Kad je reč o robama, koje državi mogu zatrebati u slučaju elementarnih nepogoda, poplava, požara, suša, ratova itd. svih tih roba mora biti dovoljno u državnim robnim rezervama, svih; mora da bude, inače je kriva Vlada što toga nema. Robne rezerve nisu bile prazne, to nije istina. Nisu bile prazne. Možda je ispraznila ona vlada u intermecu od oktobra do decembra. Dok sam ja bio potpredsednik te vlade, robne rezerve nisu bile prazne, to nije istina. Nemojte to da pričate. Možda ste ih ispraznili u ona dva meseca intermeca, pa Đelić nije ništa zatekao.
Drugo, što se tiče zemljotresa u Kolubarskom okrugu, mnogo o njemu govorite. Dajte, podnesite izveštaj - gde ste našli zloupotrebu u korišćenju sredstava, i onda pokrenite krivični postupak protiv svih onih koji su investirali novac u bilo šta drugo, osim u podizanje srušenih i popravku oštećenih objekata. Pa, pitaj ovoga, pitaj onoga, ali ste imali dve godine na raspolaganju da to temeljito istražite.
Ja znam da je ponegde bilo zloupotreba, ali vi imate instrumente države da razotkrijete sve te zloupotrebe. Zbog čega to ne radite? Odgovorite zbog čega to ne radite? Koji je razlog? Gde je napravljena zloupotreba?
Znam da su neki dizali kuće, a nisu im kuće ranije porušene zemljotresom, ili neke druge objekte. (Glasovi iz sale: Da li kuče, ili kuće?) Očigledno je da je ova parlamentarna većina odavno svesna da ubrzo gubi vlast, jer je više rad parlamenta ne interesuje. Nije ih nikada interesovalo to.
E sada, što se tiče svih eventualnih zloupotreba, postoje sudovi, i onaj koji je zloupotrebio novac, treba da ide u zatvor. Ako je novac bio za popravku objekata ili za izgradnju porušenih, a zloupotrebljen je za nešto drugo, tu su stvari čiste.
Što se tiče pšenice - svaka evropska država želi da ima dovoljnu domaću proizvodnju, svaka, trenutno. Prošle godine, odnosno na razmeđi prošle i ove godine, otkupna cena naše pšenice je bila veća za dinar ili pola dinara, skoro nikome niste priznali prvu klasu, priznavali ste drugu klasu, to je bilo 6,5 dinara, a na svetskom tržištu cena je oko šest dinara! To je tačno! (Glasovi iz sale: A TV taksa?) TV taksu tek spremate da uvodite, video sam u Predlogu zakona o radiodifuziji! To sam video; 20 puta veću od one koja je postojala u vreme kad sam ja bio potpredsednik Vlade, 20 puta veću taksu. (Glasovi iz sale: 10 puta veću.) Samo 10 puta veću? Videćemo?! Povukli ste zakon, znam ja zašto ste povukli. Nije to bitno, da objasnim ovo pitanje pšenice.
Vidite, pola dinara je kod nas bila skuplja otkupna cena pšenice od cene na svetskom tržištu. Međutim, svaka pametna država nastoji da zaštiti svoje proizvođače, pa će jedne godine taj otkup platiti skuplje nego što je na svetskom tržištu, ali će sledeće godine, kada bude slab rod u svetu, kada cena na svetskom tržištu bude mnogo veća, nadoknaditi taj gubitak. Ali, država ne može da se odrekne pšenice. To i jeste to naše koncepcijsko neslaganje.
Vi mislite ako je pšenica u Argentini, u Americi, ko još proizvodi pšenicu, Australija, ko sve još proizvodi, i Ukrajina naravno, ako je tamo pšenica jeftinija od naše, da treba ukinuti domaću proizvodnju, pa kupiti jeftinije! E sada, upravo iz tog razloga, evo sada odrečno ministar klima glavom, smatram da treba platiti nešto skuplju pšenicu, da bi se sačuvala proizvodnja. Pa tako je isto, ministre, sa svim ovim drugim proizvođačima. Vi ste njih stavili u ravnopravni status sa stranim firmama. Tamo gde imamo domaću proizvodnju, pametnije je da država nešto skuplje plati, nego da nabavlja u inostranstvu i da potpomaže tuđu privredu, a sopstvenu uništava. To je ta osnovna koncepcijska razlika.
