Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pitam da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović, predsednik poslaničke grupe SPS.

Poštovano predsedništvo, kolege narodni poslanici, gospodine ministre, Narodna skupština Republike Srbije razmatra jedan kratak pravni akt, a to je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa. Predlog zakona sadrži svega 12 članova  kojima se uglavnom brišu rešenja iz postojećeg zakona.
Ovaj predlog zakona, iako veoma kratak, potvrđuje osobine koje je predlagač, Vlada Republike Srbije, pokazala u praksi u proteklih 15 meseci: raskorak između reči i dela, zagovaranje tržišnog poslovanja, zadržavanje kontrolne uloge Vlade, isticanje principa decentralizacije države, odgovornost i samostalnost lokalne samouprave i javnih preduzeća i njihovo faktičko ograničavanje, to jest negacija. Ja ću, u ime poslaničke grupe SPS, navesti samo tri primera u prilog izrečenih tvrdnji, odnosno pokazati zašto smatramo da ovaj predlog zakona nije prihvatljiv.
1. Ovim predlogom zakona zadržano je pravo Vlade, preko ministarstva nadležnog za poslove cena, da određuje cene usluga javnih komunalnih preduzeća. U članovima 10. i 11. se, naime, kaže da na odluku o cenama javnih preduzeća, čiji je osnivač opština, saglasnost daje, pored osnivača i republičko ministarstvo nadležno za cene. Kontrola cena javnih komunalnih preduzeća bila je logična u vreme ekonomske blokade koja je vršena prema našoj zemlji, ekonomskih sankcija, otežanih uslova poslovanja, nemogućnosti normalne nabavke potrebnih energenata. Sada, u promenjenim uslovima, za kontrolu cena nema logičnih razloga.
Kontrola bi možda bila i prihvatljiva kada bi Vlada, u interesu obezbeđenja jednakog pravnog i ekonomskog položaja svih građana, intervenisala iz budžeta sa određenim finansijskim sredstvima prema lokalnim samoupravama, to jest tim javnim preduzećima, da bi određene usluge bile približno jednake za sve građane Republike Srbije. Primera radi, pomenuću cene vode i grejanja, koje mogu biti i jesu različite po opštinama. Različiti su uslovi i proizvodnje vode, cena kubnog metra po glavi stanovnika i u odnosu na stepen ekonomske razvijenosti opština; zatim, cena grejanja zavisi od vrste energenata (da li je u pitanju grejanje na gas, mazut, ugalj), od troškova transporta energenata, zbog primene različitih koeficijenata u obračunu cena za pravna i fizička lica itd.
Dakle, ukoliko Vlada, to jest nadležno ministarstvo ove činjenice ne uzme u obzir, to će imati posledice na poslovanje i sudbinu tih javnih preduzeća. Nemoguće je očekivati da opština može izdvojiti sredstva radi dotiranja rada tih javnih preduzeća, a pogotovo sada kada su joj Zakonom o lokalnoj samoupravi prenete brojne nadležnosti, kao i u obrazovanju i zdravstvu, ali nisu joj obezbeđena adekvatna finansijska sredstva za obavljanje tih poslova.
2. Samostalnosti javnih preduzeća u opštinama nema i kada su u pitanju zarade zaposlenih. Očigledno je da se Vlada plaši eksplozije zarada zaposlenih u tim preduzećima i ne veruje mnogo u ekonomsku logiku poslovanja, jer je predlogom zakona predvidela, doduše, u situaciji kad nije donet godišnji program rada, da utvrđuje uslove i način obračuna ukupnog iznosa sredstava za zaradu. Vlada treba da se meša u rad preduzeća gde je osnivač, a opštinama kao osnivačima treba prepustiti da one uređuju rad lokalnih javnih preduzeća. Skupštine opština imaju svoj deo poslova i odgovornosti i mogu i ovo pitanje da urede bez mešanja Vlade Republike
Srbije.
3. Vlada ukida član zakona kojim je bilo zabranjeno javnim komunalnim preduzećima da se bave sponzorstvom sportskih klubova, različitih manifestacija itd. Ovim članom je bilo zabranjeno plaćanje rada predsednika i članova upravnih i nadzornih odbora bez saglasnosti Vlade Republike Srbije. Sad Vlada Srbije to ukida. To znači da Vlada Srbije legalizuje nešto protiv čega je izričito bio DOS u izbornoj kampanji i nešto što je proklamovao kao svoj princip.
Da podsetim, u izbornom programu DOS-a se ističe da će narodni poslanici i članovi Vlade imati pravo na članstvo samo u jednom upravnom, nadzornom odboru privrednih, sportskih, naučenih i drugih društvenih organizacija, ali bez prava na primanje ikakve nadoknade u bilo kom obliku za taj angažman. Zna se, i to je u javnosti poznato, da se DOS ovog svog principa ne pridržava, i to na svim nivoima organizovanja države, takoreći od mesne zajednice do Republike. Pojedini predsednici upravnih odbora imaju veće nadoknade za taj posao nego što su primanja narodnih poslanika. Ukidanjem ovog člana se u stvari samo legalizuje postojeće stanje. Između izbornih obećanja i novčane nadoknade DOS je izabrao novac, a obećanja građanima zaboravio, kao i u mnogim drugim slučajevima.

