PRVA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANJA, 14.05.2002.

20. dan rada

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč? (Ne.)
Stavljam amandman na glasanje.
Za 27, protiv 96, uzdržan jedan, nije glasalo 19, od ukupno 143 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 48. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milutin Prodanović, Zoran M. Nikolić i Petar Cvetković.
Vlada i Odbor za urbanizam i građevinarstvo nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Milutin Prodanović.

Milutin Prodanović

Oko ovog amandmana bilo je polemike na odboru. Mi stoji kao DSS i dalje iza ovoga da se jednostavno mora obaviti javni uvid. Čitava konstrukcija novododatih članova sadržanih u članu 48. Predloga zakona zasniva se na ovom novom članu 136a. Iz te odredbe člana 136a proizilazi da se neće vršiti izlaganje na javni uvid podataka o nepokretnostima i pravima na njima, već da će katastar nepokretnosti obrazovati na osnovu podataka sadržanih u katastru zemljišta. Rešenje je neprihvatljivo zato što se korisniku ili vlasniku neke nepokretnosti uskraćuje pravo da se izlaganjem podataka katastra na javni uvid obavesti o tome kako i na koji način je njegova nepokretnost upisana u katastar nepokretnosti i kakva prava i tereti postoje nad postojećim nepokretnostima.
Izlaganjem na javni uvid uskladilo bi se stanje u katastru sa realnim stanjem jer se uvidom vlasnika, odnosno korisnika, njihovim prigovorima i dokumentacijom koju poseduju brzo otkrivaju i uklanjaju razlike između faktičkog i upisanog stanja.
Još smatramo i to da je bolje u startu blagovremeno znači, kada se već ovo radi ići odmah sa javnim uvidom, da se jave vlasnici nepokretnosti i to otklone u startu, nego da se ovo uradi po jednom automatizmu, a onda godinama vrše prepravke, tužbe i ostale stvari.
Znači, jednostavno smo za to da se uradi jedno temeljno stanje izmena na kvalitetan način. Možda je ovo jedno blago ili malo poskupljenje svega toga, ali smatramo da je dosta kvalitetnije i u startu bi se sve nedoumice otklonile.
Nasuprot tome, u članu 136a predlaže se prosta konverzija podataka i to o nepokretnostima i pravima na njima, iz jednog načina evidentiranja u drugi način evidentiranja, čime se praktično zadržava neusklađenost između faktičkog i upisanog stanja.
Znači, sigurno je da dobrim delom postoji neusaglašenost između stanja koje se nalazi u našim katastrima i onoga kako je na terenu. Brisanje članova 136b do 136d predlaže se zato što je njihova sadržina izvedena iz ovog člana 136a.
Vlada se nije podržala ovaj amandman samo iz jednog razloga, jer je rekla da se amandman ne prihvata što se odredbama člana 48. Predloga zakona stvaraje mogućnosti da se katastar nepokretnosti u Republici Srbiji ustroji u što kraćem roku i da se smanje troškovi izrade katastra nepokretnosti.
Ipak mislim da je suština u kvalitetu podataka i da ta konverzija bude prava i adekvatna. Nadam se da ćete podržati ovaj amandman baš iz tih razloga. Hvala vam.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Reč ima ministar u Vladi, gospodin Dragoslav Šumarac.

Dragoslav Šumarac

Katastar zemljišta postoji na onim delovima gde nema zemljišnih knjiga. Tamo gde ima zemljišnih knjiga, katastar zemljišta je prva stepenica na osnovu koje se formiraju zemljišne knjige i tamo sigurno da je sve to usklađeno. To se uglavnom odnosi na seoska podrčja, dakle ne na gradove, i to je 60% teritorije Republike Srbije. Vlada, kao predlagač zakona, uz pomoć Republičkog geodetskog zavoda, kada je navela onaj rok od tri godine, mislila je na ovo rešenje.
Ovakvo rešenje, kao što gospodin Milutin Prodanović predlaže, značilo bi da postoji komisija za čitavu katastarsku opštinu. To znači da neko ko je negde otišao ili njegovi naslednici, na primer u Ameriku, može da da primedbu da se to oduži u nedogled. Kao što znate, uvek postoji sudska zaštita. I danas smo svedoci, znamo kako to izgleda na selu, da i brat brata tuži zbog međe. Prema tome, ostaje sudska zaštita. Ništa se ne ukida što se tiče prava svojine, samo se na ovaj način ubrzava postupak i Vlada ne može da stane iza ovog amandmana.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li se još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi javlja za reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Dejan Mihajlov, predsednik poslaničke grupe DSS.

