Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice u popodnevnom delu i molim vas da utvrdimo da li imamo kvorum za rad.
Konstatujem da imamo kvorum potreban za rad.
Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O RADNIM ODNOSIMA U DRŽAVNIM ORGANIMA
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Dragan Marković, Petar Petrović, Miloš Lukić i Adam Urošević, Toma Bušetić, Hranislav Perić, Joca Arsić i Dragan Todorović.
Narodni poslanici Dragan Marković, Petar Petrović, Miloš Lukić i Adam Urošević, pisanim putem, povukli su amandmane na članove 4. i 5. Predloga zakona.
Primili ste izveštaje Odbora za pravosuđe i upravu i Zakonodavnog odbora.
Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da, prema članu 90. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi 5 časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim predsednike ili ovlašćene predstavnike poslaničkih grupa da zameniku sekretara Narodne skupštine dostave, po utvrđenom redosledu, spisak narodnih poslanika koji se prijavljuju za učešće u raspravi u načelu. Molim vas da to učinite što pre da bismo mogli da nastavimo rad povodom ove tačke dnevnog reda.
Saglasno članu 136. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres.
Da li predstavnik predlagača, Rodoljub Šabić, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, želi reč?
Reč ima ministar, gospodin Rodoljub Šabić.

Poštovane dame i gospodo, pred vama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radnim odnosima u državnim organima. Moj zadatak je da kao predstavnik Vlade dam uvodno izlaganje povodom tog predloga; iskreno se nadam da ono neće biti dugo i da ću štedeti vaše dragoceno vreme, jer za to postoje objektivni razlozi. Pre svega, reč je o jednom relativno kratkom tekstu od svega 20 članova, i to je osnovni razlog; a drugo, na prvi pogled sasvim je jasno da u zakonu dominira jedna prepoznatljiva ideja koju je ovaj parlament apsolvirao pre više meseci.
Dakle, da vas podsetim, pre više meseci, u zaista krajnje zanimljivoj debati, jednoj od najburnijih koje smo vodili, jednoj od najinteresantnijih po žestini dijaloga, po broju amandmana, po kontraverznim stavovima, po brojnim zadovoljstvima i nezadovoljstvima, ovaj parlament usvojio je Zakon o radu. Šta god danas mi mislili o tom zakonu, o kvalitetu njegovih pojedinih rešenja, o opravdanim podrškama ili nezadovoljstvima pojedinim institutima koji se nalaze u tom zakonu, o nezadovoljstvu sindikata odsustvom odgovarajuće socijalne atmosfere za usvajanje tog zakona, postoji jedna stvar koja se ne može dovoditi u pitanje, ne može se poreći i taj zakon, bez obzira na određene nedostatke što ih ima, legitimiše kao tranzicioni i reformski.
Naime, dame i gospodo, apsolutno je nesporno da je taj zakon za sva vremena napravio trajan iskorak, evidentnu i neotklonjivu distancu u odnosu na koncepciju radnog odnosa; koja je godinama dominirala u ovom društvu, zasnovana na nekakvim iracionalnim principima iz Zakona o udruženom radu, a dovodila je do stanja svesti da se kod nas radni odnos doživljavao više kao princip nekakvog dobrovoljnog članstva; pa je čovek bio u radnom odnosu ako je poželeo, a prestajao mu je radni odnos ako on to nije želeo, a inače taj status i taj odnos nije zavisio ni na kakav način od rada, od rezultata rada, od odnosa prema radnim obavezama i slično. Dakle, ta priča je ostala iza nas.
Sasvim je sigurno da u ovoj zemlji postoje deplasirane, a do juče vrlo rado korišćene parole: radio - ne radio, svira ti radio ili ne mogu oni mene da plate tako malo kao što ja mogu malo da radim. Dakle, to je doneo Zakon o radu, novu koncepciju radnog odnosa koja na direktan, možda grub, možda bolan, ali sasvim realistički i nužan način stavlja zaposlenog i njegovu radnu poziciju u realan odnos prema njegovoj odgovornosti, sposobnostima i rezultatima. To je tako i to je jednostavno bilo neophodno.
Zemlja koja je sebi dozvolila da nakon perioda koji je trajao 10 godina, a da sada ne apsolviram moguće razloge za to, svede svoj društveni proizvod na trećinu, pa je sa pristojnog evropskog društvenog proizvoda spala na jedva pristojan afrički, ne može sebi dozvoliti luksuz da ne rade najvredniji, najsposobniji i najbolji. Oni moraju da rade i onda kada za druge nema radnih mesta, jer oni stvaraju novu vrednost, oni stvaraju reprodukciju, oni stvaraju osnovu da nakon toga rade i drugi.
