Molim vas, vidite, gospodine Bušetiću, ovim predlogom zakona imate institut zaštićenog svedoka. Znači, ukoliko mislite da ne možete za govornicom da izgovorite koje su to krupne ribe, kako rekoste iz JUL-a i SPS-a, vi ćete kroz institut zaštićenog svedoka moći da kažete koje su to ribe ili bar brojeve partijskih kartica koje imaju.
Pozivam vas da kažete, ako ne nama ovde, onda po usvajanju ovog zakona, koje su to "krupne ribe" koje štiti DOS, a koje su krale u prethodnom periodu.

Reč ima narodni poslanik Bora Stanimirović, a sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Ljubiša Kesić.
Narodni poslanik Ljubiša Kesić je odustao. Onda je sledeći narodni poslanik Sima Radulović.

Uvaženo gospođo Mićić, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi članovi Vlade, mislim da je dobro da malo spustimo ton. Nepotrebno je, imam utisak da ovaj zakon donosimo za 250 narodnih poslanika, valjda donosimo za Srbiju i za sve ostale. Prema tome, nemojte tako, dajte da radimo.
Predlažem da, ako mi dozvolite, govorim o ovom prvom zakonu o organizovanom kriminalu. Ako samo ovaj zakon pročitate pažljivo, videćete da nema valjanih razloga za njegovo donošenje. Ne bih se složio sa prethodnim kolegom koji je tvrdio da je SPS protiv donošenja zakona o korupciji, odnosno o organizovanom kriminalu.
Ne, mi smo protiv ovakvog teksta koji nije celovit, koji nema dobre razloge, gde nije primenjena prava metodologija za donošenje jednog ovakvog zakona, koji nema svoju strukturu i strategiju. To je razlog zbog čega smo protiv, a ne to što vi navodite, da se mi plašimo. Dajte da to rešimo, donesite pravi zakon.
Nemojte da dozvolite da se mi, narodni poslanici, posebno opozicija, bavimo nekim Sizifovim poslom. Vlada predloži tri zakona po hitnom postupku, povuče dva. Mi pišemo amandmane, proučavamo zakone, pripremamo se za sednicu, a kad dođemo na sednicu, šta? Da li smo pre mesec i po dana usvojili Zakon o lokalnim izborima? Tada smo ukazivali, bilo je sedam amandmana koji su govorili o izboru.
(Glas iz sale: Nije to na dnevnom redu.)
Na dnevnom redu je sve to, na dnevnom redu je zakon koga ćemo menjati za mesec i po dana. Prema tome, ovaj zakon ništa ne rešava. Taj Sizifov posao je upravo to. Vi znate da je Sizif bio starogrčki kralj koga su, po legendi, bogovi osudili da gura onaj kamen, pa da se ponovo vraća nazad; mi svakog dana donosime amandmane, a vi te zakone gurate nazad.
Ako se pogleda naziv ovog zakona, a on glasi - Predlog zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala - i ako uzmete da se u članu 2. tačka 1) kaže "protiv ustavnog uređenja ili bezbednosti SRJ", onda je ovaj zakon trebalo uputiti saveznom parlamentu, a ne republičkom, jer se na ovom nivou države ništa ne rešava.
Drugo, šta se rešava ovim zakonom? Baš ništa. Ona osnovna pitanja nismo razrešili, sem što postoji funkcija specijalni tužilac. On je mogao biti državni tužilac, s obzirom da gospodin Batić, koji se vidim slaže s tim, predlaže Srbiju kao suverenu državu, onda bi pravi naziv bio državni tužilac. To je prava stvar.
Zatim, ako se pogledaju ove druge službe, šta formiramo - specijalno odeljenje. U nekim zapadnim zemljama uglavnom postoji federalni sud, postoji federalni tužilac koji ima ingerencije na čitavoj teritoriji jedne države, bez obzira da li tu ima 50 država, tri ili dve, kako je slučaj kod nas, kako će se zvati Srbija i Crna Gora. Ovaj naziv Savezna Republika Jugoslavija će se verovatno promeniti vrlo brzo, pa je i to razlog zbog čega to ne bi trebalo prihvatiti.
