Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo Drugo vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u 2002. godini.
Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, sednici prisustvuje 130 narodnih poslanika.
Molim vas da radi utvrđivanja kvoruma ubacite identifkacione kartice u vaše poslaničke jedinice.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema utvrđeno da imamo kvorum i da možemo nastaviti rad.
Obaveštavam vas da su sprečeni da prisustvuju sledeći narodni poslanici: Mirko Rosić, Vlastimir Budimović, Sima Radulović, Momir Radoičić, Slobodan Pavlović, Predrag Stojanović, Miloš Lučić, Jelena Milenković, Zoran Bošković i Jon Čizmaš.
Pre podne odsutni: Čedomir Jovanović, Goran Vesić, Dragan Šutanovac i Nataša Milojević.
Obaveštavam Narodnu skupštinu da su pozvani da sednici prisustvuju predsednik, potpredsednici, ministri i sekretar Vlade Republike Srbije, kao i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.
Takođe, saglasno članovima 83. i 84. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, obaveštavam vas da sam na ovu sednicu pozvala predstavnike Centra za slobodne izbore i demokratiju, Narodnog pokreta "Otpor" i Nacionalnog demokratskog instituta.
Pozdravljam prisutne goste.
Primili ste ostavke Radoslava Veselinovića, mr Branislava Pomoriškog, Gorana Ćirića, Gorice Mojović, Gorana Vesića, Jožefa Kase, Petra Mišića, Višnje Nežić, Aleksandre Joksimović, Alena Selimovića, prof. dr Stevana Lilića, Nebojše Lekovića i Živice Predojeva na funkciju narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije i izveštaj Administrativnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije povodom razmatranja ovih ostavki, sa predlogom da Narodna skupština, na osnovu člana 88. stav 1. tačka 2. i stavova 2. i 3. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatuje prestanak mandata navedenim narodnim poslanicima.
Saglasno članovu 88. stav 1. tačka 2. i stavovima 2. i 3. Zakona o izboru narodnih poslanika, Narodna skupština, na predlog Administrativnog odbora, konstatuje da je prestao mandat, pre isteka vremena na koje su izabrani, narodnim poslanicima Radoslavu Veselinoviću, mr Branislavu Pomoriškom, Goranu Ćiriću, Gorici Mojović, Goranu Vesiću, Jožefu Kasi, Petru Mišiću, Višnji Nežić, Aleksandri Joksimović, Alenu Selimoviću, prof. dr Stevanu Liliću, Nebojši Lekoviću i Živici Predojevu, izabranim sa izborne liste Demokratska opozicija Srbija - dr Vojislav Koštunica.
Sagasno Zakonu o izboru narodnih poslanika, izvršiće se popunjavanje upražnjenih poslaničkih mesta u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Primili ste zahtev Demokratske opozicije Srbije - dr Vojislav Koštunica, za konstatovanje prestanka mandata narodnim poslanicima Dušanu Budišinu, Dušanu Goluboviću, Vladimiru Dobrosavljeviću, dr Ljubiši Đokoviću, Dušanu Iliću, Vladanu Jovičiću, Draganu Jočiću, Nenadu Lemajiću, Draganu Maršićaninu, Petru Madžareviću, Slađanu Mijajloviću, Radmilu Miloševiću, Dejanu Mihajlovu, Radomiru Naumovu, Zoranu M. Nikoliću, Vasiliju Pavićeviću, Milutinu Prodanoviću, Svetlani Stojanović, Vukosavu Tomaševiću, Đorđu Čukvasu, Draganu Šormazu i Ružici Veljović, izabranim sa izborne liste Demokraska opozicija Srbije - dr Vojislav Koštunica i izveštaj Administrativnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije povodom razmatranja ovog zahteva, sa predlogom da Narodna skupština na osnovu člana 88. stav 1. tačka 1. i stavova 2. i 3. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatuje prestanak mandata navedenim narodnim poslanicima.
Saglasno članu 88. stav 1. tačka 1. i stavovima 2. i 3. Zakona o izboru narodnih poslanika, Narodna skupština, na predlog Administrativnog odbora konstatuje da je prestao mandat, pre isteka vremena na koje su izabrani, narodnim poslanicima Dušanu Budišinu, Dušanu Goluboviću, Vladimiru Dobrosavljeviću, dr Ljubiši Đokoviću, Dušanu Iliću, Vladanu Jovičiću, Draganu Jočiću, Nenadu Lemajiću, Draganu Maršićaninu, Petru Madžareviću, Slađanu Mijajloviću, Radmilu Miloševiću, Dejanu Mihajlovu, Radomiru Naumovu, Zoranu M. Nikoliću, Vasiliju Pavićeviću, Milutinu Prodanoviću, Svetlani Stojanović, Vukosavu Tomaševiću, Đorđu Čukvasu, Draganu Šormazu i Ružici Veljović, izabranim sa izborne liste Demokraska opozicija Srbije - dr Vojislav Koštunica.
