PETO VANREDNO ZASEDANjE, 17.07.2002.

6. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PETO VANREDNO ZASEDANjE

6. dan rada

17.07.2002

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 10:25 do 19:50

  • TAGOVI

  • Peto vanredno zasedanje (2002)
  • Predlog zakona o bezbednosno-informativnoj agenciji i Predlog zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala (zajedno u načelu) (2002)
  • Predlog zakona o bezbednosno-informativnoj agenciji (pojedinosti) (2002)
  • Predlog zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala (pojedinosti) (2002)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Zahvaljujem gospodinu ministru i zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
    Prelazimo na 11. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O ORGANIZACIJI I NADLEŽNOSTI DRŽAVNIH ORGANA U SUZBIJANjU ORGANIZOVANOG KRIMINALA (pojedinosti)
    Primili ste Predlog zakona, koji je podnela Vlada Republike Srbije.
    Primili ste amandmane, koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Srđan Sikimić, Slobodan Tomović, Žarko Obradović, Zoran Anđelković, Radojko Petrić, Slobodan Pavlović, Joca Arsić, Rajko Baralić, Đura Lazić, Toma Bušetić, Ljubiša Maravić, Branko Ružić, Hranislav Perić, Borivoje Drakulović, Bora Stanimirović, Milan Janković, Miomir Ilić, Sreten Mitrović i Dragan Todorović, Vojislav Šešelj, Aleksandar Trkulja, Ljubiša Kesić, Sima Radulović i Miloš Lučić, Dragan Marković, Petar Petrović, Miloš Lukić, Adam Urošević i Živko Selaković, Leila Ruždić-Trifunović, Radoslav Nektarijević i Marin Krešić, Ljubodrag Grbić, Zoran Bošković, Novica Đurašković i Branislav Grubački, kao i Odbor za pravosuđe i upravu.
    Narodna poslanica Nataša Milojević neblagovremeno je podnela amandmane na Predlog zakona.
    Primili ste izveštaj Odbora za pravosuđe i upravu.
    Pošto Vlada Republike Srbije nije dostavila mišljenje, a Zakonodavni odbor izveštaj o razmatranju amandmana podnetih na Predlog zakona, saglasno članu 159. Poslovnika Narodne skupštine predlažem da Narodna skupština odluči da Predlog zakona u pojedinostima razmatra bez mišljenja Vlade Republike Srbije i izveštaja Zakonodavnog odbora.
    Stavljam na glasanje predlog.
    Za 87, protiv 18, uzdržanih nema, nije glasalo 34, ukupno 139 narodnih poslanika.
    Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila predlog i donela odluku da se rasprava u pojedinostima o ovoj tački dnevnog reda obavi bez mišljenja Vlade i izveštaja Zakonodavnog odbora.
    Pošto je Narodna skupština obavila zajednički načelni pretres, u okviru koga je razmotren i Predlog zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
    Na naziv Predloga zakona amandman su zajedno podneli narodni poslanici Slobodan Tomović, Žarko Obradović, Zoran Anđelković, Radojko Petrić, Slobodan Pavlović, Joca Arsić, Rajko Baralić, Đura Lazić, Toma Bušetić, Ljubiša Maravić, Branko Ružić, Hranislav Perić, Borivoje Drakulović, Bora Stanimirović, Milan Janković, Miomir Ilić, Sreten Mitrović i Dragan Todorović.
    Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman.
    Da li predstavnik podnosilaca amandmana želi reč?
    Reč ima narodni poslanik Zoran Anđelković.
    ...