Dalje, predviđa se da, recimo, ingerencije nad ovim ima Okružni sud u Beogradu. Šta je sa drugim okružnim sudovima? Šta je sa Okružnim sudom u Nišu, da li postoji? Šta je sa Okružnim sudom u Novom Sadu? Šta je sa Okružnim sudom u Kragujevcu? Znači, to su sudovi drugog reda? Mi moramo formirati sudsku službu, da li će se zvati specijalno ili federalno odeljenje, ona će biti nadležna za teritoriju čitave Republike i iznad svih ostalih ovih sudova.
Ono što je takođe važno, neko danas reče da će spcijalni tužilac, koji je specijalan samo po nazivu, gospodine Jovanoviću, biti nezavisan. Kako će biti specijalni tužilac nezavisan ako ga imenuje republički javni tužilac i ako mu platu daje republička Vlada. On će, normalno, raditi za Vladu, kao što je u svim državama.
Zašto ne predložimo da tog specijalnog tužioca bira parlament i da parlamentu odgovara? Zašto bežimo od toga? Ne može funkcionisati ovo, videćete, pokazaće praksa. Uostalom, mi smo na jedno dvadesetak zakona dokazali da smo bili u pravi prilikom predlaganja amandmana. Ponavljam još jednom, ne kritikujemo zakon, nismo protiv takvog zakona i svakako bismo glasali za njega ako bi on ovo rešavao na neki drugi način.
Dalje, rešava se toliko na osnovu ovih dvadesetak članova. Ima toliko konfuzija, toliko ima preplitanja u toj hijerarhiji, da ni sami kriminalci neće moći da se snađu, a oni su obično vispreni ljudi. Što je najteža stvar, što verovatno niste primetili, imenujemo specijalnog tužioca na dve godine. Zašto na dve? Član 16. traži od njega da mora da čuva tajne. Koje tajne, ako mi na dve godine stalno biramo tužioce, kao da su to neki opštinski šerifi. Možda može, jer sada bivšeg predsednika SRJ oslobađamo čuvanja državnih tajni, pa možemo i tog šerifa.
Član 7. je još interesantniji: "Republički javni tužilac može, na predlog Specijalnog tužioca, da uputi u Specijalno tužilaštvo" ... i druga lica na devet meseci. Razumeo bih to ako bi, recimo, to bila žena, pa na devet meseci, zna se onaj period koliko ona može da radi, ali mi nije jasno da na devet meseci upućujete ljude da radne jedan ovako odgovoran posao. Ne radi se o hapšenju, pohapsite koga hoćete.
Potom, uzmite treći deo člana 15. - podaci o imovnom stanju. Ovde se vodi briga o imovnom stanju lica koja će raditi u toj službi, a ne o kriminalcima koje ćemo hvatati. Recimo, formira se specijalno odeljenje ili specijalni zatvor u, valjda, Okružnom zatvoru u Beogradu, a ne vidi se kako ćemo mi do tih zatvorenika doći, do tih kriminalaca. Verovatno će ministar Mihajlović raznim pedagoškim merama da ih ubedi da oni sami uđu u zatvor i da mi samo zatvorimo vrata.
Pa, možda će ovi iz Beograda i doći, ali iz unutrašnjosti, to je već dalje.
Dame i gospodo, dobro sam pročitao ovaj zakon, ali se on jednostavno amandmanima i raznim izmenama ne može promeniti i zato predlažem da se uradi ozbiljniji zakon o krivičnom gonjenju i protiv organizovanog kriminala, da bismo mogli praktično da funkcionišemo. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Sima Radulović, poslanička grupa DOS, a sledeći prijavljeni je narodni poslanik Đura Lazić.

