Da li se još neko ko nije iskoristio pravo iz člana 89. Poslovnika javlja za reč? (Ne.)
Zaključujem pretres. Narodna skupština će u danu za glasanje, koji će biti određen po završetku rasprave o svim tačkama dnevnog reda, odlučiti o Predlogu za imenovanje sekretara Narodne skupštine Republike Srbije.
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O JAVNIM NABAVKAMA
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Radoslav Veselinović (kome je prestao mandat narodnog poslanika u Narodnoj skupštini, pa amandmani pripadaju poslaničkoj grupi DOS - Demohrišćanska stranka Srbije koja je za novog izvestioca odredila narodnog poslanika Predraga Stojanovića), zajedno Srđan Petrović, Dušan Ilić (kome je prestao mandat narodnog poslanika), Slavoljub Matić i Arsen Kurjački, zajedno Vlatko Sekulović, Rodoljub Šabić i Branko Pavlović, zajedno Nebojša Jović, Rajko Baralić, Radojko Petrić, Momir Radoičić, Marko Ćulibrk, Ljubomir Mucić, Golub Rajić i Dragan Jovanović, Radojko Petrić, Milan Stanković, zajedno Dragan Marković, Miloš Lukić, Petar Petrović i Adam Urošević.
Primili ste amandmane koje su podneli narodni poslanici poslaničke grupe Srpske radikalne stranke: Božidar Vučurović, Gordana Pop-Lazić, Tomislav Nikolić, Branislav Blažić, Nataša Jovanović, Goran Cvetanović, Vitomir Plužarević, Ljubomir Kragović, Veroljub Arsić, Slobodan Janjić, Stevan Kesejić, Miroljub Veljković, Božidar Vujić, Srboljub Živanović, Dragan Čolić, Milorad Mirčić, Lazar Marjanski, Aleksandar Vučić, Dragoljub Stamenković, Zlatan Jovanović i Petar Jojić, koji su pisanim putem povukli svoje amandmane na Predlog ovog zakona, a zatim je amandmane na iste članove Predloga zakona i u istovetnom tekstu sa povučenim amandmanima podneo narodni poslanik Vojislav Šešelj, predsednik poslaničke grupe Srpske radikalne stranke.
Takođe, primili ste amandmane koje je podnela Vlada Republike Srbije, kao i mišljenje Vlade o amandmanima narodnih poslanika.
Narodni poslanici Vlatko Sekulović, Rodoljub Šabić i Branko Pavlović su pisanim putem povukli svoj amandman 2. na član 2. tačku 4.
Narodni poslanik Predrag Stojanović na sednici Odbora za finansije, u ime poslaničke grupe DOS - Demohrišćanska stranka Srbije, povukao je amandmane koje je na članove 3, 38. i 46. podneo narodni poslanik Radoslav Veselinović.
Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora.
Na sednici Odbora za finansije mišljenje su izdvojili narodni poslanici Zoran Novaković i Dragan Tomić.
Pre otvaranja načelnog pretresa podsećam vas da je, shodno članu 90. Poslovnika, ukupno vreme za raspravu pet časova. Molim poslaničke grupe da predaju liste sa prijavljenim govornicima po ovoj tački dnevnog reda.
Saglasno članu 136. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine otvaram načelni pretres.
Da li želi reč predstavnik predlagača mr Božidar Đelić, ministar finansija i ekonomije? Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, danas mi je velika čast da predložim na usvajanje jedan sistemski zakon. Rekao bih, od jednog broja zakona koji je Vlada, pa da malo preciziram i moje ministarstvo predložilo, sa Zakonom o budžetskom sistemu, ovaj zakon je najverovatnije onaj koji je na istom rangu  sistemskog zakona koji treba da uredi ono što nije do sada bilo uređeno i što je veoma važno. Važno je zbog toga što ako govorimo o javnim nabavkama, govorimo o onome što je bio jedan od glavnih izvora korupcije, mita i neuređenih odnosa u našoj zemlji.
Eklatantno smo videli nekoliko primera pre koji dan, kada na nekim računima u Švajcarskoj čelni ljudi našeg zdravstva, u momentu najvećih nestašica našli su za shodno da naprave takve ugovore kojima omogućavaju - po svemu sudeći, postoji osnovana sumnja i videćemo u daljem postupku šta je po sredi u ovom slučaju - da prisvoje društvena sredstva. Imamo na sijaset primera danas, kada novi nadležni preuzimaju funkcije od nekih zdravstvenih institucija, gde je to najjasnije. Sam dolazak nove ekipe, raskidanje postojećih ugovora za potrošni materijal, u mnogo slučajeva dovodi do smanjenja cene za 30 do 40%. Našli smo u javnim preduzećima, a nije taj posao do kraja završen, sijaset štetnih ugovora. Može se reći da na našu veliku nesreću, tzv. ugrađivanje u tim javnim nabavkama za uskopolitičke svrhe ili pak za lično bogaćenje je postalo skoro pravilo.
