Konstatujem da imamo kvorum i da možemo da nastavimo rad. Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. (Žagor.)

Dakle, brisanjem ovog člana otvara se mogućnost zloupotreba u funkcionisanju javnih preduzeća. To ne znači da starim zakonom, članom 34, koji se briše ovim predlogom, nije bilo moguće da se sredstva javnih preduzeća preusmeravaju za sponzorstva, donacije, humanitarne, sportske i druge aktivnosti. Međutim, bila je potrebna saglasnost Vlade.
Čim jedan ovakav zakonski predlog donosite, čini mi se da vi u Vladi počinjete polako jedan od drugog da zazirete. Jer, vrlo je lako da stranka koja je na vlasti imenuje direktore upravnih odbora, direktore javnih preduzeća, predsednike odbora, da im daje saglasnost. Međutim, moramo biti svesni da ste vi jedan konglomerat od 18 stranaka i da jedino ovakvim predlogom zakona hoćete da sakrijete jedni od drugih šta ćete da radite.
Smatram da nijedan zakon nije savršen i da sve treba usavršavati i popravljati, ali ovim predlogom zakona, u svakom slučaju, idemo korak nazad.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Radojko Petrić, a posle njega Božidar Vučurović.

Poštovano predsedništvo, poštovani poslanici, gospodine ministre, poznato je da u cilju obavljanja delatnosti od opšteg interesa država, odnosno opština kao jedinica lokalne samouprave, osniva javna preduzeća. To su u prvom redu elektrodistributivna preduzeća, preduzeća železničkog, poštanskog i vazdušnog saobraćaja, telekomunikacije, upravljanje, zaštita i unapređenje dobara u oblasti voda, puteva, mineralnih sirovina, šuma, informativna preduzeća i posebno preduzeća komunalne delatnosti.
Do sada je, važećim odredbama ovog zakona, Vlada Republike Srbije bila ovlašćena da daje saglasnost na akta i odluke javnih preduzeća, i to ne samo za javna preduzeća koja je osnovala Republika Srbija, već i opštine. Drugim rečima, glavnu kontrolnu funkciju javnih preduzeća vršila je Vlada Srbije.
Zbog obimnosti tih poslova i nepoznavanja situacije na terenu, Vlada nije mogla uvek, blagovremeno i na pravi način reagovati, što je, zbog produžene procedure, uslovljavalo mnoge aktivnosti javnih preduzeća, zapravo usporavala je to na terenu. Vlada je sada predložila određene izmene koje danas razmatramo, uz objašnjenje da se osnovne izmene odnose na to da kontrolnu funkciju javnih preduzeća vrši osnivač, a ne Vlada.
Objašnjenje je dobro i prihvatljivo kada bi to, predloženim odredbama, zaista bilo tako i uređeno. Naprotiv, određenim odredbama zadržava se kontrolna funkcija Vlade, u istoj ili većoj meri nego što je do sada bilo u odnosu na osnivače, a u prvom redu to se odnosi na javna preduzeća čiji su osnivači opštine.
Konkretno čl. 10. i 11. kažu da na tarifu, znači na odluku o cenama javnih preduzeća čiji je osnivač opština, saglasnost daje, pored osnivača, i ministarstvo nadležno za poslove cena. (Žagor.) Ovo bi bilo prihvatljivo kada bi zakonskim odredbama bilo regulisano da u interesu obezbeđenja jednakog pravnog i ekonomskog položaja svih građana Vlada interveniše sa određenim novčanim sredstvima iz budžeta da bi određene usluge bile približno jednake za sve građane.
Primera radi, uzmimo cene vode ili grejanja. Prvo primer za vodu; i pored svih mera racionalizacije i dobre organizacije komunalnih preduzeća, objektivno kalkulacije će pokazati različite cene vode za građane po opštinama. Različiti su troškovi - da li se voda distribuira do potrošača prirodnim padom, znači gravitacijom, zbog visinske razlike izvorišta i potrošača, ili se uz velike utroške električne energije ispumpava na određenu visinsku tačku; troškovi će zavisiti i od toga kakav je kvalitet vode na vodozahvatu i kakvog su stepena neophodna bakteriološka, hemijska i fizička prečišćavanja.