Iako je ovaj parlament, dame i gospodo, pre više meseci obezbedio da taj zakon, taj novi odnos i nova atmosfera postanu dominantni u najvećem delu radnih odnosa, jer je problem državne uprave marginalan u odnosu na ukupnu sferu radnih odnosa, onda je sasvim sigurno da je došao trenutak da i državna uprava podeli deo te atmosfere i da
radni odnos u državnoj upravi podvrgnemo istim principima i istim kriterijumima na kojima smo radni odnos zasnovali u celokupnoj privredi.
Naravno, to ne može biti identično. Kada kažem isti, mislim mutatis mutandis, dakle postoji nešto što je specifično za državnu upravu, u svim zemljama, pa će biti specifično i u Srbiji, ali osnovni duh, osnovni kriterijum Zakona o radu mora biti inkorporiran u ovaj zakon i to jeste učinjeno. Dakle, ako pogledate član 7. zakona, njega naročito, ali i određene odredbe kojima se reguliše disciplinski postupak, videćete da se na nedvosmislen način zvanje mnogo lakše gubi, da se radni odnos mnogo lakše gubi, ali da to nije apstrakcija, nego je u direktnoj korelaciji sa rezultatima rada i odgovornošću pred radnim odnosom. To je tako, to tako treba da bude i to je dobro.
Kada već govorimo o nekim specifikumima u odnosu na ono što je urađeno Zakonom o radu, a sigurno postoje, spomenuću samo nekoliko stvari koje nije moguće zaobići, a karakteristične su za stanje radnih odnosa u državnoj upravi. Pre svega, sasvim sigurno, ne bi bilo dobro ni umesno zaobići famozni član 17, odnosno nešto što neki već, mislim pogrešno, nazivaju pravnim osnovom za lustraciju.
Dakle, nije reč o lustraciji. Pod lustracijom, bez obzira na nestandardno poimanje tog termina, podrazumevamo proces nekakvog čišćenja s obzirom na kriterijume koji su idejni, ideološki, politički. Ovde to nije; ovde se govori jednostavno o vanrednom vrednovanju, ocenjivanju rezultata rada radnika. Otvoreno i javno naglašavam da nema govora o opredeljivanju po političkim kriterijumima, stavovima, pripadnostima, nego jednostavno prema rezultatima rada.
Ne možemo reći da za to nema razloga, da smo baš oduševljeni rezultatima rada naše državne uprave; tokom perioda koji neće trajati dugo, šest meseci od stupanja na snagu ovog zakona, postojaće mogućnost da se i vanredno ocenjuju rezultati rada radnika u upravi i da u zavisnosti od te ocene snose određene konsekvence, opet u skladu sa zakonom.
Drugi specifikum, kao jasna distinkcija u odnosu na privredu, to je formalizovan disciplinski postupak. To je, takođe normalna konsekvenca. Rekao sam, nikada i nigde radni odnos u državnim organima nije bio identičan, ni koncepcijski ni formalno, sa radnim odnosom u privredi; nije ni ovde. Takva su rešenja iz uporednog prava, sve susedne i druge zemlje poznaju ovakvu koncepciju disciplinskog postupka; mi smo ga, za razliku od rešenja iz Zakona o radu, i zadržali.
Treći specifikum sa upravno - državnog gledišta je i rešenje sadržano u članu 16, vezano zapravo za nešto što je manje - više izvesna ili neizvesna perspektiva zaposlenih u organima savezne države. Ne bih želeo da trošim vreme, niti da objašnjavam, sasvim je izvesno da će nadležnosti nove države ili državne zajednice, videćemo šta će nastati, sigurno biti mnogo uže i kao takve tražiti angažman manjeg broja ljudi. Ti ljudi su građani ove zemlje i oni rade određene poslove.
Postoji relativna izvesnost da će državni organi Srbije preuzeti deo ovlašćenja federacije, pa je bilo potrebno stovoriti i osnov za njihovo preuzimanje. Za sada je, kao što pretpostavljam, dobro poznato: u slučaju gašenja jednog organa i pripajanja drugom, postoji pravni osnov za preuzimanje radnika. Ovde je reč o dva nivoa, o federalnom i republičkom, pa je članom 16. stvoren osnov da se, u skladu sa potrebama i mogućnostima, preuzme određeni broj ljudi koji su sada na radu u saveznim organima.
Konačno, da završim, postoji još jedan specifikum; videli ste, to su članovi 3, 4, 5. i 6, ako se ne varam, a vezani su u stvari, po mom dubokom ubeđenju, za opravdano nastojanje da se jedna normalna struktura, po pravilu piramidalna struktura zaposlenih u državnoj upravi, postavi na normalan način. To je, dakle, tako da osnovica bude najšira, da ne stoji obrnuto. Imali smo situaciju da u velikom broju državnih organa radi, bar kada je reč o visokoj stručnoj spremi, veliki i najveći broj ljudi sa najvišim zvanjima. To jednostavno nije dobro, to sa zvanjem koje defakto nije moglo biti dovedeno u pitanje kada je jednom stečeno. Dakle, intencija je zakona da se ta piramida učini prirodnom: da se napredovanje uslovi ne toliko radnim stažom, ali naravno i radnim stažom, koliko rezultatima rada; da se stečena zvanja ne zakucaju za sve vreme, nego stave u relaciju sa rezultatima rada; konačno, da se nivo, odnosno broj ljudi sa najvišim zvanjima u državnoj upravi racionalizuje i svede na relativno malu i primerenu meru. Toliko, dame i gospodo. Zahvaljujem vam se na pažnji.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? Narodni poslanik Milan Marković, Odbor za pravosuđe i upravu i narodni poslanik Bojan Pajtić, Zakonodavni odbor? (Ne.)
