Narodni poslaniče, upozoravam vas na pristojnost jezika koji se upotrebljava za skupštinskom govornicom.

 Oprobajte se, brate,  na izborima, pa da vidimo koliko ste vi to popularni, moćni, vredni; znate kako ćete se lako izmeriti, imaćete one male kombi strankice.
Ponavljam, ukoliko vi prihvatite anketni odbor, ovaj isti koji sada predlažete, ali da radi i slučaj Milošević, kojim ste napravili najveću sramotu srpskom narodu, onda će Socijalistička partija Srbije sigurno u tome učestvovati.

Narodni poslaniče Boro Drakuloviću, još u toku vašeg nastupa za govornicom upozoreni ste na vrstu jezika koji se sme koristiti za ovom skupštinskom govornicom.
Nivo tolerancije koji podrazumeva ovakva rasprava i u kojoj su tolerisani govori prethodnih govornika, s obzirom da konstituisanje anketnog odbora povodom ovakve teme zaista podrazumeva slobodu govora, ipak ima granice i ukoliko imate nameru da se izvinite Narodnoj skupštini za način svog nastupa za skupštinskom govornicom odustaću od svoje obaveze da vam izreknem opomenu. Ukoliko nemate nameru da se izvinite Narodnoj skupštini, onda ćemo postupiti po Poslovniku. Da li ćete se izviniti Narodnoj skupštini za sadržaj svog govora tokom rasprave?
Narodnom poslaniku Borivoju Drakuloviću izričem prvu opomenu.
Reč ima narodni poslanik Miloš Lukić, a posle njega narodni poslanik Hranislav Perić.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog odluke o obrazovanju anketne komisije Narodne skupštine Republike Srbije radi sagledavanja stanja itd, ovaj naslov bi sigurno oduzeo prvi minut govora, a suština je u tome da bi ovo trebalo da se zove anketna komisija koja treba da razreši sukob između dva lidera, Zorana Đinđića i Vojislava Koštunice.
Ovoj državi potrebne su dve stvari: neosporno reforme u privredi, poljoprivredi, zdravstvu, prosveti, kulturi itd. i patriotizam. To je uočeno jer je očigledno da Srbi ne žele da se odreknu patriotizma i svog imena. Svedoci smo kako se pred očima javnosti manipuliše sa ova dva pojma i kako se javno mnjenje usmerava čas na jednu, čas na drugu stranu.
Prividno sve to liči na nepremostiv sukob između Zorana Đinđića i Vojislava Koštunice. Međutim, po našem mišljenju tu se radi o smišljenoj i sinhronizovanoj akciji, čiji je rezultat bi trebalo da bude eliminisanje svih ostalih političkih snaga i grupisanje ukupne političke moći u dva centra, koja su privržena ovoj dvojici lidera.Verovatno da iza svega ovoga stoji neka moćna međunarodna agencija za ispitivanje i oblikovanje političke volje građana, kao što je to ranije govoreno, a očigledno je da se to radi vrlo ozbiljno i vrlo perfidno.
Postavlja se drugo pitanje: šta je sa međunarodnim ugledom zemlje, šta je sa stranim ulaganjima, odnosno sa onim ljudima koji su zainteresovani da u našu državu ulože svoj kapital. Ako se na trenutak stavimo u njihov položaj, zaključićemo sigurno da oni nemaju nikakvu motivaciju i da na ovaj način ova država izgleda vrlo nesigurno i nestabilno za bilo koja strana ulaganja; a moramo biti svesni da bez tih stranih ulaganja, bez stranog kapitala teško da će ova država da krene boljim putem.
Predsednik SRJ Vojislav Koštunica je očigledno preterao kada se ustremio na Vojsku Jugoslavije, zaboravivši da je vojska institucija koja do sada nije bila kompromitovana; srpski narod je tradicionalno poštuje i veruje joj bez obzira na sve teškoće, posebno one ekonomske, a one vojsku trenutno potresaju. Moramo se podsetiti da vojska nisu samo oficiri, nego i naša deca trenutno u uniformu i da to treba tako gledati.
