DRUGO VANREDNO ZASEDANjE, 11.06.2002.

4. dan rada

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li se još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi javlja za reč? (Ne.)
Nastavljamo raspravu.
Na član 42. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Todorović i Vladimir Garčević.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Jovan Todorović.

Jovan Todorović

Dame i gospodo narodni poslanici, suština amandmana koji smo podneli kolega Garčević i ja u ime SPS sastoji se u sledeće dve, po meni, bitne stvari.
Prvo, o tome je već nešto govorio kolega Ćirković i to je dokaz da kada ljudi pravilno čitaju zakon i rešenja koja su u njemu predviđena, onda se uoče i greške u onom delu koji se odnosi na stav da se taj eventualni višak mandata koji jedna stranka ili politička grupacija osvoji u odnosu na broj predloženih kandidata tretira u jednini. Život će sasvim sigurno pokazati, mada ne verujem da će mnogo takvih primera biti, da će biti u pitanju više takvih mandata koje treba rasporediti prema kriterijumima koji jesu sadržani u zakonu, a odnose se na sve mandate.
Drugo, mislim da je bitno ovde reći, a o tome sam već govorio u načelnoj raspravi, ali sada bih hteo da iskoristim priliku da vas još jedanput pozovem da razmislite o ovom predlogu, da ga prihvatite, jer mi se čini da bi se time obezbedilo veće pravo političkim strankama. Reč je o tome da je u odredbama ovog člana predviđeno, odnosno određeno da od ukupnog broja osvojenih mandata politička stranka ili koalicija najmanje jednu trećinu mandata mora dodeliti kandidatima prema redosledu na listi.
Mislim da je to krajnje problematično pitanje iz više razloga, a pre svega time se ograničava pravo političkim strankama da u suštini slobodno raspodeljuju ostvarene mandate.
Predlog je da se ta odredba briše i da se strankama da pravo da mandate koji su osvojeni dodele onim kandidatima za koje samostalno procene da te mandate zaslužuju.
Drugi razlog koji je ovde, po meni, jako bitan je i izbegavanje onoga što će nam se sasvim sigurno desiti ukoliko ova odredba ostane, a to je da će nam selo biti zapostavljeno u pogledu raspodele mandata koje jedna politička stranka osvoji, a biće nam ugrožene i pripadnice lepšeg pola, jer ni njima se na ovaj način ne može garantovati povećano učešće u lokalnim skupštinama. Ukoliko jedna stranka mora jednu trećinu mandata da rasporedi baš onako kako su i napisani na glasačkom listiću ili na izbornoj listi, onda je potpuno jasno da tu nema ravnomerne raspodele mandata, računajući i na polove, ali i na teritoriju opštine gde se izbori obavljaju.
Možda bi ovde jedno od rešenja moglo biti da je zakonodavac o tome razmišljao na ovaj način, da se eventualno u opštinama izbori organizuju ne u jednoj izbornoj jedinici, kako je predloženo ovim zakonom, nego, recimo, u dve izborne jednice, pri čemu bi jednu izbornu jedinicu predstavljao grad i gradsko područje, a drugu izbornu jedinicu - selo, odnosno seosko područje. Onda bi možda mogla i da opstane odredba po kojoj je obavezno bar jednu trećinu mandata dodeliti prema redosledu kandidata. Time bismo imali zastupljene i seljake i žene u skupštinama opština i čini mi se da bi time građani mogli da zadovolje svoje realne i objektivne interese, na način koji bi obezbeđivao u najmanju ruku ravnopravnost sa odbornicima, odnosno sa građanima koji žive na području grada.
Ne znam šta je bio motiv predlagača da upravo insistira na toj jednoj trećini? Zašto uopše jedna trećina i zašto po redosledu, zašto se uopšte određuje političkoj stranci kakav će redosled kandidata da stavi na listu? Zašto ne bi bilo po azbučnom redu, ili po bilo kom drugom kriterijumu koji politička stranka u okviru svoje predizborne ili izborne kampanje opredeli?
Mi time objektivno sužavamo slobodu političkih stranaka,
iako nam se čini da ćemo time nešto ravnopravnijim učiniti ovaj izborni sistem koji se, kao što vidimo, zasniva na proporcionalnom sistemu.
Znam da ćete zaboraviti ovo o čemu sam vam govorio, ne znam kada će biti glasanje, ali vas ipak molim da ponešto od toga zapamtite i onog dana kada budemo o tome glasali to imate u vidu. Hvala lepo.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li se još neko od ovlašćenih učesnika javlja za reč?
Za reč se javlja narodni poslanik Zoran Anđelković, ali obaveštenje koje ste poslali predsedniku Narodne skupštine je da vi predstavljate poslaničku grupu samo kada predsednik nije u sali.
Da li se još neko od ovlašćenih učesnika javlja za reč? (Ne.)
Na član 42. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Šešelj.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 42. amandman je podnela Vlada Republike Srbije.
Odbor za pravosuđe i upravu je prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 42. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Bratoljub Janačković, Zoran Anđelković, Ljubodrag Grbić, Siniša Mitrović, Nebojša Leković, Ružica Veljović, Milorad Stanulov, Boško Ničić i Slobodan Radulović.
U ime podnosilaca predstavnik povlači amandman iz procedure, čime on prestaje da bude predmet rasprave u pojedinostima i odlučivanja u danu za glasanje.
Na član 44. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Slobodan Tomović i Branko Ružić.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman. Odbor za pravosuđe i upravu je prihvatio ovaj amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li podnosioci amandmana žele reč? (Ne.)
Nastavljamo raspravu.
Na član 50. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Vukosav Tomašević, Vladimir Dobrosavljević i Bojana Aleksić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su ovaj amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 55. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Šešelj.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč? (Ne.)
Na član 55. amandman je podneo Odbor za pravosuđe i upravu.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč? (Ne.)
Na član 56. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Radojko Petrić i Ljubomir Mucić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Radojko Petrić.