Cena kubnog metra vode za građane zavisiće i od relativnog odnosa potrošnje vode od strane pravnih lica. Naime, zna se da se putem koeficijenata za pravna lica određuje viša cena. Znači, cena za građane će biti niža gde je privreda jača i obrnuto.
Skoro istovetna je situacija i kod grejanja; cena u prvom redu zavisi od vrste energenata koji se koristi u elektranama. Različite su cene ako se koristi gas, mazut ili ugalj; na cenu utiče i udaljenost od mesta snabdevanja energentima; posebno na cenu za građane utiče i koliko je poslovnog prostora uključeno na iste toplane.
Putem većih koeficijenata za poslovni prostor preliva se jedan deo troškova na pravna lica i za građane se određuje niža cena. Zbog prednjeg građani u razvijenijim centrima imaju nižu cenu grejanja. Prigovor se odnosi na to što Vlada ovim zakonom predlaže da nadležno ministarstvo za poslove cena, pored osnivača, daje saglasnost na tarifu tj. na utvrđenu cenu, a ne obezbeđuje nikakva interventna sredstva u vidu dotacija, da bi cene vode, grejanja i slično bile približno iste za sve građane u Srbiji.
Uzmimo u obzir kakva se situacija stvara na terenu kada Vlada ili nadležno ministarstvo za cene objavi cene, a u pojedinim opštinama gde su cene iznad proseka nema sredstava u budžetu da one budu dotirane. Građani negoduju i traže primenu prosečnih cena.
Iz navedenih razloga treba brisati predložene odredbe da ostane da javno komunalno preduzeće, uz saglasnost skupštine opštine ili njenog ovlašćenog organa, odlučuje o ceni komunalnih usluga, mislim u prvom redu o ceni grejanja i vode; ili još bolje da se prihvati alternativa da predložene odredbe članova 10. i 11. ostanu, ali uz dopunu da će se po određenim kriterijumima iz republičkog budžeta obezbediti dotacija opštinama, da bi se građanima obezbedio približno isti pravni i ekonomski položaj.
Dalje, članom 9. Predloga ovog zakona regulisano je da javno preduzeće donosi dugoročne i srednjoročne planove rada i razvoja i godišnji program poslovanja.
Godišnjim programom poslovanja prikazuju se elementi za celovito sagledavanje politike zarada i zaposlenosti, kako je predviđeno da saglasnost na planove rada, razvoja, kao i na godišnji program poslovanja, daje osnivač, pa i kada je osnivač javnog preduzeća opština. Suvišan je predlog da privremeno Vlada Republike Srbije može da javnim preduzećima gde Republika Srbija nije osnivač utvrđuje uslove i način obračuna ukupnog iznosa sredstava za zarade. Zaista, tu odredbu treba izmeniti i to iz Predloga zakona brisati.
Pored navedenih primedbi na članove 9, 10. i 11. imam primedbe na još neke članove, na koje su poslanici SPS-a podneli amandmane; međutim, zbog ograničenosti vremena za raspravu, ovim završavam svoje izlaganje, a potpunije objašnjenje biće dato prilikom razmatranja zakona u pojedinostima. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Molim narodne poslanike da utvrdimo da li imamo kvorum.
Konstatujem da imamo kvorum i možemo nastaviti rad.
Reč ima narodni poslanik Božidar Vučurović, a sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Golub Rajić.
Narodni poslanik Božidar Vučurović nije prisutan.
Reč ima narodni poslanik Golub Rajić.

Poštovano predsedništvo, poštovani narodni poslanici, na dnevnom redu Narodne skupštine Republike Srbije je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim preduzećima i o obavljanju delatnosti od opšteg interesa, koji je predložila Vlada Republike Srbije.
Ovo su još jedne u nizu izmena i dopuna zakona od Vlade koja sebe naziva reformskom, a menja se Zakon o javnim preduzećima i o obavljanju delatnosti od opšteg interesa, koji je stupio na snagu 2000. godine; njime se uređuju način i uslovi osnivanja i poslovanja javnih preduzeća, kao i drugih oblika preduzeća koja obavljaju delatnosti od opšteg interesa za Republiku, odnosno jedinicu lokalne samouprave ili autonomnu pokrajinu.
