PETO VANREDNO ZASEDANjE, 17.07.2002.

6. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PETO VANREDNO ZASEDANjE

6. dan rada

17.07.2002

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 10:25 do 19:50

  • TAGOVI

  • Peto vanredno zasedanje (2002)
  • Predlog zakona o bezbednosno-informativnoj agenciji i Predlog zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala (zajedno u načelu) (2002)
  • Predlog zakona o bezbednosno-informativnoj agenciji (pojedinosti) (2002)
  • Predlog zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala (pojedinosti) (2002)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Narodni poslanik Siniša Mitrović je  stavio dva predloga - prvi predlog se odnosi na produženje radnog vremena. Znači da radimo do okončanja rasprave u pojedinostima o Predlogu zakona o bezbednosno-informativnoj  agenciji.
    Molim narodne poslanike da se izjasne o tom predlogu.
    Za 98, protiv 39, uzdržanih nema, nije glasalo 20, od 157 narodnih poslanika.
    Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila predlog da radimo do okončanja rasprave u pojedinostima o Predlogu zakona o bezbednosno-informativnoj agenciji.
    Stavljam na glasanje drugi predlog, da rasprava u pojedinostima, shodno članu 137. Poslovnika, traje najviše tri minuta.
    Za 103, protiv 32, uzdržan jedan, nije glasao 21, od 157 narodnih poslanika.
    Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog i donela odluku da rasprava u pojedinostima traje najviše tri minuta po amandmanu.
    Pošto na listama poslaničkih grupa više nama prijavljenih za reč, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa, koje to pravo nisu iskoristili? (Ne.)
    Zaključujem zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o bezbednosno-informativnoj agenciji i Predlogu zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala.
    Nastavljamo rad po dnevnom redu.
    Prelazimo na 10. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O BEZBEDNOSNO-INFORMATIVNOJ AGENCIJI (pojedinosti)
    Primili ste Predlog Zakona, koji je podnela Vlada Republike Srbije.
    Primili ste amandmane koje su podneli narodni poslanici: zajedno Rajko Baralić, Radojko Petrić, Dragan Jovanović, Živodarka Dacin i Ljubomir Mucić; zajedno Leila Ruždić-Trifunović, Marin Krešić i Radoslav Nektarijević; zajedno Dragan Marković, Petar Petrović, Miloš Lukić i Adam Urošević i Vojislav Šešelj.
    Primili ste izveštaj Odbora za odbranu i bezbednost.
    Pošto Vlada Republike Srbije nije dostavila mišljenje, a Zakonodavni odbor izveštaj o razmatranju amandmana podnetih na Predlog zakona, podsećam vas da, shodno članu 159. stav 2. Poslovnika, Narodna skupština može odlučiti da se Predlog zakona razmatra i bez njih.
    Stavljam na glasanje predlog da Narodna skupština razmatra Predlog zakona bez mišljenja Vlade Republike Srbije i izveštaja Zakonodavnog odbora o podnetim amandmanima.
    Za 92, protiv 30, uzdržan jedan, nije glasalo 34, od 157 narodnih poslanika.
    Konstatujem da je Narodna skupština donela odluku da razmatra Predlog zakona bez mišljenja Vlade Republike Srbije i izveštaja Zakonodavnog odbora o podnetim amandmanima.
    Pošto je Narodna skupština obavila zajednički načelni pretres, u okviru koga je razmotren i Predlogu zakona o bezbednosno-informativnoj agenciji, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
    Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Šešelj.
    Odbor za odbranu i bezbednost nije prihvatio ovaj amandman.
    Da li podnosilac amandmana želi reč?
    Ima reč narodni poslanik Vojislav Šešelj.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Vojislav Šešelj

