Reč ima narodni poslanik Joca Arsić, a sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Hranislav Perić.

Poštovane koleginice i kolege poslanici, pred vama je opet Predlog zakona u kojem se naziva reformskim, ali u većem delu taj zakon je ostao isti u tekstu kojem je donet i koji je prethodna Skupština usvojila, sem korekcija koje su ovde navedene i ne bih da ponavljam.
Po mišljenju poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije, ovim zakonom se uspelo da se sa osam radnika svede na tri, da se neki rokovi skrate, da se nadležnosti prenesu sa Geodetskog zavoda na preduzeća i da, kako se to kaže, u tržišnoj utakmici svi budu konkurentni jedni drugima i da se na takav način se ovaj posao, koji je predviđen da obavi u roku od tri godine, i uradi. Mi smatramo da je ovaj rok kratak, da su sredstva potrebna za primenu ovog zakona velika i da će to biti glavna smetnja, kao što je to bila smetnja i u prethodnom periodu, jer je trebalo obezbediti ogromna sredstva da se poslovi koji nisu mali, predviđeni ovim zakonom, obave u ovom roku kako je to predviđeno zakonom.
Pored toga velika sredstva su potrebna i za nabavku opreme da se ovi poslovi urade. Ovde je rečeno da se sa jedinstvenom evidencojom uradilo i započelo samo u nekoliko gradova. Ta činjenica nije tačna. Opština iz koje dolazim je krenula sa jedinstvenom evidencijom, uplatila našem katastru ukupna sredstva potrebna za ovaj posao, koji je predviđen da se obavi u roku od 10 godina i on naravno nije obavljen, jer je očigledno da i ta sredstva nisu bila dovoljna da se taj posao uradi. Pored toga, bilo je i veliko angažovanje geodetske uprave oko poslova sprovođenja komasacije u prethodnom periodu, oko te saglasnosti sa evidencijom, sa zemljišnom knjigom i sa stanjem koje je nastalo posle komasacije.
Samo da vas podsetim da je to jedna od velikih aktivnosti, u kojoj je svoj puni doprinos dao Geodetski zavod i geodetske službe, da je taj posao urađen na korist građana ukrupnjavanjem poseda i da je u nekoliko komasacija, koje su vršene u Pomoravlju, taj posao skoro priveden kraju. To je dalo ogroman doprinos. Normalno, on će prouzrokovati i ponovo troškove, jer treba i jednu i drugu evidenciju usaglasiti, što će, siguran sam, komplikovati poslove za ovaj rok od tri godine, kako je dat.
Što se tiče primedbi poslaničke grupe SPS, one se odnose i na jedan od izmenjenih članova ovog zakona; u članu 48. se predviđaju određeni rokovi, a u novom članu 136v ne dozvoljava se vođenje upravnog spora. Ovde je oko toga dosta govoreno i neću to da ponavljam. Samo ću da podsetim da je to u direktnoj suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije i da jedna takva odredba ne može da se nađe u ovom zakonu; nije, kao što sam rekao, u saglasnosti sa važećim Ustavom, za koji neki jednom kažu da se ne treba držati kao pijan plota, a drugi put kada im to odgovara ga citiraju i koriste.
Poslednje što želim da kažem, to je da će sprovođenje zakona u ovako kratkom roku, siguran sam, koštati i građane koji nisu bili ažurni u sprovođenju ostavinskih rešenja, upravo zbog visokih troškova izlaska geometara, utvrđivanja, odnosno prevođenja, cepanja parcela, jer se radi o nasleđivanju, deobama. To se stanje od 1932. godine, na koje se pozivamo, umnogome promenilo do danas, došlo je do usitnjavanja poseda i već je rečeno koji je broj parcela, a siguran sam da zbog neažurnosti građana, vlasnika, koji su postali naslednici, to stanje će se komplikovati, pored toga što će se komplikovati i uknjižbom po etažnoj svojini, koja je prilično komplikovana u delovima gde su izgrađene zgrade za kolektivno stanovanje.
