Gospodine Markoviću, posle dva upozorenja da se držite teme dnevnog reda, što niste ispoštovali, izričem vam opomenu, na osnovu člana 103. Poslovnika Narodne skupštine.

Zahvaljujem. Evo, građani Srbije, ako sam nešto loše govorio, videli ste šta je kadija ovoga trenutka uradila. Zahvaljujem se, gospođo kadija.

Druga opomena, gospodine Markoviću, na osnovu člana 103.
Reč ima predsednik poslaničke grupe DOS-, gospodin Čedomir Jovanović.

Gospođo Mićić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pa, posle eseja - moje selo, lepše od Pariza, bilo bi dobro da se vratimo činjenicama. Dakle, dužni smo da odgovorimo na nekoliko veoma važnih političkih pitanja koja su ovde postavljena, a pre svega su se ticala obima donacija privrednim sistemima u našoj zemlji, s obzirom da raspravljamo o kontragaranciji za kredit Elektroprivredi Srbije.
Dužan sam da vam kažem da je od oktobra 2000. godine, dakle za nepune dve godine, međunarodna zajednica, kroz svoje institucije, odnosno države koje su sklapale ugovore sa Republikom Srbijom, odnosno SRJ, na ime donacija EPS-u uputila sredstva u visini od 210 miliona evra; dakle, oko 400 miliona nemačkih maraka. Već smo jednom razgovarali o prirodi kredita kada smo davali kontragaranciju za 50 miliona evra ili 100 miliona nemačkih maraka Elektroprivredi Srbije. Tada smo rekli da će ta sredstva biti vraćena ne iz budžeta Republike Srbije, nego iz prihoda koji će ostvariti Elektroprivreda Srbije.
Naime, jedino je u Srbiji sistem elektroprivrede nerentabilno preduzeće. Ne postoji ni jedna država u Evropi u kojoj proizvodnja struje nije dobar posao. U prethodnih deset godina taj paradoks je zaživeo u Srbiji upravo zbog toga što su ljudi mislili da je moguće stvoriti utopiju u realnim okolnostima koje nisu bile povoljne za razvijanje poslovnih aranžmana, pomislivši da je moguće stvoriti utopiju u kojoj Elektroprivreda Srbije može nastupati kao humanitarna organizacija.
Otklanjajući te anomalije, mi smo u prethodnoj godini imali inflaciju od 40%, ali u ovoj godini će ona biti ispod 20%, upravo zbog rušenja tog dispariteta cena koji je bio neprirodan i nije omogućavao onima koji rade i proizvode da žive od tog svog posla.
Tačno je da u Srbiji ima 800.000 ljudi bez posla, ali ti ljudi nisu ostali bez posla u poslednjih godinu dana. To se desilo u prethodnih 10 godina. Mi smo ti koji smo im rekli da su ostali bez posla. Mi smo poslanička većina koja nije donela zakon u parlamentu po kome se preduzeće koje ne radi onemogućava da otpusti radnika. Taj zakon su donele neke druge stranke, koje su bile vlast u prethodnoj deceniji, 1992. godine.
Pored 800.000 nezaposlenih, mi imamo i oko 700.000 ljudi koji se nalaze na prinudnim odmorima - kategorija koju ne poznaje poslovni svet. I imamo, to je takođe istina, 160.000 upražnjenih radnih mesta, zbog toga što je u prethodnom periodu u našem društvu razvijena ona svest koja vam dopušta da birate posao, bez obzira što niste u poziciji da nešto tako uradite.
Elektroprivreda Srbije će sasvim sigurno vratiti ovaj kredit iz sopstvenih izvora i upravo zbog toga je predviđeno da se naredne četiri godine neće vraćati taj kredit, kako bi u te četiri godine elektroprivreda stala na svoje noge; kroz restruktuiranje i utvrđivanje prave cene struje, cene koju će društvo moći da plati, jer nema razloga da se tako nešto ne desi. Ako može u Republici srpskoj, ako može u Makedoniji, ako može u Crnoj Gori, Mađarskoj ili u bilo kojoj državi Evrope, moći će i u Srbiji čovek da zaradi da plati struju.
