Poštovana gospođo predsednice, poštovane kolege, imao sam dilemu da li da se uopšte javljam za raspravu, vezano za ove amandmane koje smo predložili ispred Socijaldemokratske partije, ali bih želeo samo da ukažem na određene principijelne stavove, koristeći ovaj amandman kao uvod.
Naime, u ovom amandmanu predviđaju se određeni uslovi, koje mora da ispuni posebni ponuđač, kako smo ga mi definisali u koncepciji izmena ovoga zakona, kako bi mogao da učestvuje u javnim nabavkama po posebnom postupku.
Taj posebni postupak, odnosno mi smo predvideli jedan model restriktivnog postupka, posebnu proceduru za domaća preduzeća, i to: preduzeća koja su u vlasništvu hendikepiranih lica, žena, osoba mlađih, odnosno određene starosne dobi itd. Želim samo da ukažem na sledeće - pošto je juče prilikom rasprave rečeno da bi se učinila medveđa usluga domaćim preduzećima, ukoliko bi ta preduzeća imala bilo kakvu preferenciju u smislu drugih konkurenata, što se tiče pružanja usluga u okviru javnih nabavki.
Mislim da to ipak nije u potpunosti tačno, jer, kao što možete videti iz ovog amandmana, mala i srednja preduzeća jesu konkurencija jedna drugima, a to znači da će se sigurno postići bolji uslovi, bolja cena, ukoliko imamo više konkurenata, a ne samo jedan. Znači, ako imamo samo domaća preduzeća, to ne znači da imamo samo jednog konkurenta, nego da ih imamo više.
Koristim ovu priliku da apelujem na Ministarstvo finansija da razmišlja ipak u tom pravcu, kako bi se stvorili određeni protekcionistički mehanizmi, vezani za našu privredu. Mislim da ovakvi modeli, kakve smo mi predvideli, ne moraju biti jedini. Neke druge zemlje poznaju drugačije modele zaštite domaće privrede, npr: u Poljskoj, jedna uprava, slična ovoj upravi kakva je predviđena ovim zakonom, može ad hok odlučiti kada će se javne nabavke nameniti samo domaćim preduzećima; zatim, u Mađarskoj, po njihovom zakonodavstvu je predviđeno da su ponude domaćih preduzeća diskontovane za 20%, u trenutku procene ponude, iako će im se na kraju isplatiti puna cena.
To znači, u momentu kada se ponuda procenjuje, oni je diskontuju za 20%, odnosno ono što je 100% nominalno u toj proceni od strane nadležnog organa postaje 80%, odnosno 100 dinara postaje 80 dinara, iako će oni na kraju isplatiti punu cenu od 100 dinara.
Na taj način oni štite domaća preduzeća. Ne vidim razlog zbog koga i mi ipak ne bismo mogli da predvidimo određene mehanizme, kojim ćemo ipak štititi domaću privredu, jer smo svi svesni da domaća privreda, a pogotovu mala i srednja preduzeća, imaju potrebu za zaštitom na tržištu, kako ne bi bila bačena pred tu nemilosrdnu konkurenciju, svidelo se to nama ili ne.
Čak neke zemlje, npr. one koje važe za najliberalnije što se tiče privrede, kao što su SAD, predviđaju posebne mehanizme vezane za javne nabavke, kad se radi i o preduzećima koja su vlasništvo npr. manjina, pa vlasništvo vojnih invalida itd. Prema tome, oni čak idu mnogo dalje što se tiče zaštite vlastite privrede.
Mislim da bi ipak u narednom periodu, pošto je ovaj zakon jedan veoma značajan zakon, trebalo ramišljati o njegovim modifikacijama, kako bi se pružila veća šansa našim domaćim preduzećima, i to posebno onim kategorijama koje ipak želimo da zaštitimo, u smislu socijalno slabijih kategorija, kao što su: žene, mladi, hendikepirana lica, itd.
I poslednje što želim da kažem, to je da, na kraju krajeva, moramo imati u vidu da ovaj zakon o javnim nabavkama predstavlja jedan izuzetan pravni akt, zato što reguliše oblast koja do sada nije bila regulisana i mi ćemo sigurno podržati ovaj zakonski predlog ali, moramo imati u vidu sledeće - da se ovim zakonom reguliše kako se troše pare od domaćih poreskih obveznika. Mislim da je to još jedan od argumenata koji treba imati u vidu kada se bude glasalo o ovim amandmanima, kojima se predviđaju određene preferencije, odnosno određena zaštita domaćih preduzeća i to pogotovu malih i srednjih preduzeća. Hvala.