ČETVRTO VANREDNO ZASEDANJE, 03.07.2002.

2. dan rada

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li još neko od ovlašćenih učesnika želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović.
...
Demokratska stranka

Čedomir Jovanović

Gospođo Čomić, samo sam se prijavio za repliku zbog netačnih informacija koje je narodni poslanik Šešelj izneo navodeći primer iz aktivnosti saveznog ministra inostranih poslova, gospodina Svilanovića. To je čitav niz besmislica. Nijedna od stvari koju ste pomenuli nije argumentovana. Mislim da nam neće puno dobrog doneti prebojavanje hektara, ali vas pozivam da premerite koliko je hiljada kvadratnih kilometara današnja Srbija daleko od one u kojoj smo živeli 1991. godine i koliko je nesreća ostalo u onim krajevima koje su naši prethodnici, zajedno sa vama, tako uspešno branili.
Političko jedinstvo i ekonomska ravnopravnost su dve različite kategorije u ekonomiji. Nemamo pravo da insistiramo na ravnopravnosti i u situacijama u kojima to nije u interesu naših građana. Primer medicinske opreme možda je najjasniji uzor koji želimo da sledimo. Uprkos svim ispiranjima, ne možemo da prihvatimo tu argumentaciju, jer bi time ugrozili životne interese upravo onih ljudi u čijem interesu mi jesmo dužni politički da delujemo.
Dakle, Vladi se ostavlja mogućnost da privremeno suspenduje proces javne nabavke, ukoliko je ugrožen neki naš interes: ukoliko postoji neka oprema koja se proizvodi u ovoj državi, ukoliko će nabavka druge opreme istog kvaliteta ugroziti naše unutrašnje tržište. Ukoliko ne postoji, onda jeftino politikanstvo ne može biti argument za nešto tako.
Želimo da u našim bolnicama imamo "Simensove" aparate jer su najbolji. Želimo da "Simens" otvori svoje pogone u Srbiji, da se angažuje naša elektronska industrija. Dok tako ne bude, nećemo ljudima savetovati da se leče trećerazrednom opremom, nećemo im nuditi trećerazredne lekove, samo zbog toga što su naši ili što su jeftiniji. Dužni smo da građanima ponudimo najbolje i da pri tome našoj privredi omogućimo da i ona dosegne taj nivo na kome se nalazi njena konkurencija; i to će biti učinjeno. Ovaj zakon nema veze sa politikom i princip političke jednakosti se ne može preneti i u ekonomske kategorije.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li još neko od ovlašćenih učesnika želi reč? (Ne.)
Na član 120. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Šešelj.
Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Da.)
...
Srpska radikalna stranka

Vojislav Šešelj

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj zakon je izrazito politički. Njime se reguliše jedno od najvažnijih pitanja ekonomske politike. Onaj ko izađe za govornicu i kaže da ovaj zakon nema veze sa politikom, nema pojma ni o zakonima ni o politici.
Drugo, naša zemlja ima tržište. To tržište se meri brojem stanovnika i kupovnom moći stanovništva. Tržište po sebi je vrednost. Ta vrednost može da se realizuje, može da se na odgovarajući način proda. Kako se prodaje tržište kao vrednost? Prodaje se tako što će neko ko je zainteresovan da se pojavi na našem tržištu prethodno morati da ispuni određene uslove.
Postavlja se pitanje: šta je bolje; da li pustiti "Simensu" da odmah preuzme naše tržište i da ga preplavi svojom robom ili ne pustiti nikoga da preplavi svojom robom naše tržište, dok se ne reši pitanje privatizacije i nalaženja stranog partnera za elektronsku industriju. Bolje je da niko ne može da preuzme naše tržište iz te sfere proizvodnje, dok se ne reši pitanje elektronske industrije. Ako se preplavi naše tržište stranom tehničkom robom, onda više niko neće biti zainteresovan za elektronsku industriju, osim da kupi golo zemljište ili zgradu.
Takav primer imamo i po pitanju banaka. Šta je bio naš interes? Da se ozdrave banke, da im se sav dubiozni plasman odstrani, da se kao takve u celini prodaju ili da se banke unište, pa da se sada prodaje i da se krčmi njihov poslovni prostor. To su suštinske razlike naših ekonomskih koncepata. Mi, srpski radikali, imamo koncept zaštite domaće proizvodnje. Vi takav koncept nemate.
Dalje, stotine hiljada kvadratnih kilometara srpske teritorije, Srpsku Krajinu, Republiku Srpsku, Kosovo i Metohiju, okupirali su isti oni koji su finansirali vaš dolazak na vlast. Što se tiče predaje 12.000 hektara srpske zemlje na levoj obali Dunava Hrvatima, o tome su....
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Molim narodnog poslanik da se vrati temi, to je član 120. i amandman na član 120.
...
Srpska radikalna stranka