Što se tiče šteta koje su nanete Elektroprivrede Srbije, niko nije odustao od naplate tih ratnih šteta. Međutim, morate razmišljati u realnim kategorijama. Tačno je da je ova država podnela ili pokrenula tužbe protiv 11 država članica NATO pakta. Ali, pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu nalazi se i 13 tužbi, 11 naših i dve tužbe koje su podnele BiH i Republika Hrvatska. Po istom osnovu po kome i mi tužimo 11 država NATO pakta, oni tuže SRJ.
Kada se izmere sredstva koja potražuju BiH i Republika Hrvatska od SRJ i sredstva koja mi potražujemo od 11 država NATO pakta, uopšte nam se ne isplati u ovom trenutku da dalje insistiramo na tom postupku; jer, prvo, mi ćemo izgubiti taj proces zbog toga što ne možemo da budemo pokretači te inicijative, pošto nismo bili deo međunarodne zajednice u trenutku kada nam se tako nešto desilo; a drugo, otvorićemo princip po kome će i nama moći da se naplati naša šteta.
Niko nije odustao od toga, već je na godinu dana prolongiran čitav postupak, da bi ekspertski tim koji vodi gospodin Varadi pronašao pravni osnov da taj posao uradi valjano ili da parlamentu i Vladi, koji su ga za tako nešto ovlastili, kaže činjenice - ako se igrate vatrom opeći ćete se, ali vi o tome odlučujete, pa i snosite odgovornost. Niko od toga nije odustao i niko nije srećan zbog toga što je uništen elektroprivredni sistem, ali je odgovornost opet na nekom drugom mestu.
Odgovornost je konačno i među onim poslanicima koji su, raspravljajući u martu mesecu 1999. godine, rekli da je moguće ratovati sa čitavim svetom i pri tom nisu bili spremni da ukažu na posledice takve svoje politike. Bilo je, istina, nekih iz opozicije koji su tada tako nešto hrabro uradili. Tu je gospođa Andrić iz Demokratske alternative, koja je tada rekla sve ovo što vi danas govorite. Ne znam da li ste tada verovali u to. Iskreno mislim da niste, ali ne verujem ni da ste imali mnogo izbora, s obzirom na koncepte u kojima ste se tada kretali.
Dakle, Elektroprivreda Srbije treba da dobije ovaj kredit. To nije kredit koji će u potpunosti odgovoriti potrebama EPS-a. To je jedva 1/3 godišnjih potreba Elektroprivrede Srbije u redovnom stanju. Remonti su predviđeni sa, otprilike, 250 miliona evra, ali 10 godina ti remonti nisu obavljani, tako da je nama samo za vraćanje sistema u funkciju, u kojoj je bio 1990. godine, potrebno oko 5 milijardi maraka ili 2,5 milijarde evra. A, ovo je samo 100 miliona.
Sto miliona koje će ti ljudi morati da vrate i pri tom će biti suočeni sa takvom vrstom obaveze, bez obzira što nećemo biti u stanju da im omogućimo sve one preduslove da bi mogli nesmetano da rade, jer još nisu dobili ekonomsku cenu struje, niti su dobili sredstva koja su im potrebna da bi mogli da dostignu nivo kvaliteta koji se od njih traži.
Elektroprivreda Srbije zaslužuje našu podršku. Ti ljudi koji su u teškim uslovima uspeli da sačuvaju sistem moraju dobiti finansijska sredstva, a ne političke pohvale. Ako je to bio slučaj do sada - u redu, ali od toga se ne živi. Nemojte ih tapšati po ramenima, učinite ono što morate, zadužite se tamo gde se države zadužuju, budite odgovorni kada taj posao radite. Nemojte to da radite kao što smo radili prethodnih godina - bez rasprave u parlamentu, kroz razgovore u četiri oka.
