Dame i gospodo narodni poslanici, moj amandman predviđa da se odredbe Zakona o državnom premeru, katastru i upisima prava na nepokretnostima ne primenjuje na teritoriji Republike Srbije gde je konstituisana evidencija stvarnih prava na osnovu zemljišnih knjiga.
Evo iz kojih razloga - ukoliko bi prihvatili stav Vlade i odbili ovaj amandman, došli bismo u situaciju da imamo jedan propis koji će biti u suprotnosti sa, pre par meseci usvojenim, paketom zakona o organizaciji pravosuđa na teritoriji Republike Srbije, s obzirom da u tom paketu zakona postoji čitav niz odredaba koji postupak upisa prava, dakle i konstitutivne elemente sticanja prava svojine, stavlja u isključivu nadležnost suda.
Nema sumnje da država ima ovlašćenja da propisuje evidenciju, pa između ostalog i katastarsku evidenciju za potrebe za koje smatra da iz takve evidencije može da crpi određene podatke. Međutim, postoji nešto što se zove konstitutivni element sticanja prava svojine, a to je upravo upis u javnu knjigu. Činjenica je da po osnovnom zakonu o svojinsko-pravnim odnosima nije precizirano da li je to javna knjiga, ili katastarska knjiga, ili je to zemljišna knjiga kao javna knjiga.
Ali, treba napomenuti da na većem delu teritorije Republike Srbije postoji konstituisana zemljišna knjiga, u koju se vrši upis prava i time zadovoljava taj konstitutivni element sticanja prava svojine.
Ukoliko bismo prihvatili postojeće rešenje dolazimo u jednu apsurdnu situaciju, a to je da nešto što je u isključivoj nadležnosti pravosuđa potpada sada u nadležnost upravnih organa. Upravni organ bi se u toj situaciji postavio upravo kao kasacija iznad sudskih odluka. Zbog toga je, po mom mišljenju, neprihvatljivo obrazloženje koje je dala Vlada izjašnjavajući se protiv ovog amandmana, koje kaže da će organ uprave u postupku upisa ceniti upravo samo podobnost sudske odluke.
Ovo je, jednostavno, nedopustivo, jer prema postojećim pozitivnim propisima, a to je i tekovina celokupnog svetskog pravnog poretka, ne postoji institut koji van sudske nadležnosti može na bilo koji način da procenjuje bilo koju sudsku odluku. To je isključivo nadležnost suda i u taj deo je nemoguće praktično u bilo kom institucionalnom delu integrisati bilo koji drugi organ, sa bilo kakvim ovlašćenjima.
Treba reći, da u ovom trenutku jedinstvena evidencija na teritoriji Republike Srbije postoji na cirka 2% teritorije, a da evidencija po zemljišnim knjigama postoji na cirka 46% teritorije, od toga, na celokupnoj teritoriji Vojvodine. Isto tako, važno je napomenuti da je to sistem koji ispravno funkcioniše više od 150 godina.
Ako posmatramo uporedno pravo, kao i rešenja u Evropi, upravo tamo gde postoji jedinstveni sistem evidencije postoji i zemljišna knjiga u čijoj je nadležnosti evidencija stvarnih prava. Dakle, ukoliko želimo da donesemo jedan propis koji će biti kompatibilan sa propisima EU i dela Evrope u kome važi kontinentalni pravni sistem, onda u svakom slučaju moramo prihvatiti ovakav amandman, jer nas on spasava.
Nasuprot tome, doći ćemo u situaciju da imamo jedan propis koji će biti suprotan našim pozitivnim propisima.
Ovde treba reći još samo jednu stvar, da postojeće odredbe Zakona o premeru i katastru i ponuđene izmene ne nude neophodnu pravnu sigurnost u prometu stvarnih prava, izostankom potpunog postupka podnošenja zahteva itd. narušeno je načelo prior tempore potior jure ili brži u vremenu, jači u pravu itd.
Dakle, moj amandman samo pokušava da omogući da se postojeća evidencija, koja je nesumnjivo kvalitetna, sa tradicijom od 150 godina, i dalje zadrži, jer nemamo apsolutno nijedan argument zbog čega bi sada jedan potpuno uspešni sistem presipali u jedan sistem koji još uvek nije zaživeo. Pri tome treba imati u vidu da je evidencija po katastru uvedena u naš pravni sistem isključivo iz fiskalnih razloga. To je bila osnova zašto je u međuvremenu poreskim propisima ta potreba otpala i potpuno je nepotrebno da u taj sistem sada prelivamo nešto što potpuno funkcioniše.
