Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 67. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Šešelj.
Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč? Izvolite.

U članu 67, dame i gospodo narodni poslanici, govori se o skraćenom roku za podnošenje ponuda u restriktivnom postupku. Taj restriktivni postupak je razrađen prethodnim članovima zakonskog projekta, a moja intervencija se odnosi samo na stav 1. tačku 3) koja glasi, a to je jedna od obaveza naručioca: "U prethodnom raspisu objavio najmanje onoliko informacija koliko ih je imao na raspolaganju u momentu slanja tog raspisa".
Dakle, primedba je slična malopređašnjoj, a tražim da stoji: "U prethodnom raspisu objavio sve informacije koje je imao na raspolaganju u momentu slanja tog raspisa". Još jednom vas pozivam da razmislite. Kako to besmisleno zvuči da neko objavi najmanje onoliko sa koliko raspolaže, koliko ima informacija. Najmanje toliko mora da ih objavi. Zar vam to nije besmisleno? Umesto da stoji, mora da objavi sve informacije kojima raspolaže. Tamo gde se kaže, najmanje onoliko informacija sa koliko raspolaže, podrazumeva se da može i više od toga.
Imate političku praksu objavljivanja više informacija nego što sa njima raspolažete, ali to, kada plasirate preko "Pink televizije", "BK televizije", ovog nedeljnog "Telegrafa" i drugih sličnih policijskih glasila. To ne može da stoji u pravnoj normi, jer vi kada plasirate u javnost više informacija nego što sa njima objektivno raspolažete, glumite da ne plasirate više od toga, nego da su i to pouzdane informacije što plasirate. U ovom slučaju, vi otkrivate, zapravo, kompletnu politiku Vlade po pitanju informacija. Smatrate kao Vlada, da neko može objaviti i više informacija nego što ima na raspolaganju - ne može.
Dakle, šta je suština ove norme - da se objavi sve ono čime se raspolaže i to je dovoljno, a ne da se objavi najmanje sve ono sa čim se raspolaže.

Hvala. Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 69. amandman je podnela Vlada Republike Srbije.
Pošto je ovaj amandman prihvatio Odbor za finansije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, ovaj amandman je postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 71. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dragan Marković, Miloš Lukić, Petar Petrović i Adam Urošević.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Petar Petrović, predstavnik podnosilaca amandmana na član 71. Predloga zakona o javnim nabavkama. Izvolite.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u članu 71. Predloga zakona stoji: "Za planirane javne nabavke čija je okvirna vrednost veća od 50.000.000 naručilac je dužan da najmanje jednom godišnje objavi prethodni raspis o nameri da dodeli javnu nabavku."
SSJ predlaže da ovaj iznos ne bude 50 miliona dinara, već da bude 30 miliona dinara, a imajući u vidu da je srpska privreda u veoma lošem stanju, da je za većinu firmi 30 miliona dinara velika para i da je transparentnije, pošto se vi stalno pozivate na transparentnost, da to bude 30 miliona dinara nego 50 miliona dinara ili pretvoreno u onu valutu koju volite da pominjete, to je negde milion maraka ili 500 hiljada eura ili evra, kako već to neko naziva. Zato vam SSJ predlaže da usvojite ovaj amandman i da ta okvirna vrednost bude 30 miliona dinara.

Hvala. Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na podnaslov iznad člana 73. i član 73, amandman je podnela Vlada Republike Srbije.
Pošto je ovaj amandman prihvatio Odbor za finansije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, ovaj amandman je postao sastavni deo Predloga zakona.
Na podnaslov iznad člana 74. i član 74, amandman je podnela Vlada Republike Srbije.
Pošto je ovaj amandman prihvatio Odbor za finansije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, ovaj amandman je postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 75. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dragan Marković, Miloš Lukić, Petar Petrović i Adam Urošević.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li podnosioci amandmana žele reč? (Ne.)
Da li neko drugi želi reč? (Ne.)
