o Vladinom davanju saglasnosti lokalnoj samoupravi na dokumente, na postavljenja.
Sigurno da nema istinskog jačanja lokalne samoprave bez ekonomske samostalnosti lokalne samoprave. Lokalna samouprava mora da dobije više samostalnosti u fiskalnoj sferi, što se na neki način i dešava, mada nedovoljno brzo; sada je pitanje da li je to politička odluka ili je možda i realnost, ali u svakom slučaju u fiskalnoj sferi mora da bude veća i veći prihodi moraju da ostanu jedinicama lokalne samoprave. Jedan od oblika te ekonomske samostalnosti je sigurno i mogućnost uticaja organa lokalne samouprave na poslovanje, na rad javnih preduzeća čiji je osnivač.
Smatramo da je ovo rešenje kojim se, praktično, raspodela dobiti javnih preduzeća pod zaštitom lokalne samouprave, znači kojima je osnivač lokalna samouprava, ostavlja samim lokalnim samoupravama dobro, naročito u skladu sa novim rešenjem u Zakonu o lokalnoj samoupravi o funkcionisanju glavnog gradskog menadžera, o privlačenju raznih vrsta kapitala. Taj kapital koji bude bio privučen možda će na neki način biti povezan i sa javnim preduzećima, tako da je to rešenje dobro. U svakom slučaju, ova odredba o saglasnosti Vlade Republike Srbije na raspodelu dobiti koja se ukida bila je loša i dobro je što se ukida.
Još jednom, sigurno da saglasnost Vlade Republike Srbije na postavljenja direktora i članova upravnih odbora javnih preduzeća, čiji je osnivač lokalna samouprava i autonomna pokrajina, nije bilo dobro rešenje i nije štitilo javni interes. Jednostavno, to je bila jedna birokratska procedura. Mislim da je čak opterećivala i organe Vlade, odnosno ministarstva. Sigurno još može da se popravi liberalizacijom, da se prevaziđu odredbe koje su sada date u članovima 27. i 28. o kontroli cena. Na tome bi trebalo raditi i tu kontrolu cena trebalo bi skloniti.
Sve u svemu, ovo je mali zakon koji čini jedan mali korak u pravcu jačanja lokalne samouprave i opšte liberalizacije u Srbiji, tako da Demokratska stranka Srbije nema velikih primedaba, zato nismo ni imali amandmane na ovaj zakon i mi ćemo glasati za ovaj zakon.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Da li se još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč? (Ne.)
Nastavljamo načelnu raspravu prema prijava za reč. Reč ima narodni poslanik Bogoljub Zečević, a sledeći prijavljeni je narodni poslanik Veroljub Arsić.

Bogoljub Zečević

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je još jedan dobar predlog izmena i dopuna Zakona, koji je predložila Vlada Republike Srbije. Zakonom dobijamo bar dve dobre stvari. Prvo, nastavak procesa decentralizacije.
Ukinute su saglasnosti Vlade na sve bitne stvari za funkcionisanje javnih preduzeća, čiji su osnivači opštine, a posebno bih izdvojio saglasnost za cene komunalnih usluga, što je Vlada prihvatila pošto je predloženo amandmanima narodnih poslanika. Zbog ovog ograničenja cena komunalnih usluga opštinska javna preduzeća su imala niske cene, što je negativno uticalo na funkcionisanje, isplate plata i ostale obaveze, a naravno i na kvalitet usluga tih javnih preduzeća.
Ovo se posebno odnosi na period od 1996. do 2000. godine, kada Republička vlada namerno nije davala saglasnost na cene komunalnih usluga gde je na vlasti bila Koalicija "Zajedno", kako bi te lokalne vlasti prikazala kao nesposobne. To je teralo lokalne vlasti da se dovijaju na razne načine, kako bi obezbedile funkcionisanje javnih preduzeća i samih lokalnih vlasti. Kao posledicu toga kod velikog broja opštinskih javnih preduzeća danas imamo nagomilane gubitke iz tog perioda.
Mislim da lokalne samouprave treba da iskoriste ovu i sve pogodnosti koje pružaju ove izmene i dopune zakona, kako bi stabilizovale funkcionisanje i podigle nivo usluga opštinskih javnih preduzeća. Međutim, na ovome se ne treba zaustaviti. S obzirom da je opštepoznato da privatni sektor pruža daleko bolje usluge nego državni, smatram da treba krenuti u privatizaciju javnih preduzeća gde su opštine osnivači. Poslovi koje obavljaju javna preduzeća, a gde bi se odmah moglo krenuti u privatizaciju, jesu održavanje zelenih površina, čišćenje i pranje ulica, održavanje zgrada i iznošenje smeća. Smatram da u postupku privatizacije opštinskih javnih preduzeća nije puno urađeno i da opštine treba da porade na tom pitanju.
Druga dobra stvar su odredbe iz člana 9. ovog zakona, gde se govori o godišnjem programu poslovanja javnih preduzeća i dodaje se deo rečenice koji glasi - "elementi za celovito sagledavanje politike zarada i zaposlenosti u preduzeću". U prethodnom periodu svedoci smo da je u republičkim javnim preduzećima, a mislim na EPS, NIS, PTT i Železnicu, primljen veliki broj zaposlenih po partijskoj ili familijarnoj liniji, što je opterećivalo poslovanje tih javnih preduzeća. Mislim da ova odredba vodi određivanju optimalnog broja zaposlenih u republičkim javnim preduzećima, kako bi se smanjili troškovi poslovanja i podigao kvalitet usluga.
Osim toga, nije pravedno da višak zaposlenih u društvenim preduzećima i bankama potraži novi posao, a da zaposleni u javnim preduzećima budu zaštićeni. Što se tiče odredbe člana vezane za visinu zarade u javnim preduzećima, prošle godine je ministar Đelić rekao da će biti uvedeni platni razredi, istina za državnu upravu, a mislim da bi se isti princip mogao primeniti na javna preduzeća, pa bih pitao ministra da li će se nešto raditi po tom pitanju. U svakom slučaju, ovo je jedan dobar predlog zakona i poslanici Demohrišćanske stranke će ga podržati.