Poštovana gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, tokom svoje advokatske karijere uvek sam bio u poziciji da primenjujem propise, a i vrlo često da uočim njihove slabe strane, i to ne teorijski nego vrlo konkretno, u odnosu na vrlo konkretne ljude, učinioce i izvršioce krivičnih dela. Sada, kada sam u poziciji nekoga ko učestvuje u postupku donošenja tih propisa, to iskustvo mi omogućava da predloge zakona posmatram i u tom svetlu.
Pre više godina branio sam neke od učesnika velike grupe koja je izvršila veoma veliki broj teških krađa. Grupa je bila prosečne starosti od 18 pa do 22 godine. Na njihovoj meti bila su vozila koja su obijali i iz njih iznosili sve što je bilo u njima ili je moglo da se demontira. Grupa je bila izuzetno organizovana, sa jasno podeljenim ulogama, čak i sa određenim ritualnim radnjama u međusobnoj komunikaciji. Naravno da su svi oni bili pasionirani ljubitelji filmova o mafiji i da su njihovi junaci, a zapitajmo se da li samo njihovi, bili ljudi sa druge strane zakona.
Zašto sam svoje izlaganje o Predlogu zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala započeo ovom pričom. Zato što mislim da je ona vrlo karakteristična. Pođimo od toga šta se ovim zakonom pre svega želi. Sam naziv ukazuje da se želi nova organizacija i ustanovljavanje nadležnosti državnih organa sa ciljem suzbijanja organizovanog kriminala.
Prvo pitanje, ovde već postavljano, glasi - ima li u Srbiji organizovanog kriminala. Organizovanog kriminala je, kao što ste mogli da zaključite iz ove male priče na početku mog izlaganja, bilo, ima ga i nažalost u nekoj meri će ga i dalje biti. Naravno, mladi izvršioci s početka ove moje priče prešli su na ozbiljnije stvari, a ne bi me iznenadilo da su neki od njih i u samim vrhovima organizovanog kriminala.
Dame i gospodo, nije slabost ove vlasti niti ove vlade što u Srbiji postoji organizovani kriminal. Uzroci te pojave su vrlo kompleksni i kao što su neki prethodni govornici ukazali - sežu daleko u prošlost. Ova vlast i ova vlada bi pokazali slabost ako ne bi izrazili spremnost da se bore protiv organizovanog kriminala. Oportunizam bi bio kada bi sada, sa ovog mesta, rekli - pa, mi već imamo zakone koji omogućavaju borbu protiv organizovanog kriminala. Samo ih valja malo bolje primenjivati i tu i tamo doterati.
Najpoštenije bi bilo reći da ono što od zakonskih sredstava imamo na raspolaganju i ono što preduzimamo u toj borbi nije dovoljno. U borbi između organizovanog kriminala i države nema nerešenog ishoda. Pobednik može da bude samo jedan.