Da li predsednici odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Toma Bušetić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS.

Uvažene kolege narodni poslanici, predlog izmene i dopune Zakona o radnim odnosima u državnim organima je dobrim delom rezultat usklađivanja sa Zakonom o radu, a što sam predlagač potvrđuje u obrazloženju, ukazujući da su radni odnosi uređeni pre svega odredbama Zakona o radu i da se ove odredbe primenjuju i na zaposlene u državnim organima i organizacijama.
Međutim, zbog određenih specifičnosti upravo ove oblasti državnih organa i rada u njima, postoji i Zakon o radnim odnosima u državnim organima. Na zaposlene u državnim orgranima supsidijarno se primenjuju i odredbe Zakona o radu. Samo bih da podsetim, za razliku od predlagača, koji je veličao Zakon o radu kao jedno vrhunsko dostignuće, kao jednu posebnu atmosferu rada, za nas socijaliste Zakon o radu je jedan od najtragičnijih zakona koji je donet u ovoj skupštini, sa dalekosežnim posledicama po sve zaposlene i po sve radnike.
To je zakon koji je ukinuo kolektivno ugovaranje, vrhunsko dostignuće i radničke klase i sindikata. To je zakon koji je ukinuo i oglašavanje. Vi znate da su u Zakonu o radu i oglas i konkurs prebrisani, a ovde se decidno govori da nema oglasa kada je reč o radu na određeno vreme.
Možda predlagač ima pre svega u vidu da su oglasi i nepotrebni, jer jednostavno u Srbiji od kada je DOS na vlasti ne znam ko se zaposlio, a 300 hiljada ljudi je ostalo bez posla. Tako da je pomalo i bespredmetno govoriti o oglasima i konkursima. Taj antiradnički zakon je produžio probni rad, produžio prekovremeni rad, smanjio je godišnje odmore, smanjio je plaćeno odsustvo, smanjio je otpremnine.
Otkaz od strane poslodavaca je po tom zakonu veoma laka stvar. Setimo se tih odredbi zbog rezultata rada, zbog iznenada utvrđene nesposobnosti radnika koji rade možda 15 ili 20 godina, usled tehničkih, tehnoloških i organizacionih promena, zbog ponašanja se može dobiti otkaz. Bilo je sve i svaša u tom zakonu.
U svakom slučaju, centralna stvar, jeste da se taj zakon primenjuje i na zaposlene u državnim organima: to je zakon po kome su radnici najobičniji robovi, a poslodavci apsolutne gazde. Novčane naknade, setimo se, po tom zakonu smanjene su na dve do pet zarada. O višku zaposlenih uvek odlučuje poslodavac. Ovde je razlika, o višku zaposlenih sada odlučuje ne poslodavac, nego funkcioner koji rukovodi državnim organom. Iako je ovaj predlog zakona stvarno mali, imajući u vidu broj članova, dvadesetak svega, on je u suštini restriktivan, rigorozan i veoma nepovoljan po sve zaposlene u državnim organima. Tako je to od samog početka. Na primer, od člana 1, gde se upravo govori o radu na određeno vreme, da nije potreban nikakav oglas. Znate, vremena su veoma teška. Danas je svakom čoveku koji ostane bez posla sa visokom, sa višom spremom na primer, koji se najčešće zapošljavaju u državnim organima, veoma dragoceni mesec - dva i jedna godina, a kako će oni znati da uopšte ima upražnjenih mesta ako nema oglasa.
S druge strane, svi vrlo dobro znamo da je rad na određeno vreme na neki način ulaznica i za stalan posao. Brisanje člana 19, a to je član 2. u ovom predlogu zakona, za nas je takođe neprihvatljiva stvar; jednostavno, to je bilo jedno lepo rešenje i izbrisano je zato što je bilo u skladu sa Zakonom o radnim odnosima, a protivnom Zakonom o radu.
U tom članu se kaže: ako je zaposleni u državnim organima duže od tri meseca ne obavlja posao na zadovoljavajući način raspoređuje se na druge poslove. To je na neki način restriktivna odredba, ali dosta prihvatljiva za ove poslove u državnim službama. Međutim, ovde predlagač ide mnogo dalje, briše, jer to nije ni potrebno, bez posla se ostaje veoma brzo i veoma lako.