Teško je reći koliko je milijardi dinara srpski poreski obveznik platio, a za nešto što nije bilo predviđeno u zakonu i u budžetu. Sigurno da je ta cifra nekoliko milijardi dinara. Ako pogledamo izveštaj budžetske inspekcije od 1996. godine do 2000. godine, onaj deo što se tiče 1996-1999. biće vam dostavljen veoma brzo, kada budete razmatrali završni račun za budžet 2000. godine, vidimo da je sveukupno čak negde oko milijardu nemačkih maraka protivzakonito ili nenamenski potrošeno. Nije sve to javna nabavka, ali ogroman deo toga jeste. Toliko, o razmerama nekih zloupotreba koje su postojale. Ne samo kršenje zakona, protivzakonite radnje, to znači isto i rasipništvo; jer, umesto da se kupi bolje i više nečega, kupi se manje i lošije, a deo tih sredstava dodatno ide u neke džepove gde nikada ne bi trebalo da dođe.
Zbog toga, prvi i načelni cilj ovog zakona u Srbiji danas je da se suzbije korupcija u domenu javnih nabavki. Drugi ključni cilj ovog zakona naravno je da se izvrše uštede. Jer čak i tamo gde je bilo po zakonu, nije se dovoljno otvarala tržišna utakmica, pa svi oni koji mogu da ponude dobra i usluge, nisu mogli da učestvuju, jer se to prečesto dešavalo u veoma uskom krugu nekih ljudi koji su uvek bili dobavljači; pa čak i onda kada bi se trošilo bez ugrađivanja, često se nije dolazilo do optimalne cene. Zbog toga, povodom tog drugog cilja odnosno ušteda, da nekoliko cifara kažem. Danas je javna potrošnja negde oko 50% našeg bruto nacionalnog dohotka. Država je najveći kupac u ovoj zemlji. Teško je reći, jer niko nema krajnju evidenciju oko razmera javnih nabavki ni danas, ali neka procena, sa svim onima koji će biti predmet ovog zakona, uključujući i javna preduzeća, kao i firme "ćerke" koje su često bile mesto gde su se dešavale najveće zloupotrebe, govori bar o 50 milijardi dinara godišnje kupovine.
Ne bih licitirao o tome kolike bi mogle da budu naše uštede kada se i ako se dosledno sprovede ovaj zakon, u slučaju da ga izglasate. Iskustvo u drugim zemljama pokazuje da je to bar nekih 10-15% ili bar 10%; pet milijardi dinara je negde oko pola odsto našeg bruto nacionalnog dohotka, to je isto onoliko koliko bi mogli da smanjimo poreze ili da upotrebimo za dodatnu kupovinu lekova, za dodatne mašine i opremu naših bolnica, za dodatno poboljšanje uslova i rada u našim sudovima ili pak školama. Zbog toga, posle borbe protiv korupcije, drugi ključni cilj ovog zakona je uštedeti sredstva i preusmeriti ih na pravi način.
Šta sadrži ovaj zakon? U ovom zakonu imate želju i sve delove koji će omogućiti da se na jednom mestu reguliše, za veliki broj pravnih lica, postupak, način i posledice nepoštovanja ovog zakona u postupku javnih nabavki. U ovom zakonu se uređuju uslovi, način i postupak nabavke dobara i usluga i ustupanje radova, naročito građevinskih radova koji su veoma važan deo.
Želim da dam nekoliko primera, nisu to čak ni zemlje u tranziciji. Videli ste, pre dva-tri meseca u Holandiji, a koja je jedna od najmanje korumpiranih zemalja sudeći po svim anketama koje se vrše, tamo su dva činovnika ministarstva za urbanizam bila uhapšena, jer su pokušavali da nameste jedan tender koji se ticao nekih delova građevina. Nije samo uslov, način i postupak, nego i način evidentiranja ugovora. Jedna od najboljih grana za pravu utakmicu i borbu protiv korupcije je javnost u postupku.
Zbog toga, biće omogućeno evidentirati sve te u govore. Na jednom mestu ćemo naći sve statistike koje su nužne da bi se pratio ishod velikih javnih nabavki u našoj zemlji. Samim tim, vi, Vlada, mediji i javnost će biti upoznati sa rezultatima javnih nabavki. Svi će moći da postave sva pitanja koja su nužna i moći ćemo da pratimo i postepeno poboljšanje u uslovima koje dobija država kada kupuje.
Ovde je država viđena u dosta širokom smislu. To nije samo ono što se tiče ministarstava, nego svih direktnih, budžetskih institucija, lokalne samouprave, što je veoma važno. Tako da se isti aršin primenjuje svuda, ne samo na državni nivo, nego i na nivo lokalne samouprave, pa i javnih preduzeća i svih onih preduzeća nad kojima je država, na ovaj ili onaj način, većinski vlasnik ili ima odlučujući uticaj na poslovanje; znači, drži bar 50% paketa akcija.
