Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici,  neću komentarisati rešenja ovog poslovnika. Osećala sam se odgovornom, na neki način, da u ime ljudi koji sede ovde i u ime celog DOS-a kažem nekoliko stvari koje su ovde, čini mi se, ključne.
Dakle, ne poriču mnogi da su ova rešenja preuzeta iz engleskog poslovnika, ali nam kažu: Englezi su do njega stizali 200 godina - pa, valjda, mi ne treba da idemo brže; možda očekuju i da se vratimo i neku lekciju još ponovo naučimo. Ne spore oni da su ta rešenja viđena u svetu, ali spore naše namere. Dakle, Englezi su, verovatno, hteli da parlament učine efikasnijim, reprezentativnim, dostojnim svakog Engleza koji u taj parlament gleda, i oni su na to imali pravo.
Naše namere, izgleda, nisu to, nego su naše namere mnogo kvarnije, te tako naša namera je da hoćemo da ukinemo demokratiju. To nam govore oni koji nisu opozicija, oni su prethodna vlast koja je svoje političke neistomišljenike hapsila, proganjala, svoje građane nazivala fašistima, novinare ubijala. Oni nama kažu da pokušavamo da ugušimo demokratiju. Kažu da je naša namera da od javnosti Srbije sakrijemo istinu. To kažu oni čija istina glasi - preko milion i dvesta hiljada izbeglica, potpuno porušena ekonomija (žagor, glasovi - tema)...
Govorim o namerama za pravljenje Poslovnika i vrlo se držim teme. Govore da su naše namere da prikrijemo istinu. Pozivam ih da ovde govore istinu svaki put i da kažu da je Kosovo i Metohija pod međunarodnom okupacijom zahvaljujući njihovoj politici; da je jug Srbije bio deo teritorije izuzet iz teritorije Republike Srbije. Neka govore tu istinu. Niko im ne brani. Ono što oni nazivaju istinom jeste prazan patriotizam. Spadam u redovnije koji sede ovde, i kakva god da je tema oni imaju potrebu da pričaju i dokazuju svoj patriotizam. Kakva god da je tema oni govore o demokratiji.
Treća namera koja nam se osporava jeste namera, da u ovaj parlament uvedemo red, da ovaj parlament postane nešto čega se građani Srbije neće stideti. Kažu - nije ovo škola i ne može nas niko da tretira kao đake. Tačno. Ali, za građane Srbije mi jesmo škola kako Srbija treba da izgleda - ako izgleda ovako kako je izgledala ovih meseci onda se građani Srbije stide ovog parlamenta. I, neko kaže - i u kafani se psuje pa kafani ne pada rejting. Ali, kada parlament počne da liči na kafanu onda mora da mu pada rejting. Ne može parlament da liči na kafanu ako mi hoćemo da građani Srbije poštuju one koji su ih izabrali, da time poštuju i sebe same.
Kažu da poslanike ne smemo da disciplinujemo i da poslanici izgledaju otprilike kao beli medvedi, zaštićeni, oni nemaju nikakve obaveze, imaju samo prava u koja niko ne sme da takne. Pitajmo građane da li oni misle da smo mi to! Ne mislim da sam ovde došla zato da niko ne bi smeo da postavi pitanje moje odgovornosti, moje discipline i moje pristojnosti. Sve to imaju pravo da postavljaju građani, odnosno ako smo mi ovde odgovorni imamo pravo da postavljamo to i sami.
Zato mislim da ovaj poslovnik, verovatno kao nijedan poslovnik, ne može da reši problem onoga što su neki doneli od kuće. Nijedan poslovnik ne može da reši nečiju nameru da nešto razara. Teško je tu izboriti se, ali verujem da ćemo, možda, ovim poslovnikom ipak uspeti da sve to smanjimo na minimum i da uradimo ono što opet neki osporavaju i kažu: nije ovo preduzeće koje treba da ima učinak, što znači da bismo mogli da provedemo četiri godine u beskrajnoj priči o svemu i svačemu a da ne uradimo ništa.
DOS je dobio većinu zato što građani očekuju da promeni sistem. Sistem se može promeniti samo kroz zakone. (Glasovi:A Ustav?) Ustav ćemo menjati onog trenutka kada budemo znali da li je Srbija deo nekakve zajednice država ili je Srbija samostalna država; onda ćemo moći da definišemo Ustav Srbije, a vi to bolje znate jer ste u to više uključeni.
Dakle, ovaj parlament mora da radi i da mu se meriti učinak, zato što moramo brže da se krećemo nego druge zemlje u tranziciji. One su to uradile pre 10 godina, tada su krenule na taj put, a mi kasnimo više od 12 godina, jer smo se za ovih 12 godina vratili još unazad. Mi moramo da budemo efikasni; nažalost, meru efikasnosti meriće građani, to je tačno, ali meru efikasnosti moramo i mi sami da merimo; da kažemo ako nismo efikasni, da to otklanjamo. Hvala lepo.

Da li se još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč?
Izvolite, narodni poslanik Zoran Anđelković, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS.