Zatim, imamo uvođenje zvanja višeg savetnika. Do sada smo imali savetnike, samostalne stručne saradnike, više stručne saradnike i stručne saradnike, a sada uvodimo jedno novo zvanje. Nije ni to sporno, ali sporno je što već u nekom drugom stavu imamo odrednicu da to zvanje može steći samo 5% zaposlenih, a zašto ne 6. Primera radi, ako u jednoj organizaciji, državnom organu, ima 100 zaposlenih, njih petoro imaju pravo na ovo zvanje. Možda neko zaslužuje svojim kvalitetom i svim drugim propisanim uslovima da bude šesti. On ne može, jer je ovde striktna odredba kako se to pitanje reguliše.
U zadnjem stavu, Vlada kaže, moguće je još 5%. To znači, ne onaj šesti, nego deseti, a što po nama nije nikakav specijalni napredak. Promena člana 35, po kome se brzo gubi zvanje, a još brže posao, mislimo da i taj član jednostavno ništa specijalno ne znači. U stvari, znači u smislu restriktivnosti i rigoroznosti.
Član 35. je do sada glasio: "Zvanje, stečeno u skladu sa ovim zakonom, zaposleni može izgubiti ukoliko dve godine uzastopno bude ocenjen najnižom ocenom". To je bilo normalno vreme, ako dve godine ne radi kako treba, ide u niže zvanje. Sada predlagač kaže: "Zaposleni koji je ocenjen najnižom ocenom gubi zvanje, prelazi u neposredno niže zvanje u okviru iste školske spreme". Na kraju se kaže: "Ako ne postoji odgovarajuće radno mesto na koje se može rasporediti, prestaje mu radni odnos". Najverovatnije da će ovo biti glavni stav, najvažniji stav u ovom članu.
Kada je reč o godišnjim odmorima, imamo restriktivno rešenje, gde je ograničenje na 25 radnih dana. Molim vas, u državnim organima i organizacijama postoje poslovi koji su veoma složeni, koji su veoma teški. Zašto ne ići sa 30 radnih dana za one koji imaju 30 godina radnog staža. Mislim da je to rešenje i pravednije i bolje nego ovo što ste vi ponudili po ovom zakonu.
Kada govorimo o lakšim povredama radnih obaveza i dužnosti, i tu se ide restriktivno. Tu se kaže da je neopravdani izostanak s posla jedan dan dovoljan za lakšu povredu radne obaveze. Imamo već novčanu kaznu, koja je sad oko 20% od plate. U vreme socijalističke vlade to je bilo mnogo povoljnije, dva dana uzastopno je moglo da se ne radi i 10% je bila kazna od plate. To je razlika između socijalizma i ovog divljeg kapitalizma koji vi sprovodite i izvršavate po nalogu zapadnih mentora. Nešto jeste.
Kada je reč o težim povredama radnih obaveza, i tu ste veoma restriktivni. Neopravdani izostanak s posla najmanje dva dana, to je sada već teža povreda radnih obaveza i dužnosti. Naravno, tu su i ove novčane sankcije, veće do 35%. Svuda u vašim zakonima su samo sankcije, kazne, sankcije, kazne, kazne, kazne i samo to.
Posebno je za nas neprihvatljiv član 15, to je dodatni član, u kome se govori o otkazu, odnosno: "Zaposlenom se otkazuje radni odnos u sledećim slučajevima: ako odbije da radi na radnom mestu na koje je raspoređeni upućen". Šta to znači? Veoma brzo će ova vlast uputiti nekog državnog činovnika iz Sombora u Jagodinu. Njemu se ne isplati da putuje, da plati stan ne može, jer su vaše cene visoke. Naravno, on će odustati od takvog posla.
Ili, ako izgubi zvanje, a videli smo da se kod vas, po ovom zakonu, zvanje gubi veoma brzo. Najniža ocena i odmah se zvanje gubi. Ko odlučuje o tome, samo funkcioner koji rukovodi državnim organom. Kada je reč o tom članu - "usled organizacionih promena". Promena organizacije je moguća u svakom trenutku. Znači, rukovodilac državnog organa u svakom trenutku može da smisli da je došlo do određene promene u organizaciji i umesto 15 zaposlenih da kaže da mu ne treba više od 10, a ono petoro ide na ulicu. To su te odredbe.
Najrigorozniji i najrigidniji je član 17, u kome se kaže da se u roku od šest meseci, od dana stupanja na snagu ovog zakona, može sprovesti postupak vanrednog ocenjivanja rada zaposlenog. Šta to znači? To znači da je moguća ocena naknadno i to je na neki način neka vrsta lustracije u državnim organima. Žao mi je što nije ministar Batić ovde, jer on stalno govori o lustraciji. Lustracija je neko prečišćenje, ali od čega? To je prečišćenje od stranog štetnog uticaja. Strani štetni uticaj nije bio 10 godina, kako vi to pričate. Sada je strani štetni uticaj. Dobar je zakon o lustraciji, ali biće primenjen na DOS.