Na član 77. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Rajko Baralić, Radojko Petrić, Momir Radoičić, Marko Ćulibrk, Nebojša Jović, Ljubomir Mucić, Golub Rajić i Dragan Jovanović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Izvolite, reč ima narodni poslanik Rajko Baralić.

Gospođo Mićić, dame i gospodo narodni poslanici, član 77. govori o otvaranju ponuda u otvorenom postupku u drugoj fazi restriktivnog postupka. Izuzetno, naručilac može iz razloga čuvanja poslovne, službene, vojne ili državne tajne odustati od postupka otvaranja ponude, da ponuda ne bude javna. Mi smo podneli amandman da se u članu 77, u 2. stavu brišu reči: "...službene i poslovne...", zato što smo mislili da je dovoljno da ostane samo vojna i državna tajna, a da poslovna i službena tajna nisu u tom nivou stepenovanja da bi zavredele ovakvu pažnju ovde.
Obrazloženje koje je Vlada dala, mi ne prihvatamo; evo zbog čega: amandman se ne prihvata iz razloga što bi se njegovim prihvatanjem naručilac doveo u situaciju da poslovne, službene ili državne tajne otkriva - mi nismo ni tražili državne, napisali ste nešto što uopšte nismo tražili, rekli smo, poslovne i službene, a ostavili smo vojnu i državnu tajnu, jer razumemo zašto ona tu treba da stoji.
Dakle, ni obrazloženje koje je dala Vlada nije adekvatno zahtevu koji ima amandman. Zato molim da se ovo usaglasi ili da se da drugačije obrazloženje ili da nam Vlada prihvati amandman.
Znači, još jednom ponavljam, u obrazloženju koje je Vlada dala piše - amandman se ne prihvata iz razloga što bi se njegovim prihvatanjem naručilac doveo u situaciju da poslovne, službene ili državne tajne otkriva. Potpuno je netačno to što ste napisali. Molim vas, prihvatite amandman ili promenite obrazloženje. Hvala lepo.

Hvala. Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 78. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Šešelj.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Da.) Izvolite.

Reč je o amandmanu koji se odnosi na član 78, a koji tretira zapisnik o otvaranju ponuda. U tom članu su izložena osnovna pravila otvaranja ponuda. Onda se poslednjim stavom kaže: "Ministar finansija i ekonomije bliže uređuje postupak otvaranja ponuda u otvorenom postupku, restriktivnom postupku i u postupku sa pogađanjem i propisuje obrazac za vođenje zapisnika o otvaranju ponuda."
To radi ministar, a postoji posebna uprava i ova uprava nije konstituisana kao neko odeljenje Ministarstva finansija. Valjda bi trebalo šef te uprave, kako će se on zvati, direktor, načelnik, ovako, onako, uopšte nije bitno, može i podministar, a pošto nije reč o ministarstvu u pravom smislu reči, ali ta uprava bi morala da bude otprilike približna rangu ministarstva. O svim važnijim stvarima odlučuje i propisuje ministar. Ako ovo ne može biti nadležnost šefa te uprave, onda treba da bude nadležnost Vlade - da Vlada to propiše na predlog možda ministra finansija, može ovoga, može onoga; ali da to propisuje ministar i na taj način obezvredi sam pojam uprave, sa pravnog aspekta je nedopustivo.
Zašto onda taj organ zovete upravom?! Zašto taj organ ne zovete odeljenjem Ministarstva finansija za javne nabavke, zašto ga ne zovete sekcijom za javne nabavke Ministarstva finansija?! Dajte neki blaži termin, jer kada kažete uprava, onda se podrazumeva da je to u pravom smislu reči organ uprave. Pošto je naša uprava sa aspekta rukovođenja, sa izuzetkom Vlade, zasnovana na principu inokosnih rukovodilaca, onda bi ovde šef te uprave morao imati određene nadležnosti ili uprava ima kolektivno rukovodstvo, kolektivno telo, pa to kolektivno telo ima određene nadležnosti. Ovde ste vi upravu za javne nabavke sveli na puku službu, administrativnu službu, službu za četke, krpe, za ovo, za ono.
