Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Prve sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2002. godini.
Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, sednici prisustvuje 150 narodnih poslanika i molim vas da radi utvrđivanja kvoruma ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da imamo kvorum i da možemo nastaviti rad.
Obaveštavam vas da su sprečeni da prisustvuju sledeći narodni poslanici: Radomir Naumov, Miroslav Markićević, Olgica Kirćanski, Petar Mišić, Momir Radoičić, Živanko Radovančev, Slobodan Pavlović, Rajko Baralić, Živko Selaković, Branimir Trajković, Pal Šandor, Neda Arnerić, Stanko Kovačević, Bojan Kostreš, Zoran Bošković, Višnja Nežić, Branko Ružić, Jon Čizmaš i Predrag Stojanović.
Miloš Lučić i Bojan Pajtić najavili su zakašnjenje.
Obaveštavam Narodnu skupštinu da su pozvani da sednici prisustvuju predsednik, potpredsednici, ministri i sekretar Vlade Republike Srbije, kao i sekretar Republičog sekretarijata za zakonodavstvo.
Takođe, shodno članovima 83. i 84. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, obaveštavam vas da sam na ovu sednicu pozvala predstavnike Centra za slobodne izbore i demokratiju, predstavnike Studentske unije Srbije, predstavnike Saveza studenata Beograda, studente Studijske grupe za ustavno pravo na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, predstavnike Narodnog pokreta "Otpor", predstavnike Niške studentske asocijacije i predstavnike Studentske federacije.
Pozdravljam prisutne goste.
Prelazimo na 9. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O DRŽAVNOM PREMERU I KATASTRU I UPISIMA PRAVA NA NEPOKRETNOSTIMA
Reč ima narodni poslanik Zoran M. Nikolić.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, juče smo efikasno radili skoro dva sata. To ukazuje da rasprava koja je u tom vremenu vođena, a evo već se primiče i kraju,  govori da je ovaj predlog zakona zapravo jedan od predloga o kojima se najmanje raspravlja u ovoj skupštini.
I samo uvodno izlaganje gospodina ministra, koje je trajalo oko dva-tri minuta, pokazuje da su u suštini promene koje su uvedene u ovom zakonu, za koje je ovde rečeno da jesu reformske, zapravo kozmetičke i oslanjaju se na zakon iz 1992. godine, sa izmenama u 1996. godini.
Apsolutno se slažem sa izjavom gospodina ministra da je stanje u ovoj oblasti katastrofalno. Sama činjenica da je poslednja javna evidencija urađena u periodu 1932-1936. godine ukazuje na teško stanje, ali pokušano je da se to stanje popravi 1992. godine, kada je ona bivša vlada i bivša vlast rekla da će na bazi tog zakona za 10 godina uspeti da ažurira, kompletira, evidentira i uradi katastar nepokretnosti.
Jedna država se ne može zvati ni smatrati ozbiljnom ako nema katastar nepokretnosti, ako nema popisanu imovinu kojom raspolaže na svojoj teritoriji.
Ovim zakonom se zapravo ništa u toj oblasti ne menja, sem što se - to se ovde proklamovalo, a to je i domet ovog zakona - tržišna ravnoteža između Republičkog geodetskog zavoda i privatnih organizacija zapravo uspostavlja ravnopravnošću u obavljanju nekih stručnih poslova.
To je domet ovog zakona. Ono što je suština u ovoj oblasti jeste da mi dobijemo pravu informaciju. Kada ćemo uraditi katastar nepokretnosti? To pitanje postavljam zato što su protivurečne informacije koje su dolazile i koje su se puštale u javnost. Premijer, gospodin Đinđić, rekao je da taj posao može da se uradi za dve-tri godine i da će to koštati 40 miliona maraka. Ozbiljne analize (a voleo bih da ovde čujem i najodgovornije ljude iz ove oblasti) govore da su sredstva koja su potrebna višestruko veća; pominje se milijardu maraka i period od 14 godina; ili, hajde da kažemo, od sedam do 14 godina.
Ne mogu prosto da verujem da takva omaška može da se dogodi najodgovornijim ljudima u zemlji kada govorimo o jednoj ovakvoj oblasti. Dakle, to je odgovor koji treba da dobijemo i od resornog ministra i od same Vlade. I nije sporno - država nema novca, možda ovaj posao ne može da se uradi za pet, 10 godina, možda mi nemamo tih milijardu maraka, ali onda to treba reći i treba pošteno i sa stanovišta struke, a i zbog javnosti, reći kako i kada taj posao možemo da uradimo.
U uvodnom izlaganju ministra dobili smo jednu krajnje nepreciznu informaciju, koja je vrlo nespecifična i nekarakteristična za geodeziju, pošto je to jedna egzaktna nauka, a to je da će komisija koja je formirana, na čijem čelu se nalazi premijer, što pre izvršiti ažuriranje. To "što pre" znači može da znači godinu i 15 godina. Jednostavno, takva formulacija ne može da se izrekne ispred Vlade i Ministarstva kada govorimo o ovome.
Dakle, intencija izmena ovog zakona, kao što sam rekao, jeste da uspostavi tržišnu ravnopravnost između Republičkog geodetskog zavoda i geodetskih organizacija, odnosno stručnih organizacija koje obavljaju ovaj posao. Ali, ni u tom domenu i u tom delu Predlog zakona nije dosledan. Mi iz DSS smo podneli nekoliko amandmana, oni ocrtavaju tu tržišnu ravnopravnost, čine je smislenom, jer ne možemo imati ravnopravnost na tržištu napola, već je imamo ili nemamo.
I dobro je da su Vlada i resorni Odbor za građevinarstvo i urbanizam usvojili određene amandmane DSS, ali opet se iskazala određena nedoslednost, jer kao uzročno-posledična veza i u nekim drugim tačkama, kada govorimo o nadzoru koji treba da vrši Republički geodetski zavod, i kod utvrđivanja metodologije rada, ne postoji ni jedan razlog da neko ko se bavi stručno tim oblastima, ne samo u oblasti stručnih poslova, nego i u oblasti utvrđivanja metodologije rada, takođe ne bude izjednačen i ravnopravan sa Republičkim geodetskim zavodom.
Nadam se, kada budemo raspravljali o amandmanima - uz onu pozitivnu stvar da su amandmani DSS uvaženi i prihvaćeni - da ćemo to ispraviti i u ovoj oblasti i da će Vlada imati razumevanja, a nadam se da će i poslanici podržati te amandmane.
Kao što sam i rekao, ne možemo imati ravnopravnost na tržištu napola, već je imamo ili nemamo; dakle, ili uspostavljamo ravnopravnost na tržištu između Republičkog geodetskog zavoda i ostalih stručnih organizacija koje se tom oblašću bave ili to nemojmo da činimo na ovaj način kako je ovde predloženo. Hvala.