Saglasno Zakonu o izboru narodnih poslanika izvršiće se popunjavanje poslaničkih mesta u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Nastavljamo rad po utvrđenom dnevnom redu..... (Poslanici Demokratske stranke Srbije vraćaju predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije i svoje identifikacione kartice i napuštaju salu.) Doviđenja.
Prelazimo na 6. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O DAVANjU KONTRAGARANCIJE REPUBLIKE SRBIJE SAVEZNOJ REPUBLICI JUGOSLAVIJI ZA OTPLATU OBAVEZA PO ZADUŽENjU JP "ELEKTROPRIVREDA SRBIJE" KOD EVROPSKE BANKE ZA OBNOVU I RAZVOJ
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora.
Pre otvaranja načelnog pretresa podsećam vas da, prema članu 90. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova i molim poslaničke grupe da mi dostave listu sa prijavljenim govornicima po ovoj tački dnevnog reda.
Otvaram načelni pretres.
Da li predstavnik predlagača mr Božidar Đelić, ministar finansija i ekonomije želi reč?
Reč ima ministar Božidar Đelić.

Želeo bih samo da kažem nekoliko reči o specifičnosti predloženog zakona o kontragaranciji, imajući u vidu da je dobar deo argumenata izložen juče, u raspravi o prethodnoj tački dnevnog reda.
Što se tiče predloga o davanju kontragarancije Saveznoj Republici Jugoslaviji za jedan kredit od 100 miliona evra za potrebe JP "Elektroprivreda Srbije", hteo bih samo da napomenem nekoliko rečenica oko tri tačke - koji su finansijski uslovi, koje su namene tog kredita i, najzad, koji je širi ekonomski i privredni interes ovog zajma. Znači, da kažem nekoliko reči o te tri teme.
Što se tiče prve teme - finansijski uslovi su veoma slični onim uslovima koji su predloženi za ŽTP. Jedina razlika je u iznosu i ovog puta se radi o 100 miliona evra, datumi otplate su za koji dan i za koji mesec različiti, međutim, sama dužina tog zajma je istovetna. Zadnja otplata se očekuje 7. marta 2016. godine. Uslovi su isti, tj. euribor plus jedan posto, a euribor je sada otprilike 3,5% i ukupna kamata bi trebalo da bude 4-5%. Svi ostali uslovi su istovetni i imate u belešci koja je juče podeljena.
EPS je jedan od najvećih primalaca budžeta prošle godine, to je 3,6 milijardi dinara iz budžeta za potrebe remonta; isto tako, EPS je primio veliki broj velikih donacija i dobar deo međunarodne pomoći u 2000. godini, pa i u 2001. godini, bio je usmeren prema njemu, jer taj sistem je bio na rubu propasti. Zahvaljujući tim naporima, naporima koje je napravio srpski poreski obveznik kroz te dotacije iz budžeta, ali i građanin Srbije koji je pretrpeo tri povećanja cene električne energije (uzgred budi rečeno, dobili su cenu samo do jednog realnog nivoa oktobra 2000. godine, znači, nije bilo realnog povećanja u agregatu), imali smo mirnu zimu, a ona je bila najhladnija i najsurovija koju smo imali u zadnjih 25 godina. Naravno, i struja je kao zdravlje - kada je imate to je normalno i minimum koji treba da se obezbedi, međutim, dobro znamo i naročito smo videli u našoj zemlji zadnjih deset godina šta znači kada se nema električne energije.
Međutim, ovaj kredit, i tu je njegov interes, jeste mogućnost da se ide korak dalje, a korak dalje je da se uđe u tzv. kapitalne investicije, ne samo redovne remonte, nego i da se nešto dublje uradi u sistemu. Druga veoma važna namena ovog kredita jeste da se radi na prenosnoj mreži, jer u našoj zemlji se oko 19% električne energije izgubi od momenta kada se proizvede pa dok dođe do potrošača. Imamo puno problema sa tzv. krađom struje i nelegalnim priključcima na mrežu. Međutim, iskustvo zadnjih godinu dana, ako je verovati nalazima sa terena EPS-a i nadležnog ministarstva, pokazuju da to postoji kao fenomen, ali naravno uopšteno objašnjavam zašto smo danas kao zemlja u najlošijoj situaciji tim povodom.