Umesto da se pitamo zbog čega nam vojska bukvalno preskače obroke i zbog čega je nivo opremljenosti izuzetno nizak, bavimo se time da li Đinđić prisluškuje Koštunicu, ko koga zloupotrebljava, ko kome komanduje itd. Krajnje je vreme da se sa ovom praksom prekine.
Prvi put danas sa ove govornice iz poslaničkog tabora DOS-a čulo se da ova skupština treba da ima značajniju ulogu u političkom životu i to je ono na čemu mi insistiramo već od samog konstituisanja. Očigledno je da je u ovom sukobu sve predimenzionirano i da je to tako medijski upakovano da danima drži pažnju građana. Naravno, ova pažnja se drži kako bi se zaboravili ekonomski problemi, problemi otpuštanja sa posla, zatim sve veći broj stečajeva firmi, poskupljenje struje, uvođenje TV pretplate, ukupan pad standarda građana itd.
Ako se vratimo u prošlost, očigledno je da ovakve afere potresaju srpsku javnost u određenim pravilnim vremenskim intervalima, da se uvek pojave kada se vrši atak na standard građana i kada se neki drugi propisi iza ove medijske kampanje guraju. Takođe, moramo napomenuti da su po pravilu generali učesnici ovih afera, jer verovatno da su Vuk Obradović, Perišić i sada Pavković pogodne ličnosti za novinske članke i za ovakvo pisanje, tako da se vrlo vešto i perfidno drži pažnja javnosti na ovim temama.
Poslanička grupa SSJ smatra da iz svih onih razloga koji su do sada izneti ne želi da učestvuje u radu ovog anketnog odbora, ali se iskreno nadamo da je ovo poslednja afera i da ovu skupštinu i našu javnost više neće potresati afere, nego ćemo se okrenuti radu i obavljati svoj posao, i mi u Skupštini i naši građani.

Reč ima narodni poslanik Hranislav Perić, a posle njega narodni poslanik Bojan Pajtić.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što budem na temi molim vas da imate jednake kriterijume kada izričite kazne poslanicima Socijalističke partije. Nismo mi i radikali ovde dežurni samo za izricanje kazni. Vlada utisak da vodite dobro Skupštinu i molim vas da to nadalje ne kvarite.

Po članu 84. stav 2. obaveštavam narodnog poslanika da na greške o vođenju Skupštine ima obavezu da upozori predsednik poslaničke grupe ili ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe koja ima ima primedbu kao povredu Poslovnika, ukoliko se ne radi o odredbama koje su diskreciona ovlašćenja predsedavajućeg Narodne skupštine. Znači, ovo što ste u početku svog govora iskoristili predstavljalo bi takođe kršenje Poslovnika. Merila koja imam, imam jednako za sve narodne poslanike i obavestim narodnog poslanika da je u njgovom interesu da ne koristi govor mržnje, da poštuje Poslovnik i to molim i vas. Imate jedan minut duže, što se tiče vaše poslaničke grupe, zbog intervencije predsedavajućeg.

Na dnevnom redu je formiranje anketne komisije za ispitivanje zloupotreba: ko je hteo da organizuje upad u Vladu, ko je koga prisluškivao;  verovatno ima toga dosta, da bi komisiji bilo potrebno toliko vremena koliko ste proveli vremena od kada ste došli na vlast.
Mi iz Socijalističke partije nemamo nameru da se mešamo u raspravu koju ste proizveli vi unutar DOS-a. Vi ste sve ovo radili, pa onda i kažite ko je sve vršio zloupotrebe. Vidi se da ne ide dobro i da vam građani zameraju što ste ovako radili. U suštini, mi ćemo se zalagati, uvek smo tako činili, da se utvrdi istina.
