Molim vas da ne ometate govornika u izlaganju. A govornika molim da se drži teme dnevnog reda.

Zahvaljujem. Apsolutno je današnja tema - predlozi za popunu upražnjenih mesta u Ustavnom sudu Republike Srbije. Dakle, s obzirom na velika ovlašćenja i veliki značaj koji Ustavni sud ima u svakoj državi, prirodno je da kriterijumi po kojima se biraju ljudi koji bi trebalo da budu članovi ili sudije Ustavnog suda budu prevashodno stručnost i dokazanost u dugogodišnjoj praksi, što u sudijskim organima, što u pravosuđu, ili na drugi način.
Nažalost, moram da konstatujem, uz sve uvažavanje predloženih kadrovskih rešenja, iako moja malenkost nije nikakav veliki ekspert u oblasti pravosuđa (bar tako sebe ne smatram), u konsultacijama sa nekim eminentnim ljudima iz pravne struke pokušao sam da saznam da li se među predloženim kandidatima za članove republičkog Ustavnog suda nalaze zaista eminentni pravnici, oni koji su se dokazali svojim radom. Nažalost, nisam dobio pozitivan odgovor ni u jednom slučaju, ali nadam se da će svojim radom buduće sudije Ustavnog suda dokazati svoju stručnost i opravdati ukazano im poverenje.
Takođe, ne mogu da ne kažem nekoliko reči o predlogu za samog predsednika republičkog Ustavnog suda. Naime, podsetiću vas da je članom 126. stav 4. određeno da sudija Ustavnog suda ne može vršiti drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost. U predlogu za predsednika republičkog Ustavnog suda kojim je predviđen gospodin Slobodan Vučetić navodi se činjenica, pored ostalih stvari, da je on proteklih godina aktivno učestvovao u radu većeg broja stručnih udruženja i organizacija: Udruženje pravnika, Društvo sudija, G-17 plus, CeSID, Ledž, Palgo centar i tako dalje. Sada je član Upravnog odbora Društva sudija i kopredsednik Lige eksperata - Ledž u Beogradu.
Ovde moramo da zastanemo da se zapitamo da li je ovo još jedan od mnogih primera u vezi sa G-17 plus, nevladinom organizacijom koja do dan-danas nije objavila svoje izvore finansiranja; do sada nismo mogli da nađemo ni ko finansira tu organizaciju, ali smo mogli da konstatujemo da ta, nazovinevladina organizacija ima najveću moguću vlast u ovoj zemlji.
Dakle, pored mesta guvernera Narodne banke Jugoslavije, pored potpredsednika Savezne vlade, G-17 plus, tzv. nevladina organizacija, sada dobija na mestu predsednika republičkog Ustavnog suda svog kandidata.
Zaista, da to nije razlog za zabrinutost svih nas? Nemojte misliti da nije zbog toga što ste sada vi na vlasti, pa je sada takva situacija. To je jedan veliki sistemski problem koji u budućnosti treba da bude rešen. Međutim, danas ste vi na vlasti i danas vi treba da razmišljate o tome.
Takođe, moram da istaknem i činjenicu da je gospodin Vučetić, pod nekim nerazjašnjenim okolnostima i pod nekim proceduralno sumnjivim radnjama, razrešen i smenjen sa prethodne sudijske funkcije, ali o tome ne bih previše da trošim reči. Zbog svih ovih navedenih razloga i zbog toga da ne bih onemogućavao svoje kolege poslanike koji verovatno žele da kažu još ponešto o ovoj temi, ja ću svoju diskusiju privesti kraju u ubeđenju da sam vas dovoljno argumentima ubedio, a posebno vas, gospodine ministre, da je zaista potrebno da u ovom trenutku Ustavni sud funkcioniše, ali ne na bilo koji način. Nadam se da će uprkos tome što će verovatno postojati mnogobrojni pritisci na buduće sudije Ustavnog suda, oni svoj posao obavljati časno.
Takođe, zbog činjenice da se u Ustavnom sudu posle godinu i po dana pauze, blokade ili kako hoćete, nagomilalo preko 450 starih i novoprimljenih predmeta, ja želim budućim sudijama Ustavnog suda mnogo uspeha u daljem radu, ali zbog svih ovih navedenih razloga izjavljujem da će poslanička grupa SPS-a biti uzdržana. Zahvaljujem na pažnji.

