Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Ljubomir Mucić, poslanička grupa SPS, a sledeći prijavljeni je Hranislav Perić, takođe SPS, koja ima 30 minuta za raspravu.

Poštovani narodni poslanici, učesnici ove prepodnevne pričaonice, gospodine ministre, gospođo predsedavajuća, zamolio bih vas da ako mogu učestvujem u raspravi povodom obe tačke i da se ne javljam za diskusiju povodom pete tačke - kontragarancije koja će biti data EPS-u.
Predložio bih i sugerisao ministru da se ne bavi mnogo poljoprivrednim temama, jer neke se stvari nisu dešavale "otkako je gavran pocrneo", što kaže naš narod - da trešnje budu skuplje od banana, pa da budu u rangu cene maline ... (žagor). Nije to baš tržište, ima tu drugih zasluga.
Svako vanredno zasedanje Narodne skupštine u ovoj godini obeleženo je novim zaduživanjem zemlje Srbije. Na ovom vanrednom zasedanju uvršćene su dve kontragarancije, ukupne vrednosti od 157 miliona evra, odnosno 340 miliona nekadašnjih maraka, koje smo juče ispratili, odnosno 10 milijardi dinara.
Prva je kontragarancija SRJ po zajmu Javnom preduzeću "Elektroprivreda Srbije" za projekat hitne rekonstrukcije energetskog sektora u visini od 100 miliona evra i druga kontragarancija SRJ kao garantu po zajmu ŽTP "Beograd" za projekat rekonstrukcije ŽTP "Beograd" u visini od 57 miliona evra.
Ovog puta kao kreditor se pojavljuje Evropska banka za obnovu i razvoj. Kreditni aranžmani republičkim javnim preduzećima su samo potvrda da su obećane donacije predizborna prošlost i varka. Dugotrajna procedura u pregovorima i strogi uslovi obezbeđenja plaćanja, iako se radi o kreditu državnim preduzećima, jasna su potvrda da ne stoje ocene Vlade o povoljnim uslovima za investiranje i ulaganje u Srbiju.
Pošto smo juče na sednici odbora razmatrali ove predloge zakona želim da kažem da zaista u ugovoru koji je zaključen između ŽTP Srbije i EPS-a sa Evropskom bankom stoji datum 25.10.2001. godine, a kod ugovora kojim je SRJ dala garancijuŽTP-u odnosno EPS-u stoji 25.10.2002. godine. Zamolio bih gospodina ministra - da li ovaj ugovor o podršci projektu između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj treba on da potpiše i on je ovlašćen u ime Vlade, a ugovor se zaključuje 25.10.2002. godine. Tako stoji na početku ovog ugovora koji treba da bude zaključen.
Znači, pored onih zapeta koje se nalaze u ciframa, treba ispraviti u ovom ugovoru o podršci projektu, i kod jednog i kod drugog, da je datum zaključenja ili datum kada je Skupština dala garanciju ili da je to 25.10.2001. godine, a ne 2002. godine. Mislim da se slažemo oko toga.
Drugo vrlo bitno pitanje koje potkrepljuje ove ocene je - kojoj mi državi dajemo ili overavamo kontragarancije? Kakva će država postojati u momentu kada budemo vraćali kredit, i dokle će trajati ova naša država. Ne može se garantovati ni ono što je predviđeno u članu 4, da se dinarska protivvrednost sredstava u visini od 157 miliona evra povećava, odnosno smanjuje u zavisnosti od promene kursa evra u odnosu na kurs dinara, u momentu dospeća obaveze.
Šta će se desiti do 2016. godine i ko će i na koji način vraćati ovaj kredit?
Što se tiče kredita za ŽTP, tražio sam na prethodnom razmatranju kontragarancije i evo pred ovu sednicu smo dobili konkretne uslove oko sredstava koja se opredeljuju, načina na koji će ta sredstva biti korišćena, ali samo pod određenim uslovima. Od 57 miliona evra, koji su predviđeni za železnicu, 10 miliona evra se opredeljuje za finansiranje socijalnog programa, odnosno prekvalifikacije, odlaska u penziju i drugih načina da se zbrinu radnici železnice.
Baš u prvom delu, 2,5 miliona evra i 7,5 miliona evra predviđaju se radi izvršenja dve faze plana za restrukturiranje rada, pod uslovom da se predvide - broj i vremenski okvir za prekobrojne radnike; kriterijumi za odabir prekobrojnih radnika; uslovi za isplatu otpremnine konkretnim kategorijama radnika; predlozi za prekvalifikaciju i ostale mere za ublažavanje ovog pitanja; da bude donet novi zakon o radnim odnosima i da Vlada Republike Srbije predloži novi zakon o železnici.
Koliko znam, do sada novi zakon o železnici još nije predložen od strane Vlade, što znači da ni ova kontragarancija u ovom trenutku nije validna.
Takođe, hteo bih da postavim jedno vrlo bitno i značajno pitanje, a to je - u uslovima koji su dati ovde kao garancija i kontragarancija stoji da zajmoprimac ne može pribavljati bilo koji novi dugoročni dug, odnosno ne može se zaduživati, osim ukoliko zajmoprimac ne pokaže sposobnost koja je, ovo je bitno, zadovoljavajuća za banku da serivisira takav dodatni dug. Šta to znači?
Da li će moći ŽTP "Beograd" i EPS da se dalje zadužuju, ako nađu povoljnije uslove kredita ili značajnija sredstva, kako bi se završili kompletni programi oko rekonstrukcije i osposobljavanja i lokomotiva i pruga, a takođe i oko rekonstrukcije i poboljšanja stanja u prenosnim sistemima u okviru EPS?
Da li to znači, ministre, da sa davanjem ovih garancija i kontragarancija EPS, odnosno ŽTP neće moći više da se zadužuju bez saglasnosti Evropske banke za obnovu i razvoj, kako je to već napisano na 24. strani ovog teksta.
Takođe bih predložio, ukoliko je ustrojena po Zakonu o budžetskom sistemu evidencija o datim garancijama i kontragarancijama, bez obzira da li su date republičkim javnim preduzećima ili saveznoj državi, da u narednom periodu, (a mislim da nam je to i obaveza po Zakonu o budžetskom sistemu) prilikom usvajanja ovakvih garancija i kontragarancija i svih odluka o zaduživanju, dobijemo podatak o svim tim evidencijama i ukupnom zaduženju budžeta Republike.
Smatram da se zaista u ovom periodu radi o vrlo bitnim sredstvima, pogotovu za EPS, imajući u vidu da je u ovom trenutku stanje u prenosnim sistemima najteže.
Na kraju, postavio bih jedno pitanje - šta je sa štetama koje su nanete bombardovanjem, da li je izvršena njihova procena, kolika je i koja su to sredstva koja su u ukupnom programu EPS-a za poboljšanje prenosnog sistema, znači, od izvora energije pa do krajnjeg potrošača, bez obzira da li se radi o energetskim sistemima za prenos visokog napona ili o elektrodistributivnoj mreži. Hvala.