Takođe je još jedan problem sa snimljenim instalacijama, sa katastrom podzemnih instalacija i problem sa otpisom i uknjižbom objekata kao što su železničke pruge, novoizgrađeni nasipi, novoizgrađene brane, novoizgrađena jezera. Nisu uknjiženi. Preko mog bivšeg dvorišta prolazi nova železnička pruga, preko zemljišta koje se vodi kao neplodno, ali je još uvek u mom posedu. Nemam obavezu da plaćam poreze i doprinose na to zemljište, ali je još uvek u mom posedu i ne znam šta trebam da uradim; da li da prekratim prugu i da kažem - ne možete više da prolazite kroz moje dvorište. To je jedan od vrlo važnih poslova koje treba uraditi i za koje su potrebna sredstva.
Još jednom kažem da su ovi rokovi, i to misli poslanička grupa SPS, kratki; ovaj veliki posao, siguran sam, potrebno je da se uradi i izvede do kraja ovako kako je predviđeno zakonom, Vlada treba da napravi operativni program i da taj rok, koji je dat ovim zakonom, proceni još jednom i odredi primeren rok da se ovi poslovi završe.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Hranislav Perić, a sledeći prijavljeni je narodni poslanik Zoran D. Nikolić. Time bismo završili načelnu raspravu. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, bilo je dosta reči o starom zakonu, bilo je dosta konstatacija da je on bio dobar. Samo, zakon je pretrpeo neke izmene koje su bile neophodne, a tehničke su prirode i čine usaglašavanje sa novim propisima.
Mislim da do sprovođenja starog zakona nije došlo u praksi zbog nedostatka para, mada ni ovaj zakon neće mnogo toga promeniti jer ne vidim da će biti para za ove namene. Ovo što se predviđa ovim zakonom zahteva mnogo rada i mnogo para. Ukoliko i nadalje Republički geodetski zavod donosi jedinstven cenovnik za premer na celom području Srbije i dalje geometri pri lokalnim samoupravama neće imati posla, jer su skupe usluge koje oni pružaju građanima. U nekim mestima udaljenim od centra opštine, kada pozoveš geometra da ti omeđi njivu, bolje je da mu je daš odmah, jer više vredi geometarska usluga nego što vredi njiva.
Slažem se da ima dosta problema u katastrima, stanje u knjigama i na terenu se ne slaže. Samo se plašim da se ovim zakonom opet ne nametne neki namet i trošak oko ovoga, jer i dosadašnje dažbine i poreze radnici i poljoprivrednici ne mogu da isplate. Smatram da će i kod ovog premera i snimanja uredbama biti uvedene dodatne dažbine našim ljudima, koji iovako plaćaju te velike dažbine.
Takođe smatram da je zakon o katastru trebalo kasnije doneti, a pre toga rešavati pitanja koja imaju veću važnost za ovu državu. Treba prvo rešiti spoljne granice ove države, a onda meriti unutar toga zemlju. Kada otac deli sinove, on omeđi spoljne granice njive prema komšijama, pa tek onda to deli. Ovde, što se tiče spoljnih granica, ništa nije rešeno.
Da li je ovaj zakon nužno potreban da bi Šiptari mogli da legalizuju zemlju kupljenu na jugu Srbije od Srba, a možda će ovaj zakon rešiti možda i još neka pitanja na štetu Srba i Srbije. Moj predlog je da se sa ovim zakonom sačeka, da se ostavi političarima i vlasti da postave spoljne granice, i to reformski, jer u ovo novo vreme pojedini političari su najbolji geometri. Stalno zagovaraju neke nove granice.
Prema tome, treba utvrditi državu i granice, a onda donositi zakone o katastru. Na primer, Čović stalno pregovara o nekim novim granicama na jugu Srbije. Svilanović je, takođe, aktivan u prekrajanju granica na štetu Srbije.
Na kraju, pitao bih - da li će se ovaj zakon primenjivati na Kosovu? Da li će predviđena snimanja i zakoni izbrisati Srbima pravo na zemljište u nekim delovima na Kosmetu? Hvala.