Reč ima narodni poslanik Joca Arsić  - nije prisutan. Sledeći prijavljeni je narodni poslanik Toma Bušetić - nije prisutan. Narodni poslanik Branko Ružić - nije prisutan. Reč ima narodni poslanik Ljubiša Maravić, poslanička grupa SPS-a, i time završavamo raspravu narodnih poslanika prema prijavama za reč.

Poštovane kolege poslanici, gospodine ministre, kao Srbinu sa Kosova i Metohije drago mi je da konstatujem da će konačno biti konstituisan Ustavni sud Republike Srbije koji već 16 meseci nije u funkciji jer, kako se kaže, nema potrebnog kvoruma za rad, kao i da se među predloženim kandidatima za sudije Ustavnog suda Srbije nalazi i lice koje je rođeno na prostoru Kosova i Metohije, u Kosovskoj Mitrovici, i koje je redovni profesor Univerziteta u Prištini. Kažem, posebno zbog toga što je i redovni profesor Univerziteta u Prištini, jer svima nama je poznata činjenica da prosveta, zdravstvo i još neke sitne državne institucije Republike Srbije još funkcionišu na teritoriji AP Kosova i Metohije.
Pored toga, svim onim građanima Kosmeta koji se osećaju državljanima države Srbije izuzetno je smetalo da ne postoji najviši organ u našoj republici kome mogu da se obrate sa zahtevom za zaštitu osnovnih građanskih prava. Ta prava, kao što je svima nama poznato, masovno se krše i uskraćuju od strane šiptarskih separatista, ali i jednog dela međunarodne zajednice koja im u tome pomaže.
Jedno od otvorenih, ključnih pitanja za sve građane Srbije i za sve nas koji živimo na prostoru Kosova i Metohije jesu i ustavna rešenja koja će nam doneti Ustavna povelja buduće zajedničke države Srbije i Crne Gore.
Iz personalnog sastava Komisije koja radi na Ustavnoj povelji da se primetiti da među predloženim kandidatima nema nijednog sa prostora Kosova i Metohije koji bi i te kako bio vitalno zainteresovan za konačno rešavanje ustavno-pravnog statusa ovog dela države Srbije koja se po sadašnjem Ustavu zove AP Kosovo i Metohija. Zato smo svi mi Srbi sa Kosova i Metohije zabrinuti za našu nacionalnu, ali i ličnu egzistenciju i budućnost; za svakoga od nas ovo pitanje je izuzetno važno.
Nažalost, dosadašnja praksa pokazuje da je država Srbija, kada god bi došla u situaciju da se otvoreno krši njen Ustav i zaključci njenih državnih organa, uvek popuštala pred direktnim i indirektnim pritiscima šiptarskih separatista koje su oni sprovodili sami ili kroz međunarodne institucije. Navešću samo nekoliko primera: flagrantno ignorisanje Rezolucije i zaključaka koje je donela ova skupština pre oko godinu dana, zatim odustajanje od sprovođenja lokalnih i pokrajinskih izbora na teritoriji Kosova i Metohije po našim važećim propisima, i najnovija činjenica da se popis stanovništva ne sprovodi na teritoriji AP Kosova i Metohije. Samim tim su nama koji živimo na teritoriji AP Kosova i Metohije uskraćena osnovna ljudska, građanska i ustavna prava kao državljana Srbije.
Poznata nam je takođe i činjenica da se Kosovo i Metohija nalazi pod rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, ali se nadam da će Ustavni sud naći mogućnosti i način da se bavi ovim pitanjem. Zato ću ovo svoje kratko izlaganje završiti citatom iz "Gorskog vijenca": "Da ima iđe brata da požali, ka da bi i pomoga".

Na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč.
Reč je zatražio ministar pravde, gospodin Vladan Batić.