Prvo, dame i gospodo narodni poslanici, poslovnik je unutrašnji akt narodnih poslanika kojim se rešavaju međusobni odnosi poslanika, poslaničkih grupa i način donošenja zakona. Ako se oko tog pitanja slažemo, onda je valjda logično,  moralno i pošteno da se poslovnik radi tako što u njemu učestvuju proporcionalno svi predstavnici poslaničkih grupa. Poslovnik nije vlasništvo poslaničke većine u parlamentu, nego svih poslanika;  on treba da bude najbolje merilo i način da se u demokratskoj atmosferi  stvaraju i usvajaju, sjajno, da li smo tako radili, reći ću i to ... zakoni koji su u interesu građana.
Da li smo tako radili? Dobro pitanje: 1993. godine, tačnije rečeno početkom 1994. formirana je komisija da izradi poslovnik a u toj komisiji, čiji poslovnik je važio do 2001. godine, znači sedam godina, radili su i predstavnici Demokratske stranke, gospoda Dušan Bajec i Zoran Vacić, gospodin, Pal Šandor, zatim, tu su bili i narodni poslanici iz Nove demokratije Žarko Jokanović i, naravno, predstavnici SPS-a.
Znači, tako smo upravo radili; zato što su radili predstavnici različitih političkih parlamentarnih partija, koje su bile ovde u ovom parlamentu, zato je taj poslovnik važio sedam godina i zato je on bio u interesu poslanika, a i kao takav je bio u interesu donošenja odgovarajućih zakona.
Prema tome, ako mi hoćemo, - (nisam se javio za repliku), da napravimo poslovnik koji treba da doprinese da se brzo dolazi do zakona, ali ne prebrzo, ne olako obećanom brzinom, već da se dolazi do zakona koji su u interesu i Vlade, rekao bih, (a kada kažem i Vlade, onda da se razgovara o zakonima koje Vlada predlaže, ali u interesu građana), onda taj poslovnik mora biti splet različitih mišljenja i stavova različitih poslaničkih grupa, a ne samo poslaničke grupe koja ima većinu. Kada poslanička grupa koja ima većinu u ovom parlamentu predlaže, onda mi dolazimo do najdemokratskijeg poslovnika - doduše, mislio sam da je onaj prethodni Poslovnik najgori jer ga nema ni u Madagaskaru, ali sada dolazimo do poslovnika koji svojim odredbama samo stimuliše način kako da poslanička većina, koja nema većinu ili tačnije rečeno Vladina većina, može da obezbedi funkcionisanje parlamenta i usvajanje zakona.
Gde se to tačno vidi? Kažu, da bi se izbegla blokada Vlade ili blokada parlamenta, kako hoćete. Ako je tačno da se Parlament bruka preko poslanika, kada takav utisak steknu građani, zna se koja je mera - 1993. godine, samo posle godinu dana rada parlamenta, posle rasprave u ovom parlamentu i 1993. godine, ocene Vlade Srbije da je reč o parlamentu koji ne uliva poverenje građanima, predloženo je predsedniku Republike Srbije da raspusti Parlament; mi smo imali republičke izbore samo posle godinu dana rada Parlamenta.
Ako vi mislite da ovaj parlament nije slika građana Srbije, molim vas, vi imate poslaničku većinu, neka Vlada predloži predsedniku Republike Srbije da se raspišu izbori; to je korektno, to je pošteno, a naravno i odnos novih parlamentarnih snaga će odrediti kako će funkcionisati taj novi parlament. Ali, gde vode restrikcije; najgore restrikcije faktički dovode ovaj parlament do teške situacije, kada se priča o blokadi?
Ovde se jedan poslanik u jučerašnjoj raspravi pozvao na član 217, koji kaže da je poslanik dužan da učestvuje u radu Skupštine. Isti taj poslanik je, zajedno sa gospodinom Đinđićem, 1995. i 1996. godine apsolutno apstinirao u radu parlamenta; bio u hodnicima i u salama, u kancelarijama poslaničke grupe; redovno primao dnevnice; redovno su svi poslanici tada primali dnevnice i plate, niko to nije dovodio u pitanje, iz prostog razloga što je pravo poslanika da učestvuje ili ne učestvuje u radu parlamenta u zavisnosti od toga kako misli: da li mu to donosi političke poene ili političku štetu kod građana Srbije.
Uostalom, svi ovde učestvuju kako bi im to donelo političke koristi, a vodeći računa kakav će zakon da se usvoji.
Prema tome, i taj argument apsolutno otpada, jer isti oni koji sada govore nešto drugo, radili su potpuno suprotno samo pre par godina.
Ovde je u više navrata bilo reči o trajanju diskusije i kvorumu. Znate, ne možete da pravite dve restrikcije: kod kvoruma i vremena diskusije. Pozivamo se na evropske parlamente, a u Engleskom, kako je malopre ovde bilo reči, tačno je, kvoruma nije 51%, ali je rasprava o jednom amandmanu, sećate se Zakona o zdravstvenom osiguranju, trajala tri meseca u tom Engleskom parlamentu; ograničenje kod diskusije je samo u tome da ne sme biti pauze u govoru duge jedan ili više minuta, može se govoriti bez prestanka, jedan poslanik može da govori preko celog dana. Prema tome, ne možete sa jedne strane ograničiti poslaničkoj grupi da ima 30 ili 40 minuta da govori, a sa druge strane joj ograničiti prisustvo u Skupštini kada je reč o broju poslanika koji ovde govore.
Zašto se raspravlja u načelu? Evo, u načelu o jednom zakonu se raspravlja da ubedimo, mi valjda još iz opozicije, poslaničku većinu da neki zakon treba ili ne treba da prihvati. Ako mi sada imamo u parlamentu 30% prisutnih u sali koje treba da ubeđujemo, a onda kada je dan za glasanje, predsednik parlamenta pozove i ostalih 25% da bi bilo 50 i nešto posto u Parlamentu, kako će tih 20 i nešto posto da naše argumente, koje smo mi iznosili u vremenu rasprave u načelu, uvaže ili ne uvaže. To znači da njih ne interesuje šta mi raspravljamo ovde, o čemu govorimo i na koji način iznosimo argumente; kao i to da neki zakon ne treba usvojiti ili ne takav kako je predložen, nego u drugačijem obliku.
To znači da te poslanike uopšte ne interesuje da li mi iznosimo argumente za ili protiv tog zakona, nego jednostavno dođu i pritisnu taster onako kako je poslanička većina ili kako je Vlada predložila, u zavisnosti ko je predložio taj zakon.
Iz tih razloga je nedopustivo da sa jedne strane ograničavate vreme diskusije poslaničkoj grupi, a sa druge strane smanjujete broj prisutnih poslanika. Ako već smanjujete broj prisutnih u Skupštini na 30%, mislim da je bilo pametnije da predložite 5% i da bi najbolje bilo da se onda napiše u Poslovniku da u raspravi u načelu učestvuje predsednik Skupštine i šefovi poslaničkih klubova - da oni donesu broj poslaničkih mandata kojima raspolažu, a kada predsednik Skupštine stavi na glasanje, oni podignu svoje, ovi imaju 30, a ovi 20 glasova i da se onda iz tih razloga jednostavno taj zakon usvoji ili ne. Ako može 30, zašto ne može 20, zašto ne može pet? Sve ispod 50%, faktički, otvara raspravu o tome šta je argument da bude baš 30%, zašto nije 25 ili 20%.
Prema tome, mislim da je bilo logično i pošteno da odustanete i sada od tog predloga, jer jednostavno uvodite nešto što će dovesti u pitanje ne samo raspravu o nekim zakonima, već će dovesti u pitanje legitimitet svakog zakona koji se usvoji, jer u njemu faktički na adekvatan način ne učestvuju poslanici, ne iznose svoje argumente, a kada iznose, onda oni koji glasaju o tome nisu bili prisutni i nisu bili u obavezi da prisustvuju tom činu glasanja, odnosno o raspravi.
Naravno, kada je reč o tumačenju Poslovnika, ako je ono sada u nadležnosti Administrativnog odbora, to znači ako mi uložimo prigovor da je Poslovnik prekršen, predsednik Skupštine kaže - dobro, o tome će Administrativni odbor da raspravlja.
Administrativni odbor se zakaže 1. septembra i sada nije važno što kvoruma nije bilo kada je bilo glasanje o prošlom zakonu, što je listing to pokazao, nego će Administrativni odbor 1. septembra da se zakaže i on tada može da kaže da je bio prekršen Poslovnik i ništa, jer je prošlo tri meseca posle toga. Logično je da se o kršenju Poslovnika, koje može da nanese štetu i dovede u pitanje usvajanje zakona, odlučuje tog trenutka i da odlučuju oni koji su taj poslovnik usvojili, a to su poslanici u parlamentu.
Na kraju, što se tiče prava predsednika Skupštine: ovde je bilo mnogo argumenata oko toga da predsednik Skupštine nije vlast u parlamentu, nije nikakav vlasnik preduzeća da može da otpušta i prima radnike, da može da odlučuje ko će šta biti, ali ovde je reč o jednom drugom, diskrecionom pravu, pošto je ovde bio jedan drugi termin koji nije tačan. Diskreciono pravo predsednika Skupštine da malopre sluša raspravu koja uopšte nema veze sa Poslovnikom i da prećuti, jer je reč o poslaniku poslaničke većine, a da kada bilo ko iz opozicije kaže bilo šta van teme bude izbačen na 90 dana.
Kada je reč o izbacivanju na 90 dana, ovde nije reč samo o tome da li neko ko pravi nered u parlamentu treba da bude sankcionisan. Naravno, ovde je reč ponovo o diskrecionom pravu predsednika parlamenta da promeni odnos u parlamentu prilikom glasanja, pa kada bude tesna većina da se zbog jednog glasa odlučuje u parlamentu (kao što je bilo kod izbora novog predsednika Skupštine), predsednik Skupštine može da donese odluku da izbaci tog poslanika napolje i da obezbedi da poslanička većina ima mogućnost da usvoji tu odluku ili taj zakon. Iz tih razloga mislimo da to nije dobro i da treba povući ovaj predlog Poslovnika i ne usvajati ga.

