Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Narodni poslanici Vlatko Sekulović, Rodoljub Šabić i Branko Pavlović zajedno su podneli amandman, sa ispravkom, kojim su predložili da se posle člana 85. doda novi član 85a.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li se neko od ovlašćenih predlagača javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Da li se neko drugi javlja za reč? (Ne.)
Na član 88. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Šešelj.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li se podnosilac amandmana javlja za reč? Izvolite. Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj.

Dame i gospodo narodni poslanici, svojim amandmanom predlažem da se član 88. u celosti briše. Taj član se odnosi na dodatne isporuke i u njemu se kaže: "Naručilac može da dodeli ugovor o javnoj nabavci dobara u postupku sa pogađanjem bez prethodnog objavljivanja i u slučaju dodatnih isporuka prvobitnog dobavljača namenjenih za: 1) delimičnu zamenu proizvoda, materijala ili instalacija ili 2) proširenje obima postojećih proizvoda, materijala ili instalacija, koja bi zbog promene dobavljača ili pružaoca usluga obavezivala naručioca da nabavlja materijal koji ima drugačije tehničke karakteristike, što bi prouzrokovalo nesrazmerno velike tehničke teškoće u poslovanju i održavanju".
Ovo - pogađanje bez prethodnog objavljivanja je institut koji Srpska radikalna stranka u principu ne prihvata. Ceo posao se može podeliti u nekoliko delova ili faza i onda se tako, kao delimična zamena, nekoliko puta dodeliti ovlašćenom izvođaču. Međutim, mi smo ranije u praksi imali dosta čest slučaj da se na javnoj licitaciji, na konkursu, dobije određen posao, a da se onda stalno potpisuju neki aneksi ugovora i to može, kako je bilo po zakonu, a to je bilo moguće u pravnoj praksi, da dođe do nesagledivih razmera - da onaj završni posao bude 10-20-30 puta vredniji od početnog posla.
Sada je opravdana pretpostavka da ima veliki broj zainteresovanih privrednih subjekata koji bi se javili na konkurs da su znali da će taj posao u konačnom ishodu da bude tako ogroman. Ili, ako ne prihvatate moj predlog da se briše ovaj član, onda bi ga trebalo korigovati, da se kaže da ti dodatni poslovi ne mogu iznositi npr. više od 10% vrednosti ukupnog posla, pa da se na neki način to ograniči. Inače se obesmišljava celi postupak raspisivanja konkursa za dodelu poslova, za izbor nabavljača, ako već po ovoj osnovi jedna firma može postati decenijama isključivi dobavljač; jednom joj date posao i onda godinama samo nadovezujete na taj posao sa ovim obrazloženjem.
Ovo treba izbaciti, po mom mišljenju. Tako glasi moj amandman, da se potpuno spreči ova mogućnost, za sve dodatno da bude ponovljen postupak a ako ne, onda da se ugradi ograničavajući faktor i da se kaže da ti dodatni poslovi ne mogu biti vredniji od 10% u odnosu na one poslove koji su dodeljeni javnim konkursom.
To može da ima nekog smisla. A, ako ni to ne prihvatite, onda vam na ovoj odredbi pada zakon u celini. Otvorili ste put stvaranju monopola. To što Đelić vrti glavom ne znači ništa, jer vrteće glavom i neko drugi ko bude odlučivao po osnovu ovog člana zakona. Njega ovde ništa nigde ne ograničava, on može u istoj prirodi posla, kada se odabere jedan dobavljač toalet papira za Vladu, pošto čujem da se tamo količine stalno povećavaju u nabavkama, onda taj može 10-20 godina da nabavlja taj papir a da mu se samo dopisuje na osnovu ovog člana.
I, pošto se ministar sprema da mi odgovara, sledećih pet minuta ću posle njega da iskoristim.

Da li se još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 88. amandman je podneo narodni poslanik Radojko Petrić.
Pošto su ovaj amandman prihvatili Vlada i Odbor za finansije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 88. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dragan Marković, Miloš Lukić, Petar Petrović i Adam Urošević.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li predstavnik podnosilaca amandmana želi reč? (Ne.)
Da li neko drugi želi reč? (Ne.)
Na član 89. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Šešelj.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li podnosilac amandmana želi reč?
