Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, na dnevnom redu Skupštine je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radnim odnosima u državnim organima.
Ovaj zakon je izuzetno restriktivan, kao uostalom i Zakon o radu protiv koga smo mi socijalisti glasali, kao što ćemo uraditi kod ovog zakona, u zavisnosti od usvajanja amandmana. O socijalnoj pravdi i brizi, makar o osnovnim pravima zaposlenih, nema ni govora. Sva rešenja su usmerena ka tome da zaposleni ne može da utiče na svoj položaj. Ova rešenja primernija su kapitalističkim zemljama u kojima poslodavac ne brine ni o čemu, osim o profitu. Briga o radnicima je na zadnjem mestu.
Državna uprava jeste specifična uprava, zato što nijedna vlast ne može biti kvalitetna ako nema kvalitetnu logističku podršku, odnosno kvalitetnu državnu administraciju. Umesto da se ovim zakonom uvodi taj novi kvalitet, brišu se iz zakona postojeća, mnogo kvalitetnija rešenja.
Dokaza da je Predlog zakona nekvalitetan ima dosta. Na primer, članom 1. ukida se obavezno raspisivanje konkursa za rad na određeno vreme. Tako niko osim povlašćenih, bliskih rođaka ili prijatelja, neće ni znati da je uopšte raspisan konkurs. Da li je ovo po vama transparentnost o kojoj stalno pričate i na koju se stalno pozivate?
U članu 7. predlažete da zaposlenom u državnoj upravi može prestati radni odnos i ako dobije najnižu ocenu od pretpostavljenog. Pitam se, šta ta najniža ocena znači. Da li se zaposleni ocenjuje ocenom od jedan do pet ili od pet do 10, i koji su elementi za ocenjivanje. Valjda znate da davanje bilo kakve ocene podrazumeva precizne elemente ocenjivanja. Kako može pretpostavljeni da oceni, na primer, stručnog radnika ovde u Skupštini koji opslužuje neki od odbora, ako se sednice tog odbora ne zakazuju otprilike godinu dana. Zaposleni, naravno, nije odgovoran, jer u proceduri nema zakona ili ne zasedaju radna tela.
Iz ovog se zaključuje da će se, ukoliko ostane član 7. Predloga zakona, za ocenjivanje koristiti i tzv. odokativne metode i bez posla će ostajati nepodobni. Da li će to biti stručna i odgovorna državna administracija ako u njoj budu radili zaposleni bez konkursa, prijatelji, familija funkcionera koji rukovode pojedinim državnim organima?
Uvedene su uvećane kaznene mere za radnike u državnim organima i opravdanje je da je to moralo biti tako, za radnike u preduzećima, jer ste tvrdili da gazde sa strane neće kupovati preduzeća gde radnici imaju neka prava. Zašto to za radnike državne uprave, kada to nećemo prodavati. Valjda državna uprava nije na prodaju.
Na kraju, predlažem da i ovaj zakon povučete, kao što ste to uradili i sa prethodnim zakonima sa ovog zasedanja koje ste povukli iz procedure, jer nije dobar zakon za radnike. Sve koje budete primili na ovaj način, uz pomoć ovog zakona u državne organe onaj ko dođe na vlast posle vas može da otpusti po istom zakonu i nema potrebe da donosi novi zakon. Hvala.

Ovim izlaganjem smo završili, prema prijavama za reč, diskusiju narodnih poslanika.
Da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović, predsednik poslaničke grupe SPS.