Dame i gospodo, u ovom predlogu zakona vidim prvi neophodni korak, prvu pripremnu radnju u borbi protiv organizovanog kriminala. Sam Predlog zakona, naravno, ima određene slabosti, ali iz podnetih amandmana i iz izveštaja nadležnih odbora zaključujem da će se te slabosti možda i ublažiti. Tu pre svega mislim na preciznije formulisanje samog termina organizovani kriminal, kao i na što preciznije određivanje kruga krivičnih dela koja su predmet ovog zakona.
Takođe sam mišljenja da treba naglasiti ekskluzivitet specijalnog tužioca, pre svega u jasnom određivanju trenutka kada on stupa u postupak. Ako je već specijalan, onda sam mišljenja da to treba da bude po njegovoj inicijativi. Ovde, kao i kada je reč o radu službe za suzbijanje organizovanog kriminala, treba sačekati neke druge propise da bi se jasno videla čitava zakonska strategija ove vlade u borbi organizovanog kriminala.
Svakako je za pohvalu to što se predlagač nije upustio u tok i uređivanje krivičnog postupka, jer je jasno - po Ustavu za to nije nadležan. Ipak, treba već sada jasno reći - za Građanski savez nema i ne može biti opravdanog i neopravdanog kršenja ljudskih prava. To je jedna stvar oko koje se ne možemo dogovarati.
Moguće je ići na neke mere koje su na samoj granici povrede nekog od ljudskih ili Ustavom zagarantovanih prava. I u Predlogu ovog drugog zakona, o bezbednosno-informativnoj agenciji, mi imamo jedan dobar primer za to. Naravno, mislim na članove od 13. do 15. Dakle, malo više pažnje, malo više stručnosti i malo više respekta apsolutne zabrane kršenja ljudskih prava može nas dovesti do pravog cilja.
Na kraju, i kod jednog i kod drugog zakona veoma je bitna jedna stvar: treba u što je moguće većoj meri izbeći arbitrarnost. Znači, što više stvari treba urediti zakonom. Ovo ne zbog toga što lično i partisjki pripadamo tzv. legalističkim strankama, i to tako shvaćenom legalizmu, nažalost čak i u ovom parlamentu na vrlo primitivan način. Ne zbog toga.
Zbog jedne druge stvari. Mi mislimo da dok još nije donet zakon o što obuhvatnijoj lustraciji u svim oblastima našeg društva, ovo treba da je jasno, precizno, zakonom uređeno, odnosno da bude uređeno što više stvari; to je jedini način da se izbegnu zloupotrebe.
Rekao bih još nekoliko stvari o zakonu o bezbednosno-informativnoj agenciji. Mi smatramo da je njegova najveća slabost sadržana u glavi 4. koja govori o kontroli rada. Međutim, kao i u prthodnom slučaju, iz podnetih amandmana vidi se da treba sačekati ishod rasprave u pojedinostima, jer mnogi od tih podnetih amandmana idu upravo u tom pravcu. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Đura Lazić, a sledeći prijavljeni je narodni poslanik Joca Arsić.