Pravo na repliku, narodni poslanik Pal Šandor.

Poštovane kolege, moram da se javim za repliku pošto je gospodin Anđelković nacrtao toliko idiličnu sliku o periodu njihove vladavine da moram da kažem samo tri napomene oko svega što je on govorio, da slika ipak ne bi bila toliko idilična.
Prvo, istina je da smo radili u toj grupi i to dosta studiozno i vrlo ozbiljno, ali je istina takođe da su onda socijalisti na naše predloge, koje je grupa donosila konsenzusom, stavljali amandmane. Na toj grupi je bilo prihvaćeno da ima interpelacije, a onda je Radmilo Kalčević (ili tako neki lik) podneo amandman da se to briše, pa Skupština izglasa i onda, recimo, interpelacije nemate u Poslovniku, a bili smo se dogovorili da je ima. Znači, ta paralelna igra. Predlagao sam tamo i dogovorili smo se da postoji odbor šefova poslaničkih grupa, kao jedan od odbora u Skupštini, da bi se tenzije, nesporazumi smanjili i da bi bilo dogovaranja, da bismo mogli da predvidimo kakav da bude tok sednice da bi to bilo konstruktivno itd. Mi se to dogovorimo i toga nema.
Najgadnija stvar koju smo predlagali, da postoji skupštinska straža koja je nezavisna od MUP-a, to je zbog toga što su socijalisti gadno premlatili radikale u ovoj skupštinskoj sali kada su suspendovali parlament, zatvorili vrata i jedan od šefova policije je stajao tamo pored vrata, ja hoću da uđem u salu i on mi kaže - napolje, što će reći da je ministar policije mogao da suspenduje parlament kada mu padne na pamet, jer skupštinska straža, odnosno milicija nije bila pod neposrednom komandom predsednika.
Prema tome, radikali bi mogli ponešto da kažu, a i gospodin Nikolić, koga sada nema, rekao je zašto neće sa kravatom da dolazi u Skupštinu i koliko je to opasno. Prema tome, situacija nije bila baš tako idilična kao što kaže gospodin Anđelković. Bilo je dogovaranja, ali, molim vas, socijalisti su uvek stavljali do znanja ko ima većinu u ovoj skupštini i tako se ponašali, a to je priroda svake vlasti.
Prema tome, ovo što smo sada predložili jeste zbog toga što se u Skupštini povećavaju ekscesi, a ne opstrukcija koje je bilo i koju smo sprovodili - sećate se da smo bili u situaciji da opstruiramo, dođemo do govornice, neko je ćutao svoja dva minuta i onda na pristojan način izašao. Inače, zasipanje amandmanima skupštinske procedure ništa nije neobično i mislim da je dozvoljeno u parlamentu, ali izazivanje ekscesa, a izmene se kreću u tom pravcu, znači ono o čemu sam govorio juče, ta destrukcija ipak u parlamentu nije dozvoljena.