Da li se još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč? (Ne.)

Zaključujem načelni pretres.

Stavljam na glasanje Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa, u načelu.

Za 117, protiv 47, uzdržanih nema, nije glasalo 18, od 182 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila Predlog zakona o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa.

(POJEDINOSTI)

Otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Narodni poslanici Slobodan Pavlović i Žarko Obradović podneli su zajedno amandman kojim predlažu da se ispred člana 1. ubaci novi član 1a.

Vlada i Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Narodni poslanik Žarko Obradović povlači amandman i konstatujem da je povučen amandman na član 1.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Miroljub Veljković.

Vlada i Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Podnosilac amandmana nije prisutan.

Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, zamenik predsednika poslaničke grupe SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici,
članom 1. ovog zakona, brisanjem stava 4. iz člana 4. Zakona, predlagač zakona, Vlada Republike Srbije, upućuje nas na to da ovim specijalnim zakonom, Zakonom o javnim preduzećima, koji je nešto drugo u odnosu na Zakon o preduzećima, više ne želi da reguliše odnose u preduzeću za obavljanje komunalne delatnosti ili delatnosti od značaja za rad više jedinica lokalne samouprave.
Dakle, ne želi više Vlada Republike Srbije da jedno komunalno preduzeće, koje formiraju dve ili više jedinica lokalne samouprave, bude regulisano u ovom specijanom zakonu. Upućuje nas možda na neki drugi zakon, možda na Zakon o komunalnim delatnostima, ali ako već postoji zakon kojim se reguliše rad javnih preduzeća, onda u tom zakonu mora da bude predviđeno regulisanje rada svih javnih preduzeća, svih obilka organizovanja javnih preduzeća u zemlji.
Mi smo ostali pri tvrdnji da više opština, dve ili više, mogu da imaju interes da osnuju zajedničko javno preduzeće. Znate koliko su usitnjene opštine u Srbiji i znate da postoji tendencija daljeg usitnjavanja. Već imate pred sobom predlog jedne poslaničke grupe za konstituisanje nove opštine u Republici Srbiji.
Imate opština u kojima je broj birača 8.000, pa 12.000; jedna do druge. Samo u Šumadiji mogu da vam navedem primer - Batočina, Lapovo, Rača, naslanjaju se jedna na drugu i za pola sata automobilom stižete sa kraja na kraj tri opštine. Imaju, recimo, interesa da javno preduzeće "vodovod i kanalizacija" bude konstituisano tako da za sve tri opštine obavlja poslove.
Ne žele da imaju tri direktora, tri upravna odbora, tri nadzorna odbora, tri tehničke službe, marketinške, ovamo, onamo. Žele da to uproste, da građanima bude jeftinije i da preduzeće jednostavnije posluje, eventualno sa nekim isturenim odeljenjima, ali da jedna takva veća firma bude i bolje tehnički opremljena zato što će biti potrebno manje sredstava za ulaganje i neće morati da ima tri cisterne nego jednu koja će stizati svuda itd.
Do sada je u Zakonu prihvatana ta mogućnost i bila je potpuno regulisana. Nije bila dobro regulisana i tu se slažem. Naime, ako dve jedinice lokalne samouprave žele da osnuju javno preduzeće, pa ne mogu da se dogovore kako će izgledati osnivački akt, pa ne mogu da se dogovore ko će biti direktor, ne mogu da se dogovore o sastavu upravnog i nadzornog odbora, nemoj ni da osnivaju. Ko ne može da se dogovori nemoj ni da osniva preduzeće.
Do sada je u Zakonu postojala odredba da ako se do određenog roka ne dogovore intervenisaće Vlada Republike Srbije, koja će akte da donese u njihovo ime i to nije bilo dobro. To je uzurpiralo određena prava, izvorna prava lokalnih samouprava. Zašto obrisati celu mogućnost brisanjem jednog stava zakona?
(Dušica Anđelković: Izvini, šta ti je to na reveru?)
Objasniću vama pod oznakama K-1, K-2, K-3, K-4 i K-5 šta znači ovaj bedž, ali sada bih vas zamolio da me pustite da izlažem svoje mišljenje o Predlogu zakona. Dakle, zašto brisati tu mogućnost; ako nema tog preduzeća u Zakonu o javnim preduzećima, ostaje nejasno hoće li moći da bude osnovano, hoće li morati da se traži u odredbama nekog drugog zakona mogućnost da se osnuje ovakvo preduzeće.
Mogla je Vlada, uz malo napora, da odbaci amandman Srpske radikalne stranke, da napiše svoj kojim bi u stvari prihvatila cilj, ideju: da mogu dve opštine, tri, pet mogu da imaju zajedničko javno preduzeće i same će se odlučivati o tome kako će se upravljati tim preduzećem, ko će upravljati. Same će jedinice lokalnih samouprava o tome dogovoriti.
Znate da su se jedinice lokalnih samouprava, i kada su bile u opoziciji u odnosu na republičku vlast, vrlo lako dogovarale o tome kada je trebalo da neke zajedničke interese ostvaruju i što ne bi sada kada u većini slučajeva i u opštinama i u Republici jedna ista koalicija vrši vlast. Dakle, predlažem vam da ovaj amandman prihvatite, a bedž koji danas nose srpski radikali je podrška Veselinu Šljivančaninu da se ne predaje, da ne ide tamo da služi izdajnicima. Na njemu je da odluči, a mi mu kažemo - ne predaj se.

Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu?
Reč ima narodni poslanik Joca Arsić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS za ovu tačku dnevnog reda.

