Dame i gospodo, suština ovog predloženog amandmana jeste brisanje člana 10. Najbitnija odredba ovog člana jeste uvođenje sankcije za teže povrede radnih obaveza, koje su do sada bile propisane članom 59. stav 2. Do sada se propisivalo da  se za teže povrede radnih obaveza i dužnosti iz stava 1. tačke  1) - 11) obavezno izriče mera prestanka radnog odnosa, ukoliko je nastupila šteta za državni organ, ako je povreda učinjena umišljajem ili iz svesnog nehata, i ako nisu utvrđene olakšavajuće okolnosti za zaposleno, odnosno postavljeno lice koje je povredu učinilo. U ostalim slučajevima može se izreći novčana kazna najviše u visini do 15% od mesečne plate, u trajanju od jednog do šest meseci.
Sada se, dame i gospodo, predviđa da se za povrede iz stava 1. ovog člana, o kojima ću malo kasnije govoriti, može izreći disciplinska mera novčane kazne, i to u visini od 20 do 35% od plate isplaćene za mesec u kome je odluka doneta, u trajanju od 3 do 6 meseci - i ono što je najbitnije, a na šta stalno skrećemo pažnju ili disciplinska mera prestanak radnog odnosa.
Da bi stvar bila još crnja (kada je u pitanju takva disciplinska mera - prestanak radnog odnosa), članom 11. i 12. se briše mogućnost da se disciplinski postupak vodi putem disciplinske komisije; dakle, ovim članovima se daje mogućnost funkcioneru koji rukovodi državnim organom da izriče disciplinsku meru prestanka radnog odnosa ili novčane kazne u iznosima koje sam već pročitao.
Takođe, ono što je manje bitno u ovom članu, to je da se u stavu 1. predviđa brisanje nekih konkretnih odredaba koje opisuju same povrede radnih obaveza. Mislimo da se tim brisanjem nije otišlo napred u nekom preciziranju zakonskih odredaba.
Naprotiv, mislimo da su postojeća rešenja pravednija, jer više vode računa o tome da se same povrede, teže povrede radnih obaveza preciziraju i smatramo da je to jedan adekvatniji način u smislu jasnoće samog zakona.
Međutim, ono što je najbitnije, ukoliko ovakav član ostane, ukoliko se naš amandman ne usvoji, ostaće mogućnost, građani Srbije, da funkcioneri, dakle vaši šefovi i šefovčići imaju pravo da vam izreknu disciplinsku meru prestanka radnog odnosa ukoliko ne budete njihovi slepi poslušnici, ukoliko ne budete dobri. To vam DOS u predizbornoj kampanji nije obećao, ali sada, nakon skoro dve godine vlasti, DOS tu mogućnost uvodi ovakvim predlogom zakona.
Kažem ovo da bude jasnije svim građanima, svim radnicima i i te kako želimo da sprečimo mogućnost da se ovakve stvari dešvaju; ukoliko se setite sutra, prekosutra kada glasate o ovakvom zakonskom predlogu, razmislite o tome.
Što se tiče vremena, naše vreme tek dolazi, raspitajte se o tome ko je pobedio na ponovljenim izborima u izbornoj jednici 51, ... (ne razume se) Ražana u Pirotu, pa ćete saznati da je pobedio kandidat SPS. Hvala.

Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 15. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Toma Bušetić, Hranislav Perić, Joca Arsić i Dragan Todorović.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Molim predstavnika predlagača da se izjasni o ovom amandmanu.
Predstavnik predlagača ne prihvata amandman.
Izvolite, reč ima narodni poslanik Toma Bušetić, predstavnik podnosilaca amandmana na član 15. Predloga zakona.

Uvažene kolege narodni poslanici, poslanička grupa SPS predložila je brisanje člana 15, a radi se o otkazu zaposlenom; naročito su za nas rigidne i neprihvatljive tačke 3), 4) i 6).
U tački 3) - zaposleni dobija otkaz ako odbije da radi na radnom mestu na koje je upućen. To je ovo o čemu sam govorio malopre kada sam govorio u načelu. Dakle, uputi se na posao 200 - 300 kilometara daleko, to je de fakto otkaz jer neće njemu da se isplati da putuje ili da stanuje toliko daleko, a to će ova vlast svakako primeniti.
Tačka 4) - ako izgubi zvanje, a zvanje će se veoma brzo gubiti po ovom zakonu. Ili - ako dođe do promene u organizaciji. To će biti veoma lak posao za funkcionera koji rukovodi državnim organom. Naravno, to su sada dostignuća nove vlasti. U naše vreme to je bilo drugačije.
Teža povreda radnih obaveza i dužnosti - otkaz se dobija kada? Kada je načinjena šteta državnom organu, kada je ta šteta učinjena umišljajem ili iz svesnog nehata. Da, i u slučaju ako ne postoji olakšavajuća okolnost, i u tim uslovima se dobija otkaz.
E, sada neka radnici državnih organa vide kakva smo mi vlast bili, koliko smo mislili na njih, a šta radi ova vlast. Naravno, mogu da se složim sa ministrom Šabićem, ovo jeste problem, ali nije toliko veliki problem u krajnjem slučaju. Mnogo je veći problem to što su Koštunica, Đinđić i nažalost Pavković napravili pravi državni i opšti haos u ovoj aferi.