Ne samo to, naša zemlja je već godinama odsečena od prenosne mreže u Evropi i ovaj zajam je značajan korak da se ponovo priključimo. Ako pogledamo revitalizaciju i remonte nekih postrojenja, imamo 3,3 miliona evra za revitalizaciju "Kolubare A5", za kotlovsko postrojenje i pumpe za vodu, finansiranje i izvođenje dela građevinskih radova. Zatim, imamo remont "Kostolca B" za 21,5 miliona evra - to je prevashodno oprema za povećanje kapaciteta u delu kotlovskog postrojenja u oba bloka i time će najzad to postrojenje, koje je već godinama projektovano na mnogo većim parametrima, doći do tog nivoa. Znači, imamo jedno postrojenje koje će mnogo više električne energije proizvoditi i time ćemo smanjiti taj debalans koji danas imamo i koji nas obavezuje da uvozimo električnu energiju.
Najzad, tu je i HE "Pirot" i tu je završetak skretnice reke u akumulaciono jezero u Zavoju i to je 2.500 metara, ako se dobro sećam, čime se kapacitet ove elektrane povećava za 30%. Znači, ta tri ključna kapitalna postrojenja ove investicije će podići na onaj nivo koji je trebalo da imaju prema onome što je bilo projektovano i time ćemo bez nekih ogromnih dodatnih investicija da se grade nove termo ili hidroelektrane, biti u stanju da podignemo značajno našu proizvodnju električne energije. Za "Pirot" je 13 miliona evra i tu je nekih 40 miliona evra za prvu namenu.
Isto tako, 42,4 miliona evra je za trafo-stanice, jer je situacija mnogih naših trafo-stanica izuzetno loša i ovaj kredit će omogućiti da "Jagodina 4", "Sremska Mitrovica", "Beograd 20" i "Sombor 3" budu ili izgrađeni (što se tiče "Jagodine 4" i "Beograda 20") ili pak prošireni (što je slučaj sa "Sremskom Mitrovicom" i "Somborom 3"). To su četiri ključne trafo-stanice na našoj teritoriji, a ovim se pouzdanost prenosa električne energije značajno povećava. To je druga namena.
Treća i zadnja namena je prenos i tu je predviđeno 18 miliona evra. To je izgradnja prenosa Subotica - "Sombor 3" i revitalizacija oko 100 kilometara ključnih prenosnih vodova Valjevo-Zvornik-Beograd-Kostolac, koji su izgrađeni između 1954. i 1956. godine i koji od onda nisu značajno popravljeni. Znači, 50 godina kasnije najzad će i te prenosne mreže biti popravljene; time se sprema priključak u evropsku mrežu, koji će nam omogućiti mnogo lakšu razmenu električne energije i mnogo više izvora u slučaju da nam je potreban uvoz ili ako možemo da izvozimo električnu energiju. To je što se tiče drugog dela i te tri ključne namene ovog kredita.
Zadnja stvar je širi privredni značaj ovog kredita, naravno kroz mnogobrojne javne nabavke. Ima dosta opreme koju naša zemlja nikada nije proizvodila, biće tu posla za neke međunarodne kuće koje to proizvode, ali biće tu i te kako puno posla i za naše domaće dobavljače. Kroz remont EPS-a (koji je pokazao prošle godine lančani efekat kada je prvi put u dugom nizu godina napravljen) ceo niz naših preduzeća je bio uposlen; dobar deo metalskog kompleksa, građevinskog kompleksa je živnuo zahvaljujući tom remontu.
Ono što je predviđeno u budžetu ove godine, to je 3,9 milijardi dinara i predložićemo u rebalansu budžeta da se to poveća za 750 miliona dinara za dodatne potrebe EPS-a. Ovaj kredit plus druga tranša, sećate se garancije koju ste izglasali pre dva ili tri meseca, sve to omogućava da ove godine EPS posle 15 godina napravi jedan pravi korak, u pravom pravcu za njegovu revitalizaciju. To je šansa za njihove dobavljače kooperante, ali isto tako pouzdanije snabdevanje električnom energijom, pouzdanije trafo-stanice, manje gubitka na prenosu; sve to znači sutra izbegavanje uvoza struje, koja puno košta. Jedna normalna energetska situacija u našoj zemlji, železnice, putevi, cela infrastruktura je ključni preduslov za privlačenje domaćih i inostranih investicija. Zbog toga predlažemo da usvojite ovaj zakon o kontragaranciji.

Zahvaljujem  ministru finansija i ekonomije, gospodinu Božidaru Đeliću.
Da li žele reč predsednici Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora? (Ne žele.)
Da li žele reč predstavnici, odnosno predsednici poslaničkih grupa? (Da.) Izvolite, reč ima narodni poslanik Jovan Todorović, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS po ovoj tački dnevnog reda.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Đeliću, SPS je juče u toku rasprave o donošenju Zakona o izdavanju kontragarancije za potrebe ŽTP-a istakla jedan set pitanja za koji mislimo da treba da se najozbiljnije razmotri, kako bismo došli u situaciju da i ovoj skupštini i građanima kažemo kuda to ova zemlja ide u pogledu zaduženja. Naravno da nijednom socijalisti niti građaninu koji misli dobro ovoj zemlji nije sporna potreba da se ulože određena sredstva u revitalizaciju elektroenergetskog sistema, ali u vezi s tim se otvara nekoliko bitnih pitanja za koja smatramo da Vlada, a posebno Ministarstvo finansija i ekonomije, mora da ih najozbiljnije razmotri.