Neko je ovu zemlju zadužio oko pola milijarde u odnosima sa Narodnom Republikom Kinom. Ni jedna skupština o tome nije raspravljala. Neko je ovu zemlju zaduživao i po drugim osnovama i rešavao potraživanja po drugim osnovama. Ne znamo šta se desilo sa dugom koji je Ruska federacija imala prema nama, ali znamo da smo mi otpisali 2/3 duga kroz politiku koju smo vodili pred Pariskim klubom.
Londonski klub je druga priča; to su poslovne banke. Ali, pošto je jedan princip definisan pred Pariskim klubom, mi ne pristajemo na dvostruke standarde i insistiramo da i te banke poštuju ekonomsku politiku koju poštuju njihove države. Verujem da ćemo u tome biti uspešni. U svakom slučaju, do završetka tog posla nije došlo samo zbog političkih problema koje imamo u zemlji.
Jer, kada oni razmišljaju o otpisivanju sredstava koja imaju prava da traže od nas, pošto su ugovori veoma jasni - i nije tačno da nam se ne mogu zaračunavati kamate zbog sankcija, to je samo naša iluzija - možda se to nama ne dopada, ali je to stvarnost. Do poslednjeg centa imaju pravo da insistiraju na svojim kamatama i njihova je dobra volja što pristaju da nam pomognu. I, kada već tako nešto rade, moramo biti veoma jasni u saopštavanju činjenica našem društvu, jer ćemo guranjem glave u pesak prvo zaboraviti da nam je neko pomogao sa 210 miliona evra. Možda to nije sve ono što nam je bilo potrebno, ali ne vidim zbog čega bi građani Nemačke, Švedske, Norveške, SAD, Austrije plaćali srpsku elektroprivredu.
To je njihova dobra usluga. Zahvaljujem im se na tome, ali moramo sami stvoriti vrednosti ukoliko želimo da živimo dostojnim životom ovde u Srbiji. Dakle, podržavam ovu kontragaranciju, kao i prethodnu. Nadam se da će ih biti još, jer je kredit investicija. Hvala.

Zahvaljujem gospodinu Jovanoviću. (Žarko Obradović traži - repliku.) Nije spomenuta poslanička grupa. Nemojte, niste spomenuti uopšte. Molim vas, gospodine Obradoviću, apsolutno nije spomenuta vaša poslanička grupa (narodni poslanik insistira zbog pogrešnog tumačenja). Ne, nema osnova za repliku. Proverićemo stenografske beleške. Poslanička grupa nije apsolutno spomenuta (poslanik i dalje insistira).
Nema osnova za repliku, izvinjavam se. Završili smo raspravu, nema osnova za repliku. Nije ni pogrešno tumačenje, niste spomenuti, apsolutno, niti vaša grupa, niti vi pojedinačno (narodni poslanik i dalje insistira).
Znate šta, ne možemo ovako da raspravljamo. Nema osnova za repliku.
Pitam da li želi reč još neko od predsednika odnosno predstavnika poslaničkih grupa? Ne, mislim da nema osnova za repliku, proverićemo u stenografskim beleškama (Jovan Todorović takođe traži repliku). Ne, vi ste iskoristili dva javljanja. Apsolutno niste spomenuti.
Prelazimo na raspravu prema prijavama narodnih poslanika za reč. Reč ima narodni poslanik Dragan Rafailović, poslanička grupa Demohrišćanske stranke, a sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Rajko Baralić, poslanik poslaničke grupe SPS. Izvolite.

