Poštovano predsedništvo, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nisam se javio na početku rasprave, jer nisam video potrebu za tako nečim, ali nakon što smo sa ove govornice čuli da je ovaj poslovnik nedemokratski zbog toga što opredeljuje jednu trećinu poslanika kao kvorum za rad Skupštine, nakon što smo čuli da predsednik Skupštine dobija diskreciona prava, da smo mi jedna parlamentarna skupština, da je predsednik Skupštine prvi među jednakima, da je Poslovnik ni manje ni više nego protivustavan, da je Vlada predlagač Poslovnika, da je skupštinska većina odgovorna za rad parlamenta, da DOS ne želi ustavni sud, osetio sam potrebu da razjasnimo, pre svega, neke formalno-pravne nejasnoće.
Rečeno je da je Poslovnik nedemokratski zbog toga što opredeljuje da u Skupštini mora da postoji bar trećina prisutnih poslanika da bi rad bio validan. Podsećam vas da je u članu 61. francuskog poslovnika samo za odlučivanje potrebno obezbediti većinu, a da je prema članu 43. istog poslovnika za odlučivanje u odborima dovoljna samo jedna trećina poslanika.
U poslovniku engleskog parlamenta, donjeg doma, prema članu 41. potrebno je 40 poslanika kao kvorum za rad, a podsećam vas da je taj parlament bar dvostruko veći po broju poslanika nego što je to srpski parlament. Ista je situacija u mađarskom, američkom, izraelskom, norveškom, danskom, finskom parlamentu; ukoliko neko ima nedoumica oko toga, može da se uveri, daću mu vrlo rado na uvid primerke ovih poslovnika. Navedite mi bar jedan poslovnik u kome se definiše da je potrebna apsolutna većina poslanika za rad u skupštini.
Dalje, rečeno je da je ovaj poslovnik protivustavan na osnovu člana 80, a napominjem da je, iako je u članu 80. predviđeno da se odluke donose većinom poslanika, izmenama i dopunama Poslovnika definisano da se svi pravni akti donose u danima za glasanje, a da o disciplinskim merama odlučuje predsednik Skupštine, a o povredama Poslovnika Administrativni odbor i da nema više formalnog ni materijalnog prava republička skupština da odlučuje o ova dva pitanja.
Dalje se govorilo o tome da je Vlada predlagač poslovnika. Formalno-pravno Poslovnik je interni organizacioni akt, dakle, definiše rad i organizaciju parlamenta; u tom smislu Vlada niti ima prava niti se na bilo koji način mešala u izradu i izgled Poslovnika.
Rečeno je da skupštinska većina odgovara za rad Parlamenta, što je apsolutna besmislica. Po zakonu prava i dužnosti poslanika su u potpunosti ista; nema razlike između prava i dužnosti poslanika pozicije i poslanika opozicije; plate koje primaju poslanici su u potpunosti jednake, nezavisno od toga da li su oni poslanici pozicije ili opozicije.
Odgovornost koju ima skupštinska većina prema vladi, prema izvršnoj vlasti koju je ona konstituisala pre svega je unutarpartijska, dakle interna politička odgovornost unutar onih političkih stranaka koje su predložile poslanike, odnosno na čijim listama su poslanici izabrani. To ne može ni na koji način da opravda neodgovornost i bahatost poslanika koji uzimaju sredstva iz poreza, sredstva iz džepova poreskih obveznika i iz budžeta, a ne izvršavaju svoje poslaničke obaveze.
Rečeno je da je predsednik Skupštine prvi među jednakima - to je u potpunosti netačno. Pretpostavljam da kolege prave analogiju sa Svetim arhijerejskim saborom, gde se kaže da je patrijarh prvi među jednakima, ali ni to nije u formalno-pravnom smislu tačno. Predsednik Skupštine Republike Srbije prema Ustavu Republike Srbije je čovek, odnosno osoba koja raspisuje parlamentarne izbore, koja raspisuje izbore za predsednika Republike, to je čovek koji vrši dužnost predsednika Republike ukoliko predsedniku Republike prestane mandat pre isteka zakonskog roka.
Kada pravite takvu atmosferu i kada tvrdite tako nešto, onda je potpuno prirodno da u ovom parlamentu imamo fizički atak na predsednika Skupštine kada se omalovažavaju osnovne institucije ovog društva. Dešava se nešto što je u evropskoj parlamentarnoj praksi nezabeleženo, ili bar nezabeleženo posle Drugog svetskog rata. Postojali su sukobi poslanika u parlamentima, ali - napad na predsednika skupštine apsolutno ne. Ono što smo imali prethodnih dana u ovom parlamentu rezultira u evropskim i civilizovanim demokratskim zemljama mnogo ozbiljnijim posledicama nego što je - povreda Poslovnika.
Fizičko sprečavanje rada najvišeg zakonodavnog tela nije ništa drugo nego narušavanje pravnog poretka jedne zemlje, mimo Poslovnika i mimo bilo kakvog drugog osnova, gde se fizički sprečava rad ovog parlamenta; to nije ništa drugo nego narušavanje temelja pravne države i u tom smislu demokratske zemlje reaguju zabranama takvih političkih stranaka. (Žagor.)
Rečeno je da Demokratska opozicija Srbije ne želi Ustavni sud, a vrlo dobro znamo, ili bar zna onaj ko je proučio Zakon o izboru sudija Ustavnog suda, da predsednik Republike Skupštini predlaže sudije Ustavnog suda. Pa, ako taj predsednik Republike ne sluša one i otkazuje poslušnost onima koji su falsifikovali izbore na Kosovu i Metohiji da bi on postao predsednik Republike, kako očekujete da bude kooperativan sa DOS-om. (Žagor.)
U tom smislu, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, onima koji tvrde da nigde ne postoje poslovnici kao što je srpski Poslovnik, koji se predviđa izmenama i dopunama Poslovnika, vrlo rado ćemo dati na uvid ove poslovnike i vrlo rado ćemo vam ih prevesti. Hvala lepo.