Širok delokrug i velika količina novca, veoma uređen postupak - to ovaj zakon treba da obezbedi našoj zemlji; pravi, moderan pristup u ovom veoma važnom elementu javnih finansija. Postupak javnih nabavki koje se ovde uspostavlja sadrži četiri glavna načela. Prvo načelo je ekonomičnost i efikasnost u postupku. Naravno, kada se ovo izglasa i ako izglasate, kao što se nadam, mnogi će reći da je ovo sada mnogo komplikovanije, da je pre bilo mnogo lakše. Gle iznenađenja, u svim zemljama, a mi smo jedna od zadnjih zemalja u Evropi koja nema jedan ovakav zakon, svi se žale da je država cepidlaka.
Svi se žale da je država kao kupac birokrata; gle iznenađenja, oni su uvek tu; oni uvek participiraju na tim javnim nabavkama, jer je država uvek u principu i najveći kupac, i ima redovne potrebe, i tako je danas i u našoj zemlji, redovan je i dobar platiša. Zbog toga kada kažemo, ekonimičnost i efikasnost, želimo da uspostavimo princip da zemlja bude tvrd pregovarač, koja ima jedan dosta, a i treba, komplikovan ali potpun postupak u nabavkama koje sprovodi. To je njeno pravo. To je pravo pre svega poreskih obveznika čiju volju ona sprovodi. Ne samo to, to je pravo zato što je najveći kupac i na tržištu mora pokazati da služi kao primer za druge kupce u preduzećima, za one koji ne pripadaju delokrugu ovog zakona, kako se sprovode javne nabavke.
Drugi je načelo konkurencije. Bez iznenađenja. Tu bih hteo da unapred kažem nekoliko reči o onome što je bilo predmet nekih amandmana. Postavlja se pitanje da li to treba da ide "do kraja" i da li ne treba u nekoj meri obezbediti povoljniju situaciju za naše domaće ponuđače. Želim samo da kažem da ako sagledamo zakonodavstvo koje postoji danas u Evropi - ono čemu stremimo, a takođe uslove sadrže neki krediti koje dobijamo, tu se traži princip nediskriminacije nekih ponuđača.
Da li to znači da naši ponuđači i naša privreda u situaciji kakva je danas nemaju šansu? Apsolutno ne. Želim samo da dam primer, jer je bilo puno buke oko toga. Primer su javne nabavke autobusa koje je sproveo grad Beograd pre koji mesec, kada se govorilo da je naravno onaj koji je dao kredit to uradio da bi obezbedio posao za neku stranu firmu. Šta smo konstatovali? Naš "Ikarbus" je pobedio zato što je imao najbolju ponudu i najbolje uslove, a cena nije sve.
Imamo u ovom zakonu, kao što vidite, i tu je bodovanje veoma precizno, i druge kriterijume koji to mogu omogućiti. Mislimo da nije celishodno da izuzmemo velike delove kupovina iz ovog zakona, kao što su neki hteli, niti je celishodno da u ovom zakonu odredimo ko ima neku prednost, jer time bi kršili jedan bazični princip ravnopravnosti u konkurenciji.
Zasigurno, u onome kada dođe do realnog života, kada se budu raspisivale same javne nabavke, imajući u vidu da u mnogim našim javnim preduzećima, u mnogim delovima naše ekonomije, delovi opreme i mnogo čega su od domaće proizvodnje, očigledno je da naši domaći proizvođači samim tim imaju takvu prednost. Ovde, kao i u svim zemljama, nije celishodno ugraditi diskriminaciju na zakonskom nivou, ali zbog toga što su po prirodi stvari naša preduzeća glavni dobavljači onima koji će kupovati, važno je da se spreme za tu konkurenciju. Siguran sam da će oni u velikom broju slučajeva i pobediti.
Treće načelo je transparentnost. Naravno, kada se kaže da je novac predviđen za javne nabavke u jednom domenu, to mora biti u tom domenu. Ne mogu se sredstva preimenovati i ono što je trebalo biti nabavka za jedan deo, da se transportuje u neki drugi deo.
Najzad, imamo načelo jednakosti ponuđača, o tome sam već pričao. Bilo je ideja u andmanima da se neke socijalne klase ili tipovi ponuđača privileguju. Tu iskustvo pokazuje da dobre namere veoma lako mogu da se izvitopere, da se zaobiđu i ako se raspiše da ta organizacija ili taj tip ljudi imaju neku prednost, veoma je lako to zaobići, naročito u našoj zemlji, tako da to ne bi imalo efekta, a kršilo bi princip jednokosti kod ponuđača.