    Dame i gospodo narodni poslanici, amandmanom SRS  predlažemo da se član 1. menja tako da se, pored ovih reči, "obrazuje se Bezbednosno-informativna agencija (u daljem tekstu: Agencija) kao posebna organizacija" doda "u sastavu MUP-a".
    U načelnoj raspravi sam već opširno govorio, pa ću sada u nekoliko najkraćih napomena da vas podsetim na to.
    Ova agencija mora nekome odgovarati za svoj rad, ko nije u Vladi Srbije. Taj neko je zakonodavna vlast, što znači parlament. Ovako kako je koncipirana, agencija uopšte neće odgovarati parlamentu, osim što može na osnovu odluke Narodne skupštine (verovatno i mora) da podnese izveštaj o svom radu, s tim što tu sve zavisi od volje parlamentarne većine.
    Ne postoji mogućnost, kao kod pozivanja na odgovornost ministra, predlaganja da se izglasa nepoverenje direktoru na osnovu dvadeset potpisa bilo kojih narodnih poslanika. U slučaju ministara, inicijativa opozicije mora se uvrstiti u dnevni red, iako vi to ne radite. Radili biste da poštujete Poslovnik i Ustav, a direktor agencije ne može po istom modelu kao ministar da se poziva na odgovornost.
    Direktor agencije je u svojim pravima i dužnostima skoro izjednačen sa ministrom. Zapravo, između direktora i ministra nema suštinske razlike. Razlika je samo u nazivu, pa šta se kome više sviđa da bude, ministar ili direktor. Principijelne razlike nema. Da je reč o istom nivou upravne vlasti govori i činjenica da je zakonom predviđeno sporazumevanje direktora agencije i ministra unutrašnjih poslova.
    Agencija je organ državne uprave i ona podleže Zakonu o državnij upravi. Ona podleže vođenju upravnog postupka. Protiv odluka agencije se vode upravni sporovi, dakle u svemu kao i sa svakim drugim ministarstvom. Pogrešno je kada postoje neki organi državne uprave koji nisu ministarstva, koji nisu u okviru određenog ministarstva.
    Videli smo kod zakona o radiodifuziji da ste formirali organ državne uprave i van Vlade...
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Koristite naredna tri minuta kao šef poslaničke grupe?
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Vojislav Šešelj

    Da... što je još direktnije suprotstavljanje slovu Ustava, ali tu raspravu smo apsolvirali. Ovde vam ukazujem da morate menjati Zakon o Vladi i Zakon o ministarstvima. Ako predviđate novi organ državne uprave, to ne može opstati samo na ovom zakonu. Ovaj zakon mora da se bazira na nekom opštijem, sistemskom.
    Ovo nije sistemski zakon. Ovo je zakon koji se odnosi na jedan državni organ i postoji zakon o agenciji, a nema zakona o ministarstvu unutrašnjih poslova, nema zakona o ministarstvu saobraćaja, nema zakona o ministarstvu zdravlja, nema zakona o ministarstvu za ekologiju.
    Dakle, nije ovo zakon koji se tiče načina borbe protiv jedne vrste organizovanog kriminala, ako se uopšte ta aktivnost protiv države može tako nazvati.
    To vi možete da radite do mile volje, meni to ne smeta. To su meni najlepši zvuci na svetu i vi to slobodno radite svaki put kada izađem za govornicu, ništa mi to ne smeta. Šta ima lepše od ruske himne? Samo srpska himna mi može biti bliža od ruske himne. Radite vi to koliko god hoćete, to meni ne smeta. Je lÄ tako gospodine Saviću? Najlepša je ruska himna, posle srpske himne. Slaže se i šef UDBE, pa vi sada vidite.
    (Glas iz sale: A Lijepa naša?)
    Još malo pa ćete vi to da zapevate. Gorana Svilanovića u svakom trenutku očekujem. Toliko je snishodljiv prema ustašama da je to neverovatno. Čak im je i levu obalu srpskog Dunava prepisao.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Narodni poslaniče, izričem vam opomenu na osnovu člana 101. zato što ste naneli uvredi ministru inostranih poslova.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Vojislav Šešelj

    Vi meni možete da izričete šta god vam pada na pamet. Vi ovde sprečavate normalno odvijanje parlamentarne rasprave. Dobacuju mi iz sale naša lepa, a njih ne upozoravate. Kada jedan ustašoid, kao Goran Svilanović, bude opomenut onda meni izričite opomenu. Pod takvim uslovima mi, srpski radikali, nećemo sa vama ni da kontaktiramo.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu? Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović, predsednik poslaničke grupe DOS.
    ...
    Demokratska stranka

