Reč ima narodni poslanik Srđa Popović, a posle njega Ljubomir Mucić.

Dame i gospodo uvaženi narodni poslanici, ono što ne treba da smetnemo s uma kada govorimo o zakonu o javnim nabavkama to je da je u pitanju deo promene sistema u javnim finansijama, prouzrokovan pre svega stanjem u kome je DOS zatekao zemlju u trenutku kada je došao na vlast.
Da podsetim, naša zemlja je umalo izgubila prvo mesto u korupciji. Nigerija je bila malo bolja u korupciji u vreme kada smo došli na vlast. Mi smo imali laskavu titulu srebrne medalje u korupciji i cilj ovog zakona i programa koji DOS sprovodi kroz zakonodavnu aktivnost je suzbijanje korupcije i štednja.
Ovaj zakon je druga etapa nečega što je vrlo važno; hajde sada da vidimo kako izgleda to gde se novac odlivao, ne samo u prethodnom režimu nego koji su uopšte izvori korupcije u našem društvu bili. Prvo, jako mnogo novca se odlivalo iz budžeta. Zašto? Pa, bilo je mnogo para pa se mnogo i odlivalo. Drugo, mnogo novca se odlivalo kroz naša javna preduzeća upravo kroz proces javnih nabavki o kojima sada govorimo. Treće, imali smo propise koji su se vrlo teško poštovali i naše građane, koji su, naravno, treća stavka u toj etapi, terali na korupciju.
Program DOS-a i program Vlade Srbije koji treba da se nose sa ova tri problema možete da pratite i kroz zakonodavnu aktivnost ovog parlamenta. Da se ne bi više dogodilo, kao od 1996. do 2000. godine, kada smo imali preko milijardu maraka nenamenski i kriminalno potrošenih sredstava iz budžeta, mi smo doneli početkom ove godine Zakon o budžetskom sistemu.
Da se ne bi događalo da javne nabavke budu veliki izvor korupcije, mi donosimo sada zakon o javnim nabavkama; a treća faza reforme javnih finansija će biti zakon o poreskoj administraciji, koji će da sredi uprave javnih prihoda, carine, koji će da sredi tu treću rupu kroz koju se odliva novac naših građana ubran preko poreza.
Malo sam se bavio i jednom značajnom institucijom u ovoj državi; o njoj se malo razmišlja, ali je bila veliko leglo korupcije i na nekoliko primera iz te institucije ću navesti koji su to zahtevi kojima ovakav zakon o javnim nabavkama treba da odgovori.
Institucija se zove Studentski centar. Tu se hrani 20.000 studenata, u pitanju je najveća studentska institucija na Balkanu. U pitanju je i u ovom budžetu, a i u prethodnom, jedan od najvećih budžetskih korisnika što se tiče raznih razdela u raznim ministarstvima. Njihov budžet, koji je bio oko 30 miliona maraka ili 900 miliona dinara, bio je surovo raubovan i to uglavnom u pet tačaka.
Ukoliko ste primetili budžet za ovu godinu, odnosno ukoliko ste pogledali izveštaj o završnom računu, ukoliko ste slušali šta neki
poslanici DOS-a pričaju, mi se vrlo često hvalimo, što je i nas začudilo, kako je bilo moguće u samo jednoj instituciji ostvariti uštedu od 20.000 maraka dnevno. Znači, 20.000 maraka dnevno se sada manje troši u Studentskom centru nego što se trošilo i ta je institucija, zbog toga, dobila jednu vrlo uglednu međunarodnu nagradu koja se zove "Transparents internecnal"; pa da vidimo kako je dobila.
Pet važnih stvari na koje treba da odgovori zakon o javnim nabavkama je evidentirano u ovoj instituciji i to je pet načina kako se najčešće krade u javnim nabavkama. Prva stvar je nameštanje uslova kod javnih nabavki. To znači - ukoliko biste pogledali uslove koji su vladali za nabavku sijalica, pod uslovom, naravno, da shvatite da su sve sijalice u Studentskom centru nabavljane po višoj ceni od maloprodajne u vašoj samousluzi, vi biste otkrili da je užasno veliki broj sijalica bio naročito potreban u avgustu, petkom. U avgustu, petkom, mogla se nabaviti ta količina sijalica ili ta količina mesa, u petak u 15 časova popodne, samo kod jednog dobavljača.
