Dame i gospodo narodni poslanici, predlažem svojim amandmanom brisanje u celosti člana 111. zato što on naširoko obrađuje problematiku dodele ugovora bez prethodnog objavljivanja; moje insistiranje da se briše u logičkom je skladu sa skoro svim prethodnim amandmanima koje sam podneo, a koji se tiču slične ili iste problematike.
Ovde postoji čitav niz mogućnosti, u 12 tačaka, dodele ugovora o javnoj nabavci bez prethodnog objavljivanja; pa se kaže - "ako u postupku sa javnim pozivom za podnošenje ponuda nisu dobijene ponude ili odgovarajuće ponude". Ovo bi kao izuzetak moglo da ostane pod uslovom da postoji obaveza da se pozovu svi prethodni ponuđači sa neuspešnog konkursa. Mi smo malopre razmatrali, i nadam se da ste zapamtili sve što smo razmatrali, to pitanje kada sam osporavao član zakona koji dopušta mogućnost naručiocu odnosno Vladi da pozove samo neke od učesnika konkursa, bez obraničenja koja se tiču ispunjavanja uslova.
Vlada, po ovom zakonskom projektu, videli smo ranije, može samo neke da odabere i da sa njima zaključuje direktnu pogodbu. To je pogrešno. Moraju biti pozvani svi kod sklapanja direktne pogodbe. "Ako se ugovor zaključuje isključivo u svrhe istraživanja, eksperimenata, studija ili razvoja" - to sam već osporavao, nadam se dovoljno argumentovano i da shvatite i da prihvatite.
"Ako zbog objektivnih razloga ili zbog razloga koji su povezani sa zaštitom isključivih prava ugovor može ispuniti samo određeni snabdevač ili pružalac usluga". Ovo je besmisleno; veoma retki su slučajevi da neko ima isključivi monopol na određene robe. Ne možete da mi ukažete ni na jednu robu, osim koka-kole, gde postoji samo jedan nosilac patenta, samo jedan vlasnik, gde ne postoji konkurencija, pa i kod koka-kole imate pepsi-kolu. To je apsolutno deplasirano i samo može predstavljati izvor zloupotreba.
Pod 4) - "ako nastupe nepredviđene okolnosti" (a već smo videli koliko je to besmisleno) postoje državne robne rezerve. U državnim robnim rezervama u principu mora postojati dovoljno roba za sve te nepredviđene okolnosti. Ako nema dovoljno roba, onda politički odgovara Vlada pred Narodnom skupštinom.
U onom trenutku kad je Vlada zatečena da su joj prazne robne rezerve, trebalo bi da padne u parlamentu. I vladajuća većina i opozicija da glasaju za smenu Vlade, po prirodi stvari. Zašto biste vi, kao vladajuća većina, trpeli Vladu koja nema pune robne rezerve?
Pod 5) - "ako se ugovor dodeljuje za dodatne isporuke prvobitnog snabdevača" (to sam već osporavao).
Pod 6) - "dobara ponuđenih i kupljenih na robnim bezrama."
Zašto izuzetak za dobra ponuđena i kupljena na robnim berzama, zašto je ovo ovde ušlo u zakon, može li to neko da objasni.
Dodela ugovora bez prethodnog objavljivanja - zašto Vlada ne bi direktno kupovala na robnim berzama npr? Ako Vlada direktno kupuje na robnim berzama, to je isto kao kada Vlada direktno kupuje u prodavnici ili na skladištu, dakle bez posrednika. Tu nema nikakvog sporenja, nikakvog problema, ali ako Vlada kupuje od dobavljača koji je sam kupovao robu na robnim berzama, onda mora postojati konkurencija. Kako je jedan bio u stanju da kupi robu na robnim berzama, tako je i čitav niz drugih.
Zašto onda isključivati tu konkurenciju? Treba jasno razgraničiti - da li Vlada direktno ide na robnu berzu, pa kupuje, tu onda nema problema, ili neko drugi kupuje na robnoj berzi, pa onda liferuje Vladi, uzimajući proviziju? Tu on ne sme biti lišen potrebe da ide na javni konkurs.
Bilo je reči o dodatnim radovima i uslugama, ali bih ovde povodom tačke 8) još nešto rekao o pitanju novih radova i usluga, koji predstavljaju ponavljanje sličnih usluga ili radova poverenih istom izvođaču, ili pružaocu usluga.
Znate, kod tih zloupotreba, koje su se ranije pojavljivale u praksi, postojalo je uvreženo pravilo - zatekao sam situaciju, kad sam postao predsednik opštine, da se uvek kod jednog knjižara kupuju knjige koje se poklanjaju đacima za odličan uspeh u osnovnoj i srednjoj školi, odnosno učenicima koji su postigli najbolje rezultate na takmičenju, i tu sam suzbio monopol.