Ima reč narodni poslanik Vojislav Šešelj.

Dame i gospodo narodni poslanici, svojim amandmanom predlažem da se u potpunosti briše i član 89. Taj član se odnosi na druge isporuke, i on glasi: "Naručilac može da dodeli ugovor o javnoj nabavci dobara u postupku sa pogađanjem bez prethodnog objavljivanja i u slučaju nabavke dobara namenjenih isključivo za potrebe istraživanja, eksperimenata, studiranja ili razvoja, a naručilac ne namerava da ta dobra koristi za bilo kakve komercijalne ciljeve, niti da nadoknađuje troškove istraživanja i razvoja".
Čemu ovaj izuzetak? Sasvim je nebitno sa aspekta pravnog poretka, duha i smisla ovog zakonskog projekta, da li naručilac ima komercijalne ciljeve! Bitno je da se dobro plaćaju novcem poreskih obveznika i da trošenje tih sredstava mora biti pod kontrolom.
Iz iskustva znam da mnogi fakulteti npr. nabavljaju mnogo eksperimentalnih životinja, hemikalija i drugih potrošnih materijala za razne laboratorijske vežbe. Oni često imaju uhodani sistem nabavki, ali se uglavnom ne raspituju da li na tržištu postoji konkurencija i da li se sve to može jeftinije nabaviti od nekog drugog dobavljača.
Nekada su u pitanju velika finansijska sredstva za te nabavke, u hemijskim institutima, npr. tamo gde je reč o radioaktivnim izotopima i sl. Tržište se neprekidno razvija, cene su sve niže. Ja ću opet to jednim primerom banalizovati - prvi mobilni telefoni, kad su se pojavili kod nas, u decembru 1995, koštali su 12.000 maraka, a sada ih već imate i za 150 maraka. Najskuplji su možda 600-700 maraka. Kako se tehnologija razvija, tim osnovnim tehnološkim dostignućima neprekidno opada cena na tržištu, osvaja se kvalitet proizvodnje, osvaja se produktivnost, plus konkurencija na tržištu, sve to utiče na smanjivanje cene proizvoda. (Glas iz sale - "pežoi" su sve skuplji.)
U ovom slučaju ne znam koliko su vam koštali "pežoi", to vi raspravite u vašoj koaliciji i šta posle radite kada preko nekoga kupite "pežo", da li ga posle uhvatite, zatvorite itd, to je već stvar nekih drugih organa, sada raspravljam o Zakonu o javnim nabavkama.
Na jednom šalteru čoveku platite, na drugom mu otmete to što platite. To je sada neka druga praksa, to nema veze sa ekonomskim zakonitostima. Na tome padaju svi ekonomski zakoni, na tome padaju i sve ekonomske zakonitosti. Mislim da treba bar ovaj parlament da donosi zakone koji će se bazirati na tim osnovnim ekonomskim principima, a ne na principu otimanja.
S obzirom da nema nijednog ozbiljnog razloga, niti je to Vlada navela u svom obrazloženju zakonskog projekta, da se bilo ko izuzima od odredbi zakona o javnim nabavkama, da bilo ko bude lišen potrebe da raspisuje konkurs, odnosno licitaciju, pa makar se on bavio istraživanjima, eksperimentima itd; tu nema nekih velikih tajni.
Tajna može da bude rezultat do koga se dođe eksperimentom, a ne nabavka nekih potrebnih materijala za eksperimente. To je retko tajna. Možda i to negde može biti tajna, ne mogu da budem apsolutno siguran, time se primarno ne bavim, ali u principu to nije tajna.
Znate šta još ovde može da bude u pitanju - može biti u pitanju i nabavka udžbenika. Zašto bi država imala samo jednog privilegovanog izdavača i štampara udžbenika; da se i to prepusti tržištu - raspisuje se konkurs za udžbenik, pa na tom konkursu, pored pisaca, mogu da se pojavljuju i štampari, izdavači itd. Tu je konkurencija već odavno jaka.
Čitav niz drugih primera iz prakse bih vam mogao navesti, da bih dokazao da ovaj član zakona ovde, ne samo da nije potreban, nego da je suprotan duhu i smislu zakona i da, umesto da suzbija mito i korupciju u ovoj sferi, neracionalno trošenje državnog novca, on otvara jedan sporedni kanal u kome se mogu obnavljati zloupotrebe, u kome se može obnavljati korupcija, bez ičije kontrole.