Dame i gospodo, sve vas podsećam da je naša elektroprivreda do 1992. godine, do uvođenja sankcija od strane Saveta bezbednosti i Evropske unije, bila izvoznik električne energije, kao i da je u prethodnim decenijama od strane prethodnih generacija uloženo mnogo sredstava u razvoj elektroenergetskog sistema. Nažalost, zbog sankcija, a i kasnije zbog bombardovanja, došlo je u pitanje funkcionisanje tog sistema na način koji bi obezbeđivao da i privreda i građani funkcionišu prema standardima Evrope i prema potrebama života u našoj zemlji.
Iznos od 100 miliona evra kredita koji treba da odobri Međunarodna banka za obnovu i razvoj, odnosno njeno sedište u Londonu, sasvim sigurno nije dovoljan da se ti nagomilani problemi u elektroprivredi reše. Jeste značajan indikator da vrlo brzo moramo da razgovaramo o tome koliko ćemo mi to u ovom vremenu uzeti kredita od međunarodne zajednice i ko će te kredite u budućnosti da vraća. To je ključno i osnovno pitanje, zato što je u izlaganju gospodina Đelića potencirana činjenica da će se ulaganjem od 100 miliona evra u revitalizaciju elektroenergetskog sistema uposliti i neki domaći kapaciteti, da će se time pokrenuti određene privredne aktivnosti, što ne sporimo.
Otvara se pitanje kako vraćati kredite koji se ovih dana, ovih meseci, otkako je došao DOS na vlast, uzimaju, rekao bih, nekontrolisano. Nekontrolisano, između ostalog i zato što se jedna ekonomska politika vodi na nivou savezne države, a druga ekonomska politika se vodi na nivou Republike Srbije. Prosto, ako bih danas nekoga od odgovornih ljudi i u saveznoj i u republičkoj Vladi pitao koliko je to kredita uzeto u poslednjih godinu i po dana, koliko smo dobili donacija, koliko je bilo direktnih investicija, verujem da bi se iz dva izvora moglo čuti nekoliko različitih podataka.
Svima je poznato, i onima koji se ne bave ekonomijom i finansijama, da kada se traže finansijski izvori za određene investicije u našoj zemlji, onda je potpuno jasno da su najpovoljniji izvor donacije. Ne donacije koje smo imali u proteklom vremenu, koje su išle u tom pravcu da oni koji nam dodeljuju donacije zapravo tim sredstvima finansiraju svoju privredu, proizvode određene proizvode ili opremu ili robu široke potrošnje, a onda nam tu robu zapravo daju, a ne novac. Kredit je najnepovoljnija varijanta za razvoj privrednog i ekonomskog sistema u jednoj zemlji. Ono zašta se naša vlada i za ljudi odgovorni za finansije u našoj zemlji nisu izborili, to je da nam strani investitori ulože sredstva kao direktne investicije i u državna i u društvena preduzeća.
Nažalost, u proteklih godinu i po dana nemamo direktnih investicija u našoj privredi, ukoliko se izuzme otprilike oko 60 miliona dolara koji su direktno uloženi u razvoj privrednih kapaciteta na području Republike Srbije i SRJ ukupno. Zemlja koja se zadužuje morala bi da razmišlja i o tome kako vratiti te dugove. Ljudi koji vode ozbiljnu ekonomsku politiku potpuno jasno razumeju da je jedina perspektiva zaduženih zemalja, a u koje svakako spada SRJ, odrediti odgovarajuće prioritete među kojima je na prvom mestu izvoz, na drugom mestu izvoz, na trećem mestu izvoz. Sasvim sam siguran da će se gospodin Đelić složiti sa ovim.
Zašto? Da bismo mogli da uzmemo kredite, moramo da imamo pred sobom činjenicu da ona zemlja koja može otprilike jednu trećinu deviznog priliva da izdvoji za vraćanje obaveza, i po starim i po aktuelnim kreditima i po osnovu glavnice i po osnovu kamate, ima rezona da se zadužuje. Na drugom mestu - izvoz, zato što ne postoji nikakva realna mogućnost da se naša jugoslovenska i srpska privreda uključi u međunarodnu razmenu rada, ukoliko ne budemo podstakli proizvodnju, i to onu koja je izvozno orijentisana.