Da li se još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč?
Reč ima narodni poslanik Dragan Marković, predsednik poslaničke grupe SSJ.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, postavlja se pitanje šta je predlagač hteo da uradi sa predloženim novim poslovnikom. Da li je hteo da smanji cenu koštanja jednog radnog dana skupštinskog zasedanja? Ne, ostaje ista cena, ostaju iste dnevnice: 30.000 maraka su dnevnice plus 15.000 maraka ostali troškovi, koji su neophodni za rad jednog radnog dana.
I dalje će se dešavati da poslanici dođu u Skupštinu i obaveza je mnogo je manja sada nego pre, jer članom 5. je predviđeno da trećina poslanika prisustvuje u sali, a to znači da se oslobađaju odgovornosti oni poslanici koji ne dolaze i oni koji nisu ni do sada dolazili. Znači, stvaramo im mogućnost da mogu i dalje da podižu dnevnice i da pojedine dnevnice budu čak do 70.000 dinara sa platom. Mislim na dnevnice, na putne troškove, na one poslanike koji dolaze iz unutrašnjosti. Dešava se da koriste državne automobile, a da odu na blagajnu i tamo pišu kao da su došli privatnim autom i podrazumeva se da to ide u njihov džep.
Postavlja se pitanje da li smo mi postali parlament, kao što je neko od poslanika pominjao, u Engleskoj, Francuskoj itd. Kako ide i kako
vreme prolazi očekujem da će veoma brzo u ovoj sali poslanici iz DOS-a tražiti da nam plate budu kao u engleskom parlamentu, a nema veze kako nam žive seljaci, kako nam žive radnici, kako žive penzioneri. Smejte se vi, gospodo iz DOS-a, smejte se. Samo da vam kažem da su građani Srbije ogorčeni na ovaj predlog Poslovnika. Ovo je ogledalo Srbije, vaše, kako vi radite i veoma brzo će građani Srbije izaći na ulice da traže izbore.
Za pet minuta, kada budete usvojili ovaj poslovnik, ovo više neće biti Skupština Srbije, ovo će biti dom kadije u liku predsednika Skupštine, jer kadija te tuži kadija ti sudi; znamo, dame i gospodo, kako je predsednik Skupštine do sada poštovao onaj poslovnik, a sa novim ovlašćenjima u novom poslovniku ne smemo više od pet rečenica da izgovorimo a da ne pitamo predsednika Skupštine da li možemo da nastavimo.
Od danas se uvodi diktatura u Skupštini Republike Srbije i smatramo da mi, narodni poslanici iz opozicije, a i ovi iz DOS-a (ali oni to ne smeju da kažu, jer su zadovoljni samo oni koji imaju određene funkcije) ne možemo ništa više da vam pomognemo, ne može više nijedna tačka dnevnog reda da bude na dnevnom redu ako to predloži broj poslanika, onako kako je to predviđeno po novom poslovniku.
Jedino novi izbori mogu da donesu bolje sutra ovoj Srbiji i mi iz Stranke srpskog jedinstva očekujemo od DOS-a da raspiše izbore, pošto im rejting raste, a očekuje se da će to biti 10% manje, jer su sve to štelovane ankete. One prave ankete koje radi Stranka srpskog jedinstva govore da će izborni rezultat na sledećim izborima biti mnogo drugačiji i jedino izbori, još jednom da ponovim, dame i gospodo, mogu da donesu bolje sutra ovoj državi. Vidite kako se rasprava vršila - bila je svađa između dve najveće partije.
Koga to više interesuje, šta radi DS, šta radi DOS, šta radi DSS. Interesuje ljude da li mogu da žive od svog rada. Ako su dve najveće partije zbog kojih su građani glasali na poslednjim izborima dobile toliki broj glasova, sada više ne funkcioniše DOS onako kako funkcioniše. Smatram i očekujemo od DSS-a da zatraži nove izbore, a da traži da pre toga u ovu Skupštinu dođe Vlada Srbije da nam podnese izveštaj, pa da vidimo šta je to Vlada Srbije dobro uradila za građane Srbije. Ukoliko nas ubedi, može da se desi da vi iz DOS-a opet glasate za njih, ali teško da mogu da nas ubede, jer osećamo i građani Srbije kako žive. Zahvaljujem.

Da li se još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč? (Ne.)
Prelazimo na odlučivanje o amandmanima.
Da li vi želite reč kao predlagač akta? (Da.)
Izvolite, reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović.