Neko samo kaže - u pitanju je eksperiment, ne treba mu konkurs. Neko samo kaže - u pitanju je istraživanje, ne treba mu konkurs! Treba mu za sve konkurs: i za eksperimente, i za istraživanja, za laboratorijski rad, za praktične vežbe studenata i za sve ostalo.

Da i se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 91. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dragan Marković, Miloš Lukić, Petar Petrović i Adam Urošević.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li predstavnik podnosilaca amandmana želi reč? (Ne.)
Da li neko drugi želi reč? (Ne.)
Na član 93. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Šešelj.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li podnosilac amandmana želi reč?
Ima reč narodni poslanik Vojislav Šešelj.

Svojim amandmanom sam tražio da se briše i član 93. jer se i on odnosi na dodatne radove. Dakle, nisu u pitanju dodatne narudžbe, kao u jednom od ranijih članova koje sam osporavao, nego dodatni radovi.
U praksi se pojavljuju zaista ti dodatni radovi i ti dodatni radovi moraju biti na izvestan način regulisani. Ti dodatni radovi otvaraju mogućnost zloupotrebe sa aspekta osnovnog duha i smisla ovog zakonskog projekta.
Ranije je to bila dozvoljena praksa, zakonom i pratećim propisima - sklopite jedan posao, pa onda na taj posao aneksima ugovora nadzidate ogroman broj drugih poslova, u formi dodatnih radova.
Ovde, u članu 93. se kaže (ići ću redom, da bih to redom i osporavao): "Naručilac može da dodeli ugovor o javnoj nabavci radova u postupku sa pogađanjem bez prethodnog objavljivanja i u slučajevima: 1) kod dodatnih radova i usluga koji nisu bili uključeni u prvobitno dodeljeni projekat ili u prvu javnu nabavku, a koji su zbog nepredvidljivih okolnosti postali neophodni za izvršenje ugovora o javnoj nabavci radova, pod uslovom da se ugovor dodeli prvobitnom izvođaču radova ili pružaocu usluga i ako: (a) se takvi dodatni radovi ili usluge ne mogu razdvojiti u tehničkom ili ekonomskom pogledu od glavne javne nabavke, a da se pri tom ne prouzrokuju nepremostive teškoće za naručioca".
Ko je taj ko može unapred da procenjuje ove uslove? Pojavi se u toku radova potreba za nekim dodatnim radovima i neko sada procenjuje da se ti dodatni radovi ne mogu razdvojiti u tehničkom ili ekonomskom pogledu i to od onih već započetih. U praksi su to veoma retki slučajevi, a sumnjam da ih uopšte ima, ali pošto nisam stručnjak iz te oblasti, ne bih ni tu bio do kraja kategoričan. To se na neki način mora proveravati. Najjednostavniji način je tržište.
Ovde bi mogao biti nešto kraći rok za raspisivanje javnog konkursa i izbor nekog drugog izvođača ko nudi povoljniju cenu. Može prednost po istim uslovima da ima onaj ko je već ušao u posao. Bilo bi neracionalno da taj ko je već ušao u posao ponudi iste uslove kao neka konkurencija, pa da se konkureniciji poveri taj dodatni manji posao. To bi bilo neracionalno, ali možda će se pojaviti neko ko će bez obzira na otpočete radove, ko će bez obzira na već poznatog izvođača da ponudi izradu, odnosno obavljanje tih novih radova po mnogo povoljnijim uslovima i zašto mu ne pružiti šansu!
Može neko početi radove na zidanju, a onda se odjednom ukaže potreba da se radi i vodovod, jer onaj zatečeni je dotrajao, ili prilazni put itd, a zašto bi se to vezivalo za onoga ko je već dobio jednu vrstu radova? Tu je čitav niz zloupotreba, neko dobije posao da zida zgradu, a onda vam dodatno kaže da treba nova kanalizacija, stara je dotrajala, treba novi vodovod, trebaju nove električne instalacije, dovod struje, nova trafostanica, novi asfaltni put itd. Znate, kod sitnijih, kod malih poslova ovo nije naročito bitno, ali ovo je veoma važno kod krupnih poslova, kod krupnih investicija. Dakle, ovaj argument ne stoji i to je jedan od razloga što ovaj član treba izbaciti.