Ima reč narodni poslanik Milorad Mirčić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj predlog izmena i dopuna Zakona zaslužuje određene odgovore na pojedina pitanja. Prvo, mi srpski radikali pitamo predlagača, Vladu, u ovom slučaju predstavnika Vlade, ministra - kako ćete, ministre, ovaj posao obaviti na teritoriji Kosova i Metohije; kako ćete ovaj posao obaviti na pograničnom području između SRJ i Hrvatske, u katastarskim opštinama Bačka Palanka, Odžaci, Apatin?
Zašto - zato što je upravo predsednik vaše partije, koji je privremeno po zadatku raspoređen na mesto ministra spoljnih poslova, velikodušno oberučke dao 10.000 hektara zemljišta, vlasništvo SRJ, Toninu Piculi. To vi, ministre, treba da date odgovor pred ovim parlamentom, treba da date odgovor ovoj javnosti; pogotovu vi, jer imate dvostruku obavezu, ne samo kao ministar, nego kao pripadnik jedne partije na čije čelo je privremeno raspoređen Goran Svilanović.
Drugo, tvrdnje da ste uneli novine ovim izmenama i predlozima nisu tačne. Vaše novine, koje vi navodite, odnose se na uvođenje privatnih geodetskih organizacija. Po postojećem zakonu isto postoje te organizacije, s tim što ste vi samo uveli da moraju obavezno imati najmanje tri zaposlena, a od toga jedno stručno osposobljeno lice sa položenim državnim ispitom, a po sadašnjem zakonu je uslov osam zaposlenih.
Prema tome, nemojte ništa tako reformatorski da najavljujete na sva zvona. Niste vi ništa preduzeli što je u pravcu reformi.
Ono što isto zaslužuje odgovor, to je kako i čime garantujete da će biti jedinstvena evidencija kada je u pitanju katastar, evidencija o upisu prava na nepokretnostima, kada je očito da svakodnevno sve više i više popuštate pred pritiscima i ucenama autonomaških partija koje traže da se sve preseli, vremenom, na nivo Vojvodine. Između ostalog, da li ste sigurni da neće biti uspostavljen zahtev da se i ova evidencija vodi posebno za teritoriju Vojvodine?
Drugo, jedinstva nema, gospodine ministre, jer ova evidencija se vodi posebno za Kosovo i Metohiju. Možda vi imate dobre odnose sa međunarodnom zajednicom, pa ćete to sa međunarodnom zajednicom da premerite, da uknjižite, da svaka parcela na Kosovu i Metohiji u naredne tri magične godine, kako vi to navodite, bude vlasništvo Šiptara. Ne sumnjamo da ćete to uspeti sa međunarodnom zajednicom.
Ono što se ponavlja uvek kada se predlaže izmena i dopuna zakona, to je da se javnost uvek bombarduje sa nekim rokovima od tri godine. Kada je u pitanju sprovođenje ovog zakona, rok je tri godine. Kada je u pitanju dobijanje kredita sa kojim se hvalite, isto je tri godine. Gospodo, zar ste vi toliko ubeđeni da ćete ostati na vlasti tri godine? Zar vi ne vidite kakva je realnost u Srbiji? Hteli ne hteli, moraćete raspisati izbore krajem ove godine. Nemojte da budete toliko samouvereni, ne odlučujete vi više o tome. Vi ste svoje rekli u predizbornoj kampanji, prevarili ste narod, prošlo je dovoljno vremena da narod vidi kakvi ste i moraćete izbore da raspišete.
Ministre, trebali ste reći da iza ovog vašeg predloga stoji finansijski efekat na koji vi računate, pa ste naveli sa ove govornice, samo niste bili do kraja jasni, kao primer Novi Beograd, gde se još u većini slučajeva nije izvršio upis prava vlasništva nad nekretninama. To je suština. Vi hoćete da oprihodujete, da u budžet slijete dodatna sredstva. Ako ste kao Vlada spali da od toga preživljavate, bolje manite taj posao, ostavite taj posao. Nećete vi oprihodovati, pogotovo vi koji ste sastavljeni od 18 različitih partija, kod kojih i te kako ima protekcije, kod kojih i te kako ima nepravdi. Niste valjda toliko samouvereni da ćete vi do kraja pošteno da sprovedete i taj posao. Nećete, gospodo. Nećete, na Novom Beogradu je najviše vas koji sada sačinjavate većinu. Izvinjavam se izuzecima, ali najviše je vas. Pa, to su vam očevi od Josipa Broza dobili stanove. To su stanovi u kojima vi stanujete. Nećete valjda da nas ubedite da ćete vi sada korektno da uradite taj posao, da upišete vlasništvo.
Ministre, nema nikakvih problema ako želite nešto da lakirate sa predlozima. Morate da shvatite, Srbija nije kosa ili brkovi da se tako lako farba.