Poštovano predsedništvo, kolege narodni poslanici, gospodine ministre, u Srbiji je krajem juna 2002. godine bilo oko 800.000 nezaposlenih lica. Čini mi se da će taj broj biti i veći, jer će jedan značajan broj ljudi iz državnih organa ostati bez posla posle usvajanja i primene Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radnim odnosima u državnim organima o kome Skupština danas raspravlja.
Predlog zakona sadrži više članova od značaja za zaposlene u državnim organima, ali je za njihov status najvažniji član 15. koji utvrđuje na koji način zaposlenom prestaje radni odnos i koji pokazuje pravi karakter ovog predloga, tj. da je on restriktivnog karaktera sa prevelikim ovlašćenjima i voluntarizmom koji dobija funkcioner koji rukovodi državnim organima.
Kriterijum moralno - političke podobnosti kao osnove za radni status zaposlenog, karakterističan za sedamdesete i osamdesete godine, ovim predlogom zakona menja se u kriterijum radne i političke podobnosti zaposlenih, o čemu će odlučivati izabrano ili imenovano lice ili, kako zakon kaže, funkcioner. Ocenu o Predlogu zakona kao restriktivnom sa voluntarističkim sadržajem potvrđuje upravo pomenuti, za Predlog zakona, ali i za predlagača svakako najvažniji, član 15. Pomenuću ovde u ime poslaničke grupe SPS nekoliko primera.
Prvo, zaposlenom se otkazuje radni odnos ako ne pokaže odgovarajuće rezultate na probnom radu. Šta su to odgovarajući rezultati? To se ne kaže. Zna se ko ocenjuje taj odgovarajući rezultat. To je funkcioner koji rukovodi državnim organom, pojedinac. On će zaposlenom na probnom radu, na osnovu svojih subjektivnih kriterijuma - političkih, ličnih itd, izreći konačan sud o otkazu radnog odnosa.
Drugo, zaposlenom se otkazuje radni odnos (citiram): "Ako odbije da radi na radnom mestu na koje je raspoređen ili upućen". Ovo rešenje izgleda potpuno bezazleno ako se posmatra ili primenjuje unutar institucije, odnosno u njenom sedištu. Drugačiji smisao dobija kada zaposleni dobije rešenje od funkcionera koji rukovodi državnim organom da treba da radi u državnom organu van svog mesta boravka. Funkcioner odlučuje šta će ko da radi, ali i gde će ko da radi. Ako zaposleni odbije da ide u drugi grad, u istureno odeljenje, područnu jedinicu ili slično, sledi otkaz.
Treće, zaposlenom se otkazuje radni odnos (citiram): "Ako izgubi zvanje, a nema odgovarajućeg radnog mesta na koje se može rasporediti u novom zvanju". Zvanje se gubi na osnovu ocene, najniže, koju izriče funkcioner, dakle pojedinac. Tu predlagač sada primenjuje jedno suptilno rešenje sadržano u članu 7. Predloga zakona koji ima za cilj prestanak radnog odnosa. Zaposleni najpre, na osnovu odluke funkcionera, gubi zvanje, potom prelazi u niže zvanje, a kada se utvrdi to niže zvanje zaposleni može biti raspoređen na drugo radno mesto koje odgovara njegovom zvanju i sposobnostima. Ako ne postoji odgovarajuće radno mesto na koje se može rasporediti, naravno, zaposlenom sleduje prekid radnog odnosa, prestanak.
Kada većina ljudi u Vladi Srbije, počev od predsednika Vlade pa do ministara i drugih, javno govore kako u državnim organima ima mnogo zaposlenih, pa da 20, 30 a neko kaže i 40% zaposlenih treba da dobije otkaz, logično je da neko ko bude ocenjen negativno izgubi zvanje i neće biti u situaciji da bude raspoređen na drugo radno mesto. Zaposlenih ima i suviše, to govore zvanični predstavnici Vlade, i nema upražnjenih radnih mesta. Dakle, suštinski, sa lošom ocenom dobijenom od funkcionera i gubitkom zvanja, zaposleni sigurno dobija otkaz, iako tako na prvi pogled uopšte ne izgleda.
Četvrto, zaposlenom se otkazuje radni odnos kada (citiram): "Usled promena u organizaciji stekne status neraspoređenog, a ne može mu se obezbediti radno mesto u istom ili drugom državnom organu". Odluku o organizaciji, a to se zna, suštinski donosi funkcioner koji rukovodi državnim organom. On kroz tu odluku određuje ekipu ljudi sa kojom će raditi, a oni pak, ako je reč o velikom državnom organu, po dubini takođe određuju ljude koji će im biti neposredni saradnici.
Političke promene stvaraju uslove za prijem političkih istomišljenika kroz novu odluku o organizaciji državnog organa. Naravno, da će politički protivnici ili čak i oni koji to nisu, ali za njih u novoj organizaciji nema mesta zbog prijema svojih ljudi, time ostati bez posla. Do obezbeđivanja nekog drugog posla za te neraspoređene ljude naravno da teško može da dođe, ne samo iz napred pomenutih razloga, već i zbog tvrdnje da postoji višak zaposlenih u državnim organima.
Mislim da navedeni primeri rečito govore o pravom karakteru ovog predloga zakona. Kada se iznetim ocenama dodaju i činjenice sadržane u drugim članovima ovog predloga zakona, kojima se pooštravaju disciplinske mere prema zaposlenima, predviđa vanredno ocenjivanje zaposlenih i da zaposlenom koji je ocenjen najnižom ocenom prestaje radni odnos ili da za prijem u radni odnos na određeno vreme nije potrebno objaviti javni konkurs, a funkcioneri tu samostalno odlučuju koga će primiti itd. onda se vidi da ovaj predlog zakona nije kvalitetan, da, pored usaglašavanja sa rešenjem iz Zakona o radnim odnosima, sadrži i brojna druga loša rešenja koja će izazvati negativne posledice, dovesti do otpuštanja zaposlenih u državnim organima, povećanja broja nezaposlenih i drugih negativnih posledica.
Iz svih tih razloga poslanička grupa SPS neće glasati za Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radnim odnosima u državnim organima.