Ona nema nikakve klasične upravne nadležnosti. Ako treba takav organ, nemam ništa protiv, samo je onda to previše nadležnosti Ministarstvu finansija. Onda treba osnovne stvari da budu u nadležnosti Vlade u celini, da Vlada odlučuje, a što se tiče stručnih službi, može taj posao da obavlja postojeća stručna služba Ministarstva finansija ili malo doterana, povećana, osposobljenija i sl. Nemojte neki organ da zovete upravom, a ne dajete mu nijednu upravnu nadležnost. Zašto ga onda zovete upravom? To je suština ove moje intervencije.
Napomenuo bih još jednu stvar o kojoj je još juče bilo reči. Znate, politika javnih nabavki je sastavni deo ekonomske politike, jedan od najznačajnijih delova ekonomske politike. To je instrument ekonomske politike. Vlada, vodeći promišljenu politiku javnih nabavki, podstiče određene privredne grane, podstiče privredne subjekte u određenim oblastima, gde je potreban izvestan podsticaj u razvoju zbog ekonomske zaostalosti itd. To je veoma važan element ekonomske politike svuda u razvijenom svetu. Moralo bi tako da bude i kod nas.
Da bi to zaista bio važan instrument ekonomske politike, da bi bio i okosnica ekonomske politike u izvesnom smislu reči, mora to biti precizno zakonom utemeljeno. Ovo nije precizno utemeljenje, ovo je jedan galimatijas, što govori da je tvorac zakonskog projekta znao šta želi. To je ministar Đelić na prilično korektan način objasnio u uvodnom izlaganju. Želi da postigne uštede, želi kontrolu, želi da suzbije korupciju, želi da suzbije mito itd. To je stvar želja. Želje su opravdane, ali te želje sada na jedan imanentan, pravni način treba sprovesti.
Ili, imate koncept da je to nadležnost Ministarstva finansija ili imate koncept da je to nadležnost posebne uprave ili koncept da je to nadležnost Vlade u celini. Juče sam se celi dan zalagao da to bude nadležnost Vlade u celini, pošto se tiče svih ministarstava i pošto to ne bi ministra finansija stavljalo iznad svih ostalih ministara po pitanju nabavki. Zbog toga ima najviše logike da to bude nadlženost Vlade u celini. Regularno je, sa aspekta Ustavnog sistema, da to bude nadležnost ministra finansija, ali politički nije oportuno, jer se suviše povećavaju nadlženosti ministra finansija.
Ako je reč o posebnoj upravi, što je delimično vaš koncept, jer ste vi pravili mešavinu između koncepta u kome će to biti nadležnost ministra finansija i koncepta da to bude nadležnost posebne uprave, onda morate koncept te posebne uprave dosledno sprovesti ovim zakonskim rešenjem, niste ga dosledno sproveli. Imate vremena do početka glasanja da konsultujete pravne stručnjake da li je taj princip dosledno sproveden u zakonskom projektu.

Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 83. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Šešelj.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li se podnosilac amandmana prijavljuje za reč?
Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj, podnosilac amandmana na član 83. Predloga zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 83. se odnosi na obrazloženo obaveštenje o dodeli ugovora o javnoj nabavci. Tražio sam u članu 83. da se briše stav 5. To je poslednji stav u kome se kaže: "Naručilac može da odbije da pruži obarazloženo obaveštenje u celini ili delimično, ako  bi davanje takvih podataka bilo u suprotnosti sa propisima ili na neki drugi način u suprotnosti sa javnim interesom ili ako bi narušilo poslovnu tajnu izabranog ponuđača, kao i ako bi obrazloženo obaveštenje sadržalo podatke koji su drugim propisima određeni kao poverljivi ili bi saopšteni podaci mogli u skladu sa zakonom uticati na lojalnu konkurenciju među ponuđačima ili drugim stranama u postupku".