Nameštanje uslova tendera, i to je ono što je moj kolega Dragan Pavlović pominjao - kada biste videli pod kojim uslovima su određene auspuh cevi nabavljene u GSP-u, vi biste videli da to odgovara samo jednom dobavljaču. Znači, kada hoćete da namestite javnu nabavku, vi polazite od uslova, i to je ono gde se ovaj zakon efikasno obračunava sa ovim problemom.
Druga stvar je kupovina preko posrednika. Samo u 17% slučajeva Studentski centar je nabavljao od proizvođača. Uglavnom je nabavljao od posrednika. Na pitanje - zašto; pa, nisu se javljali. Gde da se jave; to nas vodi do trećeg problema, to je transparentnost. Nije transparentnost da vi obavežete javno preduzeće ili javnog nabavljača da objavi negde oglas; 73% svih oglasa o javnim nabavkama do sada je bilo objavljeno; gde - u crvenoj "Borbi", naravno; a zašto; pa zato što to niko ne čita, sem onoga ko treba da pročita.
Sledeća stvar su dugovanja. Znači, kada imate budžetsku firmu, ona se puni nekom dinamikom. Ne možete da isplatite dobavljače sem tom dinamikom; na osnovu toga napravite dugove prema dobavljačima, i onda ste dužni da stalno nabavljate od njih, makar cena ne bila najniža. To je nešto što takođe treba da se preseče ovim zakonom.
I poslednja stvar, koju je pomenuo jedan od mojih prethodnika, vezana je pre svega npr. za vodoprivredu. Bilo je takvih slučajeva i u Studentskom centru i u nekim drugim institucijama. To su naknadni radovi; a to znači - vi napravite dogovor sa nekim da vam npr. sagradi dom lova, a onda se posle dva ili tri meseca ispostavi, nakon što on dobije posao, da ne može da ispoštuje ni rokove, ni uslove; onda mu vi platite ili taj dom potone, kao što se dogodilo u jednom konkretnom slučaju.
Dobar je zakon o javnim nabavkama, mislim da je ovo dobar zakon i da mi time ulazimo u drugu fazu reformi javnih finansija; on treba da ispuni neka načela - načelo ekonomičnosti, načelo konkurencije, a to znači da postoje neki kriterijumi, bodovanje i, verujte mi, vrlo su oštri kriterijumi. Gospodin Đelić je govorio o tenderu za autobuse. Verovali ili ne, jedan od oštrih evropskih kriterijuma je ekološki kriterijum za motore. "Ikarbus" već može da ispuni "euro II", a vrlo je moguće da uskoro ispuni "euro III". "Euro II" je norma za kredite međunarodnih banaka; naravno da će naša preduzeća biti u obavezi da se takmiče sa stranim preduzećima ovde, ali i da vrlo efikasno dobijaju neke poslove, kao što je bilo konkretna u slučaju tendera za autobuse.
Osim načela ekonomičnosti i konkurencije, puno smo pričali i o načelu transparentnosti. Meni je strašno drago što se pričalo o tome kako je nabavljeno hiljadu "zip" upaljača, kada pre nije moglo da se sazna ni ko je dobio posao za izgradnju auto-puta.
I poslednja stvar je jednakost ponuđača, o kojoj sam upravo govorio. Dame i gospodo, usvojite zakon o javnim nabavkama, tako nam se nikada više neće događati neke jako ružne stvari. Nikada više neću putovati, nikada, auto-putem u obnovi započetim, Beograd-Novi Sad, sve jednako plaćajući 40 dinara, pošto ne koristim, naravno, ovu poslaničku mogućnost, i dobijajući neku ceduljicu na kojoj piše "Rast". Neko je jako narastao od toga što je sklopio ugovor za auto-put, ali nije narastao auto-put i zato će taj auto-put morati da ide na javni tender, o kome ste, siguran sam, pročitali i čuli negde drugde, a ne u "Službenom glasniku".