Ovim zakonom se stvara nova institucija. To je uprava koja će se baviti javnim nabavkama. Samo da pojasnim: ona ni u kom slučaju ne treba da postane superkupac koji kupuje u ime svih, jer to bi bilo previše birokratije i ne bi bilo celishodno; niti bi ona bila dovoljno blizu akcije i ne bi imala nikada to znanje koje je nužno da bi se javna nabavka sprovela. Međutim, to telo, ta posebna organizacija će imati mogućnost da bliže uredi postupke, da pripremi sve podzakonske akte koji su nužni za sprovođenje ovog zakona. Ne samo to, ona će da sprovodi evidenciju o kojoj sam pričao malopre i da priprema statistike za Vladu i parlament, koje će biti od ključnog značaja da vidimo da li se ovaj zakon dosledno i efikasno sprovodi.
Uz to, što ni u kom slučaju ne treba da bude zapostavljeno, ona ima još jednu ulogu, a to je obuka za one koji će veoma brzo kod nas postati profesionalni kupci. U svim velikim preduzećima, nešto dobrostojećim kod nas, već postoje takve službe. Država je jedina gde u velikom broju slučajeva, pa čak i u javnim preduzećima, nema specijalizovane službe koje se bave javnim nabavkama. One će, siguran sam u to, veoma snažno doprineti da pitanje javnih nabavki uvek bude prisutno u našoj javnosti, da to ne bude pod pritiskom nekog medija, nekog pitanja, nečega, nego da se o tome priča po principu da izuzetak ne bude priča o nekom tenderu ili o nekoj javnoj nabavci, nego da se zna u principu šta se dešava i kako se troši taj novac iz državne kase.
Ne bih hteo da uđem u neke tehničke aspekte ovog zakona, siguran sam da ću imati prilike za vreme same debate: kako se sprovodi, zašto, koji su nivoi cenzusa, zbog čega? Hteo bih samo da zaključim da je ovaj zakon od sistemskog značaja, jer će on sam po sebi urediti mnogo bolje ovu ključnu materiju. Sigurno je da on sam po sebi neće dovesti do perfekcije i do potpunog poštenja u ovom poslu. Naravno da je mnogo toga drugog potrebno. Vidimo da ima zemalja gde ljudi već decenijama imaju slične zakone i gde se ipak desi, čak i ako postoji tender, čak i ako postoji javna nabavka, da neki ponuđači, njih nekoliko, pokušaju da se dogovore i onda naizmenično dobijaju neka tržišta, samo po dogovoru.
To znači da će nam uz ovaj zakon biti veoma nužno pojačati i ono što se tiče privrednog kriminala, u smislu kartelizacije ili dogovora. U Vladi Republike Srbije se sprema i dodatna zakonska odredba koja se tiče antimonopolskih odredbi i suzbijanja takvih pojava. Naravno, i najbolji zakoni mogu biti izvitopereni. Sam zakon siguran sam da će imati veliki efekat i očekujemo značajne uštede, ali moraćemo da popunimo ne samo u antimonopolskom delu naše zakonodavstvo, nego ćemo morati, ako i kada dođemo do dokaza da su neki nešto protivzakonito uradili, imati mnogo efikasnije tužilaštvo i sudstvo, koje će onda postupiti. Ne bih hteo sada ponovo da otvaramo priču koja se govori, jer bi onda izgledalo kao neka vrsta prebacivanja loptice, ali to nije celishodno. Sigurno je da, ako se nađe nešto protivzakonito, oni koji su se ogrešili o zakon moraju biti mnogo brže i mnogo efikasnije privedeni, uhapšeni i da plate kaznu previđenu zakonom. Time zaključujem ovo uvodno izlaganje.
Da rezimiram, ovaj zakon je od ključnog značaja. Lično sam veoma ponosan da je Srbija samo posle godinu i po dana od početka reformi u stanju da predloži i da eventualno usvoji ovakav zakon. U drugim zemljama je to trajalo četiri do pet godina. Imamo u ovom zakonu mnoge odredbe koje se tu i tamo već primenjuju, ali na ovaj način ćemo imati jedan homogeni princip koji će biti isti za sve, svuda gde se državni novac troši. Dva cilja su: suzbijanje korupcije i štednja, kroz ove odredbe, koje su procesnog karaktera; a mnogo tehničkih stvari ima u ovom zakonu; plus izgradnja ove nove institucije - uprave za javne nabavke. Siguran sam da ćemo napraviti veliki korak napred za našu zemlju i za naše javne finansije.

Pitam da li žele reč izvestioci nadležnih odbora?
U ime Odbora za finansije, narodni poslanik Nenad Bogdanović? (Ne.)
Zakonodavnog odbora, narodni poslanik Pajtić? (Ne.)
Da li narodni poslanik Dragan Tomić, koji je izdvojio mišljenje na sednici Odbora za finansije, želi reč? (Nije prisutan.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima narodni poslanik Borislav Pelević, ovlašćeni predstavnik SSJ-a za ovu tačku dnevnog reda.

Poštovani građani Srbije, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre,  naravno da je potrebno doneti zakon o javnim nabavkama, ali postoji mnogo razloga zbog kojih SSJ neće glasati za ovaj zakon, a o tome će govoriti narodni poslanici SSJ-a, pre svega gospodin Miloš Lukić i ostali poslanici kroz amandmane koje smo podneli na ovaj zakon kako bi ga doveli do toga da se može usvojiti.
