Da li se još neko od učesnika javlja za reč? (Ne.)

Stavljam amandman na glasanje.

Za 47, protiv 81, uzdržana dva, nije glasalo 35, od ukupno 165 narodnih poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na osnovu Poslovnika Narodne skupštine, član 84. stav 2, a u vezi sa članom 81, određujem pauzu do 15,00 časova i podsećam narodne poslanike, članove Zakonodavnog odbora Narodne skupštine, da budu prisutni na sednici Odbora u sali I u prizemlju.

(Posle pauze - 16,00.)

Dame i gospodo narodni poslanici, molim vas da radi utvrđivanja kvoruma ubacite identifikacione kartice u vaše poslaničke jedinice.

Konstatujem da imamo kvorum i možemo nastaviti rad.

Nastavljamo rad pretresom Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima, u pojedinostima i odlučivanje o amandmanima.

Primili ste amandman koji je podneo Zakonodavni odbor na osnovu člana 145. Poslovnika.

Da li se neko javlja za reč o ovom amandmanu? Izvolite, predsednik Zakonodavnog odbora, narodni poslanik Bojan Pajtić.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pošto je Narodna skupština Republike Srbije prihvatila amandman na član 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima koji su podneli narodni poslanici Milutin Prodanović, Zoran M. Nikolić i Petar Cvetković, a na osnovu člana 145. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, nastala je potreba za usaglašavanjem člana 2. i člana 7. ovog predloga zakona.
U tom smislu Zakonodavni odbor predlaže Narodnoj skupštini da usvoji sledeći amandman, da se u članu 7. Predloga zakona, u članu 15đ u stavu 2. posle reči "zavod" dodaju reči "ili geodetska organizacija posle sprovedenog postupka javnog nadmetanja".
U tom smislu bi odredbe ovog zakona bile u potpunosti usaglašene. Hvala lepo.

Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Stavljam na glasanje amandman Zakonodavnog odbora na član 7.
Za 118, protiv pet, uzdržan jedan, nije glasalo 25, od ukupno 149 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila amandman Zakonodavnog odbora.
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima i odlučivanje o amandmanima, pitam da li predstavnik predlagača, ministar Dragoslav Šumarac želi reč? Izvolite.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, Vlada Republike Srbije odlučna je da uvede red u javnoj evidenciji nepokretnosti. To je pre svega zbog toga da se poveća vrednost tih nepokretnosti koje postoje u Srbiji,  koja je zaista velika, a ne, kao što je ovde neko rekao iz opozicionih partija, da bi se uveo porez na te nepokretnosti.
Naime, svi vlasnici nepokretnosti, pre svega privatnih preduzeća, fabrika, kada se one uknjiže i kada se uvedu u katastar nepokretnosti moći će da daju pod hipoteku te svoje objekte i da dobijaju hipotekarne kredite na osnovu kojih će moći da dobijaju sredstva pre svega za proširenje proizvodnje, zapošljavanje novih radnika, što je i cilj Vlade.
To se ne odnosi samo, na privatnike koji poseduju fabrike, već i na vlasnike stanova i vlasnike poljoprivrednog zemljišta. Naime, i oni mogu dobijati hipotekarne kredite i na osnovu njih kupovati, recimo, kola, belu tehniku (ako se daju stanovi pod hipoteku) ili, ako se daje poljoprivredno zemljište, neke poljoprivredne mašine.
Kao što vidite, Vlada Republike Srbije je zaista prihvatila sve dobronamerne predloge koji su bili u duhu ovog zakona. To se vidi po amandmanima DSS-a i zaista mislimo da je uvođenje privatne prakse pravo rešenje da se ovaj veliki posao uradi što brže, što jeftinije i na pravi način.
Zato je Vlada Republike Srbije formirala komisiju na čijem čelu je premijer i to je pominjano danas puno ovde; gospodin premijer je izjavio da će se za tri godine, kao što piše i u ovom zakonu, pre svega katastar zemljišta prevesti u katastar nepokretnosti, a da će u gradovima ta procedura trajati nešto duže.
U gradovima smo već formirali komisije. Grad Beograd je formirao komisiju na čelu sa predsednikom Izvršnog odbora, gospodinom Nenadom Bogdanovićem. Kragujevac je, kao što je rekao i gospodin Radosavljević, već uradio veliki deo toga, 60-70%, tako da će sigurno i Kragujevac biti jedan od gradova koji će rešiti svoj katastar nepokretnosti.
Što se tiče samog Kosova i Metohije, molim vas, znamo svi ko je krivac za stanje koje postoji na Kosovu i Metohiji; međutim, želim da kažem da je nova vlast, (Savezna i Republička vlada) već sklopila sporazum sa UNMIK-om. Katastarski operat sa Kosova koji postoji i koji je sačuvan i nalazi se u Kruševcu. Republički geodetski zavod već sada sarađuje sa UNMIK-om i izvodi iz katastra zemljišta prihvataju se od strane UNMIK-a u procesu identifikacije i dokaza vlasništva.
Na kraju bih želeo nešto da kažem, pre svega, povodom konstatacije članova bivše vlasti da su imali Zakon koji je donet 1992. godine; to je tačno, da je donet 1992. godine a nije tačno da je zaživela privatna praksa. Mi imamo samo dva preduzeća pored Republičnog geodetskog zavoda, a to su "Geopremer" i "Geoplan"; jedno je u Beogradu, a drugo je u Novom Sadu, ali su to društvena preduzeća. Tamo je procedura bila toliko komplikovana da prosto nije bilo moguće osnivati privatna preduzeća, a sada smo to videli. To je moguće sa jednim geodetskim inženjerom i sa tri zaposlena i siguran sam da će to zaživeti vrlo brzo.
Pored toga, rekli ste da je jedan od razloga što nije sve provedeno po tom zakonu, nedostatak sredstava. Želeo bih da vas podsetim da ste u istom tom periodu, kada nije bilo sredstava, kada su plate zaista bile dve - tri marke, ministrima dodeljivali i po dva, tri stana. Možda je i to jedan od razloga što niste hteli da uredite knjige, kako bi se videlo da je i ono što je bilo protivzakonito (aplauz) moglo da se uknjiži. Hvala.