Radojko Petrić

Poštovano predsedništvo, poštovani poslanici, u članu 56. propisano je da je opštinska izborna komisija dužna da najkasnije 5 dana po isteku roka za predlaganje kandidata utvrdi listu kandidata za predsednika opštine, kao i da na listi redosled kandidata bude utvrđen po azbučnom redu prezimena kandidata. Zajedno sa poslanikom Ljubomirom Mucićem, u ime Socijalističke partije Srbije, podneo sam amandman da se izvrši izmena predloga Vlade. Naime, predlažemo da opštinska izborna komisija utvrđuje redosled na listi kandidata ne po azbučnom redu prezimena kandidata, već prema redosledu prijema predloga. Ovo pravilo važi i kod utvrđivanja redosleda izbornih lista za izbor odbornika i to je regulisano u članu 26. stav 2. ovog istog zakona.
Zašto da i za izbor predsednika opštine ne važe ista pravila kao i za izbor odbornika? Zašto favorizovati kandidata samo zato što mu prezime počinje sa prvim slovom azbuke u odnosu na kandidata čije prezime počinje sa poslednjim slovom azbuke? Zašto, na primer, kandidat za predsednika Aleksić mora u svakom slučaju da bude na listi ispred kandidata Šabića? Nadam se da mi kolege poslanici, čija sam prezimena naveo u ovom hipotetičnom primeru, neće zameriti i neće tražiti repliku.
Praksa je pokazala da kada ima više kandidata na listi ipak neki postotak glasova više dobijaju oni koji su prvi na listi. Zar nije pravičnije da tu prednost koristi kandidat čije su političke stranke, bilo posebno ili zajedno ili grupe građana, uspele prve da obezbede potpise najmanje tri posto birača, da prikupe svu ostalu potrebnu dokumentaciju i da prve izbornoj komisiji predaju predlog, nego da glavna prednost bude azbučni red prezimena kandidata. Iz navedenog logično je ko treba da ima prednost i zato se nadam da su ovo poslanici shvatili i da će predloženi amandman prihvatiti, a time poboljšati predlog Vlade.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li se još neko od ovlašćenih učesnika javlja za reč?
Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović, predsednik poslaničke grupe SPS.
...
Socijalistička partija Srbije