    Zoran Anđelković

    Dame i gospodo, iz sadržaja ovog teksta zakona ili obrazloženja, a i danas u raspravi u načelu je bilo rečeno da on podrazumeva i vođenje postupka protiv svih onih koji budu osumnjičeni ispred Haškog tribunala ili na bilo koji način budu vezani za dela iz te oblasti. Imajući to u vidu, onda je barem pošteno da i zakonodavac jasno kaže da će oni biti predmet optužbe ovde i da će specijalni tužioci, celokupna administracija iz ovog zakona biti vezana i za te postupke.
    Nije reč o tome da li treba ili ne treba, reč je o tome da nije korektno, nije ni moralno da ti ljudi koji su se borili protiv terorizma sada budu na dnevnom redu, pozivani od onoga ko se bori protiv organizovanog kriminala, pa bi ispalo da su i oni kriminalci zato što su se borili protiv terorizma. Iz tih razloga je pošteno bar da ne idu kod tužioca koji je zadužen za organizovani kriminal, pa zajedno da budu tretirani kao neko ko uvozi i rastura drogu ili uvozi i rastura cigarete, da na isti način budu tretirani i oni.
    Zbog toga je važno, zbog javnosti i zbog samog zakona da jasno i pošteno piše do kraja šta će zakon da sadrži. Uostalom, u članu 2. tačka 1) jasno piše da su ova dela na dnevnom redu u ovom zakonu i ako već tako piše, onda predlažemo da i u samom naslovu zakona budu tretirana ta dela, tačnije rečeno da bude zapisano da je reč i o onima protiv kojih se pokreće postupak vezano za kršenje humanitarnog prava. Zato predlažemo dopunu ovog naziva zakona.
    Zamislite sada jednog čoveka koji je bio po nalogu države da se bori protiv terorizma, u terorističkim akcijama i koji treba da dođe na poziv tužioca, a koji je zadužen za borbu protiv organizovanog kriminala, da daje iskaz i izjavu. Mislim da to nije korektno prema tim ljudima, prema tim desetinama ili stotinama, neću da kažem da li je to 16 hiljada, 5 hiljada ili hiljadu. Neka je i 100 onih koji mogu da budu pozivani, da se na ovaj način tretiraju kao kriminalci prilikom pozivanja, prilikom evidentiranja i prilikom davanja, u krajnjem slučaju, iskaza. Zato molim da se prihvati suština zakona koja jeste ovde zapisana.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč? (Ne.)
    Podsećam vas na odredbu Poslovnika Narodne skupštine, to kojoj nijedan poslanik ne može prići govornici Narodne skupštine dok za to ne dobije dozvolu predsedavajućeg Narodne skupštine. U vašem je interesu da poštujete odredbe Poslovnika, a ne da iskušavate kaznene odredbe Poslovnika.
    Da li još neko od ovlašćenih učesnika želi reč? (Ne.)
    Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Slobodan Tomović, Žarko Obradović, Zoran Anđelković, Radojko Petrić, Slobodan Pavlović, Joca Arsić, Rajko Baralić, Đura Lazić, Toma Bušetić, Ljubiša Maravić, Branko Ružić, Hranislav Perić, Borivoje Drakulović, Bora Stanimirović, Milan Janković, Miomir Ilić, Sreten Mitrović i Dragan Todorović.
    Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman.
    Da li u ime podnosilaca amandmana neko želi reč?
    Reč ima narodni poslanik Slobodan Tomović.
    ...

    Slobodan Tomović

    Poštovana gospođo Čomić... ni ja ne mogu vas da gledam očima. Ne odnosi se na vas, samo na primedbe ovog lepo vaspitanog poslanika. Predlažemo, smirite se molim vas, za govornicom sam, nije to tako teško, a ima i onaj pokret na televiziji "nije teško biti fin". Hajde malo, potrudite se.
    Dakle, predlažemo da se promeni član 1. i da ovaj član glasi ovako: "Ovim zakonom uređuje se obrazovanje, organizacija i nadležnost posebnih organizacionih jedinica državnih organa radi otkrivanja, krivičnog gonjenja i presuđivanja učinilaca krivičnih dela određenih ovim zakonom". Zašto?
    U članu 1, ovako kako je to stipulisano u Predlogu, kaže se da se tim zakonom uređuje obrazovanje, organizacija, nadležnost i ovlašćenja. U daljim članovima ne govori se baš mnogo o ovlašćenjima ili gotovo uopšte, pa mislimo da za reči "i ovlašćenja" ne treba da ima mesta u ovom zakonu.
    Govori se o organima presuđivanja tako što se pominju nadležnosti okružnih sudova, apelacionih sudova, formiranje tih sudova itd. Mislimo, dakle, ako se već o tome govori u ovim članovima, onda bi to trebalo da stoji u ovom članu koji na određen način predstavlja preambulu ovog zakona. Toliko. Hvala.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li se još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi javlja za reč? (Da.)
    Reč ima predstavnik predlagača, ministar pravde u Vladi Republike Srbije, gospodin Vladan Batić.
    ...