Pod (b) se kaže "ako su takvi radovi ili usluge, koje bi naručilac mogao dodeliti odvojeno od izvršenja prvobitnog ugovora, neophodne za dalje faze izvođenja radova, pri čemu ukupna vrednost svih dodatnih radova ili usluga ne može da bude veća od 25% od ukupne vrednosti glavne javne nabavke". To je četvrtina te glavne javne nabavke. U slučajevima gde je to neophodno, moje je mišljenje da to maksimalno može biti 10%.
Da li znate šta znači četvrtina kod velikih investicija? Neko dobije da asfaltira autoput od Beograda do Niša, pa još četvrtinu dobije da asfaltira Ibarsku magistralu od Beograda do Čačka. To je drastično, menjaćete to, je li? Niste još objavili u javnosti da ćete menjati izvođače. Velja se ne bavi asfaltiranjem, asfaltiranjem se bave ovi Surčinci, znaće se to sve. Bolje da mi ne upadate u reč, uvek teško prolazite.
(Predsedavajuća: Pet minuta i 30 sekundi.)
Da nastavim dalje, što se tiče tačke 2), u njoj se kaže: "Kod novih usluga ili radova koji predstavljaju ponavljanje sličnih radova ili usluga, a izvodi ih prvobitni izvođač, pod uslovom da se takvi radovi ili usluge uklapaju u osnovni projekat za koji je po objavljenom javnom pozivu bio dodeljen prvi ugovor o javnoj nabavci. Ovu mogućnost naručilac je dužan da navede u prvoj objavi javnog poziva".
Dakle, ovde se naručilac samo obavezuje. Kada raspisuje prvi konkurs da postoji mogućnost da onaj ko bude izabran na tom konkursu ubuduće redovno dobija iste radove i da više ne treba konkurs.
Malopre sam vam jedan banalan primer ovde iznosio, a to je nabavka toalet papira za Vladu Srbije. Vi, na primer, raspisujete konkurs, nađete najpovoljnijeg nabavljača, a u konkursu propišete da postoji mogućnost, ako vam se taj svidi, da vam on stalno nabavlja bez novog konkursa. Čekajte, ali tu se razvija tehnologija.
Ko će u Vladi pratiti tehnološki razvoj? Nema ko, ministri su zauzeti, onaj lovi ptice, Veselinov, ovaj ganja biznis, ovaj ono, ovaj ovo, onaj je zadužen za provizije itd. nema ko da se bavi tehnološkim razvojem. U Vladi nema stručnjaka za ta pitanja. Pošto se ta tehnologija sve brže menja, sve brže razvija, ovakva zakonska odredba nema smisla.
Šta košta Vladu da po jednom obavljenom konkursu proveri da li je tehnologija napredovala, da li su cene na tržištu niže, da li se može dobiti bolji kvalitet proizvoda i da onda izabere istog izvođača kao ranije ili sada nekog novog. Mnogo će kvalitetnije i onaj ko je ranije izabran da obavlja svoj posao ako zna da ga čeka novi konkurs, ako zna da nije dovoljno da nekog moćnijeg u Vladi podmiti u jednom trenutku i kaže - zaključi da ne treba raspisivati novi konkurs, ima ova odredba, ima ova klauzula, može opet isti itd.
Što je najvažnije, ovde ne stoji odredba koja se tiče cene. Teško je verovati da, ako neko danas dobije posao po jednoj ceni, posao koji traje pet godina, da je posle pet godina, spreman da isti takav posao ponovo preuzme po istoj ceni. A ko je taj ko će po isteku roka određivati koja će biti cena na delu? Jedan se posao završi, teško je verovati da će taj ko vam je završio jedan posao, osim ako nije u kratkom vremenskom roku, nedelja dana, mesec dana itd, - a vi znate, vi ovde tvrdite da nema inflacije, a neprekidno rastu cene na sve strane, stampedo je cena - nemoguće je posle mesec ili dva dana da dobijete identičnu ponudu.