Znamo kakve su mogućnosti srpskog tržišta; znamo kakve su mogućnosti jugoslovenskog tržišta; znamo kakve su mogućnosti građana i koliko smo spremni i koliko smo u mogućnosti da kupujemo odgovarajuće robe široke potrošnje, koliko ulažemo u opremu, a koliko u neke druge investicije, od domaćinstva do fabrike. Ako to znamo, onda znamo da su nam te mogućnosti do krajnosti sužene i da je jedino pravo tržište izvoz. Dakle, izvoz u zemlje Evrope i širom sveta. Da bismo izvozili, moramo da imamo ovde odgovarajuće uslove i moramo da imamo realan kurs.
Dame i gospodo, imamo činjenicu da nam je od juna meseca 2000. godine do juna meseca 2002. godine kurs marke 30 dinara, ili evra 60 dinara. Sve se u ovoj zemlji promenilo, cene su otišle i preko 150% u odnosu na taj jun mesec 2000. godine, samo je marka ostala 30 ili evro 60 dinara. Da li je to stimulativno i podsticajno za proizvodnju koja je izvozno orijentisana. Protivnici devalvacije dinara reći će mi da bi to izazvalo lančanu reakciju u smislu skoka cena. Sa tim se slažem. Ozbiljna država i ozbiljna ekonomija mora da nađe načina kako da podstakne ona preduzeća koja mogu izvoziti. Iz tog izvoza možemo da pokrivamo uvoz i možemo da servisiramo svoje međunarodne obaveze preuzete po osnovu kredita, po osnovu garancija, po osnovu kamata i svih drugih finansijskih obaveza.
Nažalost, to nam se u ovom momentu ne dešava. Imamo činjenicu da nam je MMF odobrio 800 miliona dolara za tzv. stabilnost dinara. Dame i gospodo, podsećam vas da tih 800 miliona dolara nije moguće upotrebiti ni za jednu drugu namenu, osim za očuvanje ovakvog kursa dinara. Doduše, moguće je, ali samo u kratkim periodima i to interventno, iz tih sredstava Narodne banke intervenisati na međubankarskom tržištu deviza, ali opet u cilju da bi se održao ovakav kurs. Čemu zapravo taj kurs služi? Služi da bi se eventualno u nekim statističkim podacima moglo reći kako su nam bruto plate u odnosu na oktobar 2000. godine sada 200 maraka, a tada su bile 100. A šta se danas može kupiti za tih 200 maraka, jasno je svima, moglo je više za onih 100.
Sledeće pitanje koje ovde moramo da postavimo je da li će neko od onih koji predstavljaju DOS-ov režim u ovoj zemlji ozbiljno pokrenuti pitanje ratne štete po osnovu bombardovanja upravo ovog elektroenergetskog sistema koji danas treba da finansiramo iz kredita koji treba da nam odobri Međunarodna banka, odnosno Evropska unija. Razumni ljudi pitaju da li su oni to zapravo bombardovali elektroenergetski sistem da bi danas mogli da nam daju komercijalne kredite iz kojih ćemo da finansiramo tu obavezu.
Dame i gospodo, u poslednjih godinu i po dana niko, ni sa saveznog, niti sa republičkog nivoa, nije se usudio da postavi ovo pitanje onima koji su upravo doveli taj elektroenergetski sistem u stanje da moramo i na ovaj način da ga finansiramo da bi ga revitalizovali. Sigurno svi znate, to ste vi utvrdili, vaša grupa G-17, grupa stručnjaka je utvrdila da su direktne štete po osnovu NATO bombardovanja 31 milijardu dolara, da su indirektne štete po osnovu NATO bombardovanja još 50 ili 60, čak 70 milijardi dolara, što ukupno čini 100 milijardi dolara. Ima li rezona da baš niko sa nivoa savezne države, sa nivoa Republike Srbije, ne postavi to pitanje međunarodnoj zajednici? Ima li rezona da se mi zadužujemo, a da isti taj svet, ista ta međunarodna zajednica nama duguje?
Podsećam vas na Sjedinjene Američke Države. Gospodo, 300 miliona dolara duguju Sjedinjene Američke Države našoj državi.
(Predsednik: Gospodine Todoroviću, da li ćete da koristite i sledećih 10 minuta?)
Da, koristiću.
Duguju našim preduzećima i bankama 12 punih godina, sa kamatom od 6% godišnje. Ta kamata je 101%, što bi zajedno sa tom glavnicom činilo 600 miliona dolara. Gospodin Buš nalazi za shodno da obavesti svoj kongres da i u narednih godinu dana zamrzava ta naša sredstva u Vašingtonu. Dakle, reč je o 600 miliona dolara, reč je o oko 700 miliona eura. Mi danas i juče razgovaramo o tome kako ćemo se i hoćemo li se zadužiti kod Evropske banke za obnovu i razvoj za 157 miliona eura, da uložimo u ono što je ista ta Amerika, koja nam ne da naših 600 miliona dolara, srušila tokom NATO bombardovanja i uništila tokom desetogodišnjih sankcija.