Zahvaljujem gospodinu ministru.

Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Stavljam na glasanje Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima, u celini.

Za 119, protiv devet, uzdržanih dvoje, nije glasalo 15, ukupno 145 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila Predlog zakona.

Prelazimo na 10. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JAVNIM PREDUZEĆIMA I OBAVLjANjU DELATNOSTI OD OPŠTEG INTERESA (načelna rasprava)

Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije. Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Vlatko Sekulović; Slobodan Pavlović i Žarko Obradović; Radojko Petrić i Rajko Baralić; Rade Bajić i Rajko Baralić; Golub Rajić i Slobodan Pavlović; Miroljub Veljković; Božidar Vučurović; Petar Jojić; Dragoljub Stamenković; Aleksandar Stevanović i Dragan Marković; Miloš Lukić, Petar Petrović i Adam Urošević.

Na sednici Odbora za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom narodni poslanik Vlatko Sekulović povukao je amandman kojim je predložio da se posle člana 12. doda novi član 12a.

Primili ste izveštaje Odbora za razvoj i ekonomske odnose sa

inostranstvom i Zakonodavnog odbora.

Na sednici Odbora za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom mišljenje je izdvojio narodni poslanik Jovan Todorović.

Pre otvaranja načelnog pretresa podsećam vas da, prema članu 90. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova. Molim poslaničke grupe da predaju listu sa prijavljenim govornicima.

Otvaram načelni pretres.