Reč ima narodni poslanik Rade Bajić, a sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Božidar Vučurović.

Poštovani narodni poslanici, pred nama je danas zakon o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru nepokretnosti. Kako juče ministar reče, sa mnogim odredbama je reformski zakon. Kakav je reformski zakon - počeću od obrazloženja, gde pod III kaže da sve ono što se zasniva u starom zakonu važi i u ovom i da pravni instituti i sada stoje. Prema tome, praktično, to je prepisan stari zakon i ništa drugo nije trebalo uraditi, nego raditi po starom zakonu, ali obezbediti sredstva. To što se nije moglo više uraditi po postojećem zakonu je svakako zato što nikada nije bilo dovoljno sredstava da se priđe izvršenju programa, kako godišnjih tako i srednjoročnih, i ako se zna podatak da treba oko milijardu maraka da bi se sproveo ovaj posao, jasno je to da se ni u budućem vremenu, pogotovo ne ove tri godine koliko je proklamovano da će se uraditi, neće moći obezbediti tolika količina sredstava da se to uradi.
Ne osporavajući želju predlagača da se pod hitno uredi katastar nepokretnosti u Srbiji, da se dovede to u red, ako se zna da je 10% urađeno kako treba, moramo neke stvari osporiti u ovom zakonu koji se predlaže. Pre svega, moramo se osvrnuti na taj rok od tri godine, piše u članu 136d da će se uraditi, ako se ostvare neki preduslovi za sprovođenje ovog zakona. Pre svega, kaže se da se treba afirmisati privatna geodetska praksa. Ništa drugo ni do sada nije bilo, to je bilo i zakonsko rešenje. Faktički, situacija je takva bila da je geodetska privatna praksa postojala i radila.
Drugo, kaže se da treba omogućiti osnivanje geodetskih preduzeća sa samo tri zaposlena. Ranije ih je bilo osam. Dakle, osnivana su sa tih osam i radila su. Treće, da bi se pojednostavili poslovi oko izrade katastra nepokretnosti, treba da se koristi katastar zemljišta. Mada da katastar zemljišta neće biti adekvatan osnov za izradu katastra nepokretnosti iz nekoliko razloga. Najpre, zna se da katastri zemljišta nemaju realno stanje.
S druge strane, što podaci za katastarsko zemljište u Srbiji, ne predstavljaju istovremeno i pravnu evidenciju, odnosno ne postoji zbirka isprava na osnovu kojih se upisuje pravo svojine i druga prava na nepokretnostima. Kada se tako ostvareni listovi nepokretnosti podnesu nosiocima ili vlasnicima nekretnina, nastaće niz urgencija, žalbi po osnovu upisa tih nepokretnosti, zbog grešaka koje su postojale u zemljišnim knjigama. To će samim tim odložiti raspravu, odnosno rešavanje, najmanje ne za tri, nego za pet, šest godina.
Rekli ste, a osnovna odredba ovde se kosi, s tim što tražimo da geodetska privatna praksa zaživi, u članu 2. (mislim da je stav 2), kaže da se stručni poslovi gde se traži glavni projekat ne mogu raditi, odnosno ako se finansiraju radovi iz budžeta Republike Srbije, to može samo raditi Republički geodetski zavod. To je potpuno suprotno sa ovom intencijom da se uvede privatna geodetska praksa. Ako se zna da se 90% poslova finansira upravo iz republičkog budžeta, onda je jasno da je Republički geodetski zavod taj koji je potpuno bez konkurencije na tržištu, kada su u pitanju takvi radovi. Prema tome, samim ovim stavom smo eliminisali u velikoj meri privatnu geodetsku praksu.