U više navrata obraćali smo se Skupštini i predlagali anketne odbore na mnogo tema: da se osnuje anketni odbor za Kosovo, šta se tamo dešava i ko za koga radi; da se osnuje anketni odbor za ispitivanje ko radi šverc sa cigaretama; (Na šta liči ovo dobacivanje?) da se osnuje anketni odbor da se ispita nezakonito hapšenje Slobodana Miloševića; (Možete li jače da vičete? Kada se vrši politička rasprava, treba da se ima kultura.) da se formira anketni odbor da ispita sva politička ubistva koja su se dogodila od kada ste vi na vlasti; afera Perišić; verovatno ima mnogo toga zašto treba osnivati anketne odbore, a to je vaša stvar.
Vi ste na vlasti, vi ste većina u ovom parlamentu, možete sve, da optužite i osudite koga god hoćete, da pošaljete u Hag koga hoćete, da uzmete mandate u Skupštini, mandate jednoj političkoj grupi. Vi u Skupštini možete vašom većinom da izglasate da je danas nedelja, iako je utorak. To uporno i stalno radite. To vam prolazi zasad i možda još za neko vreme, ali ne može večito; hteli vi ili ne, ovo će jednog dana sve izići na videlo i svakoga će stići pravda, mi duboko u to verujemo.
Već dve godine ste na vlasti, a vi se još bavite nama. Mandat će vam izaći, a vi se još bavite nama. Umesto da realizujete obećanja koja ste dali građanima Srbije; npr, da ćete smanjiti kriminal u Srbiji.
Kako ćete smanjiti kriminal u Srbiji kada vam Vlada radi kriminal: prisluškuje predsednika; (Ako Vlada prisluškuje predsednika, šta je to? Vi ste to rekli kada ste anketni odbor formirali.) kada predsednik Koštunica radi kriminal i naruđeje da vojska zauzme Vladu; sve je to kriminal unutar DOS-a; kada potpredsednik Vlade odaje državne tajne. Šta rade ostali, kada to rade najveći državni rukovodioci.
Može gospodin Čeda Jovanović vazdan ovde da drži političke i mitingaške govore, a to više ne prolazi kod građana, svima je jasno šta se dešava danas u državi. Na samom kraju, mi ćemo učestvovati u radu komisije ukoliko prihvatite amandman SPS koji su podneli kolege poslanici Rajko Baralić i Branko Ružić. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Bojan Pajtić, a posle njega narodni poslanik Dragan Marković.

Poštovana predsedavajuća, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, dodirniću samo nekoliko ovde pokrenutih pravnih i političkih pitanja, bez opštih mesta, koja su u priličnoj meri apsolvirana.
Postavljeno je pitanje nadležnosti Republičkog parlamenta da postupa u ovom slučaju. Nadležnost Republičke skupštine ne proizilazi iz činjenice da Republika Srbija isključivo finansira organe federacije već više od 10 godina i da finansira kabinet predsednika SRJ, a on troši više od polovine sredstava u odnosu na Republičku vladu, koja sadrži 19 ministarstava, šest potpredsednika i jednog predsednika Vlade.Dakle, kabinet jednog čoveka košta koliko gotovo i 25 kabineta.
Ne proizilazi naša nadležnost ni iz činjenice da je ovim slučajem bila ugrožena Republička vlada, koja je praktično izvršni organ ovog najvišeg parlamentarnog predstavničkog i zakonodavnog tela u Republici Srbiji. Naša nadležnost proizilazi iz člana 135. Ustava Republike Srbije, gde je jasno i decidno kazano da su organi Republike Srbije obavezni da zaštite interese Republike Srbije u slučaju da su ugroženi ponašanjem, odnosno aktima organa federacije. Dakle, formiranje ovakve komisije nije naše političko pravo, nego je naša ustavna obaveza.