Nikada više direktor Fonda za zdravstveno osiguranje neće biti jako veliki švajcarski štediša. Neko je pitao o ustavnoj povelji, o odnosima Srbije i Crne Gore. Dogovorićemo se mi sa Crnom Gorom oko stvari vezanih za finansijsku disciplinu i veliko pitanje je bilo - da li će se ovo odnositi na savezne organe? Naravno da ćemo morati da se dogovorimo kako da se to odnosi na savezne organe.
Vojska Jugoslavije pati od svih bolesti od kojih je patio Studentski centar u prošlosti, upravo zbog nedostatka zakonske regulative i pozicije u kojoj su bili; i to će morati da se primeni na savezne organe, čak i kad se radi o nabavci uglja za vojsku, što neke, pretpostavljam, takođe prilično zanima.
I na kraju, kada usvojimo ovaj zakon, pošto su mnogi pričali ovde o policiji, nikada se više neće dogoditi da dobijem na 43 adrese na Vračaru istoga komšiju, gospodina Uskokovića. Ostaće malo više u javnim preduzećima, ostaće malo više u budžetu, pa ćemo moći da kupimo i više od 625 stanova, koliko je do sada kupljeno za neke policajce.
Dame i gospodo, pozivam vas da glasate za ovaj zakon. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Ljubomir Mucić.

Poštovani narodni poslanici, gospodine ministre, gospođo predsedavajuća, ovaj zakon o javnim nabavkama, koji je dugo najavljivan i dugo očekivan, došao na razmatranje tek na ovom Četvrtom vanrednom zasedanju Narodne skupštine, ove godine, iako je bio na dnevnom redu i na prethodnom, prolećnom, redovnom zasedanju. Međutim, on nije bio značajniji za ovu vladu i ovu skupštinu, u odnosu na neke druge manje izmene zakona, da bi ostvarili onaj bonus da se svi zakoni i zakonski projekti iz prethodnog perioda promene.
Takođe, moram da kažem da to nije ništa novo, ništa čudno, nego već viđeno, jer je posle šest meseci dostavljen, zakon je dostavljen 27. decembra, kada ga je usvojila Vlada, a potpisao ga je gospodin potpredsednik Vlade, koga smo već zaboravili, Momčilo Perišić. I evo, već šest meseci zakon se krčka u skupštinskoj proceduri, tako da se može izreći ocena da ovaj zakon zaista predstavlja konkretan zakon, sveobuhvatan, detaljan zakon za uništenje domaće ekonomije.
I svaka čast na ovakvoj detaljnosti i uređenju i određivanju ovih odredaba. Mislim da je osnovna tema i diskusija, pored ovih pojedinačnih primera o korupciji, jer se o korupciji priča samo u jednom članu zakona, čini mi se da je to član 17, u kome samo na jednom mestu pominje korupciju; mi smo pričali od jutros o pojedinačnim primerima, o korupciji, a ne zaista o zakonu koji broji preko 150 članova.
Postavlja se takođe jedno značajno pitanje - da li je u ovom trenutku ovoj vlasti stalo do ovog zakona, koji predstavlja jedan najvažniji parametar za uspešnost reformi, odnosno, primena ovog zakona označava uspešnost reformi zemalja u tranziciji.
Mišljenja sam da ovaj zakon ne odgovara aktuelnoj vlasti, što potkrepljuje činjenica da će njegova primena početi tek 2003. godine (član 147. zakona), a Uprava za javne nabavke počeće sa radom najkasnije u roku od godinu dana od dana stupanja ovoga zakona na snagu. Znači, tek negde u drugoj polovini 2003. godine.
I drugo, izuzetno veliki deo korišćenja, odnosno trošenja javnih prihoda i javnih sredstava izvršava se putem javnih nabavki dobara, zatim korišćenjem usluga, ili ustupanjem javnih radova, što je van kontrole. Pitanje je da li će ova vlast uopšte i početi sa primenom odredaba ovog zakona i da li će i dalje primenjivati zakonske odredbe po kojima je raspisivala tendere, pribavljala ponude do sada. Mi smo ih nekada zvali - utvrđivanje podobnosti izvođača ili prekvalifikacioni konkurs. Vi ih zovete sada prekvalifikacije, pa kvalifikacije, a mi smo zvali - dodatni radovi, aneks ugovora za dodatne radove.