Gospodine Bušetiću, molim vas da se vratite na temu dnevnog reda. Vi ste predstavnik podnosilaca amandmana na član 15. Nema nijedna rečenica, znate koliko košta jedan minut na RTS?

Ili je problem što ministar policije kaže da zna ko su 50 mafijaških bosova u Srbiji, a ništa ne čini da ih privede pravdi. To su problemi, veliki.

Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 15. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dragan Marković, Petar Petrović, Miloš Lukić i Adam Urošević.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Predstavnik predlagača ne prihvata amandman.
Izvolite, da li želite reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Adam Urošević, predstavnik podnosilaca amandmana na član 15. predloga zakona o radu u državnim organima.

Uvaženo predsedništvo, gospodine ministre, braćo i sestre Srbi, poštovani predstavnici nacionalnih manjina i naroda, poslanička grupa SSJ podnela je amandman na član 15. Predloga izmena i dopuna Zakona o radnim odnosima u državnim organima.
U članu 15. odnosno novom članu 64a stav 1. reči "pismenog otkaza" zamenjuju se rečima "pismene izjave".
U stavu 2. reči "se otkazuje radni odnos" zamenjuju se rečima "prestaje radni odnos".
Posle stava 3. dodaje se novi stav 4. koji glasi: "U slučaju prestanka radnog odnosa u smislu stava 2. tačka 6) ovog člana, zaposlenom se obezbeđuje isplata otpremnine u skladu sa propisima o radu".
Dozvolite mi da obrazložim ovaj predlog. Radni odnos u državnom organu zasniva se rešenjem o prijemu u radni odnos koje donosi funkcioner koji rukovodi organom, a ne ugovorom o radu ili drugim aktom. U skladu sa tim, radni odnos ne može da prestane podnošenjem otkaza na akt, odnosno na rešenje, koji donosi funkcioner, a kojim se odlučuje o pojedinačnim pravima, obavezama i odgovornosti zaposlenog.
Zaposlenom u državnom organu radni odnos može prestati na osnovu pismene izjave, i to u slučaju prestanka radnog odnosa po volji zaposlenog, odnosno rešenjem funkcionera o prestanku radnog odnosa - prestanak radnog odnosa protiv volje zaposlenog. To je što se tiče ovog prvog dela amandmana.
Što se tiče drugog dela amandmana koji se odnosi na otpremninu, Zakonom o radu utvrđena je obaveza poslodavca da u slučaju otkaza ugovora o radu zbog prestanka potrebe za radom zaposlenog zaposlenom isplati otpremninu najmanje u visini utvrđenoj ovim zakonom.
Radi jedinstvenog položaja zaposlenih neophodno je utvrditi obaveznu isplatu otpremnine i u slučaju prestanka radnog odnosa zaposlenog u državnom organu koji je stekao status neraspoređenog, što je i predloženo ovim amandmanom.
U ime poslaničke grupe SSJ predlažem da usvojite ovaj amandman. Hvala na pažnji.

Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, pitam da li predstavnik predlagača gospodin Rodoljub Šabić, ministar za državnu i lokalnu samoupravu, želi da da završnu reč? (Da.)