Da li još neko od predstavnika ili predsednika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)
Prelazimo na raspravu po redosledu prijavljenih poslanika.
Prvi na listi prijavljenih je narodni poslanik Miloš Todorović, a posle njega narodni poslanik Vojislav Šešelj.

Gospođo predsedavajuća, poštovane kolege, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o radnim odnosima u državnim organima već u prvom članu je reč o najvećem problemu u državnim organima, posebno, verujte mi, u lokalnoj samoupravi. Naime, reč je o prijemu u radni odnos na određeno radno vreme koji potom, iz prakse govorim, po pravilu zloupotrebom postane  radni odnos na neodređeno radno vreme. Kada se tome doda postojeća odredba člana 59. da je teža povreda radne obaveze i dužnosti zbog koje može prestati radni odnos "članstvo u organima političkih stranaka ili izražavanje i zastupanje političkih opredeljenja u obavljanju poslova u državnom organu", dobićemo celovitu sliku stanja u državnim organima.
Naime, ti organi, od ministarstva pa do zabačenijih mesnih zajednica, služe i služile su političkim strankama za nagrađivanje političkih istomišljenika i, nažalost, za kažnjavanje političkih protivnika. Posle svakih izbora u državnim organima dolazi do otpuštanja, a istovremeno, verujte mi, do još brojnijeg prijema novih radnika u radni odnos na određeno vreme koji zatim, po pravilu, preraste u radni odnos na neodređeno vreme.
Ilustracije radi, navešću samo primer opštinske uprave u Lazarevcu, gde ja radim. Posle izbora 1996. godine, kada je došlo do velikih izbornih manipulacija, i u toku 1997. godine u opštinsku upravu je na određeno vreme primljeno više od 30 radnika. To su uglavnom bili članovi biračkog odbora, aktivisti tadašnjeg SPS-a, koji su pripomagali da njihova partija ubedljivo pobedi tada na tim izborima. Oni su danas zaposleni u opštinskoj upravi. Novi talas zapošljavanja dolazi krajem 2000. godine i u toku 2001. godine kada je, opet nezaknito, bez konkursa zaposleno u opštinsku upravu oko 20 radnika. Ovoga puta to su bili aktivnisti i članovi Demohrišćanske stranke Srbije i Demokratske stranke. To su činjenice koje možemo da proverimo i da dokumentujemo.
Rezultat ovakvih kampanja je da sada u opštinskoj upravi u Lazarevcu, i verujem u velikom broju opštinskih uprava u celoj Srbiji, ima višak zaposlenih, a mnogi službenici nemaju adekvatnu stručnu osposobljenost. Prilikom njihovog zapošljavanja nije bila bitna stručna sprema i sposobnost. Nažalost, bila je bitna samo politička podobnost. Iza toga potpuno odgovorno stojimo.
Striktnom primenom člana 59. stava 1. tačka 2) većina zaposlenih trebalo bi da bude otpuštena, jer skoro svi izražavaju i zastupaju politička opredeljenja u obavljanju nekih poslova. Načelnici i šefovi u opštinskim upravama, u većini opština u Srbiji, 1997. godine su kolektivno bili učlanjeni svi u SPS. Da li su morali ili ne, ne ulazim u to. Ali, sada se događa da oni menjaju stranke u zadnjih godinu dana i kolektivno prelaze u stranke iz DOS-a.
Na osnovu ovoga, protivim se formulaciji člana 10a iz Predloga zakona, koja ne obavezuje da se objavi oglas za prijem u radni odnos na određeno vreme. Pošto se radi o javnoj službi i trošenju budžetskih sredstava, mislim da i ovde treba pribeći principu tendera i transparentnosti. Ne treba dopustiti da rukovodilac državnog organa potajno na svoju ruku prima, po sopstvenom nahođenju ili po meri bilo koje partije, koga hoće i koliko hoće.
Političke i stranačke dugove i obaveze ako su stečene pre ili sada treba da ostanu po strani i njih neka regulišu partije koje su sada aktuelne i na vlasti, a ne da se zahvata iz džepa siromašnog naroda bezobraznim ulaženjem u budžet, praktično plaćajući neka nova radna mesta, odnosno primanjem u radni odnos ljudi koji su na neki način doprineli radu novih stranaka koje su na vlasti i koje sada vode opštinske uprave.
Naglasio bih još jednu bitnu stvar - da je položaj radnika u državnim organima, pre svega mislim na lokalnom nivou, veoma težak i da ćemo mi, ako nastavimo sa ovakvim tretmanom radnika u državnoj upravi, vrlo teško doći do stručnih kadrova, jer ljudi nemaju motivacije da dođu i rade u organima uprave jer su tu jako male plate a velike obaveze. Mi smo imali problem u građevinskoj inspekciji da nekoliko godina nismo mogli da dovedemo stručnog radnika - građevinskog inženjera da radi taj posao, upravo zbog toga što su plate jako male a poslovi i obaveze jako bitni.