Mi smo zvali dodatni radovi, aneks ugovora za dodatne radove, a vi nazivate drugačije i mislim da se vrtimo oko jedne iste stvari. Samo vas pitam, ti tenderi sa kojima je do sada rađeno u prethodnih godinu i po dana, na osnovu čega su raspisivani? Na osnovu nekih zakonskih propisa; da li je to Zakon o izgradnji objekata, da li je to drugi zakon, budžet Republike Srbije, finansijski plan Fonda za zdravstveno osiguranje, ipak znači, rađeno je na osnovu zakonskih propisa.
U obrazloženju ovog predloga zakona stoji: "Zato predlog za donošenje zakona o javnim nabavkama odražava ne samo opredeljenost Vlade da se odlučno suprotstavi korupciji, nego i okolnost da su reforme u sistemu javnih finansija Republike Srbije već poodmakle, posebno u svetlu okolnosti da je drugim državama u regionu bilo potrebno pet i više godina od početka tranzicije da bi usvojili zakon koji uređuje ova pitanja".
Polazeći od konstatacije i obrazloženja ministra, da ste na početku kada ste obećali doneli ovaj zakon i na osnovu njega sproveli ovo što u ovom trenutku sprovodite, sližio bih se sa ovim zakonom; inače, slažem se i sa ocenom da je ovakav zakon u ovom trenutku možda i potreban da bi se na odgovarajući način sve one stvari koje su proizvodile razne sumnje regulisale.
Prethodni citat je vrlo bitan iz nekoliko razloga. Slažem se sa ocenama da će sitna korupcija, u vidu poklončića na nižem nivou i za sitne posliće, ovim zakonom biti suzbijena, ali se sumnje i korupcija širih razmera se ne suzbija, već prelazi na centralizovan, viši nivo novoformirane uprave za javne nabavke, čija delatnost je regulisana samo kroz dva člana, a sve ostalo će biti kroz odluke i parametre, odnosno neke odredbe koje će Vlada regulisati.
U članu 19. tačka 2. stoji da će pored ostalog, ova uprava će biti i uprava za pružanje konsultantskih usluga naručiocima i ponuđačima. Ne može i jedno i drugo. Ako je uprava za poslove javne nabavke, podsećam vas samo na ono što je naš narod davno rekao - med cediti a prste ne lizati, ne ide. Kako objasniti antikorupcijska pravila u članu 17. kada naručilac dobije ponudu ponuđača zbog datog rokovnika ili olovke od u vrednosti od 500 dinara, a da za 10-20 hiljada ili 30.000 evra uslužne ponude ili odustanak od ponuda, ponuđač ostane nekažnjen. Šta je veća šteta? Kada su druge zemlje u tranziciji donele sličan zakon? Posle pet i više godina od početka tranzicije. Zašto je Slovenija sličan zakon donela tek posle osam godina, zašto je domaće banke restrukturirala i krenula u privatizaciju tek posle 10 godina, a mi u ovoj šok terapiji krenemo odmah na početku.
Vi Sloveniju uvek uzimate kao pozitivan primer. Odgovor je jasan, štitili su sopstvenu privredu i finansije, pa mi nije jasno kako vi bez sopstvene ekonomije sprovodite strateško opredeljenje o daljem razvoju srpskog društva, kako stoji u obrazloženju. Na osnovu čega će se finansirati javne nabavke, ako nema proizvodnje i nema uplate po osnovu poreza, odnosno doprinosa.
Poštujući zakon i utvrđena načela ekonomičnosti, konkurencije, transparentnosti i jednakosti ponuđača, jasno je da će, na primer, bolesnici u Valjevskoj bolnici, uzeo sam Valjevsku jer sam baš iz Valjeva, na osnovu ponuda koje su najznačajnije, odnosno najpovoljnije; na primer, jesti slovenački krompir ili možda krompir iz Krajine, koji će nam Republika Hrvatska izvesti kao najbolji ponuđač; piti mleko u prahu umesto domaćeg koje se u ovom trenutku malo premira; jesti meso ludih krava kao najpovoljnije, dok se ne utvrdi od čega je zaraženo ili jesti pogačice od japanske pšenice, a u izveštaju koji je u budžetu za ovu godinu Vlada nama dostavila stoji da je najveći iznos donacija japanska pšenica. (Milka Marinković sa mesta: Kod vas nisu ništa jeli!)