Nadam se da neću ni ovom prilikom biti predug; dakle, zahvaljujem svim učesnicima u raspravi, ona je tekla nekim tokom koji smo svi pretpostavljali; ali,  uz svu polemiku, moram gospodo, da vas podsetim na uvodno izlaganje. Naime, stavljajući ovaj zakon u blisku korelaciju sa Zakonom o radu spomenuo sam nespornu činjenicu: u ovoj zemlji ovaj narod je u periodu od deset godina, koji je koincidirao sa vlašću jedne partije, dozvolio sebi da svoj društveni proizvod svede na trećinu i da se iz Evrope preseli u Afriku. Da nije bilo tako, siguran sam da bi i rešenja Zakona o radu, bila nešto drugačija, možda nešto mekša, možda ne tako restriktivna; kada sam govorio o tom zakonu nisam ga uopšte hvalio, to je jedan bolan, težak zakon, ali je to bio neophodan korak, u skladu sa ono narodno "o guberu", znate onu priču, svako se prostire prema svom guberu.
To je naš problem. Prema tome, gospodo, nemam nikakav problem da se složim sa vašim primedbama da je zakon restriktivan, da su disciplinske mere i disciplinska odgovornost postavljene na drugačiji način, a da je status u radu i održavanje radnog odnosa stavljeno u direktnu korelaciju sa rezultatima rada. Naravno, a kako bi drugačije trebalo da bude? Moram da vam kažem, ne da vas ne razumem, nego sam ubeđen da vas malo ko u društvu razume kada kažete i kada se čudite - zašto bi neko ko dva dana neopravdano ne dolazi na posao dobio otkaz! Pobogu, a zašto ga ne bi dobio? Govorimo o ljudima koji izostaju sa posla iz neopravdanih razloga. Pitam - zašto ne bi dobio otkaz?
Da se razumemo, tu ću završiti, vi ste ovde, neki od vas naravno, ne svi, govorili reči koje mogu, i to bez ikakvog razloga, da uznemire veliki broj ljudi u državnoj upravi, koji svoj posao rade kao i većina drugih zaposlenih: korektno, odgovorno, razmišljaju o tome šta zarađuju, kako zarađuju, razmišljaju o svojim porodicama i ako su dobri i odgovorni radnici zaista nemaju nikakvog razloga da se boje.
Reči koje su dolazile sa ove govornice, a spominjale su čak i nekakvu torturu, stvarno su neshvatljive. Mogu da razumem da smo mi u političkoj borbi i da smo slobodni u izražavanju, ali pričati o torturi - to je zaista smešno.
Neko od poslanika Socijalističke partije Srbije dao mi je dobar šlagvort. Rekao je, govoreći o članu 17. i o famoznoj lustraciji to će biti ono što ste pokušali sa univerzitetom pa ste odustali.
Gospodo, ništa mi nismo ni pokušali i ni od čega nismo odustali. Potom se pričalo o tome da će to biti jedna strašna hajka u kojoj će Vlada pomesti pred sobom sve ono što njoj ne ljubi ruke, ne puzi pred njom, ne strahuje. Šta se desilo? Mi smo odustali. Ne, nismo odustali, desilo se ono što je normalno.
Dakle, u procesu koji će biti otvoren, a neće ni slučajno imati dimenziju o kojoj govorite, jedan broj ljudi ima razloga da računa sa nekim konsekvencama predviđenim Zakonom o radnim odnosima, ali je reč ne o vrednim, poštenim ili profesionalnim ljudima, nego o ljudima čiji rezultati rada ne zadovoljavaju na poziciji na kojoj se nalaze.
To je, dame i gospodo, svuda u svetu tako i to je normalno. To što mi kasnimo da se sa tom činjenicom suočimo utoliko gore po nas, ali što pre - to bolje. Ponavljam, niko ko profesionalno, odgovorno i vredno izvršava svoje radne obaveze nema nikakav razlog da se plaši ovog zakona.

Zahvaljujem gospodinu ministru i zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

(Žarko Obradović: Replika.)

Nema osnova za repliku. Apsolutno niste spomenuti. Nećemo polemisati ovako. Nisam vam dala reč i nemate pravo na repliku. To je moje diskreciono pravo da odlučujem da li imate pravo na repliku. Ja vam kažem da nema osnova za repliku i nemate pravo na repliku.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

Prelazimo na 4. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA ZAKONA O MINISTARSTVIMA

Primili ste pismo Vlade Republike Srbije od 2. jula 2002. godine, kojim Vlada obaveštava da, saglasno članu 139. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, povlači iz procedure Predlog zakona o izmenama Zakona o ministarstvima.

Prelazimo na 5. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ODLUKE O MERAMA ZDRAVSTVENE ZAŠTITE ŽIVOTINjA U REPUBLICI SRBIJI ZA 2002, 2003. I 2004. GODINU

Primili ste Predlog odluke koji je podnela Vlada Republike Srbije.

Primili ste amandmane koje su na program mera koji čini sastavni deo Predloga odluke podneli zajedno narodni poslanici: Arsen Kurjački, Zoran M. Nikolić (kome je prestao mandat narodnog poslanika) i Dušan Tubić.

Primili ste izveštaje Odbora za poljoprivredu i Zakonodavnog odbora.

Podsećam vas da prema članu 156. stav 3, a shodno članu 90. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme za raspravu iznosi pet časova i molim poslaničke grupe da mi predaju listu sa prijavljenim govornicima. Takođe vas podsećam da se po ovoj tački dnevnog reda, a saglasno članu 156, otvara jedinstveni pretres o Predlogu odluke.

Saglasno članu 156. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o Predlogu odluke.

Da li želi reč predstavnik predlagača dr Dragan Veselinov, ministar poljoprivrede? Izvolite.