Poštovano predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, evo, ponovo sam po ko zna koji put saznao da o nama seljacima brinu oni koji nemaju veze sa poljoprivredom. Međutim, ne bih pričao o tome; najbitnije u celoj priči jeste to da je ovakvo zaduženje za elektroprivedu  potrebno Srbiji;  Demohrišćanska stranka zna da se sada postavljaju temelji jedne domaćinske države, koja će svoje dugove vraćati normalno kao svako domaćinstvo koje ih ima;  dakle, podržaćemo ovaj predlog kontragarancije.
Javio sam se za reč zbog priča koje su ovde išle i molio bih gospodina ministra da neke stvari zabeleži, da čuje dobro ono što ću sada reći. Sindikat "Termoelektrane" Obrenovac i neki ljudi koji su radili u finansijama su dostavili inspekcijskim službama opštine Obrenovac podatke o tzv. ruskom kreditu, gde recimo odgovorno tvrde da od robe kupljene za 150 miliona dolara, koja je trebalo da stigne, nema ni traga i ne zna se gde je otišla. Da je tada dobro rađeno i da su pare od tog kredita ulagane kako treba, možda danas ovaj kredit ne bi ni bio potreban, ne bi bile potrebne ove kontragarancije.
Prema tome, trebalo bi, kao prvi deo posla, videti šta je rađeno sa tim parama koje su dolazile i tada se, kao, ulagalo u Elektroprivredu. To je razlog da se i sa ovim kreditom dobro pazi, da se uloži tamo gde treba, da ne ode opet negde gde ne treba.
Drugo bitno u vezi tog kredita je podatak koji mi je jedan direktor rekao: cevi koje su došle iz Rusije za Termoelektranu su bile, prvo, van klase, netestirane na pritisak koji mogu da izdrže, drugo, čak i izmešane po profilima, po debljinama.
Dakle, treba proveriti gde su te pare otišle i kako su potrošene, da bi neko odgovarao zbog toga, jer mi imamo velikih problema sa Sindikatom "Termoeletrane" i mislim da bi Vlada morala nešto da učini; mi uopšte nismo uradili što smo mogli.
Važno je, nije mnogo vezano za ovo, ali je prilika da ministru ukažem na formiranje cena; mi u Demohrišćanskoj stranci smatramo da treba biti jako obazriv sa blok tarifom; po meni je treba ukinuti ili naći mehanizam da ona bude ublažena.
A zašto? Zato što, recimo, ministar, direktor i svako ko radi u Beogradu veoma je malo kod kuće, radi čist posao, veš-mašine i svi drugi uređaji se ne koriste u kući, čak se i ruča negde usput; dok poljoprivredno domaćinstvo koje ima osam čanova, čije veš-mašine rade 10 i 20 puta više, imaju puno stoke, rade mešaone stočne hrane i proizvode za ovu državu, ulazi u plavu ili crvenu tarifu. Mislim da bi o tome trebalo povesti računa ili izuzeti poljoprivredna domaćinstva iz toga.
Ne bih komentarisao ostale stvari ovde rečene; rekao bih samo, moram zato što sam seljak, da smo imali cenu pšenice koja je bila skoro dva dinara veća nego evropska cena i to se sada vidi u izvozu; a naravno, nama je malo, treba više, ali treba usmeriti poljoprivrednu proizvodnju u ono što donosi profit i zaradu.
Ceo posao oko poljoprivrede ovu vladu i ovaj parlament čeka u narednom periodu; tu je i problem viška radne snage. Tačno je da u mnogim segmentima društva ima mnogo viška radne snage, ali isto tako je tačno da u mom selu i u celoj Srbiji na njivama mogu da se vide samo penzioneri. Ovi
koji su ostali bez posla neće ni da pomisle da se vrate na svoje domaćinstvo, a kamoli da rade kod nekog drugog.

Gospodine Rafailoviću, molim vas da se vratite na temu dnevnog reda.