Zahvaljujem. Poslednji prijavljeni govornik je narodni poslanik Zoran D. Nikolić. On nije prisutan.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja načelnog pretresa pitam da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele završnu reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Dragan Jovanović, ovlašćeni predstavnik poslaničike grupe SPS za ovu tačku dnevnog reda. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, u svojstvu ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe SPS-a kazaću nekoliko reči o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru.
Cilj mi je da pokušam da dam doprinos obavljanju ovog posla, odnosno da predlagaču - Vladi Srbije - ukažem gde je dobar put, odnosno da sa stranputice kojom je krenula pokuša da izađe na dobar put. (Žagor.) Najiskrenije.
Ovaj zakon vrlo jasno, čak kristalno jasno, pokazuje nastavak odnosno kontinuitet predlagača da najviše zakonodavno telo, Skupštinu Republike Srbije, konstantno, iz dana u dan, zamajava marginalnim zakonima, umesto da se bavi mnogo ozbiljnijim stvarima. To je, čak, uzelo velike razmere. Počinje drugi krug zamajavanja od sledeće tačke dnevnog reda. Mi smo o Zakonu o radio difuziji, odnosno pretplati, 10 dana razgovarali, da bi se ukinula pretplata. Tad smo mi bili protiv ukidanja a vi za, a sada sledi nova tačka na kojoj ćete opet 10 dana da nas zamajavate, i sada ste vi za pretplatu a mi protiv.
Šta sam hteo da kažem? Zašto kažem da je ovo zamajavanje?
Mi imamo Zakon o katastru iz 1992. godine, menjan 1996. godine, koji su radili autoriteti iz ove oblasti. Navešću profesora Joksića, profesora Maneta Miladinovića, koji i sada predaje katastar na Građevinskom fakultetu; radili su ga neki vrhunski stručnjaci iz oblasti prava koje ste vi danas postavili na najviše pravosudne funkcije u ovoj zemlji; (Leposava Karamarković) u pravu je Toma, i Leposava Karamarković; znači, taj zakon nema ničeg ideološkog, ničeg političkog, čak u ovom tekstu nije pretrpeo nikakvu ozbiljnu kritiku. Jasno se i pošteno kaže da je on dobra osnova za rad, da nema ni promene pravnih instituta koji regulišu ovu materiju.
Šta bih razumeo? Razumeo bih da je u protekle dve godine, a dok se usvoji Zakon i prateća akta proteći će još dve godine, Vlada nastavila da radi katastarske operate nepokretnosti, a da bi onih 9% koji su urađeni za prethodnih 10 godina uvećala za 2% - znači, po 1% za svaku godinu - i da je u tom praktičnom radu videla da postoje određene zakonske smetnje. Tada bi bilo pošteno reći - gosodo poslanici, krenuli smo, radimo, imamo određene smetnje u Zakonu i tražimo od vas da te smetnje otklonite.
Ovako, nije urađeno ni 2% za dve godine, a menjamo neke marginalne članove Zakona. Šta mene plaši? Mene plaši da pristup, odnosno vokabular ovog zakona ukazuje na to da i u narednim godinama neće biti želje da se nešto radi. Evo zašto, reći ću vam. Prva stvar koja je urađena - formirana je komisija na čelu sa predsednikom Vlade. Poznata je stvar, Čerčil je rekao: "Ako hoćete da nešto propadne, da ne bude urađeno, vi formirajte komisiju". Znači, prvi korak, koji je po mom mišljenju nakaradan, mimo svih drugih stvari, mimo početka radova, to je formiranje komisije. Moje shvatanje, a i drugih ljudi, jeste da ako formirate komisiju, vi to unapred marginalizujete i ne želite da bude urađeno.
Druga stvar - duh promene Zakona ukazuje na to da nema ozbiljne želje da se radi. Ovo ću dokumentovati, a vi razmislite. Krunska promena Zakona je, a čuli smo i ministra, omogućavanje formiranja privatnih geodetskih organizacija. I do sada je to moglo. Trebalo je osam, a sada se predlažu tri radnika. Ali, u članu 2. se kaže - "te geodetske oranizacije ne mogu da obavljaju posao koji finansira budžet Republike". Pa, 80% ovih teških, odgovornih i veoma važnih poslova finansira se iz budžeta Republike.
I, kakvu stvar imate u praksi? Privatne geodetske organizacije formiraće se - odakle? Iz Republičkog geodetskog zavoda, odnosno iz njegovih filijala ljudi će prelaziti u privatne geodetske organizacije, a neće moći da obavljaju posao koji finansira budžet. Znači, taj posao koji finansira budžet, a velik je, ostaće Republičkom geodetskom zavodu, koji će biti oslabljen za one radnike koji pređu u privatne geodetske organizacije.