Poštovne koleginice i kolege poslanici, naše zalaganje je bilo da se potpuno zadrži ova odredba koja je bila u starom zakonu. Međutim, ona nije prihvaćena, nije ni amandmanski regulisana kako treba, te stoga mislim da postoje opravdani razlozi da se prihvati ovaj amandman, koji je dala Srpska radikalna stranka, koji delimično zadržava rešenje iz prethodnog zakona, ne u potpunosti, ali delimično; znači, zadržava pravo da više lokalnih zajednica mogu da osnuju zajedničko javno preduzeće. Mislim da je taj amandman opravdan iz razloga što takva preduzeća žive i postoje u praksi na teritoriji ove naše države.
Kako ćemo sada, kada ovu zakonsku odredbu donesemo, pa takva preduzeća neće moći dalje da se osnivaju, a videli smo da postoji potreba za takvim zajedničkim javnim preduzećima, dalje regulisati status ovih zajedničkih preduzeća? Da li svaka opština kod tih zajedničkih preduzeća mora da formira posebna javna preduzeća, a znamo da se objekti koji su izgrađeni za potrebe više lokalnih zajednica, normalno zajednički koriste i sigurno da je najsvrsishodnije upravljanje tim zajedničkim objektima iz jednog centra.
Nemoguće je podeliti međuopštinski vodovod, koji je u izgradnji za opštinu Velika Plana i Smederevska Palanka, na dva dela. Mora da postoji zajednički organ, zajedničko preduzeće, jer se radi o jedinstvenom objektu koji služi za potrebe dve opštine, odnosno dva grada.
Takav je slučaj kod zajedničkog objekta za Milanovac, Arilje, Ivanjicu, znači takvi objekti žive, postoje, egzistiraju i oni imaju zajedničke upravne odbore, zajedničko javno preduzeće, zajednički način odlučivanja. Sigurno je, i naše zalaganje je bilo, da se i u elementima nesaglasja između ovih opština traži arbitraža, ali je manje zlo ako se to ne prihvati, od ovoga da se ne prihvati potpuna mogućnost za ovakvim zajedničkim preduzećem.
Prema tome, predlažem Skupštini da ovaj amandman gospodina Veljkovića odnosno amandman Srpske radikalne stranke podrži, i pozivam poslanike da se o njemu pozitivno izjasne. Hvala.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Stavljam na glasanje amandman.
Za 44, protiv 108, uzdržanih nema, nije glasalo 28, od ukupno 180 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Vučurović.
Vlada i Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li podnosilac amandmana želi reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Božidar Vučurović.