Cenim to što je gospodin ministar govorio o zloupotrebama prilikom javnih nabavki u prošlom periodu. Naravno da svi oni koji su činili krivična dela povodom javnih nabavki treba da budu podvrgnuti zakonu i kažnjeni. Pitam gospodina ministra - dokle će govoriti o bivšem vremenu? Prošlo je skoro dve godine od kada ste vi na vlasti. Dajte da već jednom prestanemo da pričamo o tome šta je bilo, jer narodu je to veoma jasno.
Dajte da govorimo o onome što je sada i što treba da bude. To je ono što interesuje građane Srbije, a ne stalno pozivanje na prošlost i stalno vađenje na prošli period. Ponavljam, za to smo da se kazne svi koji su zloupotrebili svoja prava. Molim vas, dajte da govorimo malo o onima koji su zloupotrebili svoja prava od 5. oktobra do današnjeg dana. Vi niste ni jednu reč rekli o javnim nabavkama koje su izvršene od kada je DOS došao na vlast. Principijelno ću navesti samo jedan primer koji je veoma aktuelan - nabavka za policiju, za MUP Srbije. Zbog čega ste kupili "pežoe", koliko ste "pežoa" kupili i zbog čega niste kupili "jugo floridu" recimo i da time postavite na noge kragujevačku "Zastavu"? Koga vi to jurite brzim kolima, "pežoima", kroz gradove Srbije? Kojeg je to ubicu ili otimčara pronašao vaš ministar policije Dušan Mihajlović?
Zašto niste postavili temelje kragujevačkoj "Zastavi" i od nje kupili "floridu" koja je i te kako dobar auto za našu policiju.
Dalje, dobro znate da su ovih dana policajci dobili nove uniforme. Uzgred budi rečeno, lepo izgledaju, ali se policajci žale da su jako neudobne i jako loše. Ono što nam stotine policajaca dnevno govori je to da njima nisu potrebne uniforme. Njima su potrebne veće plate, gospodo. Njima su potrebni stanovi. Od 35.000 zaposlenih u MUP Srbije 7.100 policajaca nema rešeno stambeno pitanje, 14.000 ima neadekvatno rešeno stambeno pitanje, stanuju u vešernicama, kolektivnim smeštajima, garsonjerama itd.
Ne zaboravite - policajci su naši heroji, oni su zadnjih 12 godina praktično bili ljudi koji su bili na braniku odbrane naših teritorija, srpskih zemalja i Srbije na Kosovu i Metohiji. Dakle, njima nisu potrebne uniforme, njima su potrebni stanovi, veće plate, bolji uslovi života.
Dakle, samo sam jedan segment javnih nabavki pomenuo dok ste vi na vlasti, a vi, naravno, o tome ne želite da govorite jer znate da niti je bilo javnih tendera, niti je bilo ko znao kako su kupljeni "pežoi", koliko je kupljeno, kako su kupljene uniforme. Da vas samo podsetim na onu aferu o britvama i "zip" upaljačima koje je trebalo da se kupe za policiju, o gas-maskama i o svemu ostalom, pa su to novinari otkrili i time je ta kupovina sprečena. O tome bi trebalo nešto reći, gospodine ministre.
Sve su to razlozi zbog kojih Stranka srpskog jedinstva neće podržati ovaj zakon. Hvala vam na pažnji.

Da li još neko od predsednika poslaničkih grupa želi reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović, predsednik poslaničke grupe DOS-a.

Gospođo Čomić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, uprkos svemu, poslanička grupa DOS-a insistira na usvajanju ovog zakona; imajući u vidu sve ono što smo do sada uradili u ovom parlamentu, dakle oko 70 zakonskih projekata i gotovo 130 odluka koje smo doneli, mislim da je ovo jedan od najvažnijih zakona o kojima raspravljamo.
To nije samo sistemski zakon, već zakon koji će nam dopustiti da bez ikakve sramote svakome pogledamo u oči i kažemo zbog čega smo drugačiji. Nijedna činjenica koju je moj prethodnik izneo, kritikujući nas, nije tačna. Sve što je MUP uradio uradio je putem tendera, dakle kroz javne oglase koji su bili objavljeni u sredstvima informisanja i "Službenom listu", oglase na kojima su svi mogli učestvovati i na kojima su pobedili najbolji.
Kritike koje se po tom osnovu upućuju zbog toga smatram neumesnim i sasvim sigurno ne mogu biti argumenti koji se mogu smatrati preprekama za usvajanje ovog zakona. Jer, posle 60 godina trošenja javnih para na scenu je stupila vlast koja želi da uvede pravila, propise koji obavezuju, pre svega nju, jer su ovo zakoni koje smo mi kao vlast dužni da poštujemo i koji će sasvim sigurno kroz svoju primenu omogućiti veliku uštedu.