Vraćam se odmah, ali jednostavno, morao sam, to mi je bila prilika da kažem. Najbitnije u celoj priči  je zalaganje Demohrišćanske stranke za samostalnu Srbiju; ova vlada bi mogla već u toku nedelje da krene u realizaciju ovog projekta  da je Srbija samostalna država, ovako će potrajati i duže. Ali, nema veze, mi ove kontragarancije podržavamo i hvala vam.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić, poslanička grupa SPS.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, citiraću predsednika Vlade Srbije, koji je 1990. godine bio poslanik u ovom parlamentu i tada je rekao sledeću stvar:
"Socijalisti su ovih dana prevazišli sebe. Do sada su u funkciji političke promocije presecali vrpce na bezvrednim, ali makar postojećim objektima. Juče je u Pirotu Slobodan Milošević otvorio "Hidroelektranu" Pirot, a tamo nema jezera, nema centrale i nikada neće biti struje".
Toj centrali, iz koje nikada neće biti struje, gde nema jezera i ničega nema, ministar Đelić koji je poznat kao oprezan čovek, i međunarodna zajednica, koja veoma teško daje kredite u bezvredne projekte, dakle za "Hidroelektranu" Pirot, određuju 13 miliona evra. Neobičan kontekst.
Ovaj ste podatak koristili u svim izbornim kampanjama koje ste organizovali od otvaranja ove centrale do danas. Toliko o tome.
(Nenad Bogdanović, sa mesta: Nema struje!)
Stenogram je čudo. Zahvaljujem se onima koji vredno rade na tome da to uvek ostane zabeleženo.
Ovde je već oštri predstavnik SPS-a za ovu tačku dnevnog reda, Joca Todorović, napomenuo nekoliko stvari koje se tiču pozicije "Elektroprivrede Srbije" prema građanima i državi, kao i građana i države prema EPS-u; sve je to doveo u kontekst sa temom koja jeste vama veoma mrska, ali koju mi moramo ponavljati svaki put kada nam se za to ukaže prilika, a odnosi se na NATO agresiju.
Nemoralno je i neverovatno to što smo malopre čuli od gospodina Čedomira Jovanovića. Meni je žao što ga nema, i takođe mi je žao što u parlamentu nema direktora "Hidroelekratne" Bajina Bašta, direktora "Termoelektrane" Obrenovac, predsednika Upravnog odbora EPS-a i predsednika skupštinskog odbora za industriju, sve ste ih jutros izbacili iz parlamenta. Svi su bili veoma merodavni i veoma kompetentni da govore o temi koja je danas na dnevnom redu.
Dvesta deset miliona evra, koliko je Elektroprivreda dobila na poklon, kao što kaže gospodin Jovanović, bili su tema na Odboru za industriju 14. marta ove godine, a prisustvovala su sva ova gospoda o kojima sam govorio. Tada smo, između ostalog, konstatovali da je od raznih donatora zaista stiglo 210 miliona evra, i to je bilo u raznim formama: struja za demokratiju, dobre usluge za demokratiju i još ponešto što ovde ne želim da kažem; dakle, država je to dobila, dobili su građani Srbije, a država Srbija od građana Srbije to je naplatila kroz cenu kilovata.
Vi ste dužni da objasnite kako je 210 miliona evra međunarodnih donacija koje su stigle u EPS da se otkupi električna energija, da se spreči humanitarna katastrofa, naplaćeno od građana Srbije, šta je pravni osnov za tu naplatu i voleo bih da vidim elemente te kaluklacije. To bih voleo da čujem i od gospodina ministra, ali on ima neke stranačke razgovore sa ljudima iz Demokratske stranke u ovom trenutku.
Dve milijarde dolara je direktna šteta koju je EPS pretrpeo u NATO agresiji. Vi možete govoriti šta god hoćete, vi jeste obavezni kao Vlada, ako tvrdite da ste odgovorna vlast, da to pitanje postavite tamo gde treba. Ako je 25 miliona dolara Kina naplatila od Amerike za tzv. kolateralnu štetu kada im je srušena ambasada, koliko je onda trebalo da se naplati kada su urušeni i porušeni svi sistemi, sva energetska postrojenja u zemlji.
