Dame i gospodo narodni poslanici, amandman se odnosi na tačku 3. podtačku b) člana 40, u kojoj stoji da se može primeniti neki drugi nacionalni standard, posle JUS-a, u pogledu određivanja tehničkih specifikacija! Ministar je dužan da nam ovde objasni koji je to drugi nacionalni standard koji bi mogao biti primenjen osim JUS-a! Da je rečeno neki međunarodni standard, usklađeni standard na međunarodnom nivou, to bi bilo u redu. Koji to još nacionalni standard može biti primenjen kod javnih nabavki, a nije u skladu sa JUS-om da bar odgovori na to pitanje. Ne znam koji je to standard koji bi mogao biti primenjen, ali neka nam on kaže koji je to standard. Možda je u pravu. Koji je to nacionalni standard?
Znamo, u svetu dolazi sve više do usaglašavanja nacionalnih standarda po izvesnim pitanjima, a to iziskuje savremena tehnologija. Verovatno je pred nama proces potpune standardizacije, ujednačavanja svih svetskih standarda. To još nije moguće postići u mnogim sferama ni u Evropi: još uvek se u Engleskoj vozi levom stranom a kod nas desnom i neizvesno je dokle će to trajati; još uvek kada putujete u Englesku pa nosite aparat za brijanje, potrebno je da imate i onaj adapter koji je prilagođen engleskom standardu; ako idete u Ameriku, treba vam američki, a ako idete u Južnu Afriku, treba vam južnoafrički itd. Koji je to nacionalni standard, ako ostavimo po strani JUS, ako ostavimo po strani usaglašene međunarodne standarde koje smo prihvatili, koji je to još nacionalni standard koji bi kod nas mogao biti primenjen?!

Hvala. Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 44. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Šešelj.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Da.)

U članu 44. u stavu 2. kod navođenja bitnih zahteva i troškova naknade za korišćenje patenata, kaže se: "Naručilac može da navede u konkursnoj dokumentaciji da naknadu za korišćenje patenata, kao i odgovornost za povredu zaštićenih prava intelektualne svojine trećih lica, snosi ponuđač." Smisao mog amandmana je da se umesto reči "može" stavi reč "mora". Zašto? To je veoma važno, jer se država izlaže opasnosti ako naruči neki posao i izvršilac taj posao obavi koristeći tuđi patent, a naš državni organ i ne zna da je to zaštićeno patentom, da je taj patent negde registrovan, da treba da se plati odgovarajuća naknada itd. državni organ i nije dužan da zna, a pogotovo ako je strani izvođač i može biti patent zaštićen u nekoj stranoj državi.
To nas izlaže mnogim opasnostima, vođenja postupka oko autorskih prava i prava industrijske svojine. Zato u ovom slučaju mora izvršilac posla da snosi odgovornost, a on će onu nadoknadu na ime korišćenja patentnih prava da ugradi u cenu. Čak će i navesti, u jednom segmentu podnete prijave, toliko i toliko novca se izdvaja za plaćanje autorskih prava, odnosno prava industrijske svojine. Ovde se suviše olako to pitanje tretira. Kaže se: može, ali i ne mora. Mi znamo da nam se u praksi često pojavljuju neuki ljudi na tim poslovima, ljudi koji o tim pitanjima ne razmišljaju.
U protekloj deceniji, pa i više godina, imali smo praksu masovnog neovlašćenog korišćenja autorskih prava i prava industrijske svojine. Sad su mnogi od onih koji su neovlašćeno koristili tuđa autorska prava i tuđu industrijsku svojinu u opasnosti da ostanu bez firme da moraju da plate ogromnu odštetu; mnogi od njih nisu ni znali da se te stvari u svetu plaćaju i da je naša zemlja međunarodnim sporazumima obavezana na plaćanje, tako da se ta prava iako su im vlasnici stranci mogu isterivati pred našim sudovima, pod određenim uslovima.
Ovde država može apsolutno da se obezbedi. Država ne zna unapred da li će izvršilac da koristi određen patent, da li će da se koristi određenim pravom industrijske svojine ili autorskim pravom; Izvršilac posla mora ta pitanja sam da reguliše. Zapravo, to je jedna vrsta njegovih statusnih pitanja, prethodnih pitanja koja se ranije moraju razrešiti. Ako se ne razreše, onda on sam treba da snosi rizik, a ne država.

Da li se još neko prijavljuje za reč od ovlašćenih učesnika u raspravi o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 45. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Šešelj.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Da.)

