Hvala. Želeo bih samo da dam nekoliko elemenata na nekoliko pitanja koja su postavljena za vreme rasprave. Prvo, što se tiče striktno ove tačke dnevnog reda, želeo bih samo da kažem da će ovo naravno imati jedan pozitivan efekat na našu privredu. Najpovoljniji efekat ovog zajma za ŽTP će se odraziti na MIN "Niš" i MIN "Svrljig" koji će raditi svuda gde oni imaju proizvodne kapacitete. Oni će, a to je veoma jasno naznačeno u samom zajmu, najmanje 40% vrednosti radova uraditi. To možemo reći kroz ovaj zajam, kroz ovaj svež novac. Tri godine obimnog posla za jedno od naših najvažnijih preduzeća u jednom najvažnijem gradu.
Istovremeno 20. juna ove godine, a to je nešto što nisam napomenuo u uvodnoj reči, postoji jedan drugi kredit Evropske investicione banke koji iznosi 70 miliona eura, a koji je uslovljen izglasavanjem ove kontragarancije. Znači, bila bi priča da li je to dovoljno ili nije dovoljno. Naravno, ni dodatnih 70 miliona eura koji se sada nalaze u proceduri u Saveznoj skupštini neće biti dovoljno da reše sve probleme ŽTP-a.
Međutim, ovaj drugi, a to je podela rada, ako hoćete, između te dve institucije, fokusiran je na pruge, konstrukciju koloseka i signalno - sigurnosna postrojenja iz sistema telekomunikacija. Ovaj drugi zajam počeće, a dobićete kroz koju nedelju ako ne i kroz koji mesec, isto kontragaranciju za taj zajam, da se primenjuje, i tu je razlika između Evropske investicione banke i Evropske banke za razvoj.
Garancija koja bude izglasana u Saveznoj skupštini će biti dovoljna da počne izvršenje tog zajma. U tom zajmu će se obnoviti sledeće pruge: Niš-Dimitrovgrad, Čortanovci-Petrovaradin, Kusadak-Velika Plana, kao i Resnik-Valjevo. Ako pogledamo one propratne radove o kojima sam pričao, tu je ceo niz naših građevinskih preduzeća: "Standard", "Planum", "Energoprojekt", kao i preduzeća koja rade na gornjem stroju, a tu je naše najveće i jedino preduzeće u tom domenu "Zgob" Novi Sad. Znači, i fabrika signalnih uređaja EI "Efesum", "Sigma" Subotica i mnoge manje fabrike i radnje koje će raditi sa tim velikim preduzećima.
To je dodatna injekcija i, naravno, nije slučajno što zemlje koje su u rekonstrukciji kao i naša zemlja prvo traže sredstva za obnovu infrastrukture, jer infrastruktura, železnica, energetika, putevi i mnogo šta drugo ima lančani efekat na ostatak ekonomije, a to ponovo pokreće taj točak.
Još nekoliko napomena. Što se tiče jedne primedbe, pošto je jedan poslanik uspeo (i čestitam mu) dosta brzo da pročita i sam ugovor, uistinu postoji odredba prema kojoj sada novi poverioci žele da vide šta se dešava sa novim zaduženjima. To je dobro. Samim tim to je dodatni mehanizam da izbegnemo ponovno preterano zaduživanje javnog preduzeća ŽTP "Beograd", pošto će se uz njega tražiti i suverena garancija naše države. To vidim kao veoma pozitivnu stvar.
Najzad, a to sad malo izlazi iz striktnog okvira ove rasprave, bilo je puno pitanja oko toga da li ide kreditiranje naše privrede. Naravno da ide. Ista institucija, Evropska banka za razvoj i obnovu, na naše insistiranje je napravila jedan specifičan program kreditiranja za obrtna sredstva. Nekoliko preduzeća, "Tigar" u Pirotu ili pak "Hemofarm", već su dobila višemilionska sredstva za te namene.
Uz to, ta ista institucija uz pomoć raznih drugih institucija, formirala je aprila prošle godine tzv. Majkro fajnens banku (Micro finance bank) koja finansira preduzetnike. Naravno, kamate bi mogle da budu niže, ali one odražavaju ono što ćete smanjiti, a to su sporedne finansijske transakcije, kao i provizije; isto tako, rizik poslovanja kod nas. Vidimo da je više od 20.000 preduzetnika dobilo na taj način kredit.
To je samo početak, sa vraćanjem štednje u naše banke, milijardu i 600 nemačkih maraka; dolazak novih banaka na naše tržište; uz smanjenje inflacije, a evo sada na 9,6% na godišnjem nivou; uz smanjenje poreza na finansijske transakcije, ukoliko to usvojite na sledećoj sednici, (a to je tačka 3, mislim dnevnog reda), kao i ukidanje provizije ZOP-a, imaćemo značajno jeftinije cene kapitala u našoj zemlji. Što se tiče naše privrede, ona će dobiti značajan avans.
Zadnja stvar koju želim da napomenem je ono što je predviđeno u rebalansu budžeta; to je formiranje jednog garantnog fonda za finansiranje naših preduzetnika u koje se ubrajaju i seljaci, a koji danas ne mogu da dođu do kredita, jer nemaju mogućnosti da ispune uslove za hipoteku, pošto nemaju nekretninu ili ako imaju, ona nije uknjižena, a to je naše nasledstvo. Zbog toga, da bi pomogli tržištu da omogućimo i tim preduzetnicima da dođu do kredita, Vlada Republike Srbije će vam predložiti formiranje jednog fonda od otprilike 600 miliona dinara u rebalansu budžeta da bi podstakli davanje kredita i u tom domenu.
Da zaključim, nadam se da ćete glasati u danu glasanja za ovu kontragaranciju. To je stvarno jedan veoma važan element pokretanja, ne samo naše železnice, nego i naše privrede u celini. Hvala.