Razum nalaže da se ovo pitanje vrlo brzo otvori. Razum nalaže da se ne možemo radovati takozvanoj pomoći i velikodušnosti te međunarodne zajednice u iznosu od 40 miliona dolara, a da nam, pri tom, ista ta međunarodna zajednica duguje, samo Amerika, 600 miliona dolara. Ova zemlja ima potraživanja i od drugih. Gospodine Đeliću, vi znate da imamo potraživanja od Rusije preko tri milijarde maraka ili, ako hoćete, milijardu i po eura. Šta se tu uradilo?
Od 1992. godine do oktobra 2000. godine ova zemlja se nigde nije zadužila, osim u kineskom aranžmanu možda nekih 300 miliona maraka ili, recimo, dolara. Ali, od 1992. godine naš spoljni dug je sa 7 milijardi narastao na 12,5 milijardi. Kako se to desilo, dame i gospodo? Tako što nam je međunarodna zajednica, ta koja nam sada pomaže, obračunavala kamate, obračunavala zatezne kamate, sve to prepisivala glavnici i uvećavala naš dug. Onda smo, navodno, postigli veliki uspeh kod Pariskog kluba, kada su nam oprostili dve trećine duga. Gospodo, znate šta su nam oprostili? Upravo one kamate koje nisu imali pravo ni da nam obračunaju za vreme sankcija. To je suština. Kada smo to hteli da postignemo i kod Londonskog kluba, nismo uspeli, iako smo na sva zvona najavljivali takav uspeh.
Imamo takvu situaciju da nam DOS u medijima, u novinama, na sve moguće načine seje iluziju o tome kako međunarodna zajednica ulaže u privredu, obnovu i razvoj SRJ i Republike Srbije. Nema toga, gospodo, jer da ima, proizvodnja ne bi konstantno padala, građani u ovoj zemlji ne bi sve lošije i lošije živeli, ne bismo povećavali broj nezaposlenih sa 700.000 na 800.000, sa jednom mračnom perspektivom da se samo u toku ove 2002. godine otpusti još 500.000 ljudi. Da ima tih sredstava, ova privreda bi oživela, ovaj narod bi bolje živeo i ne bi bilo nikakvih problema.
Sledeće pitanje koje se otvara u vezi sa ovom garancijom ili sa ovom kontragarancijom, jeste pitanje cene električne energije. Upravo u momentu kada se u ovoj skupštini razmatra zakon o zaduživanju elektroprivrede, odnosno Republike Srbije, radi pokretanja kapaciteta, smanjivanja gubitaka, povećanja kvaliteta usluga itd, imamo informacije (to svi čitamo u novinama, slušamo našeg ministra za energetiku) da mora doći do povećanja cene električne energije, i to najmanje 100%.
Gospodo, pitam vas kako ćemo onda realizovati, recimo, strategiju razvoja malih i srednjih preduzeća, koja je nedavno razmatrana na Odboru za razvoj i ekonomske odnose, gde se, između ostalog, traži da ona preduzeća koja se u ovim mesecima i ovim danima pokreću dođu u takvu situaciju da ne plaćaju duplu cenu električne energije (govorim o sadašnjem stanju), da bi se izjednačila cena sa cenom koju plaćaju građani itd.
Sada ćemo doći do toga da moramo da povećamo dvostruko cenu električne energije. Građani koji plaćaju i ovu cenu ne mogu da plate. Ne mogu da plate zato što nemaju nikakva primanja. Primanja nemaju zato što su nezaposleni, iako imaju radni odnos u preduzećima koja ova vlada nije uspela da pokrene. Gospodo, to su činjenice sa kojima morate da se suočite kao odgovorna vlast i odgovorna Vlada. Nema nijednog preduzeća u ovoj zemlji koje nije radilo, a da je pokrenuto otkako je DOS došao na vlast. Ima mnogo preduzeća koja su stala, a koja su radila u momentu kada je DOS došao na vlast.
(Glas iz sale: Nemoj da pričaš.)
Hoću da pričam, gospodine. Nemojte da dobacujete, jer ovo su činjenice, a vas samo činjenice mogu da uzdrmaju.
Hvalili smo se na televiziji, u medijima, kako nam je Međunarodna banka za obnovu i razvoj odobrila novi kredit od 2 milijarde i 100 miliona dolara, ali nismo hteli da kažemo da smo sa te 2 milijarde i 100 miliona dolara vratili samo stare dugove. Nisu to bili naši dugovi, gospodo. To su bili dugovi one prethodne Jugoslavije, one Jugoslavije koja je osnovala MMF, među 38 zemalja osnivača je bila, koja je bila uredan dužnik. Ali, za vreme sankcija ste dobili obračune kamata, obračune zateznih kamata. Kada ste vi došli na vlast prekinut je kontinuitet SRJ. Zato su se uplašili poverioci, zato su sklopili novi aranžman, odobrili vam novi kredit da bi vratili stari. Od tog kredita nijedan cent nije ostao u jugoslovenskoj privredi. To je istina, gospodine Đeliću, vi to znate.
