Član 120. se odnosi na preferencijalno dodeljivanje ugovora o javnim nabavkama. Dakle, reč je o preferencijalima, veoma osetljivo i veoma delikatno pitanje. Tu tražim da se briše tačka 1) stava 1, a gde se kaže: "Ako su dve ponude ili veći broj ponuda jednake, na osnovu kriterijuma određenih u članu 54, 55. i 56. ovog zakona, naručilac je dužan da da prednost ponudama: 1) čija dodela ne može da bude obustavljena na osnovu člana 119. ovog zakona". Ne može da bude obustavljena. Ne kaže se konkretno šta, kako. Pošto smo mi tražili u članu 119, a vi o tome niste glasali, da se potpuno briše takva stavka, a da se ugradi naš prethodni amandman, da mogu konkurisati samo firme iz onih država u kojima su naši privredni subjekti ravnopravni i imaju isti tretman, pa ako te moje amandmane usvojite, onda nema potrebe da ostaje ova odredba.
Dakle, da ostane ona odredba koja je mnogo šira, ozbiljnija i zsnovana na sveobuhvatnoj zaštiti interesa naših privrednih subjekata, a ne samo na parcijalnoj zaštiti, zaštiti kao mogućnosti. Ovde je reč, ukoliko i jedni i drugi, ukoliko i strani i domaći izvršilac posla.....
(Predsedavajuća: 5,30 minuta.)
Nastavljam, pošto je Čedomir Jovanović otišao, nema više ko da polemiše sa mnom, pa mogu da nastavim.
Dakle, ovde samo u slučaju kad su domaći ponuđači izjednačeni sa stranim u uslovima, onda domaći može da ima prednost. Međutim, kad strani ponuđač ima nešto malo povoljnije uslove, već te prednosti domaćeg nema. To je pogrešno. Tu mora bar da se odredi procenat odstupanja.
Ne mogu biti apsolutno izjednačeni strani i domaći ponuđači i ne može domaći imati prednost samo kad su im ponude potpuno identične. Domaći mora imati prednost i kad mu je ponuda i nešto malo nepovoljnija od stranog, a to se najjednostavnije izrazi u procentima - 10%, 15%, 20%. Možda je optimalno 10%, ali mora iz toga da se vidi da je zaštićen domaći ponuđač.
Ili, kako se to bolje može sračunati. Izračunajte koliko će država da naplati poreza od domaćeg ponuđača, ako on dobije taj posao, na osnovu poreza na plate, poreza na ukupni prihod, odnosno poreza na profit itd. Sračunajte to i taj iznos dodajte ponudi stranog ponuđača. Ako sa ovim dodatnim iznosom prevazilazi ponudu domaćeg proizvođača, ne može da se prihvati. Ako ne prevazilazi, može da se prihvati. To je najjednostavnije. To je čista ekonomska računica.
Vi morate uvek da znate - onaj novac kojim nešto platite, u određenoj meri se vraća Vladi kroz poreze. Ako platite strancu, ne vraća vam se ništa ili skoro ništa, veoma malo. Ako platite domaćoj firmi, vraća vam se mnogo. To vam je onda i ekonomski interes.
Najlakše je potpuno uništiti domaće privredne subjekte. Od koga ćete posle poreze naplaćivati? Osposobite ih tako što ćete im davati pod povoljnijim uslovima poslove, da još veće poreze plaćaju u budućnosti, odnosno na osnovu iste poreske stope da im se naplati veći iznos. Pametna vlada bi na vašem mestu već odavno oborila tu poresku stopu. Ona je nepodnošljiva ogromnoj većini privrednih subjekata, da vam usput stavim do znanja.