Pitam da li želi reč još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa? (Ne.)
Zaključujem načelni pretres.
Saglasno članu 136. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Toma Bušetić, Hranislav Perić, Joca Arsić i Dragan Todorović.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Molim predstavnika predlagača da se izjasni o ovom amandmanu.
Predstavnik predlagača ne prihvata amandman.
Da li se neko javlja za reč o ovom amandmanu?
Reč ima narodni poslanik Joca Arsić.

Kao što je već rečeno, poštovane kolege i koleginice poslanici, grupa poslanika iz poslaničke grupe SPS je podnela amandman na član 1. predloženog zakona. Predložila je da se ovaj član briše, iz razloga što je ranije rešenje bilo kvalitetnije i bolje i omogućavalo je pristup većem broju zainteresovanih lica da se prijave na oglas, konkurs ili bilo koji drugi način oglašavanja, za upražnjena radna mesta. Ranijim zakonskim rešenjima bilo je predviđeno da se u izuzetnim slučajevima neophodne potrebe i kratkoće vremena, a zarad obezbeđivanja funkcionisanja određenog organa, može vršiti zapošljavanje bez oglašavanja.
Međutim, ovde se potpuno omogućava zapošljavanje (sem pripravnika) na određeno vreme, bez oglašavanja, konkursa, bez mogućnosti da konkuriše jedan širi krug zainteresovanih lica kojima je neophodan posao, a ne znam kome u ovoj zemlji od nezaposlenih nije to neophodno u situaciji u kojoj se nalazimo, zbog lošeg socijalnog statusa većeg dela stanovništva. Svi oni koji ispunjavaju uslove da obavljaju određene poslove precizirane zakonom, odnosno opisom radnog mesta i potrebnim kvalifikacijama za to radno mesto, nisu u situaciji da saznaju kad i na koji način mogu da dođu do posla.
Postoji jednostavnije rešenje, ako se ne želi da se oglašava radno mesto u nekima od sredstava javnog informisanja - da se oglasi potreba za radnicima određenog profila, bar kod organizacija za zapošljavanje, da one prema kvalifikacijama, prema dužini čekanja, možda i prema socijalnoj situaciji nezaposlenih lica, šalju takva lica organima koji imaju potrebe za zapošljavanjem na određeno vreme. Mislim da bi to moglo da bude jedno korektno i sasvim solidno rešenje.
Pored toga, mislim da je sličan amandman podnela i SSJ, odnosno grupa poslanika koja ne predviđa brisanje čitavog ovog člana, već jednog dela. Uostalom, oni će o tome govoriti. Mislim da ovo naše obrazloženje i ovaj naš zahtev govore o tome da postoje i druge kolege koje razmišljaju na sličan način i koje žele da ovu materiju urede na jedan kvalitetniji i bolji način. Meni je žao što Vlada ne prihvata ovaj amandman. On je, kao što je već rečeno, pravno moguć i nije nemoguće ostvariti na jedan korektniji, kvalitetniji i ustavno bolji način zapošljavanje na određeno vreme, ako se prihvati ovaj naš amandman.

Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dragan Marković, Petar Petrović, Miloš Lukić i Adam Urošević.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Pitam predstavnika predlagača, ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu gospodina Šabića, da li prihvata ovaj amandman? (Ne.)
Predlagač, odnosno Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
Reč ima narodni poslanik Petar Petrović.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, postaje običaj da Vlada sve što je dobro ne prihvata. Poslanička grupa SSJ je podnela amandman na član 1, odnosno novi član 10a i predlaže da se stav 2. briše. Evo razloga: naime, Zakonom o radu, koji se supsidijarno primenjuje i na zaposlene u državnim organima, u članu 2. stav 2. predvidđeno je da radni odnos na određeno vreme može da se zasnuje samo za period koji neprekidno ili sa prekidima traje najduže tri godine. Po isteku tog roka radni odnos zasnovan na određeno vreme postaje radni odnos na neodređeno vreme. Takođe, ako zaposleni na određeno vreme nastavi da radi najmanje pet radnih dana po isteku roka za  koji je zasnovao radni odnos, radni odnos zasnovan na određeno vreme postaje radni odnos na neodređeno vreme.
Predloženo rešenje u članu 10a. stav 2. Predloga zakona o radnim odnosima u državnim organima, odnosno organima uprave, suprotno je članu 35. stav 2. Ustava Repbulike Srbije, kojim je, između ostalog, utvrđeno načelo da je svakome pod jednakim uslovima dostupno svako radno mesto, s obzirom da se na ovaj način zaposleni u državnim organima dovode u nepovoljniji položaj u odnosu na ostale zaposlene na određeno vreme.
Takođe, predloženim rešenjem se otvara mogućnost zloupotrebe instituta zasnivanja radnog odnosa na određeno vreme. Jedini motiv SSJ-a da predloži ovaj amandman jeste da svi zaposleni, bez obzira gde rade, da li u državnim organima, društvenim ili privatnim preduzećima, budu tretirani na isti način, i da se Ustav Srbije primenjuje na sve zaposlene u Srbiji.

Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu?
Izvolite, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, gospodin Rodoljub Šabić.

Uopšte ne želim da polemišem sa dobrim namerama predlagača ovog amandmana. Ne dovodim u pitanje te namere. Ali, ljudi, gledajmo istini u oči i budimo realni. I do sada je u Zakonu postojala mogućnost za angažovanje radnika bez javnog oglasa. Svi dobro znamo da je broj zloupotreba bio ogroman. Iskreno verujem da će ubuduće biti manje.
Dakle, da bi javnosti bilo jasno, reč je samo o radnom odnosu na određeno vreme, ni u kom slučaju na neodređeno vreme. Jednom rečju, ne vidim zašto se od toga pravi takav problem; jednostavno, nije uputno to dizati na nivo ustavnosti jer treba gledati istini u oči. I do sada je u državnim organima postojala mogućnost da se ljudi angažuju u radni odnos bez javnog oglasa.
Vlada, predlažući ovakvo rešenje, jednostavno polazi od činjenice da je rad na određeno vreme imanentan nekim određenim, bitnim, prekim potrebama, kada je priča o javnom oglašavanju nešto što komplikuje rešavanje problema. Što se tiče radnog odnosa na neodređeno vreme, naravno da nikom ne pada na pamet da dovodi u pitanje ovaj ustavni pricip koji je gospodin Petrović spomenuo i da je to ono što ostaje regulisano na pravi način.

Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Toma Bušetić, Hranislav Perić, Joca Arsić i Dragan Todorović.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
Da li se o ovom amandmanu neko od ovlašćenih predlagača javlja za reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Toma Bušetić.