Poštovane kolege poslanici, razumem nestrpljenje, ali smo dužni da ukažemo još jedanput na ono što smo već napisali i predali u proceduru, a to je - u članu 8. Predloga zakona uvodi se novi član 36b, u stavu 1. se broj "25" zamenjuje brojem "30".
U stavu 3. reči "30 radnih dana" zamenjuju se rečima "najmanje 30, a najviše 35 radnih dana".
Da bi bilo jasnije, ja ću pročitati novi član 36b: "Za svaku kalendarsku godinu zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju od najmanje 18, a najviše 25 radnih dana. Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se u skladu sa kriterijumima utvrđenim posebnim kolektivnim ugovorom. Zaposleni sa navršenih 30 godina penzjskog staža ima pravo na godišnji odmor u trajanju od 30 radnih dana."
Ovim rešenjem je predviđeno da se ranije pravo, koje je bilo veće nego što je ovim novim predlogom zakona utvrđeno, našim predlogom amandmana poveća sa 25 radnih dana, pod određenim uslovima, na najviše 30 radnih dana, i za one koji imaju preko 30, odnosno 35 - 40 godina radnog staža, da se dozvoli mogućnost da mogu koristiti godišnji odmor do 35 dana.
Ovim se ne daje pravo automatski svakome da to može da iskoristi, već da se posebnim kolektivnim ugovorima, posebnim propisima koji regulišu ovu materiju, može iskoristiti ovo pravo. Znači, od onog minimuma od 18 dana do maksimalnih 35 dana. Normalno, ceneći sve to, pa i godine staža, uslove rada.
Ne može da se kaže da su uslovi rada u upravi svuda jednaki i svuda lagani i da se poslovi lako obavljaju. Ima mnogo poslova koji se odvijaju sa strankama, pa možete zamisliti čoveka koji ima 35 godina radnog staža, a radi na šalteru u upravi, koje probleme i kakve probleme on ima u toku rada; njemu je, siguran sam, potreban duži odmor u jednoj kalendarskoj godini, nego što je to predviđeno.
Ljudi ne mogu da biraju poslove, jer poslove dobijaju od poslodavca. U ovom slučaju, zna se ko je poslodavac i ljudi ne mogu da izaberu ono što njima odgovara, nego ono što im se ponudi. Znači, ako neko radi na poslovima šalterske službe; npr. neko je poreznik 30 godina, 35 godina, neko radi na terenu, kao terenski činovnik, naplaćuje, i to treba da radi 40 godina; negde u 38-oj godini valjda treba da mu se omogući da može da iskoristi (ja ne kažem imperativno da mora, nego da može) to pravo da koristi godišnji odmor u trajanju od 35 radnih dana.
To su bili naši motivi kada smo podnosili ove amandmane. Znači, ne da to mora da bude, već da se da okvir od 18 do maksimalno 35 dana korišćenja godišnjeg odmora. Mislim da je to sasvim korektno i da je to Vlada mogla da prihvati, a čudi me da Zakonodavni odbor nije ovo predvideo kao zakonsku mogućnost, da i takvo rešenje može da postoji. Hvala.