Ovim zakonom, pored ovlašćenja Vlade Republike Srbije da u ime Republike vrši prava osnivača javnih preduzeća od interesa za Republiku, dato je i ovlašćenje da daje saglasnost na akta i odluke javnih preduzeća čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave ili autonomna pokrajina, kao i drugih oblika preduzeća koja obavljaju delatnosti od opštog interesa.
Činjenice su da je primenom ovog zakona u protekle dve godine, pogotovu onih oredaba koje sadrže ovlašćenje Vlade, funkcionisanje javnih preduzeća usporeno, pre svega zbog procedure koju je trebalo sprovesti u postupku dobijanja određenih saglasnosti.
Dobro znamo da su ova preduzeća od posebnog društvenog interesa, bave se poslovima od izuzetnog značaja za građane i da se mora brzo i efikasno delovati, da vrlo često nema vremena za čekanje saglasnosti, kad su u pitanju programi, cene ili nešto treće.
Ovim zakonom se predlažu izmene i dopune Zakona o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa u tom smislu da kontrolnu funkciju u javnim preduzećima vrši osnivač tog preduzeća, a kada su drugi oblici organizovanja u pitanju da kontrolnu funkciju vrši Vlada, odnosno nadležni organ jedinice lokalne samouprave ili autonomna pokrajina, u zavisnosti od toga da li taj organizacioni oblik obavlja delatnost od značaja za Republiku ili jedinicu lokalne samouprave, odnosno autonomnu pokrajinu.
U članovima ovog predloga zakona od 1. do 8. mahom se dosadašnje ingerencije Vlade o davanju određenih saglasnosti prenose na osnivače javnih preduzeća, na organe jedinica lokalne samouprave, što je svakako dobro i u interesu je lokalnih, opštinskih javnih preduzeća.
Nije dobro što je u članu 9. i dalje ostavljeno ovlašćenje Vlade Republike Srbije da do donošenja programa za kalendarsku godinu uredi uslove i način obračuna ukupnog iznosa sredstava za zarade u javnim preduzećima i preduzećima čiji je osnivač javno preduzeće, ako oni ne donesu godišnji program poslovanja.
Takođe u članu 10. ovog predloga zakona treba brisati stavove gde je ostavljena mogućnost da i ministarstvo nadležno za poslove cena daje saglasnost.
Kontrolnu funkciju u javnim preduzećima treba da vrše osnivači tog preduzeća, u okviru davanja veće samostalnosti lokalnim vlastima u ostvarivanju opšteg interesa, uz uvažavanje lokalnih ekonomskih prilika. U članu 11. stav 2. i 3. treba brisati, jer je odredba iz člana 11. stav 2. Predloga zakona u suprotnosti sa članom 401. stav 3. Zakona o preduzećima, a koji glasi: "Osnivanje i poslovanje preduzeća iz stava 1. i 2. ovog člana vrše se u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuju uslovi i način obavljanja delatnosti od opšteg interesa"; takođe je u suprotnosti i sa odredbom iz člana 103. citiranog zakona, čiji deo glasi: "Odredbe Dela prvog (Zajedničke odredbe) ovog zakona primenjuju se na sve oblike preduzeća", te odredbom iz člana 104, a u vezi sa članom 103. Zakona o preduzećima o primeni zajedničkih odredbi i na preduzetnike.
Osporene odredbe Predloga zakona i ostali tekst krše normu Zakona o komunalnim delatnostima, koja glasi: "Cena komunalnih proizvoda i komunalnih usluga koju obavljaju druga preduzeća ili preduzetnici utvrđuje se na način iz stava 1. ovog člana". U ovom slučaju, sporne i ostale odredbe Predloga zakona derogiraju norme Zakona o komunalnim delatnostima, kao ledž specialis-a, kojim se precizno utvrđuje način određivanja cena u javnim preduzećima i drugim oblicima preduzeća iz oblasti komunalnih delatnosti.