Drugo pokrenuto a nerazjašnjeno pitanje odnosi se na sastav anketne komisije, gde su opozicione stranke odbile da učestvuju u toj anketnoj komisiji. Kada pola Generalštaba tvrdi da se Srbija nalazila na ivici vojne intervencije, onda postoji osnovana sumnja da je ispunjena školska definica u pravnoj teoriji da je jedan organ,čiji je delokrug zakonski definisan, preduzeo ili nameravao da preduzme mere koje nikako nisu zasnovane na zakonu, da bi takvim merama promenio pravne i političke odnose u zemlji.
To je, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, definicija državnog udara, kombinovanog sa vojnim udarom koji je bio nameravan i planiran u ovom slučaju. Ko se nekada nalazio u prostorijama Biroa za komunikacije Vlade Republike Srbije, zna da se u tom birou nalaze deca, prosek starosti je ispod 25 godina i zna, ukoliko ima iole analitičkog duha, da posledice ovakve intervencije nisu mogle biti drugačije nego samo krvavi epilog, poguban po sve institucije sistema, kako na nivou Republike, tako i na nivou savezne države.
Poštovane i dame i gospodo iz opozicije, odnos prema ovom pitanju nije ništa drugo nego odnos prema instituciji pravne države i civilne kontrole vojske. Kada je ugrožen demokratski poredak, kada je ugrožen pravni poredak, kada ćutanje nije politički stav, tada ćutanje predstavlja političku kapitulaciju.
Anketna komisija stvara se da razreši određene dileme koje su se pojavile u ovom slučaju. Ni pravna teorija ni politička praksa ne poznaju ovakve situacije i upravo su zbog toga takve bile i nastale. Pravna teorija ne poznaje ili definiše kao nezakonitu ovakvu repliku kakvu imamo na saveznom nivou, repliku kabineta iz predsedničkog sistema, kada on predstavlja Vladu, izvršni organ.
Ovo je nezakonito i davanje državnih ovlašćenja jednom privatnom organu, neformalnom centru moći, nije ništa drugo nego zloupotreba službenih ovlašćenja. U tom smislu, nije nam potrebna anketna komisija da bismo to utvrdili. To je očigledno samo po sebi. To praktično predstavlja privatizaciju države.
Politička praksa poznaje slične incidente. Dešavali su se u zemljama Latinske Amerike 60-tih godina, kada smo videli čitav talas pokušaja i izvedenih državnih i vojnih udara, pa politička praksa poznaje takve vrste neinstitucionalnih, izmeštenih organa i centara moći; isto je bilo 60-tih godina prošlog veka u Kini, kroz funkcionisanje institucije tzv. četvoročlane bande.
Na svu sreću, naši generali su nivoa svesti daleko iznad kolumbijskih generala i sam kabinet nije bio u stanju da sprovede kulturnu revoluciju. U političkoj istoriji postoji još jedna afera prisluškivanja u SAD-u, kada je sproveden jedini uspešan postupak impičmenta predsednika Niksona. Međutim, razlika u odnosu na taj slučaj jeste da se radilo o stvarnom prisluškivanju i da nikome nije padalo ni na kraj pameti da upotrebi vojsku; a da se pokušala ili da je upotrebljena vojska, ne bi rezultat bio samo smena , nego bi posledice po Niksona i po njegovu administraciju bile dalekosežnije i sigurno bi zadirale u domen krivične odgovornosti.
Neće anketna komisija, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, smeniti predsednika savezne države, niti smeniti i raskombinovati njegov kabinet; neće preuzeti nadležnosti Savezne skupštine. Sasvim je sigurno da je obaveza ovog parlamenta da zaštiti pravne institucije, institucije sistema u Republici Srbiji. Nećemo preuzeti ni jedno ovlašćenje više nego što nam to omogućava republički ustav. Možemo se zakleti građanima Republike Srbije da ćemo u cilju zaštite njihovih interesa upotrebiti sva dozvoljena pravna i politička sredstva. Hvala lepo.