Zbog svega ovoga poslanička grupa Stranke srpskog jedinstva ne može da prihvati obavezu i da glasa za ovakav predlog izmena i dopuna zakona.

Narodni poslanik Vojislav Šešelj nije prisutan. Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović.

Dame i gospodo, sa žaljenjem mogu da konstatujem samo da se u ovom krnjem sastavu Skupštine zaista ne osećam prijatno u odsustvu nekih od legalno izabranih poslanika, uz prisustvo nekih nelegalnih poslanika, ali to me neće sprečiti u nameri da nekoliko reči kažem o Predlogu izmena i dopuna Zakona o radnim odnosima u državnim organima. Nadam se da ovog puta nećete imati problema sa utvrđivanjem dovoljnog broja poslanika koji bi podržali ovakav predlog štetnog zakona, kao što je to bilo onomad kada smo glasali, tačnije kada ste izglasavali Zakon o radu, pa ste morali da pribegnete nekim "stelt" tehnologijama da biste obezbedili dovoljno glasova za usvajanje takvog zakona.
Međutim, da su građani Srbije znali kakve im zakone spremate, pored ostalog i ovaj zakon, sigurno ne bi dali poverenje ni DOS-u, a ni tadašnjem predsedničkom kandidatu. Moram da vas podsetim - da je u ovom programu DOS-a za demokratsku Srbiju, koga je doneo G17 plus, ijedna reč bila napisana ili isplanirana o tome da 300.000 radnika može da ostane bez posla, da se neće otvarati nova radna mesta nego da će se zatvarati, teško da biste dobili ikakvu podršku građana.
Nažalost svih tu podršku ste dobili, ali danas, nakon dve godine vaše vlasti, možemo samo da konstatujemo da je narod zaista pogrešio onda kada je vama dao poverenje.
Kao što sam već rekao prilikom donošenja Zakona o radu, koji je omogućio vrlo liberalne uslove prvo za gubljenje radnog mesta, SPS se uporno borila svih 10 godina, uprkos sankcijama i ratovima i tome što naša privreda nije funkcionisala, za to da ljudi ne ostanu bez posla i da se otvaraju nova radna mesta, i u toku 1997-98. godine 10.000 pripravnika našlo je svoje uhlebljenje. Među tim pripravnicima bio sam i ja, mada moram sa žaljenjem da konstatujem da sam bio u prilici da osetim na svojoj koži negativno dejstvo državne uprave koja je tada bila rukovođena, nažalost, JUL-om; moram sa žaljenjem da konstatujem da neki relikti, JUL-a i dan-danas jesu na svojim mestima, uprkos tome što ste se mnogo puta zalagali za to da ćete izvršiti kojekakve promene.
Međutim, o tome neka razmišljaju građani koji znaju o čemu se radi, o čemu pričam; vrlo dobro će znati da cene moje reči.
Zakon o radnim odnosima je propisao mogućnost da gazde (dakle, ili oni koji su rukovodioci ili vlasnici privatnih firmi ili oni koji su direktori u državnim firmama), mogu da zbog toga što su ustali na levu nogu donesu rešenje o prestanku radnog odnosa nekom čoveku koji im se
eventualno ne sviđa ili nekom ko ne želi da radi onako kako oni to od njega očekuju.
Ovim zakonom o radnim odnosima u državnim organima ulogu gazde preuzimaju imenovani ili izabrani funkcioneri. Podsetiću vas da se na takvim mestima neretko nalaze par ekselans birokrate, oni koji svoju funkciju smatraju bogom danom i ne ostvaruju je u interesu građana i onih koji bi trebalo da budu zadovoljeni njihovim radom, već onih koji samo žele da ostvare svoje lične ambicije, a neretko se u toj nakani za ostvarenjem svojih ličnih ambicija zanesu i pređu preko svojih ovlašćenja i nadležnosti.
Elem, ovim zakonom o radnim odnosima u državnim organima predviđeno je ono što je najstrašnije, a to je lustracija, bilo za ljude koji nisu politički podobni, bilo za ljude koji nisu po volji onih koji se nalaze na funkcionerskim mestima u državnim organima. Dakle, član 7. ovog zakona kaže - ako ne postoji odgovarajuće radno mesto na koje se može radnik rasporediti, prestaje mu radni odnos. Upravo oni koji ste vi imenovali ili zaboravili da razrešite, kao što je to slučaj u nekoliko državnih organa u Pirotu, imaće mogućnost da ostvare svoje namere ili ono što su želeli, i ono što im drugi naređuju, u smislu da otpuštaju i šikaniraju ljude, bez obzira na to da li su ti ljudi savesno obavljali poverene im radne zadatke.