Sada se postavlja pitanje šta to mogu uraditi jedinice Republički geodetski zavoda po opštinama, koje ni sada nemaju kadrova, koje su ovoliko natovarene poslom, naročito oko upisa nekretnina i prava vlasništva, naročito zbog toga što to mogu samo oni da rade, pošto su to upravni poslovi. Postavlja se pitanje kako će se legalizovati - kad hoće vlasnici nelegalno izgrađenih objekata da legalizuju svoj objekat, a ima ih sigurno nekoliko stotina hiljada, ako ne i milion, da li će moći jedinice Republičkog geodetskog zavoda po opštinama da obave ovaj posao sa ovim brojem zaposlenih i sa ovom stimulacijom.
Na osnovu svega, mislimo da je ipak trebalo da Republička vlada donese srednjoročni program državnog premera i katastra nepokretnosti, da obezbedi pare i po starom zakonu, na osnovu člana 9, da izvrši ove poslove. Sigurno je da se bez sredstava neće moći ništa uraditi. Prema tome, rok koji ste postavili ovde, i to u zakon ugradili, apsolutno je neprihvatljiv. Izgleda da je to samo "držite vodu dok majstori odu".
Mislim da je jednostavno trebalo pristupiti izradi razvoja, odnosno premera državnog i katastra nepokretnosti, pošto godišnji izrađuje Republički geodetski zavod, obezbediti sredstva i raditi po starom zakonu, a ne ovoliko se lomiti oko novog zakona.

Reč ima narodni poslanik Božidar Vučurović, a sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Joca Arsić.

Može i opomena, ali ću opet pesmicom, niste čuli odavno.
Objasni nam ministar Šumarac, vrli univerzitetski profa, da je knjižno stanje nekretnina, ne katastar, nego katastrofa; za ovakvo stanje u katastru, sastavi nam krivaca liste, pa optuži Kelte i Rimljane, Hune, Gote, a i komuniste; kada ovaj zakon usvojimo, pa sredimo knjige i premere, kuće će se uknjižiti same, a njive će same da se mere; kada ovaj zakon usvojimo, biće jasno i poznato svima, ko apartman ima u Geneksu, a ko kuću u Novim Banovcima; kada ovaj zakon usvojimo, katastarsko sredićemo stanje, a narod će da plače od sreće, što lideri imaju imanje; pravićemo nova preduzeća, da poslove obavljaju stručno, a stručni će biti samo oni koji daju provizuju ručno; ili ministru ili direktoru Geodetskog zavoda pri Vladi, samo onaj koji im džep napuni, taj će moći uspešno da radi.

Gospodine Vučuroviću, izričem vam prvu opomenu na osnovu člana 103. Poslovnika Narodne skupštine.

Nadzor vrši Geodetski zavod vrlo stručno, o tom nema zbora, kad pogreši žalbe više nema, a bogami ni upravnog spora; kod njih su vam i nož i pogača, ali ne treba mnogo da vas brine, odrezaće svakom po zasluzi, vama kriške, njima komadine; na kraju naš dragi ministre, i unatoč i glede i nakon, reformom se izmene ne zovu, reforme su sasvim novi zakon; ali vidim da vas to ne brine, ko što rekoh unatoč i glede, ne sekirate se vi ni malo, jer nemate baš ni jedne sede.