Nesporno je da je najbolji poznavalac prilika u lokalnim javnim preduzećima osnivač tih preduzeća, odnosno nadležni organ jednice lokalne samouprave. Ukoliko je zauzet princip da kontrolnu funkciju u javnim preduzećima vrši osnivač tog preduzeća, onda se opravdano postavlja pitanje zašto se sumnja u sposobnost osnivača da samostalno donosi odluke o cenama u tarifnom sistemu; da vodi računa o zaštiti opšteg interesa, uvažavanju lokalnih ekonomskih prilika i položaju građana, ali i materijalnim mogućnostima i ekonomskoj snazi javnih preduzeća kao davaoca usluga. Apsurd je da će Vlada u Beogradu ili ministarstvo za cene bolje proceniti ili sagledati kolika je cena komunalnih usluga i kolika cena treba da bude kod mene u Negotinu, nego izvršni organ jedinice lokalne samouprave, koji mora voditi računa o preduzeću kao pružaocu usluga, a i o korisnicima, građanima i njihovoj ekonomskoj moći da mogu te usluge plaćati. Prema tome, ovaj predlog zakona može se još popraviti prihvatanjem amandmana poslaničke grupe SPS.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić, a sledeći prijavljeni za diskusiju je narodni poslanik Rade Bajić.

Prvo, deplasirano je donositi ove izmene i dopune zakona iz više razloga. Prvi i osnovni razlog je što vi, gospodo iz vladajuće koalicije, već godinu i po dana najavljujete opštu privatizaciju. U opštoj privatizaciji uvodite pravila koja su ranije bila primenjivana i karakteristična su za period samoupravljanja.
Drugo, iz razloga priče o decentralizaciji koja se završava samo kao deklarativna priča i deklarativno zalaganje za decentralizaciju. Kada je u pitanju funkcionisanje javnih preduzeća, odnosno Zakon o javnim preduzećima, prave, suštinske decentralizacije nema i ona ne postoji. Kada su u pitanju javna preduzeća suštinska decentralizacija je na nivou lokalne samouprave.
Ne morate vi da zvonite, meni to ne smeta. Nema je zato što ste ranije, donoseći Zakon o budžetskom sistemu, samo da vas podsetim gospodo, u tom zakonu predvideli da postoji nešto što se zove centralni trezor. Tim centralnim trezorom, koji upravlja bukvalno sa svim javnim prihodima koji se ostvare na teritoriji Srbije, upravlja i odlučuje direktor tog trezora. Prema tome, ovi prihodi koji se ostvare od javnih preduzeća direktno su pod kontrolom, ako ne direktora centralnog trezora na nivou Republike, a ono ovlašćenog lica na nivou lokalne samouprave.
Šta je ovde urađeno od strane predlagača? Data su veća ovlašćenja autonomnoj pokrajini kada je u pitanju raspolaganje sredstvima koja se ostvaruju od prihoda javnih preduzeća, a čiji je osnivač skupština autonomne pokrajine. E, sada gledajte šta će vam se dešavati u praksi. Pošto ste protivustavno ustupili nadležnosti Republike na nivo pokrajine, kako ćete braniti i odbraniti ovo što sada predviđate, da će na neki način pod kontrolom biti i prihodi koji se ostvare u javnim preduzećima na nivou pokrajine? Nećete moći, gospodo. Nećete moći, jer je realnost, za razliku od vaših pretpostavki, sasvim drugačija.
Vama fali za prostu većinu u Skupštini određeni broj glasova. Ti glasovi uvek će biti uslovljeni tom činjenicom da potpuno ingerencije prenesete na pokrajinu kada su u pitanju javni prihodi. Evo vam najbolji primer kako se to raspolaže javnim prihodima, odnosno ubuduće kako će se raspolagati prihodima koje ostvare javna preduzeća na nivou autonomne pokrajine. Prošle godine budžet Autonomne pokrajine Vojvodine bio je 10 miliona maraka, a to je 300 miliona dinara. Da li ste vi gospodo koji ste ne samo iz Vojvodine, nego prolazeći kroz Vojvodinu videli da se od tih sredstava nešto izgradilo? Da li ste videli da se negde investiralo? Nije nigde ništa, gospodo. Da nije prethodna vlast napravila one mostove preko Dunava i dan danas bi iz Novog Sada prelazili na drugu stranu Dunava skelama. Niste nijednu investiciju, a 10 miliona maraka su velika sredstva, gospodo.
Niste mogli budžetska sredstva po važećem zakonu da kontrolišete, a kada je u pitanju njihov plasman. Kako ćete to, gospodo, kontrolisati sredstva i prihode koji se ostvare od javnih preduzeća, kao što je "Vojvodinašume". Nećete moći, gospodo. Nećete moći ni sredstva koja se ostvare od prihoda JP "Vojvodinavode" ili bilo kog drugog javnog preduzeća koje je na nivou pokrajine. Nećete, jer ćete se odmah susresti sa jednom surovom realnošću, a što će vas uceniti pojedine poslaničke grupe koje su zastupljene sa svojih 5-6 glasova.
