Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, Vlada Republike Srbije odlučna je da uvede red u javnoj evidenciji nepokretnosti. To je pre svega zbog toga da se poveća vrednost tih nepokretnosti koje postoje u Srbiji, koja je zaista velika, a ne, kao što je ovde neko rekao iz opozicionih partija, da bi se uveo porez na te nepokretnosti.
Naime, svi vlasnici nepokretnosti, pre svega privatnih preduzeća, fabrika, kada se one uknjiže i kada se uvedu u katastar nepokretnosti moći će da daju pod hipoteku te svoje objekte i da dobijaju hipotekarne kredite na osnovu kojih će moći da dobijaju sredstva pre svega za proširenje proizvodnje, zapošljavanje novih radnika, što je i cilj Vlade.
To se ne odnosi samo, na privatnike koji poseduju fabrike, već i na vlasnike stanova i vlasnike poljoprivrednog zemljišta. Naime, i oni mogu dobijati hipotekarne kredite i na osnovu njih kupovati, recimo, kola, belu tehniku (ako se daju stanovi pod hipoteku) ili, ako se daje poljoprivredno zemljište, neke poljoprivredne mašine.
Kao što vidite, Vlada Republike Srbije je zaista prihvatila sve dobronamerne predloge koji su bili u duhu ovog zakona. To se vidi po amandmanima DSS-a i zaista mislimo da je uvođenje privatne prakse pravo rešenje da se ovaj veliki posao uradi što brže, što jeftinije i na pravi način.
Zato je Vlada Republike Srbije formirala komisiju na čijem čelu je premijer i to je pominjano danas puno ovde; gospodin premijer je izjavio da će se za tri godine, kao što piše i u ovom zakonu, pre svega katastar zemljišta prevesti u katastar nepokretnosti, a da će u gradovima ta procedura trajati nešto duže.
U gradovima smo već formirali komisije. Grad Beograd je formirao komisiju na čelu sa predsednikom Izvršnog odbora, gospodinom Nenadom Bogdanovićem. Kragujevac je, kao što je rekao i gospodin Radosavljević, već uradio veliki deo toga, 60-70%, tako da će sigurno i Kragujevac biti jedan od gradova koji će rešiti svoj katastar nepokretnosti.
Što se tiče samog Kosova i Metohije, molim vas, znamo svi ko je krivac za stanje koje postoji na Kosovu i Metohiji; međutim, želim da kažem da je nova vlast, (Savezna i Republička vlada) već sklopila sporazum sa UNMIK-om. Katastarski operat sa Kosova koji postoji i koji je sačuvan i nalazi se u Kruševcu. Republički geodetski zavod već sada sarađuje sa UNMIK-om i izvodi iz katastra zemljišta prihvataju se od strane UNMIK-a u procesu identifikacije i dokaza vlasništva.
Na kraju bih želeo nešto da kažem, pre svega, povodom konstatacije članova bivše vlasti da su imali Zakon koji je donet 1992. godine; to je tačno, da je donet 1992. godine a nije tačno da je zaživela privatna praksa. Mi imamo samo dva preduzeća pored Republičnog geodetskog zavoda, a to su "Geopremer" i "Geoplan"; jedno je u Beogradu, a drugo je u Novom Sadu, ali su to društvena preduzeća. Tamo je procedura bila toliko komplikovana da prosto nije bilo moguće osnivati privatna preduzeća, a sada smo to videli. To je moguće sa jednim geodetskim inženjerom i sa tri zaposlena i siguran sam da će to zaživeti vrlo brzo.
Pored toga, rekli ste da je jedan od razloga što nije sve provedeno po tom zakonu, nedostatak sredstava. Želeo bih da vas podsetim da ste u istom tom periodu, kada nije bilo sredstava, kada su plate zaista bile dve - tri marke, ministrima dodeljivali i po dva, tri stana. Možda je i to jedan od razloga što niste hteli da uredite knjige, kako bi se videlo da je i ono što je bilo protivzakonito (aplauz) moglo da se uknjiži. Hvala.