Poštovane koleginice i kolege, ispred poslaničke grupe Nove Srbije dužna sam da vam obrazložim zašto smo podneli ovaj amandman i zašto bi trebalo da ga podržite. Naime, krajem prošle godine u Njujorku je međunarodna asocijacija 195 muzičkih udruženja iz celog sveta, među kojima su bili predstavnici naše zemlje, proglasila rezoluciju kojom je vladama zemalja članica tog udruženja sugerisala da u cilju zaštite očuvanja i negovanja autentične nacionalne muzike zakonom regulišu i propišu obavezu zastupljenosti nacionalne muzike sa najmanje 40% programa elektronskih medija.
Već u decembru 2001. godine ovu inicijativu u Srbiji pokreće Udruženje za negovanje i očuvanje muzike u duhu narodnog stvaralaštva "Koreni". Ovo udruženje inače okuplja najveći broj istaknutih umetnika, muzičkih urednika, etnomuzikologa i muzičkih stvaralaca. Inicijativa je upućena na 71 adresu, od Vlade Republike Srbije, ministarstava, političkih stranaka i svih ostalih organizacija. Niko nije pokazao dovoljno sluha za ovu inicijativu.
Nova Srbija niti je mogla niti je smela da se ogluši o rečenu inicijativu, pa poslanički klub Nove Srbije podnosi amandman koji glasi: U članu 68. stav 1. posle tačke 7) dodaje se nova tačka 8) koja glasi - emituju najmanje 40% muzike nacionalnog porekla.
Zbog građana koji su nas birali, između ostalog, i da brinemo o minimumu nacionalnih interesa i zbog vas, kolege i koleginice, dužni smo da iznesemo još neke podatke. Naime, pomenutu rezoluciju odmah su primenile mnoge zemlje za koje mi smatramo i da su demokratske i da su razvijene. Na primer, Francuska je u svoj zakon odredbom ugradila čak 70% nacionalne muzike koju su obavezni da emituju elektronski mediji. U našem komšiluku, Hrvatska i Slovenija su to regulisale sa 80%. Znamo da Grci ljubomorno čuvaju svoj jezik, svoju kulturu i svoje pismo i zbog toga su izuzetno poštovani i cenjeni u svetu. Mislim da ne treba da budemo na repu događanja.
Da pojasnimo, obaveza zastupljenosti od najmanje 40% autentične nacionalne muzike podrazumeva i sopstvenu narodnu, i zabavnu i klasičnu muziku. Još više, to znači obavezu države da preuzme brigu o zaštiti svake kulturne, dakle i naše muzičke baštine. To znači, ako država preuzima obavezu da brine o spomenicima kulture, ako su zaštićene određene biljne i životinjske vrste od nestajanja i istrebljenja, tako i naše nacionalno muzičko blago mora biti zaštićeno.
Ostao je još jedan argument: 4. juna na RTS-u, prvi program, udarni termin, emisija "Za i protiv", na jasno formulisano pitanje - da li ste za to da zastupljenost nacionalne muzike u medijima bude zakonski regulisana, preko 2.000 gledalaca, više od 75%, izjasnilo se za. Valjda nas ovaj podatak na nešto obavezuje.
Pozivam sve koleginice i kolege poslanike, bez obzira na stranačke boje, dresove i interese, da po pitanju zaštite očuvanja i negovanja sopstvene muzičke baštine budemo jednoglasni, jer stara mudrost nas uči da poštujemo sebe da bi nas drugi poštovali.