Ako je namera predlagača da pojednostavi proceduru, onda, gospodo, zašto niste izbrisali sve nadležnosti ili eventualna odobrenja Vlade, pa i kada je u pitanju statut javnih preduzeća. Taj statut mora da overi Vlada Republike Srbije.
Zašto niste onda išli do kraja, pa da prepustite tim javnim preduzećima, odnosno tačnije rečeno njihovim osnivačima da određuju visinu cena, a u ovom slučaju komunalnih usluga? Zašto tu držite kontrolu? Ako poštujete pravila tržišne ekonomije, onda pustite slobodu, a u ovom konkretnom slučaju ako je u pitanju istinska prava decentralizacija, prepustite slobodu lokalnoj samoupravi.
A ne, vi im kontrolišete cene, vi im preko centralnog trezora kontrolišete i plasman sredstava; kako kontrolišete - pa da ne bi ispalo da mi srpski radikali napamet optužujemo - tako što je po zakonu, koji ste vi većinom usvojili, dozvoljeno direktoru tog trezora da slobodna finansijska sredstva plasira u svakom trenutku, bez pitanja i bez saglasnosti onoga ko je ostvario ta sredstva. U ovom slučaju to je lokalna samouprava.
Nemojte da se igrate, nemojte da pričate priče. Ako nešto želite, ako želite da pripremite javna preduzeća - kao što se zalažete - za privatizaciju, onda ostavite potpunu slobodu tim javnim preduzećima. Gospodo, na taj način moći ćete i lakše privući zainteresovane investitore.
Ovako se igrate. Ovako želite da pokažete da to prethodna vlast nije dobro regulisala, a vi još više komplikujete. Komplikujete na taj način što se dodvoravate, ali bukvalno pravite trgovinu zbog par glasova u ovoj skupštini i spremni ste da zbog par tih glasova sve učinite, svaku izmenu i dopunu zakona, koju vam tih par poslanika uslovljava njihovim glasanjem.
(Glasovi iz sale: Nemamo kvorum.)

Možemo i da utvrdimo kvorum; izvinjavam se.
Molim narodne poslanike da utvrdimo kvorum.
Konstatujem da imamo kvorum.
Reč ima narodni poslanik Rade Bajić.

Poštovani narodni poslanici, pred nama je danas još jedan zakon Vlade, zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnim preduzećima;  ako se želelo da se zakonom izvrši decentralizacija, da se  sa nivoa Republike, odnosno Vlade Republike Srbije, prenese vlast na niže organe, na organe lokalne samouprave i autonomne pokrajine, mislim da se samo malo našminkalo, a one glavne odredbe su ostale, a i poluge, opet u rukama Vlade Republike Srbije.
Ako se uzme da su i do sada, da li na predlog sindikata ili na predlog nekog organa u preduzeću, određivani članovi nadzornog i upravnog odbora preduzeća, pa i potvrđivani na Skupštini, i sada se to isto radi, ali ostalo je glavno kod Vlade, to je određivanje cena i dalje; jedinica lokalne samouprave, njeni organi izvršni odbor i Skupština, ne mogu u konačnom ishodu odrediti cenu komunalnih usluga.
Tu je ostalo da je saglasnost nadležno ministarstvo Republičke vlade, i ako se zna da se ta cena može tražiti i čekati da se odobri po nekoliko meseci, a možda se i ne odobri, onda možete pretpostaviti u kojoj je poziciji lokalna samouprava ili preduzeće koje očekuje tu cenu.
I na kraju krajeva, nemoguće je ujednačiti tu cenu na nivou države. Ako uzmete npr. javna preduzeća vodovoda i kanalizacije, u nekim gradićima dovoljna je jedna pumpa da se snabdeva mesto vodom, a u nekim gradovima treba na stotine ili hiljade pumpi, i gde može tu biti ista osnova i ista cena za snabdevanje građana vodom i odvođenje kanalizacije.