Sledeća stvar koja apsolutno ukazuje da ovom poslu nemamo nameru da ozbiljno pristupimo su, gospodo i dame, rokovi rada. Ako neko meni kaže da će za tri godine da uradi posao za koji je - evo pogledajte, zna i ministar, postoji studija Republičkog geodetskog zavoda - potrebno najmanje 10 godina (tri godine može u delu gde je poljoprivredno zemljište, gde nema građevinskih objekata), to je neozbiljno. To je kao kada bi poljoprivrednik rekao - sada ću da posadim kukuruz, pa ću za dva meseca da vršim berbu.
Znači da sve ovo što sam rekao mora dobronamerno da ukaže da nema ozbiljne namere da se ovome pristupi. Šta bi za mene bilo ozbiljno, odnosno za nas poslanike, čak i za poslanike vladajuće većine, koja treba da usmerava svoju Vladu? Bilo bi ozbiljno da je rekla - dame i gospodo, evo studije Geodetskog zavoda, za ovo treba milijardu maraka. To je tačno: stići će ta procena i do milijardu dolara, ali da ne omanemo - za taj posao treba milijardu maraka i 10 godina. Dajmo da krenemo po 2% godišnje i ova vlast će ostaviti sledećoj vlasti završeno bar još 9% ili 10%. Jedan posao koji je neophodan za ovu državu, koji se ne deli na partijske, političke i ne znam kakve, mora u nekom narednom periodu da bude urađen.
Međutim, ne mogu da se otmem utisku da politika koja je već pročitana, koju je i narod pročitao, a to je stalno ljuljanje, talasanje, a ništa se ne radi, i dalje uzima maha. Ali, narod je, dame i gospodo, to shvatio. Vi sada ne možete da prođete Srbijom da vam ne ispričaju priču kako je predlagač ovog zakona krenuo vozom kroz Srbiju i stao mu je voz negde u 10 sati; izađe, problem, nema pruge, on kaže - molim vas, pozovite ovu našu većinu iz Skupštine da dođe, a ovi kažu - tek je 11 sati, još nisu stigli; on kaže - pozovite i ove pomoćnike, ove naše sa balkona; oni dođu, a on kaže - gospodo, problem je, rešićemo ga, ljuljajte voz da putnici misle da voz ide. I voz se ljulja, putnici misle u prvi sat da voz ide, ali posle toga i mala deca shvate da voz ne ide. Ali, i dalje ga ljuljamo u ovoj oblasti.
Znači, Vlada bi trebalo da povuče ovaj zakon, ili da prihvati sve amandmane jer neće amandmani da ga pokvare ili da ga poprave. On je takav kakav je. I šta da uradi - ono što su govorile kolege iz DSS-a - da donese srednjoročni plan, opredeli finansijska sredstva i krene na posao.
(Iz sale: Povuci ga ti.)
Dame i gospodo, poslanik iz trećeg reda dobacuje, gospodin Popović, a ja njemu ne zameram. On je legenda ovog doma, ispričao je najbolji vic u ovoj godini, taj vic će da bude uvršćen u antologiju za ovu godinu; pitao je poslanike kakva je ova vlada, svi su ćutali, a on je rekao da je vlada reformska. Ja ga pozivam da ponovo priča taj vic, narod mnogo voli da čuje taj vic, jer je stvarno dobar. Hvala.

Da li se još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč? (Ne.)
Onda izvolite, Milutin Prodanović, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe DSS-a.

Nisam imao nameru da se javljam, ali očigledno je da je neke kolege koje su izlagale, pregazilo vreme; postoje moderni softveri, moderne tehnologije izrade svih ovih mapa i podataka, tako da se apsolutno ovo može uraditi za brže od tri godine. Ko u to ne veruje i to ne zna, može da ode na sajam tehnike da vidi dole šta se sve nalazi.

Da li se još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč? (Ne.)

Po kom osnovu replika? Ne, uopšte niste pomenuti, nema osnova za repliku.

Zaključujem načelni pretres.

Stavljam na glasanje Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima, u načelu.

Za 115, protiv 23, uzdržan jedan, nije glasalo 40, od ukupno 179 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila Predlog zakona.

Otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Izvolite, reč ima narodni poslanik Milisav Petković, predlog po Poslovniku.

Po članu 138. Poslovnika Skupštine Srbije, dajem predlog da rasprava po amandmanima traje tri minuta.