Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na odeljak 2. i član 18. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Šešelj.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li podnosilac amandmana želi reč? Izvolite.

Svojim amandmanom tražim da se član 18. u celosti briše. Zašto? Zato što član 18. glasi: "Obrazuje se Uprava za javne nabavke, kao posebna organizacija za obavljanje stručnih poslova u oblasti javnih nabavki radi obezbeđivanja uslova za ekonomičnu, efikasnu i transparentnu upotrebu javnih sredstava za javne nabavke i podsticanja konkurentnosti i ravnopravnosti ponuđača u postupcima javnih nabavki (u daljem tekstu: Uprava). Na rad i organizaciju Uprave primenjuju se propisi o državnoj upravi."
Vidite, po prirodi stvari, ovakva uprava bi mogla biti vezana za Ministarstvo finansija, ali vi ste je koncipirali kao relativno samostalnu upravu. Pošto je to samostalna uprava, ona mora biti regulisana i Zakonom o Vladi. Uprava je nešto nižeg ranga od ministarstva, ali ima mnogo nadležnosti poput ministarstva. Uprava je čak iznad sekretarijata u nekom hijerarhijskom određivanju organa državne uprave. Ta uprava postaje paraministarstvo. Nije ministarstvo u pravom smislu reči, ali je skoro ministarstvo. Malo mu fali pa da bude ministarstvo. To je suština i to ste morali da izbegnete. Moraćete da menjate Zakon o Vladi ako na ovome insistirate.
Malopre je ministar Đelić govorio da generalni sekretarijat Vlade nije u stanju da obavlja te poslove. Nije po sadašnjoj koncepciji rada. Pogledajte vi u kojoj zemlji na svetu generalni sekretarijat vlade ima tako male nadležnosti kao kod nas, da samo priprema sednice Vlade i ništa više. Priprema sednice Vlade, obavlja druge pomoćne poslove, vozni park vlade, radne odnose zaposlenih, sve su to nadležnosti nižeg ranga.
Taj generalni sekretarijat mora imati mnogo veće nadležnosti. Zašto? Zato što se time jača direktna vladina birokratija, a sužava moć birokratije pojedinih ministarstava. Uvek je tu dilema gde će biti težište državne uprave, da li na samostalnosti ministarstava ili na većoj moći vlade kao najvišeg kolektivnog organa uprave. Pristalica sam ovog drugog koncepta, da vlada ima mnogo veću moć u odnosu na ministarstva i da zato vlada raspolaže jačom administracijom. Ovo je oblast gde se idealno to može postići. Vladina administracija da se ojača tako što će imati ove nadležnosti koje vi predviđate kao nadležnosti posebne uprave.
U suštini se ništa ne menja sa aspekta ostvarenja cilja ovog zakona, ali se bitne stvari menjaju u organizaciji državne uprave, u njenoj racionalnoj reformi, u svrhu boljeg ostvarivanja ustavnih nadležnosti. Tamo gde su ministarstva suviše samostalna, vlada ne funkcioniše dobro. Tamo gde se dešava, kao kod nas, da se predsednik Vlade javno svađa sa ministrima ili da se ministri međusobno javno svađaju, to je najbolji signal da Vlada ne funkcioniše dobro. Nešto je trulo u državi Danskoj. Međutim, ako vlada ima jaču administraciju i ako je administracija vlade jača od administracije bilo kog ministarstva, osim ministarstava unutrašnjih poslova i finansija, onda vlada kao kolektivni organ jača u odnosu na svako pojedinačno ministarstvo.
Zašto je ovo veoma važno? Veovatno u perspektivi teško da će biti mogućnosti da samo jedna stranka formira vladu u celini. Verovatno će još duži vremenski period biti nužno da se formiraju koalicione vlade. Koalicione vlade koje funkcionišu kao Vlada Srbije nemaju potreban stepen jedinstva za ostvarivanje svoje ustavne funkcije, jer je Vlada sazdana kao zbir ministara koja održava sednice u izvesnim vremenskim periodima i odlučuje na osnovu predloga resornih ministarstava. U velikom broju slučajeva odlučivanje se svodi na puku formalnost.

Vreme. Da li ćete da koristite sledećih pet minuta?