U svakom slučaju, završavajući ovo izlaganje, pozivam vas da učinite sve što je moguće da proradi privreda; onda ćemo moći da vraćamo dugove. A do tada ćemo se besomučno zaduživati; pogotovo ukoliko znamo činjenicu da ona zemlja koja ima bruto nacionalni proizvod u toku jedne godine manji od ukupnog duga nema šansu da preživi. Dakle, ne možemo se zaduživati nekontrolisano, ne možemo imati deficitarno budžetsko finansiranje, ne možemo uzimati kredite od međunarodne zajednice da bismo finansirali potrošnju. To nije moguće. Ovaj slučaj jeste izuzetak, ali jeste kredit. Nije direktna investicija, nije donacija.
To je ono sa čime se mi, kao socijalisti, nikada ne možemo složiti. Hvala vam lepo.

Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč po ovoj tački dnevnog reda?
Ima reč narodni poslanik Dragan Marković, predsednik poslaničke grupe SSJ.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo  o kreditu i ponovo Srbija treba da se zaduži, da uzme neke pare.
Postavlja se pitanje ministru - šta je to izvor prihoda Gospodine ministre, uvek nešto kao pišete; izvršite pripremu pre sednice Skupštine, pa tamo pišite, a ovde slušajte, molim vas.
Šta je to što se zove izvor prihoda i odakle ćemo vratiti ovaj kredit? Ako mislite da ovaj kredit vratimo preko cene struje, onda se gadno varate. Naši potrošači su u veoma teškoj ekonomskoj situaciji. Evo, ovde kod mene u ruci imam jedan račun za struju, dobila ga je neka gospođa Ilić Milanka; ima dvoje dece i stan od 30 kvadrata. Platila je 1.016 dinara za prošli mesec. I sada, da vam ne čitam ove stavke, samo jednu stavku koja je veoma važna - obračunska snaga je, a to je taksa, 768 dinara, a ukupna potrošnja energije za taj mesec je 248 dinara.
Vi ste uveli taksu koja nije primerena nijednoj zemlji Evrope, a ta taksa se plaća, svako domaćinstvo koje prikači svoje brojilo plaća 20.000 dinara. Znači, svako ko napravi novu kuću traži priključak od Elektrodistribucije, plati taksu 20.000 dinara, a vi svakoga meseca uvodite taksu.
Ova taksa na ovaj račun je mala, zato što je ukupan račun 240 i nešto dinara za potrošnju struje. Četvoročlana porodica, koja ima stan od 60 kvadrata, plaća od 2.000 do 2.500 dinara struju, i da se ne greje na struju.
Ako mislite da će ovaj kredit da plaćaju potrošači, konkretno poljoprivredni proizvođači, preko cene struje, oni neće imati odakle da plate, gospodine ministre. Vi ste izjavili da je inflacija u prošloj godini bila 40%, je li tako? Cena žita je, gospodine ministre, prošle godine bila sedam dinara, je li tako? Ako je inflacija 40%, onda se množi 40 puta sedam, a to je 2,8. Znači, cena žita u ovoj godini treba da bude 9,80 dinara, je li tako?
Vi ste rekli da je inflacija 40%. Sada se postavlja pitanje - vi kažete da će cena žita biti osam dinara, čak ministar za poljoprivredu kaže da neće biti ni osam dinara nego sedam. Unapred zna da to nije prva klasa, da je procenat klijavosti i vlažnosti veliki. To je izjavio ministar, vaš kolega. Premije za žito nema. Dali ste premije za šećernu repu, jer je šećerna repa veoma malo zasejana, a niste isplatili seljacima, onima koji su predali šećernu repu. To je razlika.
Sada gledate preko premije da one nove prevarite, a starima niste izmirili dug. Znači, ako preko seljaka mislite da isplatite ovaj dug, teško se varate, jer za jedan hektar da se poseje žito, ako se plati oranje, tanjiranje, drljanje, trista kilograma semena, trista kilograma đubriva, korov, protiv leme, kad se plati vrša, kad se plati baliranje, kad se plati prevoz, to košta hiljadu maraka.
