Pravo na repliku, narodni poslanik Čedomir Jovanović; replika na izlaganje narodnog poslanika Borislava Pelevića.

Gospođo Čomić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Peleviću, spreman sam da vam se izvinim ako sam vas nečim uvredio, ali samo sam pomenuo vaše titule i zvanje. Eventualno, ako je to nešto uvredljivo, ne smatram sebe odgovornim za tako nešto. Sećam vas se kao pukovnika, tada niste nastupali kao magistar ekonomije, to ste postali nešto kasnije i sećam vas se kao profesora. Ne znam u kojoj sam tituli pogrešio, a ako sam negde pogrešio, izvinjavam se i nije bila moja namera da vas vređam. Prosto nisam znao sa kim razgovaram, jer mi nije bilo logično da jedan pukovnik ne razume zakon o javnim nabavkama, ali mi izgleda nelogično da zakon o javnim nabavkama ne razume magistar ekonomije. Samo se o tome radi.
Dakle, kada izađete za skupštinsku govornicu, ako nastupate sa pozicije magistra ekonomije, onda nemate argumente da osporite zakon o javnim nabavkama, a ako izađete kao pukovnik, onda nemate argumente da osporite brigu ove države o policiji.
(Borislav Pelević, sa mesta: General!)
Ako ste general, onda vam se izvinjavam, to je zaista uvreda. Kada jednom čoveku umesto titule generala spočitavate titulu pukovnika, neopravdano ste ga omalovažili i izvinjavam se zbog toga.
Dakle, nikakva namera da vas ponižavam, da vređam vaše birače, baš naprotiv, moja želja je da vam pomognem.
(Borislav Pelević, sa mesta: Nemojte, molim vas!)
Vama kao narodnom poslaniku je nužna pomoć, a kao Borislavu Peleviću, svakako ne, niti bih to radio. Kada pričamo o javnom tenderu, onda pričamo o želji ove vlasti da se zavede red u procesu trošenja javnih para. Kada pričamo o periodu koji je protekao od našeg dolaska na vlast do primene ovog zakona, pričamo o najkraćem periodu koji postoji poredeći se sa zemljama u tranziciji i pričamo o periodu kada smo mi poštovali pravila koja su utvrđena ovim zakonom iako ona nisu bila zakonski definisana.
Dakle, nijedna javna nabavka nije išla kroz kabinetske dogovore, kroz dilovanje oči u oči; a vi ćete sutra o nama govoriti onako kako se danas govori o našim prethodnicima. Primer da je policija dobila "pežoe" nije nešto čega se mi stidimo. Mi želimo da oni dobiju najbolje i da sutra to mogu da iskoriste na najbolji način, a ne da im se danas spočitava koliko su ubistava rešili, a da se na ulicu teraju goli i bosi.
I konačno, ti stanovi: rekao sam vam kakva je stambena situacija u našoj zemlji - u tako teškim okolnostima 650 radnika MUP-a dobiće stanove zbog toga što je ova država izdvojila sredstva za to, ne za 7.000 jer to nemamo; danas nemamo, možda će biti za godinu, dve ili pet, a verujemo da hoće; ne samo za policiju i vojsku, već i za profesore na univerzitetu, asistente, verujemo da će biti stambenih kredita koje će građanstvo moći da koristi jer je to princip koji funkcioniše u normalnom svetu, a Srbija mora biti normalna država. Da bi bila normalna država moraju je voditi ljudi za koje znamo ko su; da li su pukovnici, generali, magistri ekonomije ili nešto četvrto.

Tri minuta. Da li još neko od ovlašćenih predstavnika ili predsednika želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS-a.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Čomić, gospodine ministre, poštovani novinari, ode gospodin Jovanović, ali s obzirom na znanje koje je pokazao iz oblasti policije, mislim da je i on sam pukovnik. Reče gospodin Jovanović ovde da policija ne može u "čojanim" uniformama da juri kriminalce, a poslednji policajci koji su nosili uniformu od čoje bili su pripadnici KNOJ-a do 1948. godine, a uniforma u policiji zanovljena je 1996. godine, dakle, ni 10 godina.

Narodni poslaniče, ili ćete se i vi predstaviti kao pukovnik ili ćete se vratiti temi dnevnog reda.