U tom članu 7. zaista je vrlo bitno da se ta nazovilustracija predviđa u jednom vrlo širokom obimu. Tim članom se nudi restriktivno rešenje u čijem sprovođenju je vrlo moguće da se dogodi jedno nepoštovanje objektivnih okolnosti, da se iskaže subjektivan stav, a tu ne postoje nikakvi elementi za meritorno ocenjivanje rada, pogotovu što rad većine službenika u državnoj upravi zavisi pre svega od rada organa državne uprave u celini, odnosno imenovanih lica koja njima rukovode; pri tom moram da pomenem i načelo subordinacije koje je zbog prirode posla državne uprave i te kako izraženo.
Gospodo, zaista ne vidim problem da izađete za govornicu i da kažete ono što imate.
Dakle, kao drugo bitno obeležje ovog predloga zakona moram da istaknem i član 9. koji kaže da je neopravdan izostanak s posla, samo jedan radni dan, dovoljan za to da se donese odluka o gubljenju radnog mesta. Da bude svima jasno, naročito zaposlenima u organima državne uprave, da će na ovaj način biti izloženi volji ili samovolji rukovodilaca DOS-a. Podsetiću vas, da se slučajno pre nekoliko godina, kada je SPS bila na vlasti, jedan ovakav predlog zakona u nagoveštajima samo pojavio, desilo bi se to da reaguje i OEBS, i Svetska banka, i MMF, i Fond za humanitarno pravo, i Kandićka i trista čuda. Danas vi sprovodite jednu apsolutnu samovolju na samo sebi svojstven način i niko na to ne reaguje.
Naravno, treba da prođe malo vremena da i ovaj narod vidi kome je dao poverenje da vlada Srbijom. Takođe, moram da konstatujem da su vrlo negativne odredbe člana 17. koji kaže da se u roku od šest meseci, od dana stupanja na snagu ovog zakona, može sprovesti postupak vanrednog ocenjivanja rada zaposlenih.
To je još jedan od dokaza u nizu da vi ovim predlogom zakona samo želite da upodobite državnu upravu svojim namerama, svojim željama, da pokorite ljude koji rade u državnoj upravi, da rade onako kako vi želite, a ne da rade na osnovu Ustava i zakona, onako kako bi to trebalo da se čini.
U razlozima za donošenje zakona navodi se jedna zaista vrlo bitna odredba, koja kaže da su, s obzirom na različite koncepcije Zakona o radnim odnosima i Zakona o radu u državnim organima, nastale određene teškoće u primeni njihovih odredaba, i sada akcentiram "posebno kada su u pitanju disciplinska odgovornost i prestanak radnog odnosa u državnim organima".
Dakle, to je suština. Suština je da napravite atmosferu u državnim organima da ljudi moraju da vas slušaju, da ne smeju da kažu svoje mišljenje, da ne smeju da kažu ono što im na srcu leži a, opet ću ponoviti, da se to desilo za vreme socijalističke vlasti, ko zna šta bi se dogodilo i do kojih bi reakcija sve to dovelo.
Takođe, moram da kažem da u obrazloženju stoji da prema važećem zakonu negativna ocena rada zaposlenog može da dovede jedino do utvrđivanja nižeg zvanja, i to tek ako je dve uzastopne godine ocenjen najnižom ocenom.
Pomenutim članom 7. (u obrazloženju stoji) sada se propisuje da negativna ocena u jednoj godini povlači utvrđivanje nižeg zvanja i u krajnjoj konsekvenci mogućnost prestanka radnog odnosa. E pa, gospodo, građani Srbije zaposleni u državnim organima, razmišljajte. Sada će vaši šefovi, nadređeni šefovčići, koji su na svoja radna mesta došli pokornošću i poslušnošću prema državnom režimu, znači, prema režimu DOS-a, biti u situaciji da odlučuju o vašoj sudbini, i onda kada vam daju negativnu ocenu, bićete izbačeni kao kofer iz brzog voza na ulicu.
Da ne bih oduzimao previše vremena, zbog rigidnosti Poslovnika koji ste doneli, mojim kolegama koje verovatno imaju nešto šire da kažu o ovom predlogu zakona, završiću jednom konstatacijom - dok je DOS na vlasti, sve je moguće, pa i drveni šporet, ali ipak samo za jednokratnu upotrebu. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Joca Arsić.
(Poslanik Zeldžo Hurić, sa mesta: Imaš još tri minuta.)

Zeldžo, nadam se da ćeš sledeći put da predložiš i takvo rešenje u Poslovniku, da poslanik ne može da govori duže od tri minuta.