Dajem reč predstavniku predlagača, ministru trgovine, turizma i usluga, gospodinu Slobodanu Milosavljeviću. Izvolite.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, pred vama se nalazi Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa. Aktuelni zakon, znači zakon koji je na snazi u javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa, usvojen je jula meseca 2000. godine, na osnovu ovlašćenja iz člana 401. Zakona o preduzećima, po kome je javno preduzeće ono preduzeće koje obavlja delatnost od opšteg interesa, a koje osniva država, odnosno jedinica lokalne samouprave. Ovim članom takođe je propisano da delatnost od opšteg interesa mogu obavljati i drugi oblici preduzeća, deo preduzeća i preduzetnici.
Pomenutim zakonom je, pored ovlašćenja datog Vladi Republike Srbije da u ime Republike vrši pravo osnivača javnih preduzeća koja obavljaju delatnost od značaja za Republiku, dato ovlašćenje da daje saglasnost na odluke i akta javnih preduzeća, čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave ili autonomna pokrajina, kao i drugih oblika preduzeća koja obavljaju delatnost od opšteg interesa.
Međutim, primenom ovog zakona u praksi uočeno je da je funkcionisanje javnih preduzeća i drugih oblika preduzeća koja obavljaju delatnost od opšteg interesa u znatnoj meri usporeno, zbog procedura koje je neophodno sprovesti u postupku davanja saglasnosti. Osim toga, ciljevi koji su se želeli postići ovom odlukom mogu se postići na drugi način i drugim sredstvima. Tako smo, imajući sve u vidu, napravili jedan Predlog izmena Zakona o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa.
Očekujemo da će ove izmene, pre svega, omogućiti da kontrolnu funkciju u javnim preduzećima vrši osnivač preduzeća. Kada su drugi oblici preduzeća, deo preduzeća ili preduzetnici u pitanju, kontrolnu funkciju vrši Vlada, odnosno nadležni organ jedinice lokalne samouprave ili autonomne pokrajine, u zavisnosti od toga da li taj organizacioni oblik obavlja delatnost od značaja za Republiku ili jedinicu lokalne samouprave, odnosno autonomne pokrajine.
Inače, ove izmene koje su predložene idu u pravcu želje za decentralizacijom, za većom odgovornošću i ovlašćenjima i mogućnostima odlučivanja lokalne samouprave i to pre svega u onim segmentima koji su od vitalnog značaja za funkcionisanje gradova i opština. Mi time praktično dajemo za pravo da na lokalnom nivou svi oni koji treba da imaju najviše ovlašćenja i odgovornosti za funkcionisanje lokalne zajednice ovim izmenama i dopunama Zakona o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa zaista tu odgovornost i ovlašćenja preuzmu na sebe.
Od amandmana koji su pristigli mi smo, kao Vlada, nekoliko amandmana prihvatili i usvojili. Oni su ušli u predlog ovih izmena i dopuna Zakona. Očekujem da će u nastavku diskusije i rasprave biti još konkretnih stvari koje mogu da dođu na red za razmatranje. Hvala vam.

Zahvaljujem gospodinu ministru.
Da li narodni poslanik Jovan Todorović, koji je izdvojio mišljenje, želi reč? (Nije prisutan.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Izvolite, reč ima narodni poslanik Joca Arsić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS po ovoj tački dnevnog reda.