Određujem pauzu do 15,00 časova a raspravu ćemo nastaviti posle pauze.
(Posle pauze.)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice u popodnevnom delu.
Da bismo utvrdili da li postoji kvorum za rad, molim vas da svoje identifikacione kartice stavite u poslaničke jedinice.
Konstatujem da imamo kvorum za rad i nastavljamo raspravu po redosledu prijavljenih govornika.
Reč ima narodni poslanik Hranislav Perić, poslednji prijavljeni govornik.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas je na dnevnom redu zakon o davanju kontragarancije za otplatu obaveza po zaduženju za Javno preduzeće "Elektroprivreda Srbije" i ŽTP "Beograd". Govoriću o kreditu za "Elektroprivredu", da se posle ne bih javljao, jer su ova zaduženja predviđena na isti način i zakon je isti u svim članovima.
Bilo je ovde različitih mišljenja. Poslanici SPS-a su protiv zaduženja i kredita, dok ministar Đelić to drugačije objašnjava. Naš stav je da svetske banke oslobode naša sredstva. Na objektima elektroprivrede i železnice najviše je načinjena šteta prilikom bombardovanja. Zašto nam se ne nadoknadi šteta na tim objektima, a onda da vidimo koliki bi trebalo da uzmemo kredit.
Zakon je vrlo kratak i ima samo pet članova, koji su za Srbiju finansijski teški 100 miliona evra. Pošto se stalno bavite anketama, zašto niste sproveli jednu anketu među građanima Srbije da li su za zaduženje ili ne. Ne treba tu mnogo objašnjavati. Pošto je zakon kratak, pokušaću da ga pročitam, da ga citiram i onda će svakom biti jasno o čemu se radi: "Republika Srbija preuzima obavezu da, kao kontragarant, izmiri obaveze Savezne Republike Jugoslavije, kao garanta po zajmu Javnog preduzeća "Elektroprivreda Srbije", kao zajmoprimca, kod Evropske banke za obnovu i razvoj, za projekat hitne rekonstrukcije energetskog sektora u visini 100 miliona evra", i to sve u roku od 10 godina.
Ima mnogo pitanja i verovatno je trebalo to dobro sagledati i dati odgovor na mnoga pitanja, da li se baš moralo ili nije moralo ići sa zaduženjem. Da ovo nije zadatak da zadužimo "Elektroprivredu", a onda je prodamo ili je damo za dugove? Da li ovim zaduženjem opet želimo da otpišemo dugovanja građanima, ono što im je obećano? Da li ima obaveze i Crna Gora da donese kontragarancije, pošto se radi o obavezama Republike Jugoslavije? Dokle ćemo se zaduživati? Samo loš domaćin se zadužuje.
Zbog toga je stav nas socijalista da se ne prihvati zaduženje, da se koriste unutrašnje mogućnosti iz naplate zaostalih dugovanja, zatim iz budžeta, od mnogo uvedenih poreza na sve osim vazduha. Zašto nam ne vrate naše pare, nego nas i dalje kamatiraju i zadužuju? Gde su donacije? Samo nabrajam pitanja koja mogu da se postave u kontekstu ovih zaduženja.
Verovatno ima i drugih pitanja. Pošto trenutno dolazim iz opštine Merošina, zamolili su me građani tj. poljoprivrednici da zamolim šefa poslaničkog kluba Čedu Jovanovića i ministra Đelića da obaveste ministra poljoprivrede Veselinova da ode, prošeta se do Merošine i objasni proizvođačima višnje zašto je višnja 15 dinara u ovoj godini, a prošle godine je bila 24 dinara. Koji su to troškovi proizvodnje? Zašto nema tu kredita i zašto Vlada tu ne pomogne, jer će se mnogi poljoprivrednici najverovatnije odlučiti da ne beru. Molim vas da to prenesete ministru poljoprivrede, kada se bude vratio iz lova ili krivolova, pošto najverovatnije nije tu.

Ovim je završena rasprava po redosledu prijavljenih govornika i pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja načelnog pretresa pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili neko ko nije iskoristio svoje pravo po članu 89. Poslovnika Skupštine? (Ne.)

Zaključujem načelni pretres i otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto na predlog ovog zakona nisu podneti amandmani, pre nego što se zaključi pretres u pojedinostima da li predstavnik predlagača želi da da završnu reč?

Reč ima ministar u Vladi Republike Srbije gospodin Božidar Đelić.