Usvajanje ovog stava bi pružilo neograničene mogućnosti malverzacijama i ukinulo pravo ostalim ponuđačima koji nisu izabrani u konkretnom slučaju da saznaju ko je dobio posao. Ako postoji nešto što se može nazvati tajnom, kao što ta tajna obavezuje izabranog izvođača, po istom osnovu može da obavezuje sve druge koji su konkurisali ali nisu dobili posao. Postoje dva načina obavezivanja: prvi je pravni način - zaprećena je krivična sankcija, vi ste obavešteni, izabran je taj i taj pod tim i tim uslovima i tu tajnu morate da čuvate. Vaše je pravo da saznate zašto je on bio izabran, a vi i dalje tu tajnu morate da čuvate, osim ukoliko želite da otvarate sudski postupak ako smatrate da su neka vaša prava zakinuta. Postoji žalbeni i sudski postupak kao moguć postupak.
Međutim, postoji i drugi element obezbeđenja - onaj ko se nekorektno ponaša u jednom konkursu u kome nije izabran kao izvođač, taj ne može računati da će ikada više moći dobiti posao. Na toj bazi se zasniva poverenje, u civilizovanom razvijenom svetu, između velikog broja različitih izvođača koji s vremena na vreme dobijaju posao od Vlade i same Vlade. Svako od njih, i ako dugo vremena ne dobije neki posao, zna da mora da bude korektan, jednom će neki posao u tom slučaju sigurno dobiti kad ponudi najkorektnije uslove.
Ali, da vi sprečite učesnike u konkursu sa ovim obrazloženjem da budu informisani o uslovima pod kojima je neko dobio posao a ostali nisu, vi ga onda sprečavate da štiti svoja prava pred zakonom. Kako će on podneti žalbu kad nema osnovne elemente na kojima će zasnovati žalbu? Ako izgubi u žalbenom postupku, na kojim će on elementima bazirati svoju tužbu nadležnom sudu?
On, kad vas tuži sudu, ako sud deluje u skladu sa Ustavom i zakonom, samo će vas obavezati da donesete sve podatke, pa će proglasiti taj deo suđenja tajnim, zatvorenim za javnost, a ti podaci će biti poznati i onome ko vas je tužio. Ako vi nemate razloga da nešto drugo krijete, ako krijete podatke samo iz ovih razloga koje ste ovde naveli, vama je jednostavnije da i ostale učesnike u postupku upoznate, da im kažete kakve su posledice otkrivanja te tajne i na taj način sebe zaštite i njih obavežete.
Sada, da malo analiziramo o čemu je tu reč. Prvo, kaže se da naručilac može da odbije da pruži obrazloženo obaveštenje, u celini ili delimično, ako bi davanje takvih podataka bilo u suprotnosti sa propisima. Kojim propisima? Da li su to propisi koji se tiču odbrane i bezbednosti zemlje?
(Glas iz sale: Saobraćajni.)
Dobro, možda ti i ne znaš za neke druge. Mogu biti i ti propisi.
Koji su to propisi? On već konkuriše. Da li je to nabavka oružje za vojsku ili policiju? On je već ušao u određene tajne čim učestvuje u konkursu za nabavku. Imamo u praksi čitav niz slučajeva, često vezanih sa kriminalnim radnjama, da su privatne firme nabavljale oružje za vojsku i policiju, oružje, sredstva za prisluškivanje.
(Predsednik: Koristite i sledećih pet minuta?)
Mogu i sledećih pet minuta, pa ću završiti.
To su radile razne privatne firme. Nekad je bilo korupcije, nekad je bilo kriminala. Delimično smo te stvari i otkrivali u vreme rada Anketnog odbora Savezne skupštine. Oni su u prilici, jer se bave određenom vrstom posla, da saznaju mnoge vojne tajne, mnoge bezbednosne tajne.
Ali, njih zakon obavezuje na čuvanje. Onaj ko obavljanjem svoje privredne delatnosti po prirodi stvari dođe u posed određene državne tajne, ako otkrije tu tajnu, odgovara u skladu sa zakonom. Ništa ga tu ne može eskapirati.