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman na ovaj član je u stvari logičan nastavak amandmana na član 1. ovog zakona, koji je podneo gospodin Miroljub Veljković, a koji ova skupština nije usvojila. Kako ga nije usvojila, izgledalo bi da nema ni razloga da se ovaj amandman dalje obrazlaže, ali hoću još jednom da vas upozorim da vašim odlukama ne uzurpirate osnovna prava jedinica lokalne samouprave da osnivaju zajednička komunalna preduzeća zbog ekonomičnosti, efikasnosti, uštede, zbog toga što su budžeti jedinica  lokalne samouprave ionako toliko siromašni da pokrivaju jedino plate zaposlenih, i da svaka ušteda u tom smislu predstvalja poboljšanje komunalne infrastrukture, a na kraju i bolji život građana i lokalnih zajednica.
No, očigledno je, vi ste odlučili da takvih zajedničkih preduzeća više ne bude, pa ako ste tako odlučili, meni preostaje samo da za petak u 15 sati pozovem građane Srbije na veliki miting Srpske radikalne stranke u Leskovac; znači u petak, 17. maja. Hvala.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Stavljam na glasanje amandman.
Za 39, protiv 102, uzdržanih nema, nije glasalo 38, od ukupno 179 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Vlada i Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li podnosilac amandmana želi reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, u cilju decentralizacije vlasti potrebno je ovoj državi Srbiji da lokalna samouprava i javna preduzeća budu samostalni,  da osnivači rukuju tim preduzećima i upravljaju, jer ako oni ulažu i ubiraju sredstva za finansiranje tih delatnosti, sredstava ni u kom slučaju ne treba dozvoliti drugome, sa strane, da se meša u njihovu nadležnost.
To je, dakle, predviđeno i članom 113. Ustava Republike Srbije. Uzmite ono što je govorio narodni poslanik Tomislav Nikolić; govorio je o osnivanju javnih preduzeća za više lokalnih zajednica; treba dozvoliti i ostaviti slobodu organizovanja javnih preduzeća. Ni u kom slučaju ne treba centralizovati one institucije u našoj državi, koje su samostalne na određenim regijama i područjima, za koje građani odvajaju određena sredstva; lokalna samouprava ili druge institucije koje imaju pravo za osnivanje tih preduzeća treba da odlučuju i da tim resursima i svojom imovinom neposredno, bez ikakvih posrednika dakle, upravljaju.
Normalno da država može ostvariti kontrolu nad radom tih javnih preduzeća, u skladu sa Ustavom Republike Srbije i sa ostalim zakonima, pre svega o Vladi i ministarstvima, dakle po resorima koji su nadležni da vrše neposrednu kontrolu radi sprovođenja zakona. Sve ostalo treba decentralizovati u pogledu upravljanja javnim preduzećima.
Zbog toga Srpska radikalna stranka ostaje pri svom amandmanu na član 4. i predlažemo da ga Narodna skupština Republike Srbije usvoji. Hvala lepo.
Takođe bih obavestio građane Srbije da prekosutra, u petak, Srpska radikalna stranka održava veliki narodni miting, i mogu da vam kažem, (Glasovi: Gde?) u Leskovcu, iz petka u petak, od nedelje do nedelje, hiljade i hiljade građana dolaze na te mitinge.