Vi date jednom nabavljaču da vam nabavi robu u vremenskom periodu od dva meseca. Posle ta dva meseca po ovom zakonu vi pružate mogućnost da on ponovo bude dobavljač, ali po nekoj novoj ceni. Ko će da određuje tu novu cenu? Gde je tu konkurencija? To je elementarna logika. Ko je taj u Vladi ko procenjuje koliko su skočile cene na tržištu i da li je ta cena najpovoljnija, ko procenjuje onda u Vladi da nije moguće na tržištu naći još boljeg dobavljača?!
Evo vam otvoren kanal korupcije. Zašto ovaj kanal da ne zatvorimo? Jednostavno ga možemo zatvoriti i to samo brisanjem ove odredbe; i da svako zna ko uradi jedan posao, ako ga kvalitetno uradi i stekao je ugled u očima Vlade kao naručioca posla, da taj ugled mnogo znači kod dobijanja svakog novog posla, ali pod identičnim uslovima.
Znate, postoji još jedna kategorija koja se tu primenjuje i mora biti propisana konkursnim uslovima. To je bonitet izvođača. Svaki izvođač dolazi sa određenim karakteristikama, svojim radnim iskustvom, čak svojim preporukama u nekim slučajevima i o tome se vodi računa. Čemu uspostavljanje monopola, nema nikakvog razloga i čemu otvaranje novog kanala korupcije, zašta takođe nema nikakvog razloga, osim ako nema nekih loših namera.

Da li se još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi javlja za reč? (Ne.)
Prelazimo na član 96.
Na član 96. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Šešelj.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Da.)

Dame i gospodo narodni poslanici, vaša vlast je sklona da raznim društvenim subjektima koji po Ustavu ili po odgovarajućim zakonima nemaju javna ovlašćenja dodeljuje ta javna ovlašćenja. Videli smo nedavno, kada ste se pojavili sa projektom zakona o radiodifuziji, da ste tim zakonom na protivustavan način bili predvideli, i pametno vam je to što ste povukli, da neke društvene organizacije, institucije dobijaju javna ovlašćenja, a nemaju podlogu za ta javna ovlašćenja. Na primer: predvideli ste tamo verske zajednice, a još niste doneli zakon o verskim zajednicama i nigde nisu predviđena nikakva javna ovlašćenja za verske zajednice.
Predvideli ste čak društvene organizacije. Upravljanje državnom televizijom je vršenje jednog javnog ovlašćenja. Nigde nije zakonom regulisano da one mogu imati javna ovlašćenja, a vi - sa neba pa u rebra - predviđate da u jednoj sferi imaju ta javna ovlašćenja.
Nešto slično ste uradili ovde. Ovde je reč o Privrednoj komori Republike Srbije, da ona na osnovu javnih poziva sastavlja listu zainteresovanih izvođača građevinskih radova, pridržavajući se nekih zakonskih uslova i uslova za izgradnju objekata u Srbiji. Zašto privredna komora da tu listu sačinjava? Da li Privredna komora zna ko su sve potencijalni izvođači? Da li ste obavezali sve potencijalne izvođače da uopšte budu članovi Privredne komore?
Privatne firme nisu dužne da budu članovi Privredne komore. Privredne komore u svetu su slobodne asocijacije privrednih subjekata, a vi preuzimate samoupravnu komunističku praksu gde su privredne komore bile opšte obavezni oblik udruživanja, odnosno organizovanja privrednih subjekata.
Čemu to? Neko ko je ovo pisao zaražen je starom ideologijom, prevaziđenih shvatanja. Ovde nema mesta za Privrednu komoru. Privredna komora može svojim informacijama da pomogne Vladi ili ovoj upravi kod obavljanja poslova. Molimo vas da nas obavestite o tome i tome, a ne da Privredna komora na osnovu javnog poziva sastavlja listu. Privredna komora nije organ državne uprave.
Vlada treba da sastavlju tu listu, a da obavesti Privrednu komoru da joj pomogne u informisanju. To može, ali da Privredna komora pravi tu listu, to ne može, jer Privredna komora nije organ uprave, nije organ izvršne vlasti.
U stavu 2. se kaže: "Ako SR Jugoslavija ima zaključen odgovarajući sporazum sa drugom državom, u listu zainteresovanih izvođača radova upisuju se izvođači sa sedištem u drugim državama, pod uslovom da ispunjavaju uslove iz stava 1. ovog člana".