Žarko Obradović

Poštovano predsedništvo, kolege narodni posalnici, mislim da bi trebalo prihvatiti ovaj amandman kolega Petrića i Mucića, iz prostog razloga što on pledira i u praksi za princip pravičnosti i ravnopravnosti svih kandidata koji učestvuju u izborima za predsednika opštine, odnosno gradonačelnika, s obzirom da se ove odredbe primenjuju i za gradonačelnika.
Naime, vi ste videli u prethodnom članu ovog predloga zakona o lokalnim izborima da se propisuje tri posto potpisa kao uslov da neko može biti kandidovan za predsednika opštine, odnosno gradonačelnika. S obzirom da Srbija ima jednu odliku - ima 189 opština koje imaju vrlo različito biračko telo, od nekoliko hiljada do milion i 300 hiljada građana, kao što je u Beogradu, mislimo da bi posledica primene ovakvog rešenja iz Predloga zakona kao što stoji, ukoliko se ne prihvati ovaj amandman, objektivno dovela do neravnopravnosti kandidata. Kolega Petrić je lepo rekao, i mi kao poslanička grupa stojimo iza toga, zašto bi neko na osnovu svog prezimena bio prvi na listi kandidata za gradonačelnika?
Zar ne bi bilo logično da onaj koji prvi ispuni zakonom propisane uslove i prikupi onaj broj potpisa koji zakon utvrđuje kao potreban da bi se mogao kandidovati bude i prvi na listi; pa se isti princip primenjuje u prvom delu ovog zakona kada se govori o izbornim listama političkih stranaka ili koalicija, da onaj koji prvi ispuni uslove da se prvi nalazi na listi! Zar ne bi bilo logično da taj isti princip važi i ovde, prilikom utvrđivanja predloga kandidata za predsednika opštine, odnosno gradonačelnika?
Nije nepoznato, pomenuto je i svetska iskustva pokazuju, da objektivno onaj koji je prvi na listi uvek dobije, to statistika potvrđuje, jedan do tri posto glasova više u dnosu na ostale kandidate. To možda nekome i nije važno, ali mislimo da bi prihvatanje ovog amandmana, o kojem je govorio kolega Petrić u ime poslaničke grupe SPS, apsolutno potvrdilo princip pravičnosti i ravnopravnosti svih onih koji učestvuju u izborima; a naravno, neka građani svojim glasovima opredele svoju političku volju i daju poverenje onome za koga smatraju da će najbolje raditi, odnosno da će najbolje raditi u interesu građana na nivou opštine.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li se još neko od ovlašćenih učesnika javlja za reč?
Reč ima narodni poslanik Zoran Ćirković.

Zoran Ćirković

Amandman Socijalističke partije je potpuno korektan, iz prostog razloga što popravlja postojeći zakonski tekst, jer ne može jedan zakon na dva načina da tretira istu izbornu materiju. Ako se izbornim listama utvrđuje redosled na osnovu datuma prijave, onda naravno i kandidatima za gradonačelnika opština pripada isti redosled. Tu nema dileme i čudi me da se zakonopisac setio da na ovaj način utvrđuje redosled iz prostog razloga, što je malopre rekao govornik i sa njim se slažem, jer zaista niko nema zasluga što mu prezime počinje sa glasom koji je pri vrhu rang liste u našoj azbuci, kao što niko nije kriv što mu je početno slovo prezimena pri kraju azbuke.
Ne znam da li je to ovaj član i ako nije onda se izvinjavam, možda sam propustio da se blagovremeno javim, a mislim da je Vlada intervenisala amandmanski da je za kandidata za gradonačelnika potrebno 2.500 potpisa. Ukoliko je to postalo sastavni deo teksta onda se ne slažem sa tim sastavnim delom teksta. Imate opštinu Crna Trava i ona ima 3.000 birača, a tamo gradonačelnik može biti samo onaj koji prikupi 2.500 potpisa. Kako će se pojaviti protivkandidat, teoretski je nemoguće. Ako je cenzus od tri posto veliki neka se smanji, ali pravično je da kandidati za gradonačelnike u svim opštinama moraju imati ravnopravnu podršku.
Recimo, opština koja ima 40.000 birača i tri posto je 1.200 potpisa, koji podržavaju određenog kandidata za gradonačelnika. Ukoliko je taj procenat veliki može se smanjiti, ali se ne može linearno određivati, jer je to nepravično za opštine koje imaju mali broj glasača, a toliko veliki broj potpisa koji podržavju odnosnog gradonačelnika. Znači, moramo voditi računa o tome.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Amandman koji je pomenut već je bio predmet rasprave i podneo ga je Odbor za pravosuđe i upravu. Dakle, tiče se podrške 2.500 birača. Vlada nije prihvatila taj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li po članu 56. još neko od ovlašćenih učesnika želi reč? (Ne.)
Na član 56. amandman je podneo Odbor za pravosuđe i upravu.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li se neko od ovlašćenih učesnika u raspravi javlja za reč? (Ne.)
Na član 59. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Vukosav Tomašević, Vladimir Dobrosavljević i Bojana Aleksić.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
Odbor za pravosuđe i upravu je prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li se neko javlja za reč od ovlašćenih učesnika u raspravi? (Ne.)
Nastavljamo raspravu.
Na član 59. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Šešelj.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko od ovlašćenih učesnika želi reč? (Ne.)
Nastavljamo raspravu.
Na član 61. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Boško Ničić, Nebojša Leković, Ljubodrag Grbić, Milorad Stanulov, Bratoljub Janačković, Siniša Mitrović, Slobodan Radulović, Zoran M. Anđelković i Ružica Veljović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li podnosioci amandmana ostaju pri amandmanu? (Da.)
Da li neko od ovlašćenih učesnika želi reč? (Ne.)
Nastavljamo raspravu.
Na član 61. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Todorović i Miloš Nešović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko od ovlašćenih učesnika želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Jovan Todorović.