(Predsedavajuća: Pet minuta i 30 sekundi, narodni poslaniče, da li nastavljate?)
Nastavljam sledećih pet minuta.
Zašto dozvoljavate da postoji ta inercija, u koju se uvek neko ugrađuje, zašto je ne razbijete, izbacujući ovo ograničenje, ovo isključenje potrebe raspisivanja javnog konkursa?
Dalje, pod tačkom 9) se kaže da se isključuju "nabavke dobara zbog iskorišćavanja posebno povoljnih okolnosti, uz cenu znatno nižu od tržišne cene".
Ova okolnost može da se odnosi isključivo na Direkciju robnih rezervi. Ne verujem da će Vlada, kada naglo padne cena toalet papira, kolike god da su joj potrebe za toalet papirom, požuriti da kupi za 10 ili 20 narednih godina. Ovde može biti reč samo o robama za koje je zadužena Direkcija za robne rezerve.
Dakle, padne cena mesa na tržištu, Direkcija interveniše, da bi sačuvala cenu mesa na određenom nivou, ispod koga je to nepodnošljivo za prizvođača. Imali smo ranije slučajeve u praksi. I onda, kada dođe do pokolja stočnog fonda, pa naglo skoči cena mesa, pojavljuje se Direkcija za robne rezerve, kako bi umerila tu cenu, kako bi je oborila do podnošljivog nivoa.
Tako vam je sa svim drugim robama za koje je zadužena Direkcija za robne rezerve. Ali, to su strateški proizvodi, to je hrana pre svega, to je nafta, benzin, i ostale robe, bez kojih se bukvalno ne može i zbog kojih postoje rezerve, da bi se intervenisalo i u uslovima elementarnih nepogoda.
Znate, jedna od elementarnih nepogoda u širem smislu je i nagli pad cena određenih roba. Za državu je nepodnošljiv nagli pad cena pšenice, mesa, mleka itd. koji uništava proizvođače, kao što je nepodnošljiv i nagli skok tih cena. Vi ste to i demonstrirali u praksi kako izgleda. Tu cene uvek moraju biti optimalne, umerene, da zadovolje osnovni interes proizvođača, ali takođe da štite životni standard, socijalni status potrošača. (Glas iz sale: A čokolada?) Čeda bi čokoladu, ne znam da li čokolade ulaze u oblast roba iz robnih rezervi? Čeda će dobiti čokoladu posle sednice.
Dalje, pod tačkom 10) se govori o "kupovini dobara pod posebno povoljnim uslovima od ponuđača koji ide u likvidaciju, uz saglasnost ostalih poverilaca, u skladu sa propisima o prinudnom poravnanju, likvidaciji i stečaju".
Vlada Republike Srbije ne sme na tržištu da se pojavljuje kao lešinar. Neki privredni subjekt ide u likvidaciju, ona koristi tu priliku da budzašto, za bagatelu dođe do određenih proizvoda, određenih roba, određenih dobara, možda i nekretnina. Vlada ne sme da se pojavljuje u toj ulozi, jer, s jedne strane, Vlada i provodi taj postupak likvidacije, stečaja, javne licitacije, na kojoj se prodaje imovina poreskih obveznika, koji nisu izmirili svoja dugovanja itd. Nemoralno je, ruši se osnova društvenog morala, da se Vlada pojavljuje i kao onaj ko će to otkupiti. Onda je bolje da Vlada pleni i procenjuje realnu vrednost, tako namiruje svoja potraživanja, a ne uništava potpuno svog dužnika.
Ovde Vlada nije spremna da prizna realnu vrednost kada izmiruje svoja potraživanja, nego tera dužnika na stečaj, na likvidaciju, na rasprodaju imovine, a onda se pojavljuje u tom njegovom očajničkom stanju, kao neko ko će iskoristiti priliku i dočepati se imovine po bagatelnim cenama.
To nigde u svetu vlada ne sme da radi. Konsultujte uporedno pravo, ima li u Zapadnoj Evropi slučajeva da ovo vlada radi, da nekoga istera iz kuće zato što nije platio porez i nema para da plati, da mu kuću prodaje na javnoj licitaciji za bagatelnu cenu, pa da se ona sama pojavljuje kao kupac. Da bi zaštitila socijano stanje svog stanovništva, mnogo je logičnije da vlada proceni realnu vrednost, pa kaže - vredi toliko i toliko, pa ako onaj ko je bio vlasnik nešto manje duguje vladi, da mu vlada isplati razliku, da zaštiti njega i njegovu porodicu, a onda tom kućom posle raspolaže, prodaje, dodeljuje ili radi nešto sa njom, što je u sklopu njenih nadležnosti. To ima logike.
Vlada ne sme da se pojavljuje kao lešinar u odnosu na svoje stanovnike.