    Čedomir Jovanović

    Gospođo Mićić, poštovano predsedništvo, članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, ipak nemojte zaboraviti da donosimo zakon o formiranju bezbednosno-informativne agencije, dakle zakon kojim se reformiše Služba državne bezbednosti i da u tome ipak moramo biti i pažljivi i ozbiljni. Ako to nisu pojedinci iz opozicije, ne znači da mi takvi treba da budemo.
    Dakle, ovim amandmanom se zapravo sprečava suštinsko nastojanje demokratskih vlasti da iz organa Ministarstva unutrašnjih poslova izmeste agenciju, koja se po svom karakteru bavi obaveštajnom i ontraobaveštajnom zaštitom i aktivnostima koje su u domenu bezbednosti države i društva. Prihvatanjem inicijative da se ta materija reši tako što bi agencija bila u sklopu Ministarstva unutrašnjih poslova; zapravo bismo podržali princip koji je davno prevaziđen.
    Ovde mogu da vas upoznam samo kroz pominjanje nekoliko standardnih principa sa radno-pravnim statusom bezbednosno-obaveštajnih službi Nemačke, Turske, Ukrajine, Rusije, Hrvatske, Poljske, Češke, dakle svih evropskih država. Ni u jednom od tih slučajeva agencija ili služba koja se bavi pitanjima državne bezbednosti nije u sklopu ministarstva unutrašnjih poslova; ni u jednom.
    Mi bismo ovim amandmanom zapravo načinili presedan i potvrdili samo da nemamo snage da reformišemo Službu državne bezbednosti, koja je potrebna svakom demokratskom društvu. Mislim da bi efikasnim zakonom mi u potpunosti demantovali one ideje koje idu u pravcu potpunog razvlašćivanja te službe i njenog gašenja, jer ne postoji nijedna zemlja demokratskog sveta bez službe koja se stara o državnoj bezbednosti, ali ni jedna zemlja demokratskog sveta koja je tako minimalno zakonski uredila tu oblast kao što je ova naša.
    Dakle, radno-pravni status pripadnika stranih, odnosno inostranih bezbednosno-obaveštajnih službi je takav da su one uvek izmeštene iz ministarstva unutrašnjih poslova i direktno podređene vladi. Naravno, tu se otvara pitanje kontrole rada tih službi. Na pitanje kontrole rada odgovoreno je Predlogom zakona i to u članu 17, gde se precizno kaže da se na zahtev Narodne skupštine i Vlade direktor Agencije mora pojaviti i podneti izveštaj o radu Agencije i stanju bezbednosti Republike Srbije.
    Ovde se može otvoriti pitanje kome je to direktor agencije dužan da podnese izveštaj o radu u okviru republičkog parlamenta i da li to zavisi od parlamentarne većine. Dužan je da podnese izveštaj, na zahtev Republičke skupštine, Odboru za odbranu i bezbednost u kojem se, po postojećem Poslovniku, definišu njegova prava i obaveze, te tako Odbor vrši kontrolu nad radom Službe bezbednosti i bavi se uređenjem pitanja iz oblasti bezbednosti u skladu sa zakonom.
    Prvi put je zakonom o bezbednosno-informativnoj agenciji dopuštena mogućnost Odboru za odbranu i bezbednost da konkretno deluje. Do sada to nije bilo moguće, pri čemu ćemo mi, kao Skupština, morati da promenimo Poslovnik o radu parlamenta i da članove tog odbora upoznamo sa statusom i pojmom državne tajne i posledicama narušavanja tog prava.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Upozoravam vas na prekoračenje vremena.
    ...
    Demokratska stranka

    Čedomir Jovanović

    Kontrola rada Službe bezbednosti podrazumeva parlamentarnu kontrolu i kompetentne ljude u onim telima koja se bave tom kontrolom. Dakle, moraće osobe koje su članovi Odbora za odbranu i bezbednost da primene ovaj zakon, ali i da na sebe primene zakon koji ih obavezuje na čuvanje državne tajne i odgovoran odnos prema svom poslu. To, nažalost, do sada nije bilo zakonom uređeno. Ovog puta jeste neprihvatljiv amandman, jer bi se njime stvari zadržale na postojećem nivou koji je davno prevaziđen.