Ispunjavaju naše uslove iz stava 1, dakle da su na spisku naše Privredne komore. Valjda je ovde ozbiljnije da to budu države sa kojima imamo bilateralne ugovore po tom pitanju. Ako naše firme imaju iste uslove u tim državama, da njihove firme mogu da rade u našoj državi; a ne sada naša Privredna komora da pravi spisak, pa kaže - uzeće ovoga iz Austrije, onoga iz Rusije, Belorusije, onoga iz Češke, Francuske, Nemačke, iz bilo koje zemlje. Koji su to kriterijumi? Na osnovu čega? Na osnovu iskustva onog činovnika iz Privredne komore iz starog vremena, koji pamti neke države sa kojima je bilo privredne saradnje ili ima predubeđenje. Nije Privredna komora uopšte u stanju da pravi taj spisak. Čime je ona ovlašćena za pravljenje tog spiska? Gde joj je to javno ovlašćenje? Toga nema u Zakonu o privrednoj komori. Slažete se da nema?! Vi ovim zakonom namećete Privrednoj komori nešto što joj nije predviđeno njenim osnivačkim zakonom, na kraju krajeva. Vi joj dajete novo javno ovlašćenje za koje ona nije osposobljena.
Postoje registri u međunarodnim asocijacijama, u udruženjima proizvođača iz određenih oblasti itd. Nije do njih teško doći, ali to treba da radi ova vladina uprava. Nemojte tu vladinu upravu svesti na običnu papirologiju, na čistu administraciju, na daktiloservis.
U trećem stavu se kaže: "U listu zainteresovanih izvođača radova upisuju se izvođači sa sedištem u Republici Crnoj Gori, pod uslovom da ispunjavaju uslove iz stava 1. ovog člana". Dakle, opet da su upisani u listu Privredne komore Srbije. Besmislena je ova odredba po Ustavu, po svim drugim zakonima, po pravnom poretku.
(Predsedavajuća: Pet minuta i 30 sekundi.)
Idem sa sledećih pet minuta. Svi izvođači sa teritorije Savezne Republike Jugoslavije su ravnopravni na celoj teritoriji Jugoslavije, bar dok postoji ova zajednička država, makar na papiru. Sa tog aspekta je ovaj stav sasvim suvišan. Nešto na šta oni po prirodi stvari već imaju pravo, vi im sada dodatno potvrđujete kao pravo. To bi bilo interesantno da objasni Đelić, koji je mene juče kritikovao što se zalažem za jednu sasvim normalnu odredbu kojom se na direktan način precizira već postojeći savezni zakon, a ovde se daje pravo firmama iz Crne Gore koje inače imaju po svim zakonima.
Četvrti stav: "Ako Komora dođe do saznanja da izvođač upisan u listu zainteresovanih izvođača radova više ne ispunjava uslove iz stava 1. i 2. ovog člana zatražiće pismeno od tog izvođača da u roku od osam dana od dana dostavljanja pismenog zahteva ponovo dokaže da ispunjava uslove".
Prvo, kako Komora može da procenjuje da neko ispunjava zakonske uslove? Nije Komora Vlada, nije ministarstvo, nije republička uprava. Za provođenje ovog zakona ne snosi odgovornost Privredna komora, nego pre svega Vlada i nadležna ministarstva, odnosno organi uprave, a sada Komora procenjuje ko ispunjava, a ko ne ispunjava uslove. Kako to može? Kada usvojite, ako usvojite, nećete valjda....
Peti stav: "Ako izvođač iz stava 4. ovog člana ne dostavi dokaze da i dalje ispunjava uslove iz stava 1. i 2. ovog člana Komora će ga izbrisati sa liste zainteresovanih izvođača radova". Umesto da on dostavlja dokaze da ispunjava uslove Vladi Republike Srbije, Ministarstvu finansija ili ovoj upravi, ako se ona koncipira i ako prihvatite moje amandmane da se koncipira kao uprava u pravom smislu reči. Šta on ima da dostavlja dokaze Privrednoj komori da ispunjava uslove?