Imam još pet minuta. Vladi kao takvoj treba pojačati nadležnosti, kako bi ministarstva osećala vlast nad sobom. Znam iz prethodnog perioda. Dobro je učiti na istorijskim iskustvima. Vi niste pokazali spremnost da učite na bilo čijim iskustvima i to je vaša greška. Međutim, zbog javnosti iznosim to iskustvo. Usvajan je budžet i nije bila moguća naplata kompletnog iznosa koji je predviđen za jedan godišnji budžet. Onda je najviše zavisilo od volje resornog ministra koje će ministarstvo imati viši, a koje niži procenat korišćenja.
Vlada u tom slučaju nije imala velike mogućnosti intervencije. Jednostavno, kada jedan ministar traži ima, kada drugi ministar traži nema; pa predsednik ili potpredsednik vlade pita zašto nema, ministar nadležan za finansije slegne ramenima i kaže - nema, pa nema. Ta stvar se mora ispravljati, pogotovo u koalicionoj vladi koja ima više koalcionih partnera, gde veća partijska moć znači veće privilegije u raspolaganju budžetskim sredstvima.
U sferi nabavke te zloupotrebe su moguće ako onaj državni organ koji obavlja te nabavke nije neposredno Vlada, ako to radi neka uprava koja je maltene al pari sa svim ministarstvima, a najbliže je vezana Ministarstvu finansija.
Postoji još jedna tendencija, koja je odavno zabeležena u nauci o upravi i u administrativnom pravu, a to je tendencija da svaki čelnik izvršne vlasti nastoji da što više proširi, poveća i pojača svoje nadležnosti. Onaj ko ima veći uticaj na Vladu kao kolektivni organ i veći uticaj na parlament, koji često ne razmišlja o zakonima koje izglasava, ima mogućnost da pojača svoje nadležnosti, da ih do monstrumskih dimenzija proširi. Onaj koji nema takvu moć i uticaj, on ne samo da neće da proširi svoje nadležnosti, nego će mu one bitno biti sužene.
Koji je lek za to? Lek i za tu pojavu (nema vode, ne znam zbog čega, dobro ste primetili, i meni nedostaje meni veoma nedostaje; voda se prosipa samo u hladnim danima, kada nije neophodna). Šta je ovde poenta i sa tim završavam: jačanjem administracije Vlade izbegavaju se ove tendencije. Jača se autoritet Vlade kao kolektivnog organa. Više nije samo to autoritet predsednika Vlade kao pojedinca, nego jednog kolektivnog organa. Iz iskustva u državnoj upravi, znamo da su kolektivni organi mnogo podložniji kontroli, i unutrašnjoj i spoljašnjoj, nego inokosni organi. Kolektivni organi pokazuju manju težnju za proširenjem svoje nadležnosti, za uzurpacijom tuđih nadležnosti itd.

Da li se još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 19. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Šešelj.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Da.) Izvolite.