Poštovane koleginice i kolege poslanici, pred nama je, kako je to već rečeno, Predlog zakona o izmenama zakona o radnim odnosima u državnim organima. Normalno, gospodin Šabić je nasledio ovaj predlog, pošto je on urađen u vremenu pre nego što je on postao ministar ranijeg Ministarstva za pravosuđe i upravu. Potrudite se da čujete.
Ovde ima nekoliko primedaba od strane poslaničke grupe SPS. Mi smo te naše primedbe dali i kroz amandmane, koje smo podneli na ovaj predlog zakonskog rešenja i potrudili se da poboljšamo predloženi zakon, a on je, kako je to rekao uvaženi ministar, usklađivanje sa Zakonom o radu, koji je ova skupština usvojila ranije.
Ono što je naša osnovna primedba, to je da je u prvom članu predviđeno da se ne oglašavaju nova radna mesta, to se jasno da pročitati; ako nema oglasa, sem za pripravnike, omogućeno je da se zapošljavaju oni koji su bliže političkoj opciji koja je na vlasti; na takav način se popunjavaju ta upražnjena radna mesta, koja će biti kasnije prevedena i u stalni radni odnos. (Žagor u sali.) Molim vas, nemojte da vam ja držim predavanje o lepom vaspitanju, nije korektno da ja to radim.
Što se tiče odmora i odsustva, ovaj zakon predviđa restriktivniju meru nego što je to bilo predviđeno ranije. Znači, godišnji odmor može da traje najviše 25, a najmanje 18 radnih dana, a pravo na godišnji odmor do 30 dana određuje se onima koji imaju preko 30 godina radnog staža. Naše mišljenje je da tu treba zadržati staro rešenje. Normalno, ono ne daje pravo da ga svako automatski koristi, već prema uslovima koji su ispunjeni, a regulišu se opštim kolektivnim ugovorom, to može biti do 30, odnosno 35 radnih dana, za one koji imaju preko 30, odnosno 35 godina radnog staža.
Dalje, ono što bi bila naša primedba, to je kod otkaza radnog odnosa - ovde je u članu 64a (novopredloženom) predviđeno u tački 5) "ako se po isteku roka mirovanja radnog odnosa, u skladu sa opštim propisima o radnim odnosima, ne vrati na posao u roku od 15 dana". Mislim da je ovakva formulacija nedovoljno precizna, ne predviđa da neko može da se ne vrati posle prestanka mirovanja radnog odnosa; znači, ako je neko izabran na neku funkciju, odbornik kome je prestao radni odnos u organu uprave zato što je izabran za odbornika, ili neko ko je iz uprave, ili iz državnih organa izabran za poslanika i po tom osnovu mu miruje radni odnos, ako se u roku od 15 dana ne vrati na posao, a može da bude i razlog opravdane prirode.
Može u međuvremenu čovek da se razboli, može da ima drugi razlog za sprečenost da se u tom roku vrati, to ne piše precizno u zakonu. Mislim da bi to trebalo precizirati. Normalno, svako treba da se vrati, da obavlja poslove koje je obavljao pre ovih prava na mirovanje radnog odnosa. Pored toga, postoje i drugi razlozi za mirovanje radnog odnosa.
Dalje, ono što je možda najproblematičnije u ovom predlogu zakona (to su moje kolege poslanici već pomenuli) to je da se novim članom 17. predviđa: "u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona može se sprovesti postupak vanrednog ocenjivanja rada zaposlenog, na predlog rukovodioca organizacione jedinice koji je nadležan za predlaganje ocene rada.
Rukovodilac iz stava 1. ovog člana može predložiti vanredno ocenjivanje, ako smatra da zaposleni tri meseca uzastopno nije obavljao poslove na zadovoljavajući način. Predlog za vanredno ocenjivanje sačinjava se na način na koji se sačinjava predlog za redovno ocenjivanje rada zaposlenog. Zaposlenom koji je ocenjen najnižom ocenom prestaje radni odnos".
I, to je suština čitave priče. Ovo ne da liči na lustraciju, ovo je čista lustracija, ali lustracija koja je data na jedan voluntaristički način, jer tu ocenu daje pojedinac, bez ikakve kontrole i bez ikakve dalje mogućnosti žalbe ili prigovora na ovako nešto.
Znači, na ovaj način želi se da se napravi još jedno čišćenje organa uprave, organizacija. A čini mi se, da se predlogom koji je Vlada usvojila pre neki dan, oko povećanja plata zaposlenih u pojedinim organima uprave i drugim državnim službama, a to je neko najavljeno povećanje od 10%, želi da malo sanira i pomiri ovo što će se menjati ovim predloženim zakonom, da se ne izazovu veći problemi u organima uprave, a već znamo da su i najavljeni štrajkovi u pojedinim organima uprave.
Prema tome, poslanička grupa SPS je dala svoje amandmane, njih ćemo obrazlagati posebno, na konkretne članove, i ukoliko se ovi naši amandmani ne prihvate, mislim da nećemo glasati za ovakav predlog zakona. Hvala.