Gospođo Mićić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da sam kao predlagač dužan da u najkonkretnijem smislu i krajnje koncizno odgovorim na tako izrečene primedbe. S obzirom na takav stav, jasno je da ne mogu, niti želim da komentarišem primedbe SPS-a; mislim da nisam dužan ni da komentarišem egzotičnu politiku stranke i njenog predstavnika koji sa parlamentom imaju onoliko veza koliko i Šumadija sa palmom. Odgovoriću samo na primedbe poslanika, odnosno poslaničke grupe DSS-a. Tako nešto mi se čini logičnim i konačno to je dužnost, s obzirom da smo u parlamentu izvesno vreme nastupali kao jedinstvena poslanička grupa i da smo izabrani na zajedničkoj koalicionoj listi.
Mislim da je samim tim kritika koja je upućena sa njihove strane ozbiljna i da je treba argumentovano negirati, kako ne bi nešto ostalo nedorečeno ili u formi špekulacije. Dakle, izvršio bih klasifikaciju ovih primedaba prema oblastima: u prvoj se izmene Poslovnika kritikuju zbog insistiranja na efikasnom i funkcionalnom parlamentu, u drugoj zbog pritiska i menjanja statusa poslanika. Osvrnuo bih se na moralnu dimenziju kritičara ove naše inicijative.
Tokom jučerašnje rasprave, u njenom popodnevnom delu, rečeno je da je stav DSS-a kako efikasnost i produktivnost ne mogu biti kriterijumi koji će presudno uticati na status parlamenta, niti oni mogu govoriti o valjanosti jedne takve institucije. Tokom današnje rasprave pomenut je i argument da je, s obzirom da je u poslednjih godinu i po dana parlament usvojio 60 zakona i doneo oko 130 odluka, nepotrebno menjati Poslovnik, jer je očigledno da on može da radi. Zbog toga bih vas podsetio na kritike koje nam istovremeno upućujete kroz teze da se u Srbiji reforme sprovode sporo ili da ih uopšte nema. Ne možete osporiti nama pravo da insistiramo na efikasnom parlamentu, a pri tom istovremeno kroz nastupe predsednika svoje stranke isti taj parlament kritikovati zbog neefikasnosti.
Tako nešto je učinjeno pre samo dve nedelje, a ne mogu da verujem da ste to vi zaboravili. Ili je predsednik vaše stranke rekao ono što vi ne mislite ili vi ne podržavate Vojislava Koštunicu. Nemoguće je i jedno i drugo. Ako je izvesno vreme tako nešto bilo moguće kroz primesu da vam je bilo dopušteno da budete i vlast i opozicija, u ovom konkretnom slučaju, kada je reč o pravu i pravnom uređenju funkcionisanja parlamenta, ti standardi ne mogu biti uvaženi.
Što se tiče teze da bi primenom ovog poslovnika mi izvršili samo hromu analogiju sa poslovnicima sa kojima su uređeni parlamenti modernih demokratija, kroz nastupe predsednika Zakonodavnog odbora i kroz materijale sa kojima sam raspolagao, zapravo sam video više nego jasnu argumentaciju da tako nešto nije teza potkrepljena činjenicama. Zakoni i sve odluke o kojima će raspravljati parlament ubuduće će imati tri čitanja: pred skupštinskim odborima, tokom rasprave u načelu i tokom rasprave u pojedinostima. Ničim nije promenjeno to pravilo ili dovedena u pitanje ta parlamentarna tekovina koja je potrebna, kako bi se na najpravilniji način uočile sve one moguće loše strane onoga o čemu parlament odlučuje, a one izmenile boljim rešenjima ili zapravo pružila mogućnost poslanicima da na najkonkretniji način upoznaju materijale sa kojima će potom raditi.
Istakao bih primedbu da je ovim poslovnikom urušena institucija poslanika i da je on sveden na činovinika koji je u parlamentu samo zbog tastera i glasanja. Prava poslanika su definisana prethodnim izmenama i dopunama Poslovnika o radu Skupštine Srbije. Te izmene i dopune predložila je poslanička grupa DSS-a, na isti način na koji smo to učinili i mi. Tada je skraćeno vreme za diskusiju, tada je utvrđeno da amandmane može predlagati poslanička grupa, a ne pojedini poslanici zbog očiglednih zloupotreba do kojih je dolazilo. Mi smo takvu inicijativu tada podržali, podržavamo je i danas i ne razumemo zbog čega se vi u međuvremenu od nje ograđujete i zbog čega tako nešto negirate.
Ideja sankcionisanja poslanika nije ideja koja je rođena u srpskom parlamentu. Ona je stara koliko su stare i ideje parlamentarizma. Mislim da smo primenili najkonkretniju i najkorektniju proceduru. Posebna ovlašćenja predsednika ne postoje. Mi smo samo uvažili činjenice koje su zapravo mnogo više degradirale nas kao Skupštinu nego predsednika kao pojedinca.
Ako je nekada poslanik koji polije predsednika Skupštine, iščupa mikrofon, započne tuču u sali bio nagrađivan i smirivan tako što se postavi za potpredsednika Republičke ili Savezne vlade, u demokratskoj Srbiji to nije moguće. Oni koji misle da se tako mogu ponašati u Skupštini, naići će na ozbiljne sankcije i mi na jednoj takvoj izmeni insistiramo.
Ideja da će time biti dovedena u pitanje procedura glasanja, odnosno da će neko manipulisati ovom vrstom sankcija je neprihvatljiva, jer je jasno da davanjem prava mi zapravo ničim ne nagoveštavamo zloupotrebu tog prava, a pogotovo ne ako uvažite one članove izmenjenog Poslovnika kojima se ostavlja mogućnost predsedniku poslaničke grupe da primedbom na postupak predsednika pred Administrativnim odborom zatraži reviziju njegove odluke; u svakom slučaju, pa i u slučaju u kome je poslanik isključen na 90 radnih dana.
Kritike da je parlament tretiran kao preduzeće su karakteristične i one su nekoliko puta ponavljane. Mislim da nemaju utemeljenje u činjenicama. Ako se od poslanika Demokratske opozicije traži da u parlamentu uvode drugačija pravila života od onih koja uređuju živote miliona građana Srbije, mi na tako nešto ne pristajemo. Oni koji su izašli u decembru 2000. godine na izbore morali su građanima da kažu: izaberite nas da ne radimo; glasajte za nas da bismo mi svoje vreme provodili pred skupštinskim blagajnama, po skupštinskim kuloarima, a ne na skupštinskim sednicama. Pošto su građani glasali i dali dvotrećinsku podršku poslaničkoj grupi DOS da bi se nešto u Srbiji promenilo, mi sankcionišemo one koji misle da će nerad, a ne rad biti nagrađen u ovom domu.
Tako nešto je princip koji će biti uvažen i od koga mi ne možemo da odustanemo. Isticanje opravdanja kroz karikiranje činjenice da je poslanik građanin koji mora obrazložiti svoje postupke za nas je neprihvatljivo. Da su neki od poslanika koji se danas nalaze u ovom sazivu parlamenta otišli na lekarski pregled pre nego što su izašli na izbore, naš rad bi bio mnogo lakši i možda ne bismo razgovarali o temama o kojima razgovaramo sada. Pošto to nisu učinili tada, neka donesu sada lekarsko opravdanje kojim će obrazložiti svoje postupke. A koga nema, biće sankcionisan onako kako će biti sankcionisan i u bilo kom drugom sistemu u ovom društvu. Status poslanika na stalnom radu, odnosno poslanika koji takvu privilegiju ne uživa, nije obavezujući status.
On je potpuno dopušten kao izborno pravo. Svaka poslanička grupa ima jedini limit koji je definisan kroz konsenzus svih poslaničkih grupa u okviru Skupštine, limit od jedne trećine poslanika koji mogu biti prijavljeni na stalni rad, odnosno do jedne polovine, kako je to naknadno izmenjeno. Ali, dame i gospodo narodni poslanici, ako se prijavite i sklopite sa Skupštinom radni odnos, onda poštujte to svoje pravo i odgovorite obavezama koje taj radni odnos prate.
To ne govorim pojedinačno poslanicima iz opozicionih poslaničkih grupa ili onih poslaničkih grupa koje ovo kritikuju, nego svima. Oni koji ne poštuju svoj radni odnos sa Parlamentom, izgubiće privilegije. Skupština radi 180 dana u redovnom zasedanju i oko 60 dana u vanrednom; maksimalno. Ali, u svakom trenutku poslanici koji su na stalnom radu imaju obezbeđene finansijske prinadležnosti i statusne povlastice koje drugi poslanici nemaju.
Zbog toga se mora staviti između prava i obaveze i znam jednakosti između slobode poslanika i njegovog prava. Sloboda bez prava i odgovornosti je anarhija ili godišnji odmor. Tražite apsolutnu slobodu na moru, na letovanju, zimovanju, ali u Parlamentu shvatite da uz obaveze mora postojati i pravo, ali isto tako i uz pravo obaveze. Dakle, apsolutna sloboda bez ikakve odgovornosti nema našu podršku.
Čini mi se da, konačno, ovde imamo jedno nerazumevanje koje zapravo ukazuje na ozbiljne motive koji su nas naveli na izmenu ovog poslovnika i na motive sa kojima se mi suočavamo kao preprekama pri njegovom usvajanju.
U svim diskusijama predstavnika DSS-a pominjana je, uz instituciju parlamenta, institucija republičke vlade. Mi nismo u problemu zbog toga što podržavamo tu vladu, jer smo je mi svojim glasovima izabrali. Ako joj uskratimo poverenje, uskratićemo poverenje sebi, jer ćemo morati da objasnimo u čemu smo tada pogrešili kada smo to poverenje dali.
Mi ne mislimo da ta vlada radi loše, a ukoliko postoje poslanici koji smatraju da tu treba uneti neke izmene, definisane su poslovnikom procedure na koje se tako nešto može uraditi. Poslaničko pitanje ostaje kao potpuno pravo, netaknuto; takođe i interpelacija kao mogućnost pedesetorici narodnih poslanika da u diskusiji sa predstavnicima Vlade dobiju odgovor na sva sporna pitanja. Ali, te teme nikada nisu otvorene ovde u Republičkom parlamentu zbog toga što istina nije suština jednog takvog zahteva, već politička manipulacija kojom se kritika usmerava na one koji najviše rade u ovom društvu, sukobljavajući se sa najgorima među nama.
Raspolažem veoma konkretnim izveštajima o prisustvu poslanika tokom rasprave u načelu i pojedinostima. Ne mogu da shvatim zbog čega se poslanici koji su bili najneredovniji tokom tih rasprava danas osećaju pogođenim. Mi smo samo konstatovali njihovo pravo da i ubuduće nastave sa takvim sprovođenjem politike, ali smo poslali poruku i njima i javnosti ove zemlje da mi nećemo da budemo taoci takve politike, da želimo da radimo, da raspravljamo o zakonima, da ne želimo da nam u fioki stoji 70 zakonskih predloga, da nismo zadovoljni time što se u ovoj zemlji reforme sprovode mnogo brže nego u drugim zemljama tranzicije, jer smo izgubili 10 godina koje oni nisu.
Upravo zbog toga je trećina poslanika dobra kategorija za nesmetan a funkcionalan rad Skupštine tokom rasprave u načelu i pojedinostima. Bilo je ideja da se potpuno ukine kvorum, ali bi se time narušila institucija poslanika, koji je dužan da ovom društvu pošalje veoma jasan stav da je parlament institucija na koju javnost i sve druge institucije moraju da se ugledaju, a ne od nje da beže i da je navode kao negativan primer. To je, nažalost, bio slučaj do sada.
Tačne su one kritike i one konstatacije u kojima se naš rad opisuje na najlošiji način, ali mislim da su netačni oni prezrivi stavovi prema najredovnijim poslanicima među nama. Zbog čega bi oni bili dužni da se osećaju pogođenim zato što predstavnici neredovnih poslaničkih grupa ukazuju na njihovo prisustvo kao na izraz podaničke lojalnosti prema nekim drugim institucijama. Poslanici koji su sedeli godinu i po dana u ovim klupama zaslužuju naše poštovanje, a ne kritiku onih poslanika koji su mnogo redovniji bili na skupštinskoj kasi nego u skupštinskoj sali. Zbog toga, bez obzira na poslaničke grupe, bez obzira na status pozicije i opozicije, mi njima dugujemo zahvalnost jer su oni očuvali taj minimum kredibiliteta ovog doma.
Poslednja kritika koja je izrečena od našeg koalicionog partnera ili doskorašnjeg koalicionog partnera je nepostojanje parlamentarne demokratije. Tako nešto je rečeno i nakon izglasavanja Zakona o ministarstvima. Institucija demokratije počiva na pravu većine i na pravu manjine. Mi vaša prava kao manjine ne dovodimo u pitanje, ali vam ne možemo prećutno dopustiti da vi osporite naše pravo većine, da poslaničkom većinom u ovoj skupštini izmenimo Poslovnik i usvojimo bilo koji drugi zakon. Dok važe ti principi rada, u Srbiji nema parlamentarne diktature. Ako budu važili oni principi koji su postali dominantni u politici kritike svega što radi DOS, menjajući naše društvo, mislim da nećemo otići u diktaturu nego u period u kome smo živeli 10 godina, sa svim onim tragičnim posledicama sa kojima se suočavamo danas.
Zato očekujem od poslanika DOS-a da podrže ovaj predlog izmena i dopuna Poslovnika. Mislim da ćemo vrlo brzo raditi novi poslovnik, jer će se poslovnik menjati, s obzirom da on nije sveto pismo, u skladu sa potrebama Republičkog parlamenta. U tim promenama mogu učestvovati svi, ali moraju računati na tu dominantnu crtu na koju računamo i mi. Poslovnik se menja kako bi se menjala Skupština, a Skupština se mora menjati jer mora biti efikasnija i bolja.