Vojislav Šešelj

Vraćam se odmah, imam 10 minuta, dozvolite, ovo je tema, ovo se odnosi i na član 120.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Član 120. tretira preferencijalno dodeljivanje ugovora.
...
Srpska radikalna stranka

Vojislav Šešelj

O tome je pisala vaša DOS-ovska štampa. Reagovale su skupštine opština Apatin, gde vi imate vlast, Sombor, gde vi imate vlast, Bač, a mislim da i tamo imate vlast, koliko se saćam. Oni su reagovali i digli dreku u javnosti i posle toga je Svilanović zaćutao. Pozivam se samo na one informacije do kojih sam došao iz vaših glasila i javnih izjava nosilaca DOS-ovske vlasti u Apatinu, Baču, Somboru i nekim drugim opštinama. Što se tiče člana, DOS-manlije - tako je Šandore, Šandor me ispravlja, DOS-manlijska je, u pravu si, u pravu si, ti najbolje znaš kakva je vlast kojoj pripadaš.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Molim narodnog poslanika da se u četvrtom minutu vrati temi, amandman na član 120.
...
Srpska radikalna stranka

Vojislav Šešelj

Član 120. se odnosi na preferencijalno dodeljivanje ugovora o javnim nabavkama. Dakle, reč je o preferencijalima, veoma osetljivo i veoma delikatno pitanje. Tu tražim da se briše tačka 1) stava 1, a gde se kaže: "Ako su dve ponude ili veći broj ponuda jednake, na osnovu kriterijuma određenih u članu 54, 55. i 56. ovog zakona, naručilac je dužan da da prednost ponudama: 1) čija dodela ne može da bude obustavljena na osnovu člana 119. ovog zakona". Ne može da bude obustavljena. Ne kaže se konkretno šta, kako. Pošto smo mi tražili u članu 119, a vi o tome niste glasali, da se potpuno briše takva stavka, a da se ugradi naš prethodni amandman, da mogu konkurisati samo firme iz onih država u kojima su naši privredni subjekti ravnopravni i imaju isti tretman, pa ako te moje amandmane usvojite, onda nema potrebe da ostaje ova odredba.
Dakle, da ostane ona odredba koja je mnogo šira, ozbiljnija i zsnovana na sveobuhvatnoj zaštiti interesa naših privrednih subjekata, a ne samo na parcijalnoj zaštiti, zaštiti kao mogućnosti. Ovde je reč, ukoliko i jedni i drugi, ukoliko i strani i domaći izvršilac posla.....
(Predsedavajuća: 5,30 minuta.)
Nastavljam, pošto je Čedomir Jovanović otišao, nema više ko da polemiše sa mnom, pa mogu da nastavim.
Dakle, ovde samo u slučaju kad su domaći ponuđači izjednačeni sa stranim u uslovima, onda domaći može da ima prednost. Međutim, kad strani ponuđač ima nešto malo povoljnije uslove, već te prednosti domaćeg nema. To je pogrešno. Tu mora bar da se odredi procenat odstupanja.
Ne mogu biti apsolutno izjednačeni strani i domaći ponuđači i ne može domaći imati prednost samo kad su im ponude potpuno identične. Domaći mora imati prednost i kad mu je ponuda i nešto malo nepovoljnija od stranog, a to se najjednostavnije izrazi u procentima - 10%, 15%, 20%. Možda je optimalno 10%, ali mora iz toga da se vidi da je zaštićen domaći ponuđač.
Ili, kako se to bolje može sračunati. Izračunajte koliko će država da naplati poreza od domaćeg ponuđača, ako on dobije taj posao, na osnovu poreza na plate, poreza na ukupni prihod, odnosno poreza na profit itd. Sračunajte to i taj iznos dodajte ponudi stranog ponuđača. Ako sa ovim dodatnim iznosom prevazilazi ponudu domaćeg proizvođača, ne može da se prihvati. Ako ne prevazilazi, može da se prihvati. To je najjednostavnije. To je čista ekonomska računica.
Vi morate uvek da znate - onaj novac kojim nešto platite, u određenoj meri se vraća Vladi kroz poreze. Ako platite strancu, ne vraća vam se ništa ili skoro ništa, veoma malo. Ako platite domaćoj firmi, vraća vam se mnogo. To vam je onda i ekonomski interes.
Najlakše je potpuno uništiti domaće privredne subjekte. Od koga ćete posle poreze naplaćivati? Osposobite ih tako što ćete im davati pod povoljnijim uslovima poslove, da još veće poreze plaćaju u budućnosti, odnosno na osnovu iste poreske stope da im se naplati veći iznos. Pametna vlada bi na vašem mestu već odavno oborila tu poresku stopu. Ona je nepodnošljiva ogromnoj većini privrednih subjekata, da vam usput stavim do znanja.