Poštovani poslanici, rasprava o Poslovniku je uvek politička rasprava, njegove izmene su uvek inicirane određenim političkim namerama. Tako je i sa ovim poslovnikom. Međutim, treba reći šta je zapravo Poslovnik Narodne skupštine? To je unutrašnji akt kojim se uređuje organizacija i način rada ovog doma. Postavljamo sebi pitanje: zašto se onda Vlada meša u to?
Neki od poslanika, a i predsednik i predstavnik poslaničke grupe DOS-a, rekoše da to nije istina, da su ove izmene i dopune Poslovnika zapravo plod rada poslaničke grupe DOS-a, pa je tako i ona predlagač. On jeste formalno predlagač ovog poslovnika; međutim, suštinski predlagač je Vlada Republike Srbije, namerna da promeni Poslovnik i stavi na granice beznačajnosti parlament; ona se nije ni trudila ni da formalno to sakrije. Ovde je dokument Vlade Republike Srbije (pokazuje papir) gde Vlada utvrđuje sledeći dnevni red, pa kaže: "Predlog odluke o izmeni i dopuni Poslovnika Narodne skupštine", pa onda ide dva, tri, četiri i sve ostale tačke dnevnog reda.
Prosto je neverovatno da Vlada utvrdi dnevni red, da egzekutiva utvrdi dnevni red zakonodavnog tela. Ovaj dokument potpisuje potpredsednik Žarko Korać, a zloupotrebljeni poslanik ili instrument Vlade Republike Srbije ovde je bio gospodin Čedomir Jovanović. On je formalni predlagač. Međutim, pravi predlagač i pravi subjekt koji je hteo da promeni način rada je Vlada ove zemlje.
Ovaj poslovnik je samo jedna od mera koje će preduzeti DOS da bi obezbedio svoju većinu, da bi DSS stavio na marginu i uzeo joj 10 mandata potrebnih DOS-u da dalje nastavi putem kojim je krenuo. Moram da se osvrnem na Ustav Republike Srbije i da kažem da on vrvi od ovlašćenja koja su data Vladi, čime zapravo Vlada može da se stavi iznad parlamenta i da bude kontrolor rada Skupštine.
Jedno od rigidnih rešenja, a mislim da bi DOS posegnuo za takvim rešenjem, ali bi onda ugasio svoju Vladu, to je ono rešenje koje je Milošević preduzeo, koje je bivša socijalistička vlada 1992-1993. predložila Slobodanu Miloševiću - i on je raspustio Skupštinu. Ova vlada na takav radikalan potez neće se osmeliti, ali će sigurno upotrebljavati ovakvu stvar kao što je predlog za vanrednu sednicu Skupštine, za koju je ona predložila, kao što sam rekao, dnevni red.
Sadržina izmene Poslovnika je takva da se njom isključivo štite interesi Vlade potpomognuti, ako se ovo dobro analizira, poslanicima koji će biti ucenjeni. Čini mi se da je bolje da je Vlada iskoristila član 79. stav 3, pa da je na dnevni red stavila ono što je njena ustavna, zakonska i obaveza po Poslovniku, a to je da nas najmanje jedanput godišnje obavesti šta ona radi. To je zapravo suštinski rad jedne vladajuće koalicije koji treba ovde da se iznese i da premijer dođe sa svim onim izveštajima šta je uradio za godinu i po dana. A ne da se nerad i zapravo loš put kojim ide država Srbija svaljuje na poslanike.
Šta je suština? Suština je da Vlada ima vlast ali nema moć; ima poziciju, ali moć joj se polako krnji. Postavilo se pitanje: kako do moći? Kako obezbediti da Vlada bude snažna, da bude legitimna? Tu postoji nekoliko instrumenata za kojima se do sada poseglo: jedan je subverzivno delovanje Vlade, ona posrednim ukidanjem političkih organizacija, kroz verifikovanje statusa pojedinim grupama u okviru iste političke organizacije, zloupotrebljavajući Ministarstvo pravde, registruje ili održava da egzistiraju politički delovi DOS-a koji njoj odgovaraju.
Drugi način je prikriven: kroz određene ucene, pretnje i lične pritiske. Da se podsetimo: oduzimanje mandata gospodinu Branislavu Ivkoviću, bivšem potpredsedniku SPS-a; kada se DSS usprotivila da se uzme imunitet na osnovu samo jednog obrazloženja, ostali predstavnici DOS-a su insistirali da se Branislavu Ivkoviću odmah uzme mandat. Međutim, čudno je što juče i na prošlom sastanku Administrativnog odbora DOS i njegovi predstavnici štite Branislava Ivkovića (žagor).
(Predsednik: Gospodine Jočiću, molim vas da se vratite na temu dnevnog reda.)
Treći način na koji Vlada Republike Srbije deluje kroz parlament je ovaj koji će uslediti za dva-tri dana, a to je oduzimanje mandata koji zapravo nisu ni DOS-ovi. DOS nije politička organizacija, nikada nije registrovan kao koalicija, jednostavno je skup 19 političkih stranaka....
(Predsednik: Gospodine Jočiću, molim vas da se vratite na temu dnevnog reda, a to su izmene i dopune Poslovnika.)
Na kraju, idemo i na onaj četvrti način, a to je restriktivni Poslovnik. Ovde ima dosta profesora i ljudi koji se bave pravom. Da li je normalno da se poslanik spreči da 90 skupštinskih radnih dana ne dolazi i ne govori, da mu se onemogući da 90 dana glasa i da samim tim prenosi ono što je legitimitet, a to je volja birača koji su ga izabrali.
Sledeće, kod amandmana; kao jedan od instrumenata kojima se menja zakon i njemu je imanentno neposredno obrazloženje pre nego što će biti usvojen. Jednostavno, danas je do apsurda doveden koncept glasanja, tako da rasprava o amandmanima uopšte nije ni potrebna.
Na kraju, dve vrste poslanika; uvođenjem radnog odnosa samo što se nije uveo i inspektor rada, da kontroliše poslanike koji su na stalnom radu i koji nisu na stalnom radu. Suština poslanika nije to, niti smo mi zasnovali radni odnos sa Skupštinom Srbije, niti sa predsednikom Skupštine Srbije, nego jednostavno nama je ovo, pa i pravo na naknadu proisteklo iz onoga što se zove birači. Niko ga, na kraju krajeva, ne može oduzeti. Ono može biti oduzeto ne kroz status narodnog poslanika na radu, nego kroz izbore. To je trebalo da ima u vidu predlagač ovog zakona.
Na kraju, da završim i da citiram jednog predstavnika DOS-a koji je ovde juče strastveno govorio, da je istina da odavde više ne idu u javnost informacije da su granice virtuelne Srbije Karlobag - Ogulin - Virovitica. Tačno je da se više ne preti u ovom parlamentu zarđalim kašikama i viljuškama. Istina je da se više ne ide u izjašnjavanja koja na najgori mogući način vređaju druge vere i nacije, ali, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, kroz ovo mesto provejavaju iste namere koje su krasile i Miloševićevu vladu, a to je da neobuzdano vlada.