Svojim amandmanom sam tražio da se briše i član 19, koji glasi: "Uprava obavlja poslove koji se odnose na:       1) učešće u pripremi propisa u oblasti javnih nabavki; 2) pružanje konsultanskih usluga naručiocima i ponuđačima; 3) organizovanje obuke kadrova; 4) saradnju sa stranim institucijama i stručnjacima u oblasti javnih nabavki; 5) objavljivanje, distribuciju itd. Još samo niste propisali da svako jutro moraju članovi te uprave da se okupaju, da obuku odelo, da dođu na svoje radno mesto u kancelariju i da zatvore vrata za sobom itd.
Ušli ste, dakle, u sitna crevca bez potrebe. Mnogih od ovih poslova se sasvim podrazumevaju i ne treba zakonom da se propisuju. Zašto bi se to zakonom propisivalo? Zašto bi se zakonom propisivalo da se bave organizovanjem i obukom kadrova? Naravno, podrazumeva se, ako ima potrebe za obukom, obučavaće, a ako nema potrebe, neće. Zašto bi se propisivala saradnja sa stranim institucijama i stručnjacima u oblastima javnih nabavki. Naravno, saradnja u pogledu razmene iskustava, dopisivanja, uzajamnih poseta, po potrebi itd, održavanja možda i seminara. Sve se to podrazumeva.
Zašto opterećujete zakonski tekst bez ikakve potrebe? Kaže, objavljivanje i distribuciju odgovarajuće stručne literature. Koja je to stručna literatura? Literatura iz oblasti javnih nabavki. Vi ekonomisti, da li znate za ijednu doktorsku disertaciju iz oblasti javnih nabavki, da li ima kod nas; možda ima magistarski rad, čujem ovde da ima nekih novih magistara, Čedo, da li ima nekih magistara iz te oblasti? Za doktorsku disertaciju nisam čuo.
Pazite sada još ovo. Pripremanje i učestvovanje u izradi kriterijuma za ocenjivanje pojedinačnih vrsta troškova kod korisnika javnih sredstava. Pazite, ovo čak rade i stručnjaci sa srednjom stručnom spremom, ovaj posao. Vi još samo da nacrtate ko će na kom mestu sedeti u kancelariji, raspored nameštaja u kancelariji i sve ostalo.
Zašto da se prebukira zakonski tekst nečim što je nepotrebno. Pazite, ovo nije oblast zakona, zbog toga vam govorim. Ne znam ko vam je iz stručne službe Vlade, (ministre, važnije je ovo što govorim nego Čeda Jovanović, ministre, ministre, neće ministar da me prati). Ministre, ovo po prirodi stvari nije materija koja se reguliše zakonom. Ova materija može da se reguliše, ali podzakonskim aktom. Može i pravilnikom koji će usvojiti Vlada ili načelnik ove uprave, ako već insistirate na upravi. Milka bi Ustavom to predvidela. Naravno, moguć je i takav pristup. Imali smo i kardeljevski ustav sa 300, 400 članova, koliko je već imao.
Ovo ne ide u zakon. Pojaviće se nešto novo u praksi što niste predvideli, idete na promenu zakona. To je besmisleno. Šta kažete, ministre? Ministar pominje neku odbranu, nisam ga dobro čuo, da li ste ga vi dobro čuli, ne znam o čemu govori ministar. Očigledno nije dobro informisan, a nije ni kompetentan za pravnu materiju, pa se pojavljuje sa ovim zakonom.
Gledajte dalje, šta je još ovde predviđeno: pripremanje jedinstvene osnove za uspostavljanje evidencije ponuđača i njihovog finansijskog boniteta. Ovim zakonom? Zašto to da se radi? Siguran sam, pošto nisam ekspert iz te oblasti, ne bih nagađao šta se sve može pojaviti u praksi, da ste mnoge od tih pojedinačnih poslova propustili da navedete. Prirodno je da ste propustili. A pogotovo, ako su ovaj tekst pisali ljudi koji se nikada nisu bavili neposredno nabavkama. Ne znaju sa kakvim se problemima susreću u praksi.
To će stručnjaci u podzakonskim aktima da regulišu, upravo oni ljudi koji imaju iskustvo. Onaj ko umno i stručno radi tekst zakona, uvek vodi računa da tekstom zakona ne zadire u ustavnu materiju, koja je već jednom regulisana i neprikosnovena je sve dok se Ustav ne promeni, ali vodi računa da ne zadire i u materiju koja prirodno pripada podzakonskom obliku regulisanja. Na taj način se gubi razlika između zakona i podzakonskih akata. Mešaju se i nadležnosti osnovnih grana vlasti, zakonodavna vlast je u parlamentu, ali podzakonske opšte akte donose organi uprave.

Da li koristite sledećih pet minuta?

Da i brzo ću završiti. Neću do kraja. Zašto vi ovde uskraćujete i pravo i obavezu organa uprave da donose te podzakonske akte? Zašto bi se zakonodavac u ta tehnička pitanja mešao. Mi ćemo ovde da ocenjujemo vašu uspešnost, vaše poštovanje zakona. Naravno, ako nas prethodno sve ne izbacite iz sale. Što se tiče tehnike vašeg rada, zašto mi u to da se mešamo. Možda ćete vi imati potrebu da zaposlite u toj upravi sve ljudi visine do 1,60 m ili do 1,65 m, a možda vam smetaju oni iznad 1,90 m itd. To je sve vaša stvar. Zakonodavni organ vam se u to ne meša, ali nemojte ni vi da zakonodavni organ opterećujete materijom koja je ispod nivoa nadležnosti zakonodavne vlasti.

Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Ne.)

        Na član 19. amandman je podnela Vlada Republike Srbije.
Pošto je ovaj amandman prihvatio Odbor za finansija, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, ovaj amandman je postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 19. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Srđan Petrović, Dušan Ilić (kome je prestao mandat narodnog poslanika), Slavoljub Matić i Arsen Kurjački.
Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li se neko od ovlašćenih učesnika u raspravi prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 19. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dragan Marković, Miloš Lukić, Petar Petrović i Adam Urošević.
Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Reč ima narodni poslanik Petar Petrović, predstavnik podnosilaca amandmana na član 19. Predloga zakona.