Dame i gospodo, nema do sada tog zakona na koji sam spremao više amandmana. Dvanaest godina sam što narodni, što savezni poslanik. To znači da shvatam važnost zakona. Želeo bih da i vi shvatite važnost zakona, a ne da ga po automatizmu izglasavate, ne razmišljajući i ne unoseći se u njegovu sadržinu.
Ovaj amandman se odnosi na član 45. i traži u stavu 2. u tački 1) posle reči "sedište" da se dodaju reči "ukoliko ta država ima sa SR Jugoslavijom zaključen sporazum o jednakom tretmanu domaćih i stranih ponuđača".
Ovo se odnosi na materiju o kojoj je već bilo govora u nekom od naših prvih amandmana, tiče se uslova za učešće u konkursu stranih lica, bilo fizičkih, bilo pravnih. Ta strana lica ne mogu biti privilegovana u odnosu na naša i ta strana lica, ako su registrovana za obavljanje odgovarajuće delatnosti kod nadležnog organa države u kojoj imaju sedište, ne mogu imati iste uslove za učešće na konkursu kao domaća lica, domaći subjekti, ukoliko naša zemlja nema sa tom državom sklopljen ugovor o jednakom tretmanu domaćih i stranih ponuđača.
Mi već u praksi imamo veliki broj ratifikacija međunarodnih ugovora. Ređe su ratifikacije ugovora o izjednačavanju pravnog položaja domaćih i stranih privrednih subjekata. Takav ugovor imamo sa Rusijom od 2000. godine i sa vrlo malim brojem zemalja. Sve je više zemalja sa kojima sklapamo sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Ali, za očekivati je da ćemo imati sve više međunarodnih sporazuma ove vrste, gde će se naši privredne subjekti izjednačavati sa privrednim subjektima tih država sa kojima sklapamo sporazume i njihovi sa našim pravnim subjektima. Samo u tom slučaju bi vredela ova odredba i zbog toga bi dobro bilo da Vlada prihvati amandman.

Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 45. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dragan Marković, Miloš Lukić, Petar Petrović i Adam Urošević.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li predstavnik podnosilaca amandmana želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Miloš Lukić.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici,  SSJ je predložila da se u članu 45. brišu stavovi 2. i 3. iz sledećih razloga: kada se radi o uslovima za učešće u postupku  dodele ugovora o javnoj nabavci, uočili smo da je ovde nabrojan jedan određeni broj, sedam, kriterijuma koji su odlučujući da se donese odluka o tome, ko može učestvovati na konkursu za javnu nabavku.
Između ostalog, u stavu 2. se kaže da pravo na učešće u postupku ima domaće ili strano pravno ili fizičko lice protiv koga nije pokrenut postupak prinudnog poravnanja, stečaja ili likvidacije, odnosno da nije prestalo sa radom na osnovu sudske ili druge odluke sa obavezujućom snagom. Postoje firme protiv kojih je taj postupak pokrenut, zatim obustavljen, a koje su se vratile u normalan privredni život. Te firme u svakom slučaju mogu opstati jedino ako budu imale šansu da učestvuju na ovim konkursima za javne nabavke. To za mnoge od njih može značiti spas.
U stavu 3. se kaže da je to firma koja nije u roku od pet godina pre objavljivanja postupka javna nabavke pravosnažnom sudskom odlukom, odnosno odlukom sudskog ili upravnog organa kažnjena za krivično delo, privredni prestup ili prekršaj u vezi sa svojim poslovanjem, odnosno ako mu u tom periodu nije izrečena pravosnažna sudska ili upravna mera zabrane obavljanja delatnosti, koja je predmet javne nabavke.
Šta ovo znači? Mi smo ovde na jedan vrlo neprincipijelan način svrstali, recimo, firme koje su stvarno zloupotrebljavale svoj položaj, firme gde su odgovorna lica krivično odgovarala, koje su oštetile ovu državu, itd. sa firmama koje su, jednostavno, prekršajno odgovarale. To može biti slučaj da firma nije pravilno ispisana pa je izrečena prekršajna mera ili neka banalna stvar u poslovanju firme koja stvarno ne bi trebalo da ima uticaja na odlučivanje o javnoj nabavci.
Ministar finansija je na čelu jedne ekipe, da tako kažem, Republičke uprave javnih prihoda i Finansijske policije, koja vrlo često ima zadatak da obavezno nađe neku nepravilnost u firmi koja se kontroliše. Ako to danas nije slučaj, još gore, jer ranije je tako bilo. Znači, posledice nekog rada iz ranijeg perioda će se direktno reflektovati na firme danas - da ne mogu dobiti pravo učešća u javnim nabavkama. Ponavljam još jednom: to može biti presudno za mnoge firme i taj momenat može mnoge firme vratiti u život, a eliminisanjem firmi iz ovog kruga, sigurno im znači propast, odnosno bankrotstvo.
Imamo stav 4. koji kaže: da "firme koje su izmirile poreze, doprinose i druge javne dažbine", to je sasvim u redu, ali ponavljam još jednom da mi nemamo mogućnosti, niti šanse da kontrolišemo firme iz Crne Gore, da li su ove obaveze ispunile, pa ćemo biti u neravnopravnom položaju u odnosu na firme iz Crne Gore.

Ovim izlaganjem smo završili današnji rad.
Raspravu u pojedinostima o Predlogu zakona o javnim nabavkama nastavljamo sutra u 10,00 časova.