Poštovano predsedništvo, poštovani narodni poslanici, gospodo ministri, pokušaću da dam neka svoja načelna viđenja o predloženom zakonu. Mogu da kažem da svaka vlast, bez obzira koja je stranka na vlasti u ovoj državi,  treba i mora da se bori protiv organizovanog kriminala, protiv mafijaških grupa, da suzbija sve negativne pojave u društvu, ako želimo da država funkcioniše normalno i ako želimo da se svi građani osećaju bezbednim.
Međutim, ovaj predlog zakona apsolutno je nepotreban iz sledećih razloga: prvo, naša država, ova skupština, a i ranija, donela je mnogo zakona koji su na snazi, i Krivični zakon i Zakon o krivičnom postupku, Zakon o ministarstvima, Zakon o MUP-u i slično, Zakon o sudovima, gde su jasno precizirane obaveze svih radnika odnosno nosilaca tih funkcija u obavljanju svojih poslova.
Samim tim, predviđeni su i članovi zakona koji sankcionišu ovakva krivična dela. Od ministra i od nekih kolega čuli smo danas informaciju da naša zemlja, odnosno da naše Ministarstvo, naša Služba bezbednosti, pripadnici MUP-a beleže rast u sprečavanju određenih kriminalnih radnji, u otkrivanju i presecanju kanala trgovine drogom, duvana i tome slično. A po kojim zakonima? Po zakonima koji su na snazi.
Prema tome, postojeći zakoni nisu nikakva smetnja za aktivnija, ažurnija angažovanja odgovarajućih organa na suzbijanju organizovanog kriminala i tome slično.
Ovim predlogom zakona, moje je mišljenje, Vlada priznaje svoju nemoć u obračunu sa kriminalnim grupama, a devalviraju se pravosudni organi, tužilaštvo, sudije, policija itd. Po meni, nije tačno da naši organi nisu sposobni za obračun sa nosiocima organizovanog kriminala, samo te organe ne treba sputavati, već im dozvoliti da rade u skladu sa postojećim zakonima.
Osvrnuo bih se na jedan deo obrazloženja u završnim odrebama, odnosno oko razloga za donošenje ovog zakona i gde se pored ostalog kaže da se donosi na osnovu Zakona o potvrđivnju Evropske konvencije o suzbijanju terorizma, zatim Zakona o saradnji sa međunarodnim tribunalom za gonjena lica odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava počinjena na teritoriji bivše SFRJ od 1991. godine i tako dalje.
Među delima koja treba da budu sankcionisana i predloženim zakonom u članu 2. ne pominje se krivično delo terorizma, a pitam se zašto?
Verovatno zato što je Vladu sramota da ponovo unosi termin "terorizam" kada je na saveznom nivou parlament doneo zakon o amnestiranju terorista od odgovornosti na jugu Srbije.
Kada sam već tu, ministar unutrašnjih poslova, gospodin Dušan Mihajlović, reče da je ove sukobe na jugu Srbije, misli se na Preševo, Bujanovac i Medveđu, ova vlast nasledila, pa bih podsetio i vas, i gospodina ministra i našu javnost da su ti sukobi tzv. Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe, terorističke organizacije, počeli napadom na punkt srpske policije u Končulju 21. novembra 2000. godine; znači, kada socijalisti i radikali nisi bili na vlasti.
Od tada, verovatno ovi teroristi podstaknuti njihovim sponzorima i pomagačima, mentorima sa strane, pokrenuli su široku akciju protiv vojske i naše policije.
Mnogo je policajaca poginulo od strane tih terorista, mnogo vojnika, mnogi su povređeni i da ne nabrajam. Umesto da se ti teroristi kazne, gone, oni se amnestiraju od odgovornosti donošenjem posebnog zakona u Saveznoj skupštini.
Dakle, to je istina oko tog dela, a trebalo je nekoliko meseci, čini mi se oko pola godine da se navodno nova vlast pozabavi rešenjem tog problema, smirivanjem tih sukoba na jugu Srbije, a ta aktivnost je dobila puni publicitet na medijima. Slažem se sa tim i treba svemu onome što vodi miru davati publicitet, međutim, kod davanja publiciteta toj aktivnosti u senci prošla je velika podvala Srbiji, pravljenje ustavnog okvira Hansa Hekerupa za Kosovo, tako da je u tom okviru izbrisan termin "Metohija"; od Srbije nema ni "S", a od Jugoslavije ni "J".
To je podmukla igra međunarodne zajednice na koju smo mi naseli i sada nam se vraća kao bumerang ono što smo jednom odbacili u ovoj skupštini ne prihvatajući te okvire, a kasnije to kršeći i pozivajući te ljude na izbore; mislim da smo napravili medveđu uslugu sebi i svom narodu.
Gospodin premijer Zoran Đinđić reče, pored ostalog, da treba, pošto ima elemenata organizovanog kriminala, izoštriti zakone jer su oni blagi i neadekvatni. Pa i treba izoštriti zakone i svaki normalan čovek biće za to da se najoštrije sankcionišu kriminalci i oni koji se bave mutnim i prljavim rabotama. Ali, mene je zapanjila izjava gospodina premijera kada reče - gradićemo nove zatvore u Srbiji. U vremenima kada se preduzeća po Srbiji gase, kada proizvodnja pada, kada se otpuštaju radnici, mi ćemo izgleda graditi zatvore, a ti zatvori ispašće novi Goli otok u Srbiji. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Joca Arsić i to je poslednji prijavljeni govornik, a vreme poslaničke grupe SPS-a je još četiri minuta.