Uvažena gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, cenjeni gosti, kada se diskutuje o Ustavnom sudu ne bi bilo loše da poslanici ponekad pročitaju Ustav pa da vide da Ustavni sud Republike Srbije nije u ingerenciji niti Ministarstva pravde, niti Vlade Republike Srbije.
Ustavni sud, sudije Ustavnog suda, predsednika Ustavnog suda predlaže predsednik Republike parlamentu, a parlament ih bira. Dakle, mogli ste se potruditi da bar toliko pročitate Ustav jer se neprestano optužuje Vlada za nefunkcionisanje Ustavnog suda Srbije. Koliko mi je poznato, predsednik Republike je još uvek član Socijalističke partije Srbije, pa je odgovor na to pitanje trebalo da potražite kod njega.
Što se tiče srozavanja institucije Ustavnog suda Srbije, prethodna vlast je dovela do tog srozavanja. Svuda u svetu kada se biraju članovi Ustavnog suda Srbije vodi se računa samo o dve vrste njihovih atributa. Jedno je da budu najviši pravni stručnjaci, a drugo je da budu ličnosti neokaljanih moralnih vrednosti. To je tako svuda u normalnom demokratskom svetu.
Šta ste vi uradili? Vi ste za predsednika Ustavnog suda Republike Srbije izabrali ne pravnika, nego ekonomistu i on je godinama bio predsednik Ustavnog suda Srbije. Vi ste u jednom periodu za predsednika Saveznog ustavnog suda izabrali istaknutog člana JUL-a, čoveka protiv koga se danas vodi nekoliko krivičnih postupaka. Dakle, to je odgovor na srozavanje institucije Ustavnog suda i nema nikakve odgovornosti ni Ministarstvo pravde, ni Vlada Republike Srbije, jednostavno, to je relacija predsednik Republike - parlament. Naravno da je svima nama stalo da postoji i normalno funkcioniše Ustavni sud Republike Srbije.
Ovde je bilo nekoliko opaski, potpuno van konteksta, van teme i van dnevnog reda, koje se tiču navodnog uplitanja ili navodnog pokušaja supremacije izvršne vlasti nad sudskom vlašću. Opet samo malo treba pročitati zakon. Zakonom o uređenju sudova i sudskim poslovnikom utvrđeno je na koji način, recimo, služba sudskog nadzora kontroliše ili nadzire; tu ne treba biti nikakav pravni stručnjak, jer iz samog naziva proizilazi šta radi služba sudskog nadzora, a to je potpuno u saglasnosti sa Zakonom i sa sudskim poslovnikom.
Dakle, i predsednica Vrhovnog suda Srbije na jednom sastanku, koji je održan upravo na ovom mestu, rekla je da nema nikakvih pritisaka izvršne vlasti na sudsku vlast. To je čak i gospođa Škero u svom obraćanju rekla, da nema nikakvih pritisaka. Uticaj izvršne na sudsku vlast može biti samo u pogledu odlučivanja. Kada bi izvršna vlast tražila da se neko optuži, da se nekome sudi, da mu se izrekne kazna od 10, 20 ili ne znam koliko godina zatvora ili da se oslobodi od kazne, to je uticaj u odlučivanju.
Kada su u pitanju rad, red i disciplina, pa nisu sudije polarni medvedi zakonom zaštićeni da ne mogu da ne rade, da ne dolaze na posao. Moraju da dolaze na posao, moraju da rade. Promene su izvršene u parlamentu; izabrali smo novu zakonodavnu vlast. Promene su izvršene u izvršnoj vlasti i izabrali smo novu vladu, a promene su neophodne i u pravosuđu. Ne može sa starim poslušničkim kadrovima da se obavi reforma pravosuđa.
Građani Srbije, kada je pravosuđe u pitanju, očekivali su tri stvari. Najpre da oni koji su ga okaljali, iskompromitovali, budu odstranjeni iz pravosuđa. Bilo je izbornih krađa, bilo je montiranih političkih procesa, bilo je hipokrizije, nepotizma, korupcije, bilo je katastrofalnih rezultata rada i ti ljudi moraju da odu iz pravosuđa, bez obzira koliko se otimaju i koliko nekoliko glasnogovornika pokušava iz svojih lagodnih pozicija da stane u njihovu zaštitu. To je lažna solidarnost i od toga niko neće odustati.
Prema tome, građani su očekivali da oni odu iz pravosuđa, očekivali su da se ljudi koji su opljačkali zemlju i narod, doveli ga do prosjačkog štapa, nađu na optuženičkoj klupi i tamo gde im je mesto. I naći će se tamo gde im je mesto; to mogu da obećam, jer je to neophodno, jer postoji sijaset krivičnih prijava, sijaset optužnica po kojima mora da se radi, postupa i odlučuje.
Konačno, građani su očekivali da će to biti znatno ažurnije, znatno efikasnije, a ne da će i dalje biti nastavljeni maratonski sporovi koji nakon određenog perioda, određenog broja godina, izgube potpuno svaki smisao.
Postavlja se pitanje - ušle kamere. Kamere su ušle uz saglasnost predsednika Okružnog suda u Beogradu. Zašto bi rad parlamenta bio javan, zašto bi rad izvršne vlasti bio javan, a rad sudova tajan? Uostalom, po sudskom poslovniku predviđena je mogućnost da se čak prati tok nekog pretresa, ako nije osobita tajnost postupka zagrantovana, pa ne može da se snima tok pretresa. Znači, teoretski može svaki pretres da se snima, ali i da se uđe sa kamerama i da se vidi da li sudije rade ili ne rade. Dakle, kada radnik ne radi dobije otkaz, kada službenik ne radi dobije otkaz, kada poslanik ne radi ne može da bude poslanik i kada sudija ne radi neće biti sudija.
Dakle, iza toga stojimo, nećemo pokleknuti ni pred kakvim ucenama i pokušajima da se nezavisno sudstvo pretvori u neku lažnu metafizičku kategoriju. Nije sudstvo neko nebesko telo koje ima neku svoju galaksiju i neku svoju orbitu. Ono mora da funkcioniše u sazvežđu sa zakonodavnom i izvršnom vlašću, jer su to tri vlasti koje moraju sinhronizovati i koordinirati svoj rad. Neće se izvršna vlast, kao što su rekle predsednica Vrhovnog suda i predsednica Okružnog suda, uplitati u odlučivanje u sudovima, ali će kao i od svih drugih građana ove zemlje tražiti red, rad i disciplinu.
Mi imamo katastrofalnu kaznenu politiku. Broj osuđujućih presuda i broj izrečenih kazni zatvora je četvorostruko manji nego pre 30 godina kada je bila ekspanzija kriminala. Nećemo se mešati, ali ako istih dvojica sudija odluče da se u svim mogućim predmetima ukine pritvor, onda se treba upitati zašto je to tako. Dakle, nema nikakvog mešanja, nema nikakvog uticaja. Sa proverama da li se radi ili ne radi služba sudskog nadzora Ministarstva pravde nastaviće i dalje, jer kada mogu svi građani Srbije da dolaze na vreme na posao moraju to da čine i sudije.