Gospođo Čomić, član sam Odbora za bezbednost ove skupštine i imam izveštaje koje je dostavio vaš ministar i, s tim u vezi interpretiram ono što u tim izveštajima piše. Nisam pukovnik, imam vrlo interesantan čin i u vrlo interesantnom VES-u, ali to nije problem za vas.
Što se tiče para koje će biti na sigurnom mestu i to posle usvajanja ovog zakona o javnim nabavkama - one će naravno biti na sigurnom mestu, zato što jedan broj ljudi uopšte neće primiti penzije, a ovi koji budu imali sreće da ih prime, polovina od toga, danas će otići za povećanje cene struje, tako da će pare zaista biti na sigurnom mestu, neće biti kod građana i s tim u vezi se potpuno slažemo.
Kažete - vi ćete smeti da nas pogledate u oči, a meni se čini da sam ovo već čuo ranije, ali ne znam odakle mi je to poznato. Kažete u prošlom vremenu, da su ginuli policajci, nažalost to je tačno, samo i u ovom vremenu za koje vi imate odgovornost za vršenje vlasti ginu isti ti policijski generali i drugi ljudi, a nemamo odgovor na pitanje ko je ta ubistva počinio.
Što se tiče predloženog zakona, poslanici SPS-a će prihvatiti rizik da im gospodin Jovanović kaže da nemaju pojma o ekonomiji, pa da zbog toga za njega neće glasati, ali ću probati u nekoliko rečenica da kažem zašto poslanici SPS-a neće glasati za predloženi Zakon o javnim nabavkama.
(Čuju se dobacivanja iz sale.)

Molim narodne poslanike da ne dobacuju i da ne ometaju govornika i da poštuju odredbe 99. Poslovnika Narodne skupštine.

Uvek kada narodni poslanici DOS-a dobacuju, imam pouzdan dokaz da dobro radim svoj posao.
Vlada je 27. decembra 2001. godine usvojila Predlog zakona o javnim nabavkama. U skupštinskoj proceduri ovaj zakon se nalazi od 31. decembra 2001. godine, a danas je 6 meseci od tog roka. Ukoliko je Vlada zaista imala ambiciju da donese jedan od najvažnijih zakona, kako tvrdi gospodin Đelić, koji je sistemskog i reformskog karaktera, koji je antikorupcijski, imalo je mehanizama, mislim pre svega na hitan postupak i neke druge poslovničke mogućnosti, da se ovaj zakon nađe u proceduri još ranije. Usvojene su nedavno izmene i dopune Zakona i Zakon o budžetskom sistemu.
Tamo je ustanovljena institucija trezora i rekao bih da je ovaj zakon u izvesnom smislu kompatibilan sa tim i da on građane Srbije, pre svega privredu dovodi u jedan krajnje delikatan položaj u pogledu konkurencije stranim ponuđačima i dobavljačima; s tim u vezi ću ovde nešto reći.
Poslanici Socijalističke partije Srbije predložili su 10 amandmana; Vlada je usvojila dva, a za sve druge nadležni odbori dali su zaleno svetlo, u smislu da su amandmani pravno mogući. Na ovaj način polemišem sa onima koji popunjavaju karnet poslanicima Socijalističke partije Srbije, kao da su u nekakvoj zemljoradničkoj zadruzi, da narodni poslanici svoj posao obavljaju i mimo skupštinskih klupa i mimo radnog vremena, kada zaseda ovaj parlament, a vi to naravno Poslovnikom, na način kako mislite da treba, regulišete i terate nas pred građanima Srbije da se ovde kao đačići pojavljujemo u određeno vreme. Želim da obavestim vas i građane Srbije da poslanici Socijalističke partije Srbije platu primaju od poreza onih birača koji su za njih glasali i da smo veoma motivisani da činimo upravo ono što činimo.
S obzirom da je Vlada pre šest meseci dala svoje mišljenje o zakonu o javnim nabavkama, imam dva pitanja danas ovde za sve vas, za ministra. Zašto se pojedina ministarstva, kada su im bila poznata načela koja su sadržana u Predlogu zakona, nisu pridržavala toga tokom ovih šest meseci, već su potpuno suprotno onom što je ovde predloženo donosili odluke o različitim nabavkama, a samo ću dve da izdvojim: Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije nabavilo je zaštitne maske za policajce od holandskog dobavljača, iako su dva i po puta skuplje od "Trajalovih", iako su dva puta nekvalitetnije od "Trajalovih"; poznato je da "Trajalove" zaštitne maske koriste vojnici i policajci Sjedinjenih Američkih Država, Izraela, Nemačke, a da komponente ovih maski koriste i pripadnici nekih drugih policija i armija u svetu. Zašto je Ministarstvo energetike donelo odluku da do 30. juna 2003. godine odabere najpovoljnijeg dobavljača sirove nafte? Zašto nije sačekalo da se usvoji ovaj zakon, pa da onda po odredbama ovog zakona primeni ono što promoviše ovde kao transparentno, javno, antikorupcijsko, sistemsko i reformsko.
Domaći proizvođači i vršioci usluga će ostati potpuno nezaštićeni u odnosu na strane dobavljače i ponuđače. Nije prihvaćen amandman da domaći proizvođači i ponuđači imaju prednost pod jednakim uslovima, čak ni u tom slučaju. Kažete da smo mi država koja posle samo godinu i po dana od dolaska tzv. nove demokratske vlasti na čelo ove države predlaže i usvaja ovakav zakon, a da su neke druge kao Slovenija, na to čekale devet godina; naravno da su čekale, zato što su, između ostalog, i na taj način štitile domaću proizvodnju.
Mi znamo da kada se ovaj zakon usvoji svi koji imaju interesa da u ovoj zemlji prodaju robu ili usluge, i ako mogu da ponude za jedan dinar nižu cenu, taj posao mogu da dobiju, samo se onda postavlja pitanje šta se zaista dešava sa našom privredom i sa ljudima koji su u njoj uposleni.
Formira se Uprava za javne nabavke. Rekao je gospodin Đelić da to nije nikakav super kupac. Upravo mislim da to jeste super kupac i da će ministar finansija, bez obzira o kojoj se personi radi, biti supervizor tog super kupca; i da ministar finansija raspolaže praktično ukupnim finansijskim potencijalom ove države na način koji je štetan po privredu Srbije i po interese građana Srbije.
Kažete da zakon jeste antikorupcijski. Moguće je da u određenim sferama zakon može da spreči sitne pojave u ovoj oblasti, ali otvara vrata za velike provizije multinacionalnih kompanija, zato što preko Uprave za javne nabavke sa jednog mesta, na način koji nije u interesu za našu državu i naše građane, mogu da se, po restriktivnom ili po postupku slobodnog pogađanja, pošto postoje takva načela, osim javnog postupka, donose odluke koje će ogromna finansijska sredstva usmeravati ka, pre svega, stranim partnerima i stranim dobavljačima.
Uz brojne vladine agencije, koje su na jedan potpuno vaninstitucionalni način uvedene u političku praksu u Srbiji, imamo sada Upravu za javne nabavke, koja će biti pod direktnom ingerencijom Vlade Srbije, odnosno ministra finansija, pri čemu se ne ostavlja mogućnost ni jednom od ministara da za sredstva koja se koriste za nabavke u tom ministarstvu mogu donositi odluke. Smatramo da ovaj zakon neće dati ono što ste ovde postavili kao cilj, već da ćemo se suočiti sa realnom posledicom jednog nepromišljenog zakona, koji će u izvesnom smislu pogoršati stanje domaćih proizvođača i ponuđača usluga.

