Stavljam na glasanje predlog narodnog poslanika Žarka Obradovića da se ukupno vreme za ove dve tačke za koje smo spojili raspravu poveća na 10 časova.
Za 40, protiv 117, uzdržanih nema, nije glasalo pet, od 162 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije donela odluku o produženju rasprave o ove dve tačke dnevnog reda.
Podsećam vas da je članom 79. stav 3. Ustava Republike Srbije predviđeno da se "Narodna skupština sastaje u vanredno zasedanje na zahtev najmanje trećine od ukupnog broja narodnih poslanika ili na zahtev Vlade, sa unapred utvrđenim dnevnim redom", tako da se ne mogu vršiti promene dnevnog reda koji se za vanredno zasedanje predloži.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZA IZBOR JEDNOG BROJA ČLANOVA VLADE
Uručen vam je predlog predsednika Vlade Republike Srbije za izbor jednog broja članova Vlade Republike Srbije.
Da li predsednik Vlade, dr Zoran Đinđić, želi da obrazloži predlog? (Da.)
Ima reč predsednik Vlade Republike Srbije dr Zoran Đinđić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, kod ovog predloga o izboru jednog broja članova Vlade Republike Srbije radi  se zapravo o tri vrste izbora - za potpredsednika Vlade, za ministre u novoosnovanim ministarstvima i za ministre u ministarstvima koja postoje već odranije.
Za potpredsednika Vlade predlažem gospodina Miodraga Isakova, koji je rođen 20. marta 1950. godine u Zemunu; diplomirao je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu i magistrirao na istom fakultetu 1980. godine. U skladu sa koncepcijom i organizacijom Vlade Republike Srbije, koju sam izložio prilikom izbora Vlade Republike Srbije pre godinu i nešto više dana, a na osnovu izbornih rezultata gde je DOS kao izborna koalicija dobio većinu, predsednici stranaka koje su u DOS-u imaju mogućnost da budu potpredsednici Vlade Republike Srbije. Ovim predlogom zapravo se ostvaruje ta mogućnost koja je bila na raspolaganju svim predsednicima tih stranaka i time je gospodin Mile Isakov, kao predsednik jedne od stranaka u koaliciji DOS, predložen za potpredsednika Vlade Republike Srbije.
Već duže vreme Vlada Republike Srbije nema ministra zdravlja i danas predlažem gospodina Tomicu Milosavljevića za ministra zdravlja Republike Srbije. Tomica Milosavljević je rođen 1955. godine u Kruševcu; 1979. godine je diplomirao na Medicinskom fakultetu u Beogradu, sa prosečnom ocenom 9,26, a 1988. godine je postao doktor medicinskih nauka; oženjen je i otac troje dece. Druge podatke imate u materijalima koji su podeljeni pre ove sednice, a u vezi sa ovom tačkom dnevnog reda.
Takođe je upražnjeno mesto ministra za rudarstvo i energetiku. Za ministra rudarstva i energetike predlažem Kori Udovički, koja je rođena 4. decembra 1961. godine; diplomirala je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu juna 1984. godine; bila je na raznim poslovima koji se pre svega tiču ekonomije, finansija, javnih preduzeća, restrukturiranja privreda u tranziciji, a od novembra 2000. do sredine 2001. godine bila je glavni ekonomista za Jugoslaviju u ugovaranju stand by aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom. Takođe je bila glavni ekonomista Međunarodnog monetarnog fonda za Bosnu i Hercegovinu i ima dosta iskustva kod restrukturiranja javnih preduzeća koja su neracionalno organizovana. Pošto energetika Srbije ima nekoliko takvih javnih preduzeća, mislim da njena iskustva mogu da nam pomognu kod ovog posla, naravno u saradnji sa drugim ministarstvima. Ona je udata i majka je troje dece.
Imamo i dva nova ministarstva koja je ova skupština izglasala - a predlog je, na osnovu ovlašćenja iz člana 91. stav 3. Ustava Republike Srbije, Vlada dala Skupštini - to su Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu i Ministarstvo za zaštitu prirodnih bogatstava i životne sredine. Ova dva ministarstva su vrlo važna i za funkcionisanje političkog, ekonomskog i socijalnog sistema u našoj zemlji, a i za ovaj trenutak u kome se naša zemlja nalazi.