Zahvaljujem predlagaču.

Prelazimo na odlučivanje o amandmanima.

Na član 1. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su zajedno narodni poslanici Dragan Marković, Petar Petrović, Miloš Lukić i Adam Urošević i zajedno narodni poslanici Milan Stanković i Dragan Todorović.

Predlagač i Administrativni odbor nisu prihvatili ovaj amanman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 43, protiv 123, uzdržanih 24, nije glasalo devet, od 199 narodnih poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Sikimić.

Predlagač i Administrativni odbor prihvatili su ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga odluke.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Šešelj.

Predlagač i Administrativni odbor nisu prihvatili ovaj amanman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 41, protiv 120, uzdržanih pet, nisu glasala 32, od 198 narodnih poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Narodni poslanici Srđa Popović, Vojilav Janković i Milan Stanimirović zajedno su, jednim amandmanom, predložili da se posle člana 1. dodaju dva nova člana - 1a i 1b, kojim se vrše izmene u članovima 57. i 62. Poslovnika.

Predlagač i Administrativni odbor prihvatili su ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga odluke.

Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Golub Rajić i Zoran Nikolić.

Predlagač i Administrativni odbor nisu prihvatili ovaj amanman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 43, protiv 121, uzdržan jedan, nisu glasala 34, od 198 narodnih poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Šešelj.