Da li još neko od predsednika ili predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)
Prelazimo na raspravu po listama prijavljenih govornika. Prvi prijavljeni za raspravu je narodni poslanik Marin Krešić, posle njega narodni poslanik Miloš Lukić.

Poštovano predsedništvo i kolege, mada nema mnogo razloga da poslanici DOS-a troše vreme na afirmativan odnos prema ovakvom zakonu, mislim da je to svima jasno, prosto nisam mogao a da ne iskažem svoje oduševljenje jednim malim segmentom ovog zakona, iz ugla profesije kojom se inače bavim.
Svi znate, ovde ima puno predsednika opština, ljudi iz svih krajeva Srbije, kako izlgedaju naše varoši: svaka varoš je upropašćena nekom robnom kućom u centru grada; varoši su relativno, kao staro istorijsko nasleđe, često nagrižene i porušene; imate mnogo urbanističkih planova sa kojima ne znate šta da radite. Tom se profesijom bavim već četvrt veka i imao sam tu sreću i zadovoljstvo da radim sa ljudima, među kojima je jedan dobio najviše prvih nagrada na konkursima u bivšoj i sadašnjoj Jugoslaviji; nažalost, sada živi i radi u Holandiji. Drugi na toj listi po rangu, takođe moj dragi kolega, po broju nagrada koje je dobio sada živi i radi u Velikoj Britaniji. Ja sam tu negde; nisam u samom vrhu te liste, sa puno nagrada, ali više imam nagrada nego što sam uspeo da dobijem poslova, bilo kao profesionalac, bilo kao direktor firme koja je bila na tržištu.
Zbog toga ovaj zakon za mene ima jednu dugoročniju posledicu koja će se izuzetno dobro pokazati kroz određen broj godina. Neće više biti urbanizma, arhitekture, dizajna, izgradnje na bazi burazerske ekonomije, dogovora o naknadnim spuštanjima cena, o provizijama; jer, zapravo, možda je zakonodavac to i želeo; vidim tu jednu specijalnu posledicu, radi se i o državnom dobru i o kvalitetu koji će nas čekati u narednom periodu. Otud sam više nego radostan zbog ovog zakona, koji smo čekali pola veka.