Naime, mi se nalazimo u prvoj fazi reforme državne uprave, kao jednog važnog instrumenta moderne evropske države, a reforma državne uprave podrazumeva čitav niz operacija, između ostalog i stručno usavršavanje zaposlenih u državnim organima, praćenje kadrovskih potreba državnih organa, restrukturiranje državne uprave u vezi sa restrukturiranjem savezne državne uprave i javnih službi. Sve je to jedan posao koji iziskuje novo ministarstvo.
Imajući u vidu taj postupak reorganizacije i reforme savezne države i potrebu da modernizacija naših drugih socijalnih i ekonomskih sistema bude praćena jednom modernom državnom upravom, predložili smo pre izvesnog vremena formiranje jednog posebnog ministarstva. U opis njegovih nadležnosti spada jednim delom i ovo što sam sada pročitao, kao i unapređenje sistema lokalne samouprave, teritorijalne autonomije, koncept teritorijalne organizacije Republike Srbije, unapređenje komunalnih delatnosti, a sve u vezi sa našom odlukom o decentralizaciji vlasti u Republici Srbiji i o efikasnoj lokalnoj samoupravi, kao nužnom elementu demokratske, dobro uređene države.
Dakle, ovo ministarstvo treba da bude jedan od pokretača reformi u ovom sektoru. Za njega predlažem Rodoljuba Šabića, koji je rođen 1955. godine; diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu 1971. godine; sada je potpredsednik Narodne skupštine; oženjen je i otac jednog deteta.
Sledeće ministarstvo koje je obrazovano, u skladu sa već pomenutim zakonom, jeste Ministarstvo za zaštitu prirodnih bogatstava i životne sredine. U junu mesecu 2001. godine smo obećali formiranje tog ministarstva, međutim, onda se ispostavilo da njegove nadležnosti nisu bile jasno definisane postojećim Zakonom o zaštiti životne sredine, pa je na pripremu, usaglašavanje tog zakona i njegovu harmonizaciju sa evropskim zakonodavstvom utrošeno nekoliko meseci. Sada Skupština Srbije i Vlada Srbije raspolažu, na osnovu propisa i zakona koji su u međuvremenu doneti, jasnim definisanjem nadležnosti jednog ministarstva, koje ne bi samo merilo stepen zagađenosti životne sredine, nego bi istovremeno vodilo računa o osnovnim prirodnim bogatstvima, njihovom racionalnom korišćenju, postavljanju efikasne odgovornosti onih koji zagađuju životnu sredinu i pravljenju jednog integralnog sistema zaštite životne sredine, što će biti uslov za harmonizaciju naših propisa sa standardima Evropske unije.
Da bi mogli da se pojavimo na tržištu Evropske unije moramo da zadovoljimo određene standarde zaštite životne sredine, koji idu od standardizacije ovih raznih vrsta inspekcija i merenja, pa do toga da se neke hemikalije, neka sredstva koja se koriste u poljoprivredi, u vodoprivredi i u nekim drugim našim granama, standardizuju po svom kvalitetu i uticaju na životnu sredinu sa sredstvima koja se koriste u Evropskoj uniji.
Zato nam je potrebno jedno posebno ministarstvo sa dosta širokim ovlašćenjima, kako ste usvajanjem Zakona o ministarstvu i utvrdili. Za ministra zaštite prirodnih bogatstava i životne sredine predlažem gospođu Anđelku Mihajlov, koja je taj posao do sada obavljala u okviru Ministarstva zdravlja Republike Srbije; ona je jedan veliki deo priprema inače obavila i ima za sobom široku aktivnost, praktično delujući već kao ministar unutar Ministarstva zdravlja.
Ona je rođena 1951. godine u Dolovu, diplomirala je na Tehnološko - metalurškom fakultetu u Beogradu, na kome je 1977. godine magistrirala, a 1984. godine doktorila iz oblasti hemijsko-inženjerske termodinamike. Druge podatke o njenom angažovanju u struci imate u materijalima, a još da navedem da je majka dvoje dece.
Predlažem Narodnoj skupštini Republike Srbije da prihvati i izglasa predloge za izbor Mileta Isakova za potpredsednika Vlade Republike Srbije, gospodina Tomice Milosavljevića za ministra zdravlja, gospodina Rodoljuba Šabića za ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu, gospođe Anđelke Mihajlov za ministra zaštite prirodnih bogatstava i životne sredine i gospođe Kori Udovički za ministra rudarstva i energetike.