Dejan Mihajlov

Poštovani predsedavajući, uvažene dame i gospodo poslanici, pre svega interes DSS bio je da se jednim prekluzivnim rokom koji bi se utvrdio odredi osam  ili 15 dana da zainteresovane strane, imaju javni uvid u to što bi se učinilo. Ovo je važno zarad pravne sigurnosti i taj prekluzivni rok od 15 dana značio bi upravo to; ako zainteresovana strana ne iskoristi svoje pravo u tom roku smatra se da su ti podaci tačni i da može da bude upućena jedino na zaštitu svojih prava pred sudom. Ovo je postupak koji bi se obavljao na način predviđen zakonom, znači da se ostavi pravo na uvid u roku od osam ili 15 dana. Time bi se predupredili mnogi sporovi koji će se jednog dana voditi pred sudom, jer znamo (imam to iskustvo i iz svoje,  ne preterano duge, sudske advokatske prakse) da se najviše sporova upravo i vodi oko međa, parcela,  nepokretnosti. Jednostavno, na ovaj način predupredili bismo sve potencijalne sporove i omogućili da građani svoja prava zaštite upravo pred organom koji je tu parcelaciju vršio.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović, predsednik poslaničke grupe DOS.
...
Demokratska stranka

Čedomir Jovanović

Gospođo Čomić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, slažem se da moramo težiti zaštiti prava pojedinca. Međutim, ovo je jedna paradoksalna situacija u kojoj mi, štiteći prava pojedinca, dovodimo u pitanje prava koja recimo prate sve one čiji interesi ne mogu biti dovedeni u pitanje zbog toga što je eventualno doveden u pitanje interes nekog pojedinca. Dakle, ako jedna osoba uloži neku vrstu primedbe, otvara se proces koji sam po sebi traje dosta dugo, koji se ne može realno završiti za osam dana, niti se paralelno sa tim može završiti upis u katastar svih drugih koji su nesporni, imajući u vidu pre svega problem koji je proizašao iz poluvekovne zapuštenosti.
Moramo obratiti pažnju na član 136b i član 136v kojim se zapravo otvaraju mogućnosti korekcije eventualne greške. Ovim bismio unapred potpuno suspendovali prava svih onih koji su zadovoljni premerima i koji nemaju nikakvu vrstu primedbe. Mislim da bi na takav način dodatno usporili sve ono što je bilo naša suštinska namera kroz izmene ovog zakona.
Dakle, moramo štititi interese pojedinaca, ali ne možemo ih štititi na račun svih drugih. Ovo bi bilo upravo nešto tako i zbog toga, iako je ideja sama po sebi korisna, ona nije realna u ovom trenutku, jer mi, kao što je to rekao i sam ministar, dovodimo u pitanje upis 60% naše teritorije koji do sada nije ni na kakav način korektno tretiran. Mi to ne možemo da prihvatimo i zato ćemo kroz član 136b i 136v ostvariti to pravo pojedinca, ali nećemo dovoditi u pitanje interes svih.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Narodni poslanik Milutin Prodanović, replika, pogrešno tumačenje.

Milutin Prodanović

Samo bih rekao da smo ovde možda pogrešno protumačeni. Gospodine Jovanoviću, radi se samo o spornim parcelama. Znači, ostale parcele koje su redovne mogu se upisati. Znači, radi se samo o spornim parcelama i eventualno onim koje se naslanjaju na njih, koje se međe. Znači, samo o tim parcelama se radi.