Poštovane kolege poslanici, iz obrazloženja za Predlog za izmenu i dopunu Zakona o javnim preduzećima koje je dao umesto gospodina ministra Aleksandra Vlahovića ovlašćeni predstavnik, aktuelni ministar trgovine, mogu se naslutiti razlozi za donošenje ovakvog predloga izmena i dopuna Zakona. Poslanička grupa SPS ima određene primedbe na ovaj predlog rešenja. Ona ih je iznela i putem amandmana. Ono što je osnovno i što je ključno u našim primedbama, to je određena nedoslednost reformske vlade, koja u jednom delu svoja ovlašćenja koja su data aktuelnim zakonom (a koji je predmet ove izmene) želi da prenese na osnivače u potpunosti. Ta nedoslednost se ogleda u sledećem.
Vlada u prvih osam članova ovlašćenja koja ima po zakonu prenosi na osnivače, bilo da se radi o opštini, autonomnoj pokrajini ili drugim osnivačima. U ostalim članovima zadržava svoja prava i ingerencije, bar kada se tiče Ministarstva trgovine i turizma i ovog dela da vrši kontrolu cena i nadzor nad cenama, kao i što se tiče nadzora usvajanjem programa rada u rokovima koji su dati ovim zakonom.
Razlozi navedeni u obrazloženju za ovako nešto: "Osim toga, ova odredba nije izvedena do kraja, ne samo u pogledu preciznog određivanja roka, već u pogledu postupanja organa jedinica lokalne samouprave, odnosno Vlade Republike Srbije"; a misli se u članu 1. za brisanje stava 4. Ako se želelo da se odrede precizni rokovi, onda je to moglo da se uradi preciziranjem tih rokova, u kojim rokovima i na koji način poslove za koje je ovlašćena Vlada može i treba da uradi. Međutim, ovde se pristupilo brisanju ove odredbe koja omogućava da ove poslove, kao što sam rekao, u prvih osam ili devet članova, vrši osnivač, a u ostalima da to pravo zadržava Vlada.
Takođe je za nas neprimereno da se zadržava ovaj odnos kontrole cena, u vreme kada je sve slobodno, kada je liberalno, kada stižu sa strane donacije, kada ima dovoljno sredstava. Ne vidim neku naročitu potrebu da to bude pod strogom kontrolom Vlade, osim ako Vlada želi subvencijama u toj oblasti, tamo gde se ne ostvaruje dobit, gde je to nemoguće cenama od tih usluga, dovesti rad tih javnih preduzeća u normalu.
Takođe se odrekla i nadležnosti, što je nelogično, kad su u pitanju zajednička preduzeća za više jedinica lokalne samouprave ili za više opština. Naime, radi se o nekim preduzećima koja postoje za više opština i koja su aktuelna i dan danas. To su međuopštinski vodovodi, zatim međuopštinski vodovodi u izgradnji, to su zajednička javna preduzeća, osnovana ne samo za jednu, nego za više jedinica teritorijalne samouprave, iz razloga racionalnosti.
Mi ćemo sada imati situaciju da se u različitim lokalnim zajednicama izabere različita vlast, u kojoj normalno može da dođe do suprotstavljanja nekom opštem zajedničkom interesu, koji je važio do tada. Ko će u toj situaciji arbitrirati, ako ne neko ko je iznad ovih jedinica lokalne samouprave, a logično je da to budu Vlada ili nadležno ministarstvo za tu oblast.
Mislim da bi taj deo zakona, koji to tretira, trebalo zadržati u onom starom obliku ili u slučajevima spora između ovih lokalnih zajednica naći mehanizam arbitriranja, u zajedničkom javnom preduzeću.
Takođe je ugrožena na ovaj način i izgradnja zajedničkih objekata. Ko kaže da u budućosti neće biti potrebe za jednom sanitarnom deponijom za više lokalnih zajednica, za više opština, za jednu veću teritoriju, jer znamo da se radi o skupim objektima ili o preduzećima koja se bave reciklažom. Ona sigurno ne mogu da budu opravdana ako pokrivaju manje od dva miliona stanovnika. Ako nije reč o gradu Beogradu ili većim jedinicama lokalne samouprave, to ne može da bude opravdano. Znači, moralo bi da se obavlja za više jedinica lokalne samouprave.
Hteo bih još da kažem - usvajanjem ovog zakona, ovih izmena i dopuna zakona, ne znam da li će se suspendovati uredba Vlade koja ograničava lične dohotke i primanja u svim javnim preduzećima, jer ta uredba važi još uvek? Ne znam da li je predviđeno da donošenjem ovoga zakona prestaje da važi ta uredba, koja ograničava primanja u svim javnim preduzećima; ona je bila, normalno, svrsishodna u vreme dok su trajale sankcije, dok je trajala ratna opasnost na ovim prostorima.
Mislim da za sada, pošto se zalažemo za tržište, za konkurentnost, za slobodu razmene roba i dobara, ne vidim razloga da se ovakve uredbe i ovakav način regulisanja materije zadrži i danas.
To bi bilo uglavnom što se tiče globalnih, načelnih primedaba. O njima će više govoriti u pojedinostima, a i u načelnoj raspravi, poslanici poslaničke grupe SPS, iznosiće konkretne podatke i detalje; mi smatramo da ove izmene i dopune zakona ne treba usvojiti, ukoliko se ne prihvate naše primedbe i naši amandmani, koji su dati na ovaj zakon. Hvala.

Da li se još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč?
Ima reč narodni poslanik Tomislav Nikolić, zamenik predsednika poslaničke grupe SRS.