Zahvaljujem predsedniku Vlade i podsećam vas da, shodno članu 90. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanik članova te poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 186. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres o Predlogu predsednika Vlade za izbor jednog broja članova Vlade.
Da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa?
Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović, predsednik Poslaničke grupe SPS.

Poštovano predsedništvo, kolege narodni poslanici, predsedniče Vlade, članovi Vlade, Skupština Republike Srbije danas raspravlja o Predlogu za izbor jednog broja članova Vlade, koji je podnela sama Vlada. Dakle, Vlada Srbije predlaže određene izmene u svom sastavu, prve posle 16 meseci otkako je konstituisana. Dozvolite mi da u ime poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije postavim nekoliko pitanja i dam nekoliko odgovora.
Prvo pitanje - ko se predlaže za nove članove Vlade, odnosno koji resori su u pitanju?
Drugo - da li sa predlogom za izbor svega par ljudi Vlada ocenjuje da su svi ostali uspešno radili svoj posao?
Treće pitanje - da li će predloženi izbori i popuna sastava Vlade unaprediti njen rad i da li će taj rad biti u interesu građana Srbije?
Kada je reč o prvom pitanju, moram reći da su promene male i iznuđene, da faktički znače naknadno priznanje i kritike koje je Socijalistička partija Srbije uputila Vladi prilikom njenog konstituisanja, januara 2001. godine. Kritikovali smo tada rešenje da se lokalna samouprava, jedna izuzetno važna oblast za život ljudi, prebaci u Ministarstvo pravde, uz tvrdnju da će to imati negativne posledice na oblast rada Ministarstva pravde i na samu lokalnu samoupravu.
Predstavnik DOS-a je tada rekao da se Ministarstvo za lokalnu samoupravu ukida, jer je delovalo kao, citiram "represivni i kontrolni organ", jer se trudilo da spreči građane da ostvare svoje osnovno pravo, a to osnovno pravo jeste pravo odlučivanja o sudbini.
Šta se desilo u proteklih 16 meseci? To novo, nazovidemokratsko ministarstvo uzelo je sudbinu građana u svoje ruke i potezom pera u proteklih 16 meseci suspendovalo lokalnu samoupravu, a time i izbornu volju građana u preko 30 opština Srbije. Na predlog pomenutog Ministarstva pravde i lokalne samouprave Vlada je raspustila skupštine jedinica lokalne samouprave.
Pravni osnov za raspuštanje tolikog broja opština nađen je u članu 213. prethodnog Zakona o lokalnoj samoupravi, članu koji je DOS ranije, a i kod usvajanja novog zakona, kritikovao kao nedemokratsko i anahrono rešenje. Dakle, kada treba da posluže svrsi, onda su i takva rešenja dobra. Suštinski, odluku o raspuštanju skupština opština donosili su lokalni štabovi DOS-a,u saradnji sa Ministarstvom pravde i lokalne samouprave. Drastičnih primera kršenja Zakona o lokalnoj samoupravi ima mnogo. Ja ću ovde pomenuti svega nekoliko.

Molim vas, gospodine Obradoviću, da se vratite na temu dnevnog reda. To je izbor članova Vlade.

Da li mi biramo danas ministra za lokalnu samoupravu?

Da, ali ne donosimo zakon o lokalnim ...