Jovan Todorović

Dame i gospodo, pitanje predsednika opštine je regulisano i Zakonom o lokalnoj samoupravi, ali i ovim zakonom. Imao bih nekoliko napomena, pre nego što kažem šta je suština ovog amandmana. U ime SPS poslanik Nešović i ja predložili smo da se ovim amandmanom na član 61. utvrdi rok u kojem će se organizovati izjašnjavanje građana o opozivu predsednika opštine, a u slučajevima kada se steknu uslovi za opoziv.
Kao što znate, zakonom i ovim predlogom je predviđeno da se predsednik skupštine, odnosno opštine može smeniti sa te funkcije na tri načina: prvi je kada političke stranke, grupacije ili grupe građana sakupe 10% potpisa u odnosu na ukupno biračko telo; drugi slučaj je kada skupština opštine većinom glasova odbornika odluči da pokrene inicijativu o izjašnjavanju građana o opozivu predsednika; treći slučaj je kada Vlada Republike Srbije, zato što se ne obavljaju povereni poslovi u skladu sa zakonom, pokrene tu inicijativu.
Ovim članom zakona kako je predloženo nije utvrđen rok ko će i kada raspisati izjašnjavanje građana na ovu temu. Može nam se desiti da imamo sve uslove stečene i u skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi i u skladu sa zakonom o lokalnim izborima, a da nam predsednik opštine i dalje vrši vlast i to kakvu vlast: izvršnu, pravu vlast, bez ikakvih ograničenja. Nema roka u kom taj posao treba obaviti.
Drugo pitanje, a što je zaista apsurdno, jeste da nam za izbor predsednika opštine uopšte nije potrebno da izađe većina birača. Potrebno je da taj ko se kandidovao na nekim izborima, uspeli oni ili ne, dobije najviše glasova. Možemo doći u takvu situaciju da - na primer u mojoj opštini, kakva je Loznica, od 80.000 birača izađe 20% ili 16.000, onaj ko dobije najviše glasova od tih 16.000, recimo 5.000 ili 6.000 glasova da bude izabran za predsednika opštine.
A, da bismo opozvali predsednika opštine, koji ne radi svoj posao kako treba, treba nam punih 8.000 potpisa građana da bi se uopšte pokrenula priča o smenjivanju predsednika opštine, zato što ne obavlja svoj posao kako treba. Ili, da bi kandidovali predsednika opštine, npr. u Loznici, treba nam oko 2.500 potpisa; a, da bismo samo pričali o njegovoj odgovornosti treba nam 8.000 potpisa. Da li je to normalno da predsednika opštine, koji inače ima faraonska ovlašćenja rekao bih, na ovakav način štitimo.
Na kraju, ono što želim da kažem, ovakva pravna praznina u zakonu o lokalnim izborima može biti predmet raznoraznih, da ne kažem mućki, ali i političkih igara. Može se praktično unedogled vršiti funkcija predsednika opštine, iako su svi zakonom propisani uslovi stečeni za opoziv predsednika, odnosno za mogućnost da se građani na opštem glasanju izjasne o tome imaju li ili nemaju poverenja u predsednika opštine.
Molim vas, imajte to na umu, prihvatite amandman kojim se predlaže da predsednik Narodne skupštine Republike Srbije kada se steknu zakonom porpisani uslovi, ima obavezu da organizuje, odnosno raspiše izjašnjavanje građanja na ovu temu, u roku od 15 dana od momenta kada je konstatovano da su ti uslovi stečeni. Time rešavamo mnogo toga što nam se u budućnosti može pojaviti kao objektivan problem u funkcionisanju i lokalne samouprave i predsednika opštine i skupštine opštine, pogotovo što taj predsednik, recimo, nema obavezu da podnese čak ni izveštaj o svom radu skupštini opštine. Bilo bi najprirodnije da bar jedanput u toku godine podnese izveštaj o svom radu, pa kada mu opštinska skupština ne prihvati takav izveštaj, da se automatski smatraju raspisani izbori za novog predsednika. Hvala.