Prvo, Vlada nema takve mogućnosti kontrole rade Privredne komore. Privredna komora nije državna institucija podređena Vladi. Uopšte nije u sistemu izvršne vlasti i šta ima neko da se dokazuje pred Privrednom komorom. Samostalna privredna firma objektivno ispunjava uslove, ima sve dokaze i direktno se javlja na konkurs. Da li vi na ovaj način terate firme, koje to ne žele, da budu članovi Privredne komore? Da li je to zaista istina? To je suština! Zašto onda ne priznate pred javnošću da obnavljate stari komunistički samoupravni sistem?
Privredna komora mora da bude slobodna asocijacija. Da se svako učlanjuje sa svešću da mu to donosi određene koristi, a ne da se učlanjuje pod moranjem. Ovoga nema u Zakonu o privrednoj komori; čitao sam, jer čitam sve zakone i vas sam sve odavno pročitao. Šta dalje ovde stoji?
"Izvođači radova koji su upisani u listu zainteresovanih izvođača radova mogu za svaki postupak javne nabavke na kojem učestvuju priložiti potvrdu o upisu u listu koju izdaje Komora". Tu smo. Ovim vi definitivno potvrđujete da vam je Komora organ državne uprave.
Zašto ne konsultujete stručnjake iz Saveta Evrope? Zašto ne konsultujete stručnjake iz Evropske unije? Preplaviše Srbiju, stalno su ovde na sastancima. Oni se izgleda interesuju samo za zakone kojima se direktno manipuliše narodom; Zakon o informisanju, Zakon unutrašnjim poslovima, vojsci itd. To njih interesuje. Mislite da njih interesuje vaše ekonomsko ozdravljenje? Ne, ali konsultujte nekoga pa neka vam kaže da li ovo postoji u Evropskoj uniji, da li postoji ovakva praksa i da li se ovakva javna ovlašćenja daju privrednim komorama.
Trebalo bi objasniti mnogim članovima Vlade šta su to javna ovlašćenja, ko može biti i ko je izvorni nosilac javnih ovlašćenja, a kome se mogu poveravati javna ovlašćenja. Mi smo ta pitanja delimično raspravljali kada je donošen Zakon o lokalnoj samoupravi, ali mnogi to nisu shvatili.
Na kraju se kaže: "Potvrda iz stava 6. ovog člana važi godinu dana od dana izdavanja". Sada svake godine svako ko želi da posluje sa državom mora novu dozvolu pribavljati iz Privredne komore.
(Predsedavajuća: Deset minuta i 30 sekunudi.)
Završio sam i nadam se da sam vas i ubedio.

Da li se još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi javlja za reč? (Ne.) Nastavljamo raspravu u pojedinostima.
Na član 96. amandman je podneo narodni poslanik Radoslav Veselinović, kome je prestao mandat narodnog poslanika, pa je poslanička grupa DOS-Demohrišćanska stranka Srbije za novog izvestioca o ovom amandmanu odredila narodnog poslanika Predraga Stojanovića.
Ovaj su amandman prihvatili i Vlada i Odbor za finansije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Narodni poslanici Dragan Marković, Miloš Lukić, Petar Petrović i Adam Urošević zajedno su podneli amandman kojim su predložili da se posle člana 97. izmeni naziv podnaslova 3.
Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Reč ima narodni poslanik Petar Petrović.

Dame i gospodo narodni poslanici Stranka srpskog jedinstva je predložila da se podnaslov: "Nabavka usluga", zameni tekstom: "Ugovaranje izvršenja usluga". Nelogično je i nije jezički ispravno da se usluge nabavljaju. Molio bih predstavnike Vlade, vidim da ministar nije tu, da mi objasni praktično gde se to kupuju usluge, gde se to usluge nabavljaju. Nama, poslanicima SSJ, to nije jasno. Voleo bih da u svom  političkom radu nešto novo saznamo, da se i usluge mogu kupovati. Po nama, usluge se ugovaraju i na osnovu toga izvršavaju.
Prema tome, dajte da napravimo zakon da nam se ne smeju neki koji će pročitati to i videti da se kupuju usluge. Gde se u Evropi, gospodo, kupuju usluge, a težimo da uđemo u Evropu. Zato mislim da je ovo logično da se prihvati, a obrazloženje Vlade zašto se odbija ovaj amandman, čini mi se da ne stoji, - da bi se koherentnost zakona na ovaj način izgubila ili ne znam kako. Zato vam predlažem da prilikom glasanja, glasate za ovaj amandman.