Poštovane koleginice i kolege poslanici, poštovana gospođo Čomić, dozvolite mi da kažem samo nekoliko primedaba na predloženi tekst zakona u okviru vremena koje je određeno poslaničkoj grupi SPS.

Mnogo primedaba je izrečeno na tekst dva zakonska projekta, na oba zakona. Reći ću samo nešto što moje kolege nisu stigle ili nisu uočile da kažu, a to je, kada se tiče ovog predloga zakona, što se potpuno uvode nove kvalifikacije, tj. članom 2. je predviđeno da se sudi protiv čovečnosti i međunarodnog prava i to je jedini član zakona za koji nije dato obrazloženje u delu gde se obrazlaže potreba za donošenjem ovog zakona. To drugim rečima znači da ćemo imati ovim i ovlašćenje da vodimo postupke po osnovu haških optužbi i protiv haških optuženika i da se na takav način otvara i ta mogućnost procesuiranja u našoj praksi.

Dalje, ovde se govori o specijalnom tužiocu i o potrebi da specijalni tužilac bude imenovan od strane javnog tužioca, a da okružni tužilac propisuje organizaciju i rad ovog specijalnog tužioca.

Zatim, specijalni tužilac traži da se, uz saglasnost ministra, formiraju službe Ministarstva unutrašnjih poslova u cilju saradnje sa specijalnim tužiocem.

Specijalni tužilac može angažovati javnog tužioca, ne kaže se koja, gde, kako, na rok od devet meseci, a moj kolega Bora Stanimirović je obrazlagao potrebu da taj rok od devet meseci ne treba da bude toliki. Nigde se ne govori o zamenicima specijalnog javnog tužioca ili o više specijalnih tužilaca. Ovde se govori o jednom specijalnom javnom tužiocu, koji je specijalan toliko koliko mu se daje odeljenje i mogućnost, služba, znači čista logostika; nigde se dalje ne govori o potrebi posebnog, načina rada i funkcionisanja na bazi zakona koji su važeći.

Ministar je ovde rekao da su zakoni dobri i da su kaznene mere predviđene, da su u skladu sa evropskim zakonima, ali da se ne primenjuju, već se daju mere kaznene politike koje su ispod ovih kriterijuma koje je utvrdio zakon i gde je predviđena donja i gornja granica zakona; uglavnom se izriču kazne koje su ispod.

Za to ne treba specijalni zakon, za to ne treba specijalni tužilac, za to ne trebaju specijalna odeljenja. Za to treba primenjivati kaznenu politiku shodno zakonima koji su važeći i te zakone treba poštovati dosledno i do kraja, i to je suština čitave priče.

Nema potrebe za angažovanjem nekih posebnih službi, niti nekih posebnih ovlašćenja, kako je to predviđeno ovim predlogom zakona. I normalno, socijalisti nemaju ništa protiv borbe sa organizovanim kriminalom, naročito kad se radi o mafiji, kad je droga u pitanju; tu sigurno treba menjati i ono što je i u Krivičnom zakonu, a da se kazne pooštre i da se izriču maksimalne kazne, jer je to najveća društvena opasnost. Tu se potpuno slažemo, jer tu je izvor finansiranja svake druge mafije.

Na kraju, premijer je rekao da će novi "Nju dil" početi u sledećoj godini, srpski "Nju dil", tako što ćemo izraditi bar nekoliko zatvora za potrebe smeštanja zatvorenika, jer nam je procena od 1%, koliko je to od broja stanovnika u drugim zemljama, daleko ispod tog proseka; ako se uzme da sedam miliona punoletnih stanovnika živi u ovoj zemlji, znači da nam treba otprilike smeštaj za negde najmanje 70.000 zatvorenika. Normalno da kapaciteti naših zatvora nisu toliki i da treba u tom smislu i da radimo. Hvala vam lepo.

Reč ima narodni poslanik Siniša Mitrović, zamenik predsednika poslaničke grupe DOS.