Pomenuta je suma od milijardu nemačkih maraka. Samo kroz budžetsku kontrolu ustanovljeno je da je došlo do nenamenskog odlivanja sredstava u periodu 1996-1999, stotine hiljada švajcarskih franaka, stotine hiljada maraka, stotine hiljada dolara nalazi se na računima u inostranstvu ljudi koji su vodili republičke fondove i ljudi koji su učestvovali u poslovima nabavke, bilo lekova, bilo medicinske opreme, u periodu u kome je naše društvo propadalo.
Dakle, kada govorimo o zakonu o javnim nabavkama, govorimo o potrebi da se uvede red u jedan sistem koji je bio neuređen 60 godina. Govorimo o inicijativi koja je potekla od strane vlasti koja time jasno demantuje sve kritike upućene na njen račun. Mi odlučno vodimo borbu protiv korupcije i kriminala i smatramo da ćemo u njoj biti uspešniji ukoliko usvojimo zakon o javnim nabavkama i ukoliko našu policiju danas stavimo u "pežo" a sutra joj omogućimo i bolju uniformu i bolji stan.
Ali, ono što je izneto kao kritika svega što smo do sada uradili zapravo je najjeftinija demagogija. Neka neko drugi sedne u "jugo-floridu" i neka neko drugi uzme uniformu od čoje staru deset godina, pa neka se oseća ponosnim i sposobnim da završi svoj posao. Svaki policajac će dobiti ono što zaslužuje, da bismo mogli od njih da tražimo rezultate. Ne možete ih kritikovati za neefikasnost, a pri tome im ne izaći u susret i ne pružiti priliku da bilo šta konkretno urade.
Dakle, zakon o javnim nabavkama je zakon iza koga u potpunosti stojimo. To je onaj veliki korak unapred, to je jedan hrabar korak, jer za ovih 60 godina nijedna vlast nije odlučila da uvede javnost u sistem nabavki, da uvede transparentan proces, da uvede takmičenje i konkurenciju. Ovo je zakon koji je u potpunosti u funkciji građana.
Reći ću vam samo jedan primer: inspekcije koje su ušle u Klinički centar ustanovile su da je jedan bolnički krevet plaćen 70.000 maraka. Ne znam da li postoji krevet u svetu koji košta 70.000 maraka, ali bolnički, onakav kakav se nalazi u Kliničkom centru Srbije, sasvim sigurno ne postoji. Nisam siguran da je taj krevet plaćen kroz proces koji je utvrđen ovim zakonom, da je neko objavio oglas u "Službenom glasniku" ili u nekom javnom glasilu, da su se takmičili proizvođači kreveta na tom tenderu i da je najbolji dobio. Mislim da je to sasvim sigurno bila jedna zloupotreba, koju nikako ne možete pronaći danas u onome što mi radimo.
Dakle, ovaj zakon je efikasan zbog toga što građanima omogućava da dobiju vlast i proces funkcionisanja vlasti koji je bitno drugačiji i, između ostalog, jeftiniji. Privredi je dobar jer se ukidaju monopoli, ruše se karteli, nema više partijskih dogovora i podobnosti, već se uvodi princip tržišnog takmičenja i utakmice u kojoj su svi, makar u startu, ravnopravni.
I, konačno, ovo je jedan veliki uspeh i za nas kao predstavnike vlasti, koji, donoseći ovaj zakon, sasvim sigurno sebe predstavljamo drugačijim nego što su to bili naši prethodnici. Nijedna javna nabavka više neće biti javna nabavka koja će se rešavati u kabinetu. Nijedan tovar uglja neće biti tovar koji se može prodati u jednom kabinetu.
Ovaj zakon se danas odnosi na Republiku Srbiju, a sutra će se odnositi na sve savezne ustanove, ali istovremeno ovaj zakon neće amnestirati nikoga, već ćemo kroz propozicije utvrđene ovim zakonom veoma savesno preispitati način na koji su trošeni novci naših građana u prethodnom periodu. Ne samo u periodu do 5. oktobra, nego i posle 5. oktobra. Ako je neko pogrešio među nama, budite sigurni da ćemo ispostaviti račun za tako nešto, jer smo mi drugačiji od onih kakvim nas vi ovde predstavljate.
Dakle, kada govorimo o zakonu o javnim nabavkama, mislim da možemo tražiti primere u onome što jeste proces tranzicije i efikasnosti u državama koje su sa tim procesom krenule. Nećete pronaći zemlju koja je posle godinu dana donela zakon o javnim nabavkama. Od 1990. godine, kada je tranzicija započela, pa do danas nećete pronaći niti zemlju niti vlast koji su u periodu od godinu dana doneli zakon o javnim nabavkama, zakon o budžetskom sistemu i kroz zakon o poreskoj administraciji potpuno disciplinovali sektor finansijske potrošnje i raspolaganja budžetskim sredstvima.