Predlagač i Administrativni odbor nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 40, protiv 119, uzdržana dva, nije glasalo 35, od 196 narodnih poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Joca Arsić i Hranislav Perić.

Predlagač i Administrativni odbor nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 40, protiv 119, uzdržana dva, nije glasalo 35, od 196 narodnih poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 4. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su zajedno narodni poslanici Dragan Marković, Petar Petrović, Miloš Lukić i Adam Urošević i zajedno narodni poslanici Rade Bajić i Nebojša Jović.

Predlagač i Administrativni odbor nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 41, protiv 119, uzdržanih nema, nije glasalo 35, od 195 narodnih poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Vera Marković.

Predlagač i Administrativni odbor nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 60, protiv 84, uzdržanih 10, nije glasao 41, od 195 narodnih poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Šešelj.

Predlagač i Administrativni odbor nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 27, protiv 120, uzdržan jedan, nije glasalo 46, od 194 narodna poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 5. amandmane u istovetnom tekstu podneli su zajedno narodni poslanici Dragan Marković, Petar Petrović, Miloš Lukić i Adam Urošević i zajedno narodni poslanici Toma Bušetić i Borivoje Drakulović.

Predlagač i Administrativni odbor nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 38, protiv 117, uzdržan jedan, nije glasalo 37, od 193 narodna poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Šešelj.

Predlagač i Administrativni odbor nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 31, protiv 116, uzdržanih nema, nije glasalo 45, od 192 narodna poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Branislav Kovačević.

Predlagač i Administrativni odbor nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 37, protiv 98, uzdržana tri, nije glasalo 56, od 194 narodna poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Narodni poslanik Dragan Pavlović podneo je amandman kojim je predložio da se posle člana 5. doda novi član 5a, kojim se vrše izmene u članu 85. Poslovnika.

Predlagač i Administrativni odbor prihvatili su ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavi deo Predloga odluke.

Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Branko Ružić i Slobodan Tomović.

Predlagač i Administrativni odbor nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 36, protiv 121, uzdržanih nema bilo, nije glasalo 38, od 195 narodnih poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Radojko Petrić i Ljubiša Maravić.

Predlagač i Administrativni odbor nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 33, protiv 124, uzdržanih nema, nije glasalo 36, od 193 narodna poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Rajko Baralić i Milan Janković.

Predlagač i Administrativni odbor nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 34, protiv 119, uzdržanih nema, nije glasalo 39, od 192 narodna poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Sikimić.

Predlagač i Administrativni odbor prihvatili su ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga odluke.

Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Šešelj.

Predlagač, Administrativni odbor i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 20, protiv 119, uzdržanih nema, nije glasalo 53, od 192 narodna poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Pavlović.

Predlagač i Administrativni odbor prihvatili su ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga odluke.

Na član 9. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanik Vera Marković, narodni poslanik Vojislav Šešelj i zajedno narodni poslanici Đura Lazić i Dušan Cvetković.

Predlagač i Administrativni odbor nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 40, protiv 109, uzdržanih nema, nije glasalo 43, od 192 narodna poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 10. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su zajedno narodni poslanici Dragan Marković, Petar Petrović, Miloš Lukić i Adam Urošević, narodni poslanik Vojislav Šešelj i zajedno narodni poslanici Vladimir Garčević i Rade Bajić.

Predlagač i Administrativni odbor nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 34, protiv 116, uzdržan jedan, nije glasao 41, od ukupno 192 narodna poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Sikimić.

Predlagač i Administrativni odbor su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postavo sastavni deo Predloga odluke.

Na član 11. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su zajedno narodni poslanici Dragan Marković, Petar Petrović, Miloš Lukić i Adam Urošević i zajedno narodni poslanici Dragan Jovanović i Sreten Mitrović.

Predlagač i Administrativni odbor nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 37, protiv 119, uzdržanih nema, nije glasalo 35, od 191 narodnog poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Šešelj.

Predlagač i Administrativni odbor nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 22, protiv 121, uzdržana su dva, nije glasalo 47, od 192 narodna poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 12. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su zajedno narodni poslanici Dragan Marković, Petar Petrović, Miloš Lukić i Adam Urošević, zajedno narodni poslanici Sreten Mitrović i Đura Lazić i narodni poslanik Vojislav Šešelj.

Predlagač i Administrativni odbor nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 33, protiv 119, uzdržanih nema, nije glasalo 42, od 194 narodna poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 13. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su zajedno narodni poslanici Dragan Marković, Petar Petrović, Miloš Lukić i Adam Urošević, zajedno narodni poslanici Zoran Anđelković i Joca Arsić i narodni poslanik Vojislav Šešelj.

Predlagač i Administrativni odbor nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 39, protiv 120, uzdržan jedan, nije glasalo 34, od 194 narodna poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Vera Marković. (Odustaje.)

Konstatujem da je narodni poslanik Vera Marković povukla amandman na član 12.

Na član 13. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su zajedno narodni poslanici Dragan Marković, Petar Petrović, Miloš Lukić i Adam Urošević, zajedno narodni poslanici Zoran Anđelković i Joca Arsić i narodni poslanik Vojislav Šešelj.

Predlagač i Administrativni odbor nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 39, protiv 120, uzdržan jedan, nije glasalo 34, od 194 narodna poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Izvinjavam se, pitam gospođu Veru Marković - da li ste u vašoj diskusiji povukli amandman u jedinstvenom pretresu, da li ste se izjasnili, da li ste tada to konstatovali? (Ne.)

Onda moramo glasati o vašem amandmanu. Znači, vraćamo se na odlučivanje o amandmanu na član 12. koji je podneo narodni poslanik Vera Marković.

Predlagač i Administrativni odbor nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 42, protiv 97, uzdržanih pet, nije glasalo 50, od 194 narodna poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 14. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Nikolić i Golub Rajić.

Predlagač i Administrativni odbor nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 32, protiv 119, uzdržanih nema, nije glasalo 43, od 194 narodna poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 15. amandman su zajedno podneli su narodni poslanici Dragan Todorović i Borivoje Drakulović.

Predlagač i Administrativni odbor nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 36, protiv 118, uzdržan jedan, nije glasalo 40, od 195 narodnih poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 16. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Toma Bušetić i Miloš Nešović.

Predlagač i Administrativni odbor nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 39, protiv 119, uzdržanih nema, nije glasalo 36, od 194 narodna poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Sikimić.

