Poštovane kolege, poštovano predsedništvo, ovo je replika na izlaganje kolege, prethodnog narodnog poslanika i onih tvrdnji koje je izneo u vezi naše partije, pominjanja u negativnom kontekstu predsednika Miloševića i rada EPS-a u to vreme. Dužan sam, u ime SPS, da kažem nekoliko stvari koje apsolutno stoje.
Nekome se cena struje u proteklih 10 godina mogla učiniti malom ili velikom, zavisi šta je želeo da uradi tom cenom struje, ali je ona bila primerena ekonomskim mogućnostima građana Republike Srbije, mi to kažemo direktno i stojimo iza toga, sviđalo se vama ili ne. Ako je jedini cilj ove države da izvuče zadnji dinar iz džepa građana i da ostvari profit u interesu nekoliko pojedinaca, onda je to cilj ove vlade. Nama to nije bio cilj.
Mi smo cenu struje držali onolikom koliko su građani mogli da plate, a zna se dobro da smo tih devedesetih godina bili bez bilo koje inostrane pomoći; bez mogućnosti da dobijemo bilo koji kredit; sredstva su nam bila zamrznuta u inostranstvu i nismo mogli da dobijemo nijedan dinar od tih sredstava; imali smo tri građanska rata u okruženju, 600 hiljada do milion izbeglica je Srbija primila; rušenje onih koji su nas bombardovali 1999. godine 78 dana - sve su to razlozi koji su uslovili cenu struje onakvom kakva je bila i mi apsolutno stojimo iza toga.
Druga stvar: činjenica je da je EPS imao direktne i ogromne štete za vreme 78 dana bombardovanja i ko to neće da kaže ne govori istinu ili narodnim jezikom - on laže; činjenica je da su bacane grafitne bombe, da su elektroinstalacije i postrojenja direktno pogađani; sve je to činjenica i to je, naravno, trebalo obnoviti tada, a i sada uopšte nije sporno. Postavlja se jedno logično, moralno i političko pitanje: zašto se zaobilazi pitanje nadoknade ratne štete, zašto se zaobilazi pitanje štete učinjene Republici Srbiji, štete učinjene građanima Republike Srbije?! Zašto se ne pominje 100 do 150 milijardi direktne ili indirektne štete koja je učinjena u 78 dana bombardovanja?!
Ne može se govoriti samo jednostrano. Niko nije u ovoj državi protiv donacija, ali treba reći da se i to zna, da je to 0,01% u odnosu na štetu koju su nam napravili. To veličati, a ne reći ni jednu reč protuv toga, stvarno je licemerje svoje vrste.