    Vladan Batić

    Samo da kažem da je ovo što se amandmanom predlaže uređeno Zakonom o krivičnom postupku, dakle krivično gonjenje može da rezultira, ali ne mora da rezultira presudom. Može da dođe do odustajanja od krivičnog gonjenja i zato ne može da stoji odrednica presuđenja.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Šešelj.
    Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman.
    Podnosilac amandmana nije prisutan.
    Da li neko drugi od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč? (Ne.)
    Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Šešelj.
    Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman.
    Podnosilac amandmana nije prisutan.
    Da li neko drugi od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč? (Ne.)
    Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Trkulja.
    Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman.
    Da li podnosilac amandmana želi reč? (Da.)
    Reč ima narodni poslanik Aleksandar Trkulja.
    ...

    Aleksandar Trkulja

    Poštovana gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, na član 2. amandman sam podneo zato što, po meni, nije bilo jasno koncipirano na koja krivična dela se zakon odnosi. Pošto je Odbor za pravosuđe i upravu prihvatio deo ovog amandmana i uneo to kao svoj amandman 1. i amandman 2, odustajem od ovog amandmana.
    Hteo sam da pitam, ako mi to gospođa Čomić dozvoli, da obrazložim drugi moj amandman.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Kada bude na dnevnom redu rasprave u pojedinostima.
    Konstatujem da je podnosilac amandmana povukao amandman, čime on prestaje da bude predmet rasprave u pojedinostima.
    Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Bošković, Novica Đurašković i Branislav Grubački.
    Da li u ime podnosilaca amandmana neko želi reč? (Da.)
    Reč ima narodni poslanik Zoran Bošković.
    ...

    Zoran Bošković

    Poštovana gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 2. zakona, a predlažem da se brišu tačke 1) i 2) Član 2. glasi: "Ovaj zakon primenjuje se radi otkrivanja i krivičnog gonjenja učinilaca sledećih krivičnih dela, kad je prisutan element organizovanog kriminala: 1) protiv ustavnog uređenja ili bezbednosti SRJ; 2) protiv čovečnosti i međunarodnog prava.
    Što se tiče tačke 1) krivična dela protiv bezbednosti ili ustavnog uređenja Jugoslavije ne spadaju u organizovani kriminal, u smislu međunarodnih obaveza koje je na sebe preuzela Jugoslavija potpisivanjem više međunarodnih ugovora, a što i ovde stoji na strani 8. Predloga zakona.
    Krivična dela protiv ustavnog uređenja ili bezbednosti SRJ već su normirana u Krivičnom zakonu SRJ i njima će se baviti služba naslednica sadašnjeg resora državne bezbednosti MUP-a Srbije, tj. buduća obaveštajno-bezbednosna agencija ili služba Vlade Republike Srbije, u skladu sa rešenjima buduće ustavne povelje Srbije i Crne Gore. Osim toga, stavljanje u nadležnost specijalnog tužioca krivičnih dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti države otvara mogućnost političkih zloupotreba i kršenja osnovnih demokratskih prava građana, što se s obzirom na stanje koje je zatečeno 5. oktobra čini verovatnim.
    Što se tiče druge tačke, krivična dela protiv čovečnosti i međunarodnog prava propisana su u Krivičnom zakonu Jugoslavije i ne javlja se nikakva novonastala potreba za posebnim telima i organima za njihovo gonjenje. To je redovni posao organa gonjenja, na koje ih obavezuju potpisane i ratifikovane međunarodne konvencije i ugovori koji su stari više od pola veka. Tu je reč o neefikasnosti organa gonjenja, pre svega tužilaštva i sudova, u primeni postojećih međunarodnih normi. Uprkos okolnostima da bez pomoći i podrške bivšeg režima dela protiv čovečnosti i međunarodnog prava ne bi mogla biti počinjena u ovom obimu, smatramo da ona ipak ne spadaju u pojam organizovanog kriminala. Zahvaljujem.