Gospodin Šandor bi trebalo da zna (glasovi - Pal), gospodin Šandor, to mu je ime, a mogu i da mu kažem gospodin Šandor i gospodin Pal; kada se kaže gospodin Pal, mnogo je viši stepen zvaničnosti. Kada se kaže gospodin Šandor, onda je malo prisnije, a nije uvredljivo; prema tome, nema razloga da se ljuti, osim da se javno deklariše da je apsolutno protiv bilo kakve prisnosti, čak i one koja je prirodna, jer neprirodnu prisnost ne možete naći kod nas srpskih radikala, mada možete u Vladi Srbije; trebalo bi da zna da je šprah ili već kako se to kaže - špreh feler, ne znam to, tačno je, može se naći nešto što ne znam - to može biti prirodni nedostatak s kojim nas je Bog stvorio.
Ali, treba da imate u vidu da je i moj veliki prethodnik, od koga sam učio školu, najveći govornik antičkog sveta, Demosten, takođe imao govornu manu, pa mu to ni malo nije smetalo. (Glasovi - ispravio je.) Stavljao je kamenčiće u usta da je malo prikrije, ali nikada nije mogao da je ispravi.
Pustite vi to. Nije ispravio, niste dobro čitali. Ja nisam Demosten, zato ne stavljam kamenčić u usta i nemam potrebe. A što se tiče jezičkih pitanja, koja su ovde raspravljana, raspravljali smo pismenost, a ne izgovor.
Vlada je po pitanju ovog zakona pala na ispitu pismenosti, a što se tiče izgovora pojedinih ministara, tu sam u ogromnoj prednosti. Na primer, u o dnosu na ministra Đelića, moj je jezik toliko prijatniji, toliko prirodniji, toliko suvisliji, suptilniji takođe, evo, pomaže mi gospodin Pal; i ako ništa, moj jezik je neuporedivo muževniji. Kada muškarac izađe za govornicu, očekuje se muževan jezik, kada dama izađe za govornicu, očekuje se ženstveni jezik. Naravno, živimo na početku trećeg milenijuma, kada se uvode i neke nove kategorije; i treći pol, i četvrti pol itd.