Mislim da je to pohvalno i za gospodina Đelića i za nas kao poslaničku većinu koja nešto tako od njega traži i odlučno podržava. U kategorizaciji ćete pronaći veoma jasne kriterijume kojima se precizno utvrđuju limiti od kojih se moraju sprovoditi tenderi. Bilo bi loše da zapostavimo činjenicu da je javna nabavka, odnosno primena zakona o javnoj nabavci obavezna u svim onim nabavkama koje su veće od 350.000 dinara, dakle veće od 5.000 evra.
Kada razmišljamo, recimo u Republičkom fondu zdravstvenog osiguranja, o činjenici da smo nasledili dug od dve milijarde maraka, a pri tome nikakvu zakonsku regulativu koja je utvrđivala pravila raspolaganja tim novcem, onda ćete videti kako su to krupne anomalije; mislim da je ovo prilika i za opoziciju da stane iza ovog zakona i na takav način, kroz jedan konkretan i veoma jasan gest, sebe predstavi drugačijom danas nego što je bila juče kada je bila vlast.
Oni koji su protiv ovog zakona podržavaju one sramne pojedince našeg društva i one neprijatne činjenice sa kojima se svakodnevno suočavamo. Podržavaju i direktora Onkološkog instituta koji je na računu u švajcarskoj banci stekao sredstva kroz proces provizije i trebovanja lekova, i to na način koji je sasvim sigurno neprihvatljiv za svakog razumnog čoveka, bez obzira na političku opciju koju sledi.
Oni koji podržavaju ovakvo stanje kakvo je trenutno, podržavaju direktora Republičkog fonda za zdravstvo koji je stekao milione u inostranstvu, tako da se danas od njega ograđuje i tadašnji predsednik vlade. Ovo je sasvim sigurno "sveto pismo" za političare. Od onog trenutka kada ovaj zakon bude usvojen, mi iza njega mirna srca stajemo. Ne postoji nijedan argument kojim se ovako nešto može osporiti.
Puno je amandmana, puno će biti prilika da o tome razgovaramo, ali mislim da je ovo sasvim sigurno velika usluga i za građane, kao i da se možemo osećati ponosnim zbog zakona koji ćemo danas usvojiti u ovoj skupštini, jer je to zakon koji sam po sebi skida senku sumnje sa nas, čak i u situacijama u kojima se smatramo nepravedno osumnjičenima.

Da li još neko od predstavnika poslaničkih grupa želi reč?
Ima reč narodni poslanik Borislav Pelević, predstavnik poslaničke grupe SSJ (replika na izlaganje narodnog poslanika Čedomira Jovanovića, po osnovu pogrešnog tumačenja).

Poštovani narodni poslanici, ne znam uopšte zašto je gospodin Jovanović meni replicirao. Postavio sam  pitanje ministru finansija. Meni je sasvim jasno da je gospodin Čedomir Jovanović u većini slučajeva portparol Vlade Srbije, ali to degradira i samog ministra, kome su postavljena određena pitanja.
Ali, nebitno je. Vi ste me potpuno pogrešno protumačili, gospodine Jovanoviću. Rekli ste da je sve neistina što sam rekao. Svi znaju da su kupljeni "pežoi", svi ih vidimo na ulicama, svi znaju da su kupljene uniforme, vidimo ih na ulicama. Zbog čega, kad ste već spomenuli zdravstvo, niste kupili gazu za zdravstvo, zbog čega niste kupili čaršave, jastučnice, zbog čega niste kupili igle za injekcije? Dobro znate kakva je situacija u zdravstvu.
Verujte mi, ponavljam, policija nije oduševljena novim uniformama i nije oduševljena novim "pežoima". Bolje da ste kupili "floridu", "jugofloridu" iz "Zastave", da postavite na noge "Zastavu" u Kragujevcu i da taj narod više niko ne zove građanima "doline gladi". O tome vam govorim, a vi mi govorite o nečemu sa čime se mi apsolutno ne slažemo.
Ne možete me ubediti da je ovaj zakon dobar. Ako bude Vlada prihvatila sve amandmane SSJ, možda ćemo i glasati za ovaj zakon. Prihvatite amandmane i glasaćemo.
O čemu se tu zapravo radi - vi pravite jedan zakon koji je totalno u koliziji sa Sporazumom o preuređenju odnosa Srbije i Crne Gore, jer ga različito tretira u dva različita člana. O tome će kasnije govoriti drugi poslanici SSJ, ali hoću da vam kažem da sve ono što sam rekao jeste istina i nije isto, gospodine Jovanoviću, ako se tender objavi u "Službenom listu" (ko još čita "Službeni list"). ili u javnom glasilu, u "Novostima", "Blicu", "Politici", u svemu ostalom. A to što ste vi rekli da je tender objavljen u "Službenom listu", to malo ko zna i malo ko može da pročita, osim ako se prethodno ne obavesti.