U ovoj godini prinos po jednom hektaru je 4.000 kilograma, puta sedam dinara, to je 28.000 dinara, a trideset hiljada dinara treba da uloži jedan seljak, plus, gospodine ministre, vi kažete da ste ekspert, znate da je novac na tržištu 5% kamate mesečno, znači, onaj seljak koji uloži 1.000 maraka, osam meseci čeka da dođe do nekih svojih para koje je uložio. Znači, 50 maraka on ima mesečno, da ne radi ništa. Osam puta 50, to je 400 maraka, koje on ima, da ne poseje žito. Ali, vi ne biste imali šta da jedete da seljaci ne poseju žito.
Dalje, postavlja se pitanje da li će moći da plate, dame i gospodo, ovaj dug i ovaj kredit, prosvetni radnici, zdravstveni radnici, policajci. Jer, 10.000 dinara imaju policajci koji imaju 20 godina radnog staža, to je njihova plata, i svake godine imaju neke terene, po mesec - dva dana. Lekari u bolnicama imaju platu od 10.000 do 13.000 dinara; prosvetni radnici imaju platu 10.000 dinara. Oni preko računa za struju ne mogu da vrate taj dug.
Dalje, vi ste, gospodine ministre, uveli dve potrošačke korpe - potrošačka korpa sa mesom i bez mesa. Pa gde to ima, ja to nigde nisam pročitao, da u jednoj zemlji postoje dve potrošačke korpe.

Gospodine Markoviću, molim vas da se vratite na temu dnevnog reda.

Pričam o potrošačima, koji treba da vrate ovaj dug, gospođo, stvarno pričam o temi.
Takođe se postavlja pitanje da li će dug vraćati i Srbi sa Kosmeta koji se nalaze u Srbiji, jer Srbi sa Kosmeta nemaju odakle da plaćaju račune za struju.
Postavlja se pitanje, gospodine ministre, da li ćete vi napraviti socijalni program - morate da napravite socijalni program, jer ima 10% potrošača u Srbiji kojima je struja isključena i nemaju odakle da plate tu struju, a svakoga meseca im se zaračunava kamata.
Treba to pitanje da se postavi - šta ćemo sa tim potrošačima? Postavlja se i pitanje - šta ćemo sa 80% potrošača u Srbiji koji nisu isplatili obavezu za potrošenu električnu energiju, a nemaju odakle da plate? Ovih dana očekuju vaše makaze, koje ćete vi poslati u svakom slučaju. Sigurno da je tako, raspitajte se malo. Oni koji vam pričaju, sigurno vas lažu.
U poslednje vreme u pojedinim delovima Srbije ljudi su jedino nedeljom mogli da se opuste i da zaborave na probleme, jer su nedeljom neki sportski događaji, ali Srbi u Raškoj oblasti ne mogu ni nedeljom da se opuste i da ne razmišljaju o svojim velikim računima, jer kada odu na utakmice, tamo se vijore turske zastave, publika skandira "Buco, Turčine", a za vašu informaciju Buca je načelnik policije u Novom Pazaru.

Gospodine Markoviću, zaista vas molim da se vratite na temu dnevnog reda, stigli ste do navijača.
(Glasovi iz sale, upućeni poslaniku Draganu Markoviću: Sram te bilo.)

Vas treba da bude sram, a ne mene, jer to rade vaši sugrađani, pokazaću vam i materijalni dokaz preko kasete, ja ću vam poslati.
I da vam kažem da je rukometni klub iz Jagodine jedva živu glavu izvukao iz Novog Pazara, kada su igrali tamo pre pet meseci, samo to da vam kažem da znate. U gradu gde vi živite i u gradu gde vaša partija ima vlast, u gradu gde predsednik Vlade ne može da ode da razgovara sa Srbima, nego na ulici razgovara jer mu vaša vlast ne da prostorije, a to su srpske prostorije, to je Srbija, podsećam vas.
Mi iz SSJ smo za to da živimo sa vama, na ravnopravnim osnovama, da se vaša deca igraju sa našom decom, ali ne da nam tamo uvodite neke jezike i da se vijore turske zastave. To vam neće uspeti, samo da znate. (Glasovi iz sale: Zbunio si se.)
Nisam se nikada zbunio, pa nemam razloga da se zbunim. Sve što pričam je tačno.
Takođe bih želeo da ministar izađe za govornicu i da nam objasni odakle ćemo vratiti ovaj dug; odakle, gospodine ministre, ako proizvodnja u Srbiji opada, ako viška radne snage sve više imamo u Srbiji, ako neki mladi i sposobni ljudi koji treba da završe određene fakultete to ne mogu jer ste uveli školarinu od 160.000 dinara. Odakle će to njihovi roditelji da plaćaju?
I šta su to eksperti, po vama? Jer, pazite, naš ministar je došao iz Pariza; možda je on bio ekspert tamo, ali on živi u Srbiji i nema ni mače ni kuče ovde, trenutno spava kod tetke na kauču; neka mi oprosti ministar, ali to je on rekao.