Ko priča o zakonu? Govorim o stanju u lokalnoj samoupravi i o obavezama koje stoje. Ako želite da sprečite bilo koju priču o radu Vlade, to je jedna dimenzija, a ja pričam ovde o lokalnoj samoupravi i mi danas biramo ministra za lokalnu samoupravu. U čemu je poenta vaše primedbe?

To je ministarstvo koje je tek formirano i nije izabran ministar, a vi stavljate primedbe.

To je ministarstvo koje je loše radilo svoj posao i  zato ste doneli odluku da ga razdvojite.
Priboj na Limu - skupština opštine je raspuštena iako nije bio ispunjen nijedan od uslova predviđenih Zakonom o lokalnoj samoupravi. Nije čudo da ti uslovi nisu postojali, jer je skupština redovno održavala sednice i normalno funkcionisala. Uprkos tome uvedena je prinudna uprava, a novi izbori nisu raspisani. Prolaze meseci, a novi izbori za lokalnu samoupravu se još uvek ne raspisuju. Jasno je, naravno, zašto se novi izbori ne raspisuju; potvrda tome su ovi dopunski lokalni izbori i rezultati koje je ostvario DOS i koje su ostvarili socijalisti proteklih meseci, a i prošle nedelje u Požarevcu, u Smederevskoj Palanci, itd, a pogotovo u Pirotu.
Drugi primer kršenja i zloupotrebe Zakona o lokalnoj samoupravi su opštine Medveđa, Bujanovac i Preševo. Odluka o raspuštanju tih skupština opština je takođe doneta na osnovu člana 213. starog zakona, i to još 28. februara. Odluka je, naravno, politički motivisana i nema veze sa zakonom, što najbolje potvrđuje činjenica da su ove opštine raspuštane, i to četiri puta, odnosno odluke su pomerene - najpre 25. aprila, zatim 17. maja, 7. juna i na kraju pre neki dan.
Pomenuto ministarstvo nije reagovalo ni na brojne druge nezakonitosti koje postoje u radu pojedinih opština u kojima skupštinsku većinu čine članice DOS-a, kao što je slučaj sa Kučevom. Iako se donose nezakonite odluke, o čemu je Ministarstvo detaljno upoznato, ono to toleriše i ne preduzima ništa.
Da spajanje dva ministarstva, lokalne samouprave i pravde, u jedno neće biti dobro, videlo se odmah, a potvrdilo u proteklom periodu. Više puta se desilo da je takvo rešenje, stvaranje jednog mutant ministarstva, proizvelo da je iz tog ministarstva došlo više zakona, koji su zbog brojnih kritika, izrečenih baš ovde u Narodnoj skupštini, povučeni iz rasprave i vraćeni na doradu.
Ministarstvo se kroz dokument o reformi pravosuđa postavilo kao direktan naredbodavac pravosuđu i time pokazalo šta misli o principima nezavisnosti i samostalnosti pravosuđa. Kao i kod lokalne samouprave i kod pitanja ekologije, informisanja, rada, Vlada je priznala svoje greške i to se vidi kroz današnji predlog, odnosno izmene zakona koji to pitanje reguliše. Doduše, kod ekologije ta greška priznata je u potpunosti, a kod informisanja samo delimično.
Sledeće - da li predloženi izbor nekoliko ljudi znači da su svi ostali u Vladi dobro uradili svoj posao? Po Vladi da, a po nama socijalistima svakako ne. Vlada Republike Srbije nije imala hrabrosti da zbog ukupnih loših rezultata njenog rada podnese ostavku, niti da promeni pojedince koji su loše radili. Politika i interesi DOS-a su i ovde dobili prednost nad strukom i potrebom građana Srbije. Pored ministra pravde, tu prevashodno mislim na rad i odgovornost ministra policije. Opšta bezbednost građana se pogoršava, sem, naravno, u statističkim pokazateljima. Broj nerazjašnjenih ubistava raste. Prošle godine ih je bilo 13, a sada je taj broj još veći. Mnogo je obećanja i malo je konkretnih rezultata.