Samo vam kažem da ste dužni, kao nova vlast, da ovom narodu i parlamentu polažete račun za ono što radite, kao što tražite da prethodna vlast položi račune za ono što je radila pre toga. I nemojte samo govoriti da ste svi u novoj vladi sveci, jer svetaca nema. Mi smo za borbu protiv korupcije, kriminala, protiv svega onoga što se zove zloupotreba položaja, i zato smo jedini glasali za Zakon o ekstraprofitu; ali, to što ga vi naopako primenjujete, pa oporezujete dobre srpske domaćine, a vašeg potpredsednika Vlade Srbije skidate sa liste, "Lutru" skidate sa liste, to je već stvar korupcije, gospodine Jovanoviću. O tome se radi.
Od onih 8 milijardi koje je obećao ministar u početku, a sa 750.000.000 maraka, naplaćeno je samo 115.000.000. Zbog čega ste tolike firme skinuli sa spiska, zbog čega niste oporezovali tim zakonom švercere nafte, duvana, alkohola i svega onoga što je bila akcizna roba; samo su 5-6 ljudi, koji su pravi srpski preduzetnici, napadnuti i oni su platili porez. Zahvaljujem na pažnji.

Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović (drugo javljanje).

Poštovana gospođo Čomić, poštovano predsedništvo, gospodine Peleviću, priznajem da bi nam bilo lakše da razgovaramo kada bih znao sa kim razgovaram - da li razgovaram sa pukovnikom, sa profesorom, magistrom ekonomije, sa političarem; sa kim razgovaram - sa osobom koja je spremna da sluša ili sa osobom koja izlazi za skupštinsku govornicu da bi  kroz demagoške fraze afirmisala svoju poziciju u predizbornoj kampanji?
Veoma jasno sam rekao da je proces javnih nabavki u MUP-u Republike Srbije tekao kroz tendere koji su objavljeni u javnim glasilima i u "Službenom glasniku". Da li vi to želite da prihvatite ili ne, to je vaša lična stvar, ali su ovo činjenice. Veoma jasno sam rekao da je najbolja ponuda bila ponuda koju je MUP Republike Srbije prihvatio. Veoma jasno sam rekao da naša policija zaslužuje i tog "pežoa", i najkvalitetniju uniformu, i stan. Ali, ovo je siromašna zemlja, ovo je zemlja u kojoj su do juče policajci ginuli, zemlja u kojoj vlast nije bila spremna da ih uvaži i poštuje u takvim trenucima.
Danas je MUP cenjeno ministarstvo, ima puno problema, vodi tešku borbu sa organizovanim kriminalom, ima našu podršku i ne sme da pogreši, ali ne zaslužuje kritiku u situacijama u kojima nema argumenata da se tako nešto radi.
I mnogi drugi nemaju stanove: ratni vojni invalidi, profesori, radnici u fabrikama. Ovo je nesređena zemlja, ovo je zemlja koja je propadala 50 godina; 95% mladih ispod 30 godina nema rešeno stambeno pitanje, 98% nema stalno zaposlenje i rešeno socijalno osiguranje. Za godinu i po dana smo puno toga uradili, između ostalog i u MUP-u.
Ovo je zakon kojim se ide korak dalje, kojim se ove nepravilnosti, koje eventualno postoje, stopiraju i snkcionišu. Ovo nije zakon DOS-a, ovo je zakon koji DOS podržava i koji želimo da podrže svi oni koji sebe sasvim sigurno smatraju odgovornim političarima. I to što neko misli da će fabrika "Zastava" funkcionisati bolje ako se kupuju "floride" u njoj - neće, jer se tako ponašala Vlada Mirka Marjanovića, pa je ona propala. "Zastava" će funkcionisati dobro onog trenutka kada bude imala stručnu radnu snagu, sigurno tržište, ambijent u kome može normalno da radi, kada ne bude rušena i bombardovana, kao što danas nije.
Proces restrukturiranja "Zastave" je započeo, on dobro teče; namenska vozila se koriste, to radi i MUP; između ostalog, i kroz lične primere, političari vode kampanju kojom podržavaju "Zastavu". Imate ministra koji je kupio vozilo u toj fabrici.
Verujem da je sve ono što je rečeno kao kritika nešto što ne može stopirati primenu ili usvajanje ovog zakona, jer je zakon o javnim nabavkama najčvršći udarac onim snagama koje ne žele da prihvate da je Srbija od 5. oktobra demokratsko društvo, u kome vladaju opšta pravila, jednaka za svakog građanina ili svakog drugog učesnika u tržišnoj utakmici.
Dakle, mi ćemo posle ovog zakona moći svakome da pogledamo u oči i da kažemo - sve iznad 300.000 dinara, kao sredstva iz budžeta, troši se u skladu sa pravilima, propozicijama koje nismo mi izmislili, koje važe u svim sređenim društvima sveta čiji smo mi danas ravnopravni deo.
Zakon o javnim nabavkama ima našu apsolutnu podršku. Predlažem vam da to podržite i vi, jer ćete se tako predstaviti drugačije nego što ste bili do juče. Hvala.