Predlagač i Administrativni odbor su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postavo sastavni deo Predloga odluke.

Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Vera Marković.

Predlagač i Administrativni odbor nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman. Ne možete sada da povučete pošto je jedinstven pretres. (Obraća se poslaniku Veri Marković.)

Za 45, protiv 88, uzdržanih osam, nije glasalo 54, od 195 narodnih poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Šešelj.

Predlagač i Administrativni odbor nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje amandman.

Za 26, protiv 117, uzdržanih nema, nije glasao 51, od 194 narodna poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 16. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dragan Marković, Petar Petrović, Miloš Lukić i Adam Urošević.

Predlagač i Administrativni odbor nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje amandman.

Za 38, protiv 121, uzdržanih nema, nisu glasala 34, od 193 narodna poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Narodni poslanik Srđan Sikimić podneo je amandman kojim je predložio da se posle člana 16. doda novi član 16a koji vrši dopune u članu 143. Poslovnika.

Predlagač i Administrativni odbor prihvatili su ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga odluke.

Na član 17. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Borivoje Drakulović i Jovan Todorović.

Predlagač i Administrativni odbor nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje amandman.

Za 36, protiv 122, uzdržanih nema, nije glasalo 35, od 193 narodna poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Sikimić.

Predlagač i Administrativni odbor prihvatili su ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga odluke.

Na član 18. amandmane u istovetnom tekstu podneli su zajedno narodni poslanici Dragan Marković, Petar Petrović, Miloš Lukić i Adam Urošević, zajedno narodni poslanici Bora Stanimirović i Radojko Petrić i narodni poslanik Srđan Sikimić.

Predlagač i Administrativni odbor nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje amandman.

Za 46, protiv 109, uzdržana dva, nije glasalo 36, od 193 narodna poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik dr Vojislav Šešelj.

Predlagač i Administrativni odbor nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje amandman.

Za 23, protiv 114, uzdržanih nema, nije glasalo 57, od 194 narodna poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 19. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ljubomir Mucić i Nebojša Jović.

Predlagač i Administrativni odbor nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje amandman.

Za 36, protiv 119, uzdržanih nema, nije glasalo 39, od 194 narodna poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 19. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dragan Marković, Petar Petrović, Miloš Lukić i Adam Urošević.

Predlagač i Administrativni odbor nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje amandman.

Za 35, protiv 119, uzdržanih nema, nije glasalo 40, od 194 narodna poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 19. amandman je podneo narodni poslanik dr Vojislav Šešelj.

Predlagač i Administrativni odbor nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje amandman.

Za 25, protiv 116, uzdržanih nema, nije glasalo 53, od 194 narodna poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 20. amandmane u istovetnom tekstu podneli su zajedno narodni poslanici Miomir Ilić i Milan-Žire Janković i narodni poslanik Vojislav Šešelj.

Predlagač i Administrativni odbor nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje amandman.

Za 34, protiv 120, uzdržanih nema, nije glasalo 40, od 194 narodna poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Sikimić.

Predlagač i Administrativni odbor prihvatili su ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga odluke.

Na član 21. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanik Vojislav Šešelj i zajedno narodni poslanici Đura Lazić i Rajko Baralić.

Predlagač i Administrativni odbor nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje amandman.

Za 33, protiv 114, uzdržanih nema, nije glasalo 46, od 193 narodna poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 21. amandman su podneli narodni poslanici Dragan Marković, Petar Petrović, Miloš Lukić i Adam Urošević.

Predlagač i Administrativni odbor nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje amandman.

Za 35, protiv 118, uzdržanih nema, nije glasalo 42, od 195 narodnih poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 22. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanik Vojislav Šešelj i zajedno narodni poslanici Toma Bušetić i Vladimir Garčević.

Predlagač i Administrativni odbor nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje amandman.

Za 34, protiv 118, uzdržanih nema, nije glasalo 45, ukupno 197 narodnih poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 22. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dragan Marković, Petar Petrović, Miloš Lukić i Adam Urošević.

Predlagač i Administrativni odbor nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje amandman.

Za 36, protiv 120, uzdržanih nema, nije glasalo 41, ukupno 197 narodnih poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 23. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanik Vojislav Šešelj i zajedno narodni poslanici Joca Arsić i Miomir Ilić.

Predlagač i Administrativni odbor nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje amandman.

Za 33, protiv 120, uzdržan jedan, nije glasalo 43, ukupno 197 narodnih poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 24. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanik Vojislav Šešelj, zajedno narodni poslanici Dragan Marković, Petar Petrović, Miloš Lukić i Adam Urošević i zajedno narodni poslanici Zoran D. Nikolić i Ljubiša Maravić.

Predlagač i Administrativni odbor nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje amandman.

Za 39, protiv 111, uzdržanih nema, nije glasalo 47, ukupno 197 narodnih poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 24. amandman je podneo narodni poslanik Branislav Kovačević.

Predlagač i Administrativni odbor nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje amandman.

Za 26, protiv 103, uzdržanih 7, nije glasalo 62, ukupno 198 narodnih poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 23. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dragan Marković, Petar Petrović, Miloš Lukić i Adam Urošević.

Predlagač i Administrativni odbor nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje amandman.

Za 39, protiv 115, uzdržanih nema, nije glasalo 45, ukupno 199 narodnih poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 25. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Hranislav Perić i Živodarka Dacin.

Predlagač i Administrativni odbor nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje amandman.

Za 40, protiv 117, uzdržan jedan, nije glasalo 43, ukupno 201 narodni poslanik.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 26. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Šešelj.

Predlagač i Administrativni odbor nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje amandman.

Za 26, protiv 116, uzdržan jedan, nije glasalo 56, ukupno 199 narodnih poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Ovim smo završili odlučivanje o amandmanima i jedinstven pretres Predloga odluke i odlučivanje o amandmanima. Pitam da li predlagač, narodni poslanik Čedomir Jovanović, želi završnu reč? (Ne.)

Zaključujem jedinstveni pretres i stavljam na glasanje Predlog odluke o izmenama i dopunama Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije.

Za 123, protiv 74, uzdržanih nema, nisu glasala četiri, ukupno 201 narodni poslanik.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila Predlog odluke o izmenama i dopunama Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije.

Predlažem da odredimo pauzu zbog pripreme 2. tačke dnevnog reda i da rad nastavimo u 15,15 časova.