Još gora činjenica je sa iznošenjem smeća, gradskim prevozom, toplanom, jer je nemoguće doneti na nivou Republičke vlade cenu i uputiti je lokalnim samoupravama da je usvoje, kada se zna da su ipak lokalna samouprava i njeni organi ti koji najmeritornije mogu da odrede nivo cena koje treba da ima to javno preduzeće.
U skupštinama tih lokalnih samouprava sede isto tako ljudi koje su birali građani, i to su ih baš direktno birali, njihov cilj je ne samo da brane interese preduzeća i njihov ekonomski položaj, već i da brane interes građana.
Prema tome, ti odbornici u skupštinama gradova ili opština će u svakom slučaju dobro razmisliti pre nego što dignu ruku kad je u pitanju podizanje cene nekog javnog preduzeća. Ali, isto tako neće dopustiti da nivo cena bude toliko mali da se dovede u pitanje tehničko pružanje usluga tih preduzeća građanima.
Jer dozvolite, ako se jedan tehnički sistem niskim i depresiranim cenama upropasti i dovede u situaciju da ne može pružati uslugu, onda treba daleko više para, ne samo od lokalne samouprave, već i od nivoa Republike, da bi se taj sistem podigao i da može funkcionisati.
Ako se to radilo u prethodnih deset godina, kako vi kažete, onda su bili potpuno opravdani razlozi da su morale biti određene kočnice kad su u pitanju cene komunalnih usluga i iz razloga sankcija, nedostatka energenata, nedostatka mogućnosti nabavke opreme, koja je za tehničke sisteme iz inostranstva, i zaista se moralo napraviti nešto da, jednostavno, spreči u tim uslovima monopolski položaj javnih preduzeća.
Ali, kako kažete da su otvorene sve granice, da su pale barijere oko uvoza i energenata i rezervnih delova, onda zaista nema potrebe ugasiti pravo lokalnoj samoupravi da odredi nivo cena za koje ona smatra da je potreban u tom momentu i za dato preduzeće.
Jer zaista, ako danas jedno javno preduzeće može da formira cenu koju će građani moći da podnesu, a tu je kočnica onih koji su izabrani u lokalnoj samoupravi, onda nema potrebe da ministarstvo i Vlada zadrže tu odrednicu i da kažu koje će cene biti.
Pa svesni smo mi svi da u gradovima Srbije postoji na desetine različitih prosečnihi ličnih dohodaka i nije isto u nekoj sredini gde je 3.000 prosečan lični dohodak i u nekoj sredini koja ima 17.000 prosečan lični dohodak, da se plaćaju iste komunalne usluge. Recimo, to je sada 32 dinara po osobi za iznošenje smeća, to je sada 10 dinara za kanalizaciju ili 15 dinara po kvadratnom metru na 12 meseci za grejanje.
E pa, dozvolite, sigurno nisu u istom položaju građani koji imaju prosečan dohodak 3.000 i oni u opštinama koji imaju 17 - 20.000. Pa, ako već nije prosečan lični dohodak isti, onda je nemoguće da ne dozvolimo opštinama da formiraju cene na osnovu toga, jer najbolje one znaju šta treba uraditi u javnim komunalnim preduzećima, koje investiciono i tehničko održavanje treba preduzeti da bi sistem bio u funkciji, i sigurno da će i oni biti ti koji će čuvati interes građana.
Neće valjda dopustiti da im sutra građani masovno dođu pred opštinu zbog toga što su oni enormno podigli cene? Sigurno to sebi neće dopustiti.
I drugo, gde Vlada ponovo to stavlja; kaže se - ako jedna organizacija ili javno preduzeće ne donese program i plan razvoja za tekuću godinu, Vlada je u obavezi da izdiktira nivo sredstava koja će se upotrebiti za zarade.
Mi socijalisti smatramo da su to dva krucijalna elementa kad je u pitanju dopuštanje da lokalna samouprava određuje na svom nivou cene: da Vlada jednostavno izbegne ingerencije kad je u pitanju nivo cena: i nivo zarada u preduzećima.
Samim tim mislim da ćemo apsolutno pomoći tim preduzećima, a sigurno nećemo ni građane dovesti u situaciju da neće moći da izmire obaveze. Iz tih razloga smo mi podneli amandmane na ključne članove ovog zakona. U slučaju njihovog neusvajanja, nećemo prihvatiti Predlog zakona.