Poštovane kolege poslanici, iz obrazloženja za Predlog za izmenu i dopunu Zakona o javnim preduzećima koje je dao umesto gospodina ministra Aleksandra Vlahovića ovlašćeni predstavnik, aktuelni ministar trgovine, mogu se naslutiti razlozi za donošenje ovakvog predloga izmena i dopuna Zakona. Poslanička grupa SPS ima određene primedbe na ovaj predlog rešenja. Ona ih je iznela i putem amandmana. Ono što je osnovno i što je ključno u našim primedbama, to je određena nedoslednost reformske vlade, koja u jednom delu svoja ovlašćenja koja su data aktuelnim zakonom (a koji je predmet ove izmene) želi da prenese na osnivače u potpunosti. Ta nedoslednost se ogleda u sledećem.
Vlada u prvih osam članova ovlašćenja koja ima po zakonu prenosi na osnivače, bilo da se radi o opštini, autonomnoj pokrajini ili drugim osnivačima. U ostalim članovima zadržava svoja prava i ingerencije, bar kada se tiče Ministarstva trgovine i turizma i ovog dela da vrši kontrolu cena i nadzor nad cenama, kao i što se tiče nadzora usvajanjem programa rada u rokovima koji su dati ovim zakonom.
Razlozi navedeni u obrazloženju za ovako nešto: "Osim toga, ova odredba nije izvedena do kraja, ne samo u pogledu preciznog određivanja roka, već u pogledu postupanja organa jedinica lokalne samouprave, odnosno Vlade Republike Srbije"; a misli se u članu 1. za brisanje stava 4. Ako se želelo da se odrede precizni rokovi, onda je to moglo da se uradi preciziranjem tih rokova, u kojim rokovima i na koji način poslove za koje je ovlašćena Vlada može i treba da uradi. Međutim, ovde se pristupilo brisanju ove odredbe koja omogućava da ove poslove, kao što sam rekao, u prvih osam ili devet članova, vrši osnivač, a u ostalima da to pravo zadržava Vlada.
Takođe je za nas neprimereno da se zadržava ovaj odnos kontrole cena, u vreme kada je sve slobodno, kada je liberalno, kada stižu sa strane donacije, kada ima dovoljno sredstava. Ne vidim neku naročitu potrebu da to bude pod strogom kontrolom Vlade, osim ako Vlada želi subvencijama u toj oblasti, tamo gde se ne ostvaruje dobit, gde je to nemoguće cenama od tih usluga, dovesti rad tih javnih preduzeća u normalu.
Takođe se odrekla i nadležnosti, što je nelogično, kad su u pitanju zajednička preduzeća za više jedinica lokalne samouprave ili za više opština. Naime, radi se o nekim preduzećima koja postoje za više opština i koja su aktuelna i dan danas. To su međuopštinski vodovodi, zatim međuopštinski vodovodi u izgradnji, to su zajednička javna preduzeća, osnovana ne samo za jednu, nego za više jedinica teritorijalne samouprave, iz razloga racionalnosti.
Mi ćemo sada imati situaciju da se u različitim lokalnim zajednicama izabere različita vlast, u kojoj normalno može da dođe do suprotstavljanja nekom opštem zajedničkom interesu, koji je važio do tada. Ko će u toj situaciji arbitrirati, ako ne neko ko je iznad ovih jedinica lokalne samouprave, a logično je da to budu Vlada ili nadležno ministarstvo za tu oblast.
Mislim da bi taj deo zakona, koji to tretira, trebalo zadržati u onom starom obliku ili u slučajevima spora između ovih lokalnih zajednica naći mehanizam arbitriranja, u zajedničkom javnom preduzeću.
Takođe je ugrožena na ovaj način i izgradnja zajedničkih objekata. Ko kaže da u budućosti neće biti potrebe za jednom sanitarnom deponijom za više lokalnih zajednica, za više opština, za jednu veću teritoriju, jer znamo da se radi o skupim objektima ili o preduzećima koja se bave reciklažom. Ona sigurno ne mogu da budu opravdana ako pokrivaju manje od dva miliona stanovnika. Ako nije reč o gradu Beogradu ili većim jedinicama lokalne samouprave, to ne može da bude opravdano. Znači, moralo bi da se obavlja za više jedinica lokalne samouprave.
Hteo bih još da kažem - usvajanjem ovog zakona, ovih izmena i dopuna zakona, ne znam da li će se suspendovati uredba Vlade koja ograničava lične dohotke i primanja u svim javnim preduzećima, jer ta uredba važi još uvek? Ne znam da li je predviđeno da donošenjem ovoga zakona prestaje da važi ta uredba, koja ograničava primanja u svim javnim preduzećima; ona je bila, normalno, svrsishodna u vreme dok su trajale sankcije, dok je trajala ratna opasnost na ovim prostorima.
Mislim da za sada, pošto se zalažemo za tržište, za konkurentnost, za slobodu razmene roba i dobara, ne vidim razloga da se ovakve uredbe i ovakav način regulisanja materije zadrži i danas.
To bi bilo uglavnom što se tiče globalnih, načelnih primedaba. O njima će više govoriti u pojedinostima, a i u načelnoj raspravi, poslanici poslaničke grupe SPS, iznosiće konkretne podatke i detalje; mi smatramo da ove izmene i dopune zakona ne treba usvojiti, ukoliko se ne prihvate naše primedbe i naši amandmani, koji su dati na ovaj zakon. Hvala.