Da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa?
Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije, drugo prijavljivanje za reč.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, kada ministar pravde želi konferenciju za štampu uvek može da je organizuje, i kao ministar pravde i kao predsednik stranke. Nepotrebno je da to čini za skupštinskom govornicom i da naše vreme zloupotrebljava i replicira predsednici Okružnog suda, koja ovde nije prisutna. To je prva stvar.
Druga stvar, poslanici Socijalističke partije Srbije nisu tražili da izbor predsednika i članova Ustavnog suda bude stvar koju inicira ili pokreće Vlada. Poslanici Socijalističke partije Srbije dobro znaju postupak u vezi sa izborom sudija i predsednika Ustavnog suda. Mi smo ovde govorili ne o institucionalnoj, već o neformalnoj suprematiji izvršne vlasti nad sudskom i zakonodavnom. To je ono što se vidi golim okom, to je ono što se vidi svaki dan i sa tim u vezi uvek možemo da polemišemo na kvalifikovan način sa svakim od vas i da vas u toj priči nadgovorimo.
Nema smisla predsednika Republike Srbije Milana Milutinovića cimati kao malo dete kada nekom odgovara, za ovu ili onu stvar, a prethodno ste ga ucenili haškom optužnicom i samo je pitanje dana kada ćete ga kao kofer izručiti, kada vam više ne bude bio potreban. On je član Socijalističke partije Srbije samo onda kada vama to odgovara. To je puna istina o tome.
Narodni poslanici Socijalističke partije Srbije uzdržaće se od glasanja, ne zbog toga što su protiv izbora sudija Ustavnog suda, koji će konačno obezbediti konstituisanje ovog suda i izbor predsednika Ustavnog suda, već zbog toga što ne žele da daju legitimitet da se Ustavni sud i predsednik Ustavnog suda biraju onda kada to vama odgovara, a odgovorni ste zbog toga što taj sud ne funkcioniše 16 meseci.

Pitam da li se još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč? (Ne.)
Zaključujem pretres o Predlogu predsednika Republike Srbije za izbor predsednika i sudija Ustavnog suda Republike Srbije, a Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o izboru predsednika i sudija Ustavnog suda Republike Srbije. O danu za glasanje bićete blagovremeno obavešteni.
Ovim bismo završili današnji rad. Doviđenja i prijatno.
Da ne bi došlo do zabune, znači sutra u 10 časova je glasanje o prvoj tački dnevnog reda, o izboru članova Vlade na predlog predsednika Vlade Republike Srbije. Znači, sutra je dan za glasanje o toj tački dnevnog reda, u 10 časova.