Da vidimo šta je drugi razlog - "ili na neki drugi način u suprotnosti sa javnim interesom". Ako vi obavežete učesnika u konkursu, koji nije dobio posao, da čuva tajnu, onda je on ne sme objaviti. Vi ste u stanju da obavežete činovnike u svom ministarstvu, činovnike državne uprave, činovnike Vlade, skupštinske činovnike i sve ostale, na čuvanje određene tajne, sve državne organe, pa onda ste u stanju i privatne pravne i privredne subjekte. Zašto da ne. Na sve se odnosi ta zakonska odredba o čuvanju tajne.
Vi, dakle, samo malo proširujete krug lica koja su obuhvaćena čuvanjem tajni, koji su upoznati sa tajnom i koji su obavezani na njeno čuvanje. I koji tu javni interes onda može biti ugrožen? Nemoguće je apsolutno nešto imati u tajnosti, da niko ne zna ili samo jedan čovek da zna. Kada samo jedan čovek nešto zna, onda to i nije nikakva tajna. Niko i ne zna da to postoji u njegovoj glavi, pa onda ne može ni da se razotkrije, niti neko za tim traga. Dakle, onaj ko je ovo pisao ne razume šta je to tajna u pravom smislu reči.
Treće - "ili ako bi narušilo poslovnu tajnu izabranog ponuđača". Izbrani ponuđač, dakle, ima neku tajnu, raspolaže tajnom, na osnovu te tajne je dobio posao i niko drugi ne sme da sazna na osnovu čega je on dobio posao. Ima li tu logike? Tu nema nikakve logike.
Znači, evo jedan primer, da banalizujem stvari do kraja: neko se upisuje na fakultet i upiše se; oni drugi koji su odbačeni sa konkursa ne mogu da provere njegova dokumenta jer je on imao neku tajnu na osnovu koje je upisan. Šta može biti ta tajna? Samo neka veza, neko je za njega intervenisao. I ovde ta tajna može biti smao neka veza. Jer on je imao neki
poseban patent kojim drugi nisu raspolagali? Njegov patent je zaštićen.
Slušajte, tehnologija je toliko razvijena da je malo industrijskih tajni, ali je mnogo zaštićenih patenata, mnogo zaštićenih prava industrijske svojine. Ona su registrovana kao zaštićena. Vi znate tajnu proizvodnje mnogih roba, ali retko koja roba i dalje čuva tu svoju tajnu, možda poput Koka-kole, a ne pada mi na pamet neki drugi proizvod. Možda, ali je veoma malo. Zato ovo nije nikakav argument.
Šta se kaže kao četvrto - "kao i ako bi obrazloženo obaveštenje sadržalo podatke koji su drugim propisima određeni kao poverljivi". Koji su to podaci koji su drugim propisima određeni kao poverljivi - sadržani su u obrazloženju za izbor jednog ponuđača, a ne sme da ih zna drugi ponuđač. Ako ne smeju da znaju svi ponuđači, onda ne sme da zna ni onaj ko je dobio posao pod istim uslovima.
Gde je garancija da će onaj koji je dobio posao tajnu čuvati, a oni koji nisu dobili posao da će tajnu odmah odati. Tu garancije nema. Sa aspekta pravne logike to je potpuno promašeno.
I, peto - "ili bi saopšteni podaci mogli ..."
(Predsednik: Upozoravam vas na prekoračenje vremena.)
... evo, završavam odmah - "ili bi saopšteni podaci mogli u skladu sa zakonom uticati na lojalnu konkurenciju među ponuđačima ili drugim stranama u postupku". Kako to može uticati? Sve što je tajna zaštićeno je patentnim pravima, pravom industrijske svojine. Koja je to neka druga tajna koja nije zaštićena? Jedino, možda, tajna da neko nelegalno koristi izvesne patente. To je mogla biti samo takva tajna, a takva tajna se po zakonu ne čuva. Postoji dužnost prijavljivanja da neko zloupotrebljava tuđa prava na nelegalan način.