Govoriti o tome da su odgovorni oni koji su se igrali vatrom zato što je neko nekome zapalio kuću je nemoralno, besmisleno i apolitično, šta god vi mislili o tome.
Zaprećena cena kilovata je 5 centi u Srbiji. Prosečna potrošnja po domaćinstvu u Srbiji, koje nema nikakve posebne energetske zahteve, kreće se između 1.000 i 1.500 kilovata, a to je između 100 i 150 dolara mesečno. Mi, naravno, nemamo ništa protiv da cena električne energije bude komercijalna; samo smo protiv olakog očekivanja, pošto nismo kadri da ikom objasnimo, da to može da se plati sa prosečnom platom i primanjima od 200 maraka mesečno, odnosno 100 evra.
Ovde smo, takođe, čuli tvrdnju od šefa poslaničkog kluba, gospodina Jovanovića, da su Amerika i svi drugi poverioci imali pravo da naplate kamate na sve kredite koje smo dobili za vreme sankcija međunarodne zajednice. Naravno, kada nekome vežete noge, pa ga onda naterate da se sa vama takmiči i pobedite, onda vam se čini da ste daleko stigli ispred njega. Zašto nama nisu dali kamate na sredstva koja su zamrznuta u finansijskim tokovima kod međunarodnih finansijskih organizacija, kod Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda? Zašto na naša sredstva nisu pripisivane kamate?
(Dimitrije Jovanović: Koji ste to vi?)
Mi i vi u ovom smislu; govori se o državi i o narodu, a ne o strankama; za ove koji dobacuju.
Ovde postoji nekoliko pitanja koja zaslužuju odgovore i mislim da su pitanja korektna; građani Srbije očekuju odgovor na pitanje hoće li neko tražiti ili neće tražiti kod međunarodnih sudova - i to ne kod ovih izmišljenih, nego ovih pravih - da se plati ratna šteta. Dužni ste da kažete - nećemo, ne smemo, ne možemo. To je politički stav, to saopštite; preuzmete odgovornost za politički stav koji ste izrekli i rizikujete kod svoje ciljne grupe. To je prosto. Ne možete ćutati na pitanja koja se s tim u vezi postavljaju.
Poslednja stvar; stručni savet EPS-a je 1994. godine usvojio dokument da se u sklopu regionalnog vodosistema "Rzav", za opštine Arilje, Požega, Gornji Milanovac, Lučani i Čačak, na profilu "Svračkovo" izgradi višenamenska akumulacija, koja bi se finansirala 90% iz struje, 5% iz vodoprivrede i 5% od građana ovih pet opština, koje su do sada uložile 107 miliona dolara u ovaj sistem. Od 1996. godine u ovaj sistem nije uložen ni jedan jedini dinar, a svaki dan se povećava broj korisnika. Građani ovih pet opština nikome ništa ne duguju i jedini kredit koji su povukli po ovom osnovu je 5 miliona dolara kod Američke komercijalne banke, koji je vraćen 1996. godine.
Molim vas da se stvore uslovi da se o ovome razgovara. Taj projekat košta 35 miliona evra; u ovoj skupštini sedi devet poslanika koji su direktno zainteresovani za ovo što govorim i predstavljaju 500 hiljada ljudi. Budžeti ovih opština imaju redovnu i kvalitetnu dinamiku punjenja i sposobni su da uz određene garancije, koje će dati Vlada i neke od poslovnih banaka, uđu u investiciju koja je za ovih pet opština dragocena; a odnosi se, između ostalog, i na EPS, da me neko ne opominje da ne govorim o temi.
Zato vas molim, gospodine ministre, da u vreme koje vi odredite, ukoliko to želite, primite poslanike i funkcionere iz ovih pet opština koje sam nabrojao. Spremni smo da ovo o čemu sam ovde govorio izložimo detaljno.