Milka, jeli su maline i čuvaj se toga.
I na kraju, pomoću podnetih amandmana pokušali smo da u ovom zakonu neke stvari i preciziramo. Prošli put sam rekao, da li će i da li je dobro da penzioneri sa najnižim primanjima kroz povećanja cene struje omoguće stranim izvođačima radova u EPS-u da se vrši otplata kredita po osnovu garancija i kontragarancija koje smo dali do sada. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Nebojša Jović, a posle njega Joca Arsić.

Poštovani narodni poslanici, Vlada Republike Srbije podnela je Skupštini Srbije na usvajanje Predlog zakona o javnim nabavkama zbog izuzetnog značaja kod korišćenja javnih sredstava od strane državnih organa i organizacija, organa teritorijalne autonomije, lokalne samouprave, organizacije za obavezno socijalno osiguranje, javnih ustanova, javnih preduzeća u privrednom i socijalnom životu Republike.
Ovakav Predlog zakona trebalo bi da onemogući da izbor isporučilaca može da zavisi od diskrecionih odluka naručioca, što bi sa jedne strane bitno umanjivalo efikasnost trošenja javnih sredstava, a sa druge stvaranje uslova, tj. povoljnog ambijenta za korupciju. Postavlja se pitanje da li je to baš tako.
Vlada je Predlog zakona o javnim nabavkama usvojila 27. decembra 2001. godine, a Skupštini je dostavila 31. decembra 2001. godine. Ako je zakon važan, sistemski, antikorupcijski, reformski, zašto se čekalo 6 meseci da bi došao na dnevni red.
Postavlja se pitanje da li se čekalo da bi pojedina ministarstva izvršila javne nabavke suprotno načelima predviđenim u predloženom zakonu o javnim nabavkama. Što se tiče nabavki na koje se zakon ne primenjuje, član 2. zakona je izuzetno važan član jer se njime utvrđuju izuzeci na koje se zakon ne primenjuje, pa smatram da bi isti morao biti što precizniji, da ne ostane prostora za tumačenje, a to stvara uslove za zloupotrebu. U tom smislu treba odvojiti naoružanje i druge nabavke, koje su kao poverljive određene posebnim propisima, pre svega nabavke dobara i usluga koje su pod kontrolom države, kao što je roba čiju cenu određuje država, kao recimo cena lekova. Te nabavke treba da budu izuzete, odnosno da se na njih zakon ne primenjuje, a za robu za koju država ne utvrđuje cene, primenjivao bi se zakon o javnim nabavkama.
Vlada Republike Srbije na predlog ministra finansija i ekonomije svakih 6 meseci utvrđuje spisak naručilaca. To nije sporno ako se javne nabavke odnose na sredstva iz budžeta Republike Srbije, ali ako obuhvati i potrošnju drugih sredstava kao recimo sredstva iz obaveznog socijalnog osiguranja, onda je nelogično da te predloge daje ministar finansija i ekonomije, već treba uključiti resorna nadležna ministarstva, Ministarstvo zdravlja za sredstva zdravstvenog osiguranja, Ministarstvo za rad za sredstva od osiguranja nezaposlenosti.
Nije sporno načelo ekonomičnosti i efikasnosti, upotreba javnih sredstava i načelo obezbeđenja konkurencije među ponuđačima, ali je sporno načelo transparentnosti upotrebe javnih sredstava; jer niko ne spori činjenicu da je "Službeni glasnik Republike Srbije" zvanično službeno glasilo, ali isto nije dostupno svima, a radi, kako vi to želite da kažete - transparentnosti i dostupnosti; što većem broju zainteresovanih javni poziv za javnu nabavku trebalo bi da bude objavljen još u nekom sredstvu javnog infrmisanja.
Ne slažem se sa načelom jednakosti ponuđača onako kako je predviđeno u članu 8. predloženog zakona. Predloženim rešenjem u Predlogu zakona stvaraju se uslovi da strani ponuđači ravnopravno učestvuju sa domaćim, iako nisu obezbeđeni uslovi da i naši ponuđači u njihovim zemljama mogu učestvovati pod istim uslovima, kao i to da mogu da učestvuju određeni ponuđači, samo ako ispunjavaju određene uslove i specifikacije delatnosti, nezavisno od toga da li su u našoj zemlji dobili dozvolu za stavljanje tog dobra u promet.
Strani ponuđač mora da ima poseban sertifikat za standard proizvoda i da ispunjava sve uslove propisane važećim propisima za stavljanje dobara u promet, a u interesu zaštite domaćih proizvođača. Smatram da pod jednakim uslovima u procenjivanju ponuda prednost pri angažovanju treba da ima domaći ponuđač, ako se ima u vidu da su domaći resursi zapostavljeni, da se ništa ne čini na zaštiti domaće proizvodnje od konkurencije iz inostranstva, najezde nekvalitetne inostrane robe nego se i tržište prodaje stranim proizvođačima.
Predlog zakona potpuno nepotrebno propisuje obaveznost međunarodne konkurencije u uslovima kada je domaća privreda nekonkurentna u odnosu na onu iz inostranstva. U predloženom zakonu nema apsolutno nikakve zaštite domaćih ponuđača, proizvođača ili izvođača, čak ni u situacijama kada su ponude jednake sa ponudom stranog fizičkog ili prvnog lica. Uz brojne Vladine agencije, koje su tipičan primer paradržavnih organizacija, koje funkcionišu bez ikakve institucionalne skupštinske kontrole, sada dobijamo i upravu za javne nabavke, koja će odgovarati isključivo Vladi, odnosno ministru finansija. Da li će se uprava vremenom transformisati u agenciju?
Postavlja se pitanje da li u nadležnosti uprave za javne nabavke treba da postoje poslovi iz stava 1. tačke 2, 3. i 5. zakona, jer se organ državne uprave ne može baviti ovim poslovima u vidu delatnosti. Uprava kao državni organ prikuplja i obrađuje izuzetno važne informacije o preduzećima, ponuđačima i naručiocima, a za te informacije zaposlenima koji rade u tom organu treba propisati obavezu čuvanja poslovne tajne i zabranu konkurencije, uključujući i ograničenje naknadnog obavljanja poslova u kojima se ovi podaci i dobijena saznanja mogu zloupotrebiti.

Reč ima narodni poslanik Joca Arsić, a posle njega narodni poslanik Dragan Jovanović i on je poslednji prijavljeni govornik na listama za raspravu u načelu.

Poštovane kolege poslanici, pred nama je još jedan predlog Vlade od čuvenih sistemskih zakona, kao što je zakon koji se danas nalazi pred nama. Prva i osnovna primedba koja se ovde čula već nekoliko puta, a koja je i moja, to je da je zakon u proceduru ušao još decembra meseca, a da je tek sada na dnevnom redu i da se tek sada o njemu raspravlja, iako su mnogi amandmani dati na ovaj zakon i ima ih čini mi se oko 90. Čak je i Vlada na svoj predlog dala 11 amandmana, ne bi li poboljšala tekst ovog zakona.
Sigurno treba da bude donesen jedan ovakav zakon, da se uredi ova materija u jednom zakonu, a koja je inače bila uređivana drugim zakonima. I do sada su postojale ponude tenderi, javni konkursi, licitacije i na takav način su se određeni poslovi dodeljivali, kad se radi o sredstvima budžeta; bar je tako bilo u praksi u gradu iz koga ja dolazim, u Velikoj Plani, gde smo imali mnogo investicija; sve su davane javnim oglašavanjem i uz maksimalnu konkurenciju koja je bila kod dobijanja poslova. Pod najpovoljnijim uslovima su birani izvođači i izvodili su sve te radove na kvalitetan i kompetentan način. Čak je i gospodin Krešić učestvovao u nekim našim poslovima u Velikoj Plani, kada se tiče urbanizma i planiranja, ako se ne varam.
Dalje, korišćena su sva pozitivna iskustva kod tih investicija i sigurno je da nije bilo zloupotreba, a bar do sada nema nikakvih najava čuvenih krivičnih prijava oko tog posla.
Ono što je ovde zabrinjavajuće, a što su neki rekli, to je da je sumu od 50 milijardi, deo budžeta koji treba da ide u javne nabavke po bilo kom osnovu, moguće potrošiti, sve, preko inostranih dobavljača i inostranih firmi. Niko ovde ovim zakonom ne garantuje da će se taj deo od 50 milijardi, u konkurenciji sa stranim firmama, stranim ponuđačima, neće dati njima da izvrše potrebne nabavke, investicije ili usluge. Prema tome, to je jedna od osnovnih zamerki koju bih imao da kažem, da se na vrlo nespretan način štiti domaća proizvodnja.
Da li to znači da će sada EPS moći, radi ponuđača, sa strane, a već se javljaju sa isporučivanjem opreme, montaže itd., da eliminiše "Gošu" iz Velike Plane, kompaniju koja je izvodila radove do sada, koja izvodi kvalitetno radove i na inostranom tržištu, a ne samo kod nas. Znamo iz kojih razloga su onemogućeni, zbog embarga i svega onoga što nam se događalo, da te radove izvode u nekom prethodnom periodu, ali još uvek imaju poslovne veze i rade i napolju.
Da li to znači da neće moći u oštroj konkurenciji, pod jednakim uslovima, potpuno istim, kao strani ponuđači, da naše domaće firme kao što je "Goša montaža", kao MIN Niš, kao što su druge velike firme koje mogu da izvode takve radove i isporučuju opremu, da dobiju te poslove. Mislim da je to loše rešenje, nije kvalitetno i nije u interesu naše privrede i ovih velikih kapaciteta koje imamo, koje ne možemo da uposlimo, a upošljavali smo ih napolju u oštroj konkurenciji sa drugim proizvođačima.
Šta će se desiti recimo sa "Energoprojektom", koji je izvodio radove širom naše zemlje, širom sveta, širom ove zemljine kugle, koji je kvalitetno izvodio te radove. Da li će pod jednakim uslovima sa stranim partnerom on dobiti prednost? Mislim da po ovom zakonu neće i to je ono što je oštra zamerka ovom zakonu.
Još jednu stvar želim ovde da apostrofiram, a to je zašto se ovoliko čekalo. Šest meseci čekamo da uzmemo ovaj zakon u raspravu, a kažemo da je hitan, da je neophodan, da će sprečiti mnoge zloupotrebe, moguće i eventualne. Neki su ovde rekli da je sklon nepoštenju samo onaj koji je blizu da pogreši, koji ima moć da odlučuje. Nije tačno. Ta teza je potpuno naopaka. Onaj koji je sklon nepoštenju on je sklon nepoštenju po bilo kom osnovu.
Znači, vremena, šest meseci čekamo da uđe u proceduru, a onda kažemo da je neophodan i da će važiti od 2003. godine, a da će, ono što je najznačajnije, onaj koji će sve te poslove obavljati, to telo koje je niti agencija, niti žena, niti devojka, raditi ovaj posao tek godinu dana po donošenju ovog zakona.
Šta mi u stvari radimo sada u ovom vakumu? Da li omogućavamo nekome, ovde su pominjani nafta, maske i druge stvari, da u tom periodu, dok nemamo ove propise, može još neke poslove na ovakav način, koji kritikujemo i koji ovde stavljamo drugima, da završi, dok svi ovi zakonski propisi ne stupe na snagu. To bi bila poslednja moja primedba. Mislim da smo od Vlade, čiji ministri kažu, ako nemaš pare da platiš struju - prodaj kuću, ako nemaš pare da školuješ decu - prodaj stan, ovako nešto mogli i da očekujemo.

Reč ima narodni poslanik Marin Krešić, pravo na repliku na osnovu pominjanja u izlaganju narodnog poslanika Joce Arsića.

Samo da se ne bi stekla slika da jedan primer potvrđuje pravilo. Spomenuo sam svoje kolege, kvalifikovane, kompetentne, koji su napolju. Zašto su oni napolju? Posle svih tih nagrada, ovaj prvi koji ih je najviše dobio samo jednu kuću je u celoj svojoj karijeri u Srbiji uspeo da napravi i nekoliko planova je vodio, pretežno u Crnoj Gori; ovaj drugi nijednu kuću nije uspeo da napravi i za to vreme drugi su radili planove po Srbiji, nekoliko ljudi je zidalo po Srbiji. To je ono na šta ukazuje. Znači, sada se spaja kompetencija, kvalitet, cena i